Борба, 27. 08. 1964., стр. 5
четвртак; 27. август 1964.
Оптерећена старовременским стилом рада, администрација У предузећу осећа, да ће морати да се мења ако не жели да је силом про мене. Од ње, оптужене да је замршена и без рефлекса, тражи се да постане блиски сарадник производње. Не можемо сарађивати, поручу ју произвођачи, ако се администрација понаша као хроничар који обавештава о ономе шта је прошло а не шта је у датом тренутку.
Приговори су на месту, али је приступ читавој ства, ри непотпун. Решење се ви ди у спретнијем и квалифи кованијем кадру, а често се заборавља, да и најсрећније одабрани људи под садазлињим условима рада не би могли да доведу администра цију до степена да она по стане равноправни партнер производњи, Е
Не може се с турпијом у савремену производњу. Не може се тражити од администрације да буде оперативни сарадник производње када је утакмица неравноправна. Са средствима која су, тако рећи, коришћена још у време Милоша Обреновића, застарела и немоћна администрација,, од које се тражи да буде пословна, да непрестано прати и реагује на нерв тржиш та да обавештава произвођаче шта су урадили и ко. лико су зарадили — није више у стању да удовољи захтевима савременог посло вања.
Пратећи кретање у својој земљи, совјетски научник се овим речима залаже за механизацију администрације; „Идемо ли овим темпом привредног просперите та а у исто време не разви јамо аутоматизацију у адми нистративним, _ надзорним, контролним и управним по словима, за 20 година читаво становништво мораће да се бави пословима администрације!“ 'Међутим, изнад свих невоља које данас прате администрацију у предузећу лебди терет такозване више администрације. Понашајући се као да је слање изве штаја најважнији · посао, банка, друштвено књиговод ство, завод за планирање, привредна комора, завод за
· Уговор о
опреме за ТЕ Обилић
Рок изградње нове централе од 200 мегавата
до крај
Приштина, 26. августа Представници „Прогресинвеста“ и „Термоелектра“ из Београда с једне и Комбината за експлоатацију и прераду косовских лигнита с друге стране, закључили су данас уговор о испоруци
домаћег дела опреме за нову 200-мегаватну термоцентралу која ће током септем бра почети да се гради у Обилићу у вредности од преко 4 милијарди динара. Но ва термоелектрана „Мало Косово 11“ треба до краја
__ПРАВА НАПАСТ
тржишна испитивања, завод за статистику, завод за економске експертизе, осигуравајући завод, социјално, општина, синдикат... сви редом колико их има утркују се ко ће више тражи ти од предузећа, ко ће дуже, ко ће компликованије.
Растрзана између захтева произвођача и више администрације, између стотине формулара и прописа, адми нистрација у предузећу грчевито се правда огромном количином посла који мора
да обави. Према рачуници једног угоститељског предузећа,
оно годишње пошаље 567 из вештаја који захтевају 4.993 сата рада; комунална банка захтева од свих предузе ћа која имају дугорочне кре дите да израчунају за 35 го дина ануитете са каматама, што је, иначе, посао банке; само пријава о закључењу посла, спољнотрговинског предузећа, ради се у 19 при мерака, док се на сваки акредитив, пре него што оде У иностранство, стављају 42 потписа!
У таквдј атмосфери, посао се само отаљава, подаци се дају одока, произвођачи су лишени ефикасног самоуправљања. Настаје природни конфликт између интереса произвођача и кур са администрације.
Притисак произвођача, су више је велики да би адми нистрација могла да остане равнодушна. Она покушава да се мења. Она је то, наиме, и досад покушавала, али је, стварањем нових слу жби и гомилањем људства, чинила то на погрешан начин. Читава ствар је тако дошла до тачке која не трпи помирљивост. Повремене те рапије немају дејства: очигледно је да болест треба ле чити дугорочно и квалифи ковано. Међутим, лек може испасти гори од болести ако се локализује његова примена, ако се не схвати куда се све болест простире. Јер, да бисмо спасли предузећа од гломазне И компликаторске администрације, потребно је у исто време спасавати службенике предузећа од претераних захтева њихових колега на „вишим“ нивоима.
Славољуб ЂУКИЋ
испоруци
а 1967. !
1967. тодине да почне производњу. Рокови испоруке домаће опреме су тако уговорени да омогућују благовремено пуштање електране/у производњу, а ако се извођачи ма обезбеди премија за раније учињене радове, као што је учињено са термоелектраном „Мало Косово п“ која ових дана почиње производњу, нова електрана може почети производњу знатно раније.
Т. МИЋКОВИЋ '
ни су сада
Близу 100 великих индустријских пројеката за иностранство
Делатност удружених предузећа „Ингра“
Загреб, 25. августа
Чланови југословенског пословног удружења „Ингра“ из Загреба ангажована извођењу близу стотину великих индустријских пројеката у земљама Азије, Африке и Латинске Америке.
У Азији југословенск стручњаци сарађују на гра дњи једанаест хидро и осам термоелектрана, неколико фабрика цемента и на припремним радовима за градњу 57 других индустриј-
"ских објеката. У афричким
земљама чланови овог удружења, у коме су окупљена водећа југословенска предузећа, помажу изградњу осам хидро и термоелек трана, неколико далековода и седам фабрика за прехрамбену индустрију. У овој години „Ингра“ је у Ла тинској Америци такође обезбедила послове на низу значајних индустријских објеката. , |
Према непотпуним подацима, око 1.700 југословенских експерата, међу којима има највише инжењера, техничара и медицинског особља, ангажовано је данас на разним пословима у земљама у развоју. Они данас помажу у изградњи Ал жира, УАР-а, Судана, Етиопије, Либије, Малија, Гане, Гвинеје, Туниса, Индонезије, Камбоџе, Боливије и других земаља.
Струја са колни и на Лошињу
' Мотив са Лошиња
Ријека, 26.. августа
Последњи од већих север нојалранских острва Лошињ је повезан за изворе стрије са копна, пошто је недавно изграђена мрежа водова подморских и подземних каблова стављена у пробни погон. Струју са копна од кварнерских остр ва добили су раније Паг, Крк, Црес, Голи и Раб.
„ (Танјуг)
БО
РБА __
_ УСРЕД ЛЕТА ЦЕНЕ ПОВРЋА ЗАМРЗНУТЕ
Уместо уобичајеног пада цена у сезони, цене поврћа висне, а понегде и више него у истом периоду прошле године — Нромпир најскупљи у Титограду и Сплиту, а парадаја у Загребу и Бјеловару
%
И овога лета зелена пи- |
јаца прави 'изненађења: година је просечно родна, а цене — неочекивано високе. Усред августа колебају се цене, али углавном на више, што баш није нормално. До уобичајеног појефтињења младог кромпи+ ра, парадајза, лука, купуса и неких врста воћа уопште није дошло. Због тога су издаци за'пијацу ове го дине знатно већи него у ис том периоду прошле.
Најнижа малопродајна це на кромпира забележена је у Призрену (30) и Брчком (83), што представља. изузетак, јер у већини места она. почиње са 50 (Сарајево, Загреб, Карловац, Ново Ме сто, Мурска Собота, Горица, Београд, Шабац, Крагу јевац, Суботица и Нови Сад), да би достигла максимум од 100 динара (Мостар, Ријека и Сплит). Међу тим, да не бисмо ишли из једне крајности у другу, послужићемо се такозваним најчешћим ценама. По тој цени, која вероватно У пракси и одступа, "кромпир се у појединим местима про давао: у Зеници, Цељу, Ни шу Призрену и Приштини по' 50, Сарајеву, Загребу, Мурској Соботи, Београду, Шапцу, Крагујевцу, Новом Саду и Зрењанину по 60, Никштићу, Осијеку, Скопју и Сомбору по 70, Титограду 80, Сплиту по 90 динара ки лограм! А ево како су изгледале малопродајне цене кромпира у првој половини августа прошле године: Београд 40, Крагујевац 60, Осијек 40. Затреб 35 — 40, Марибор 32, Цеље 36, Љубљана 30 и Тузла 40 динара. Још мало — па двапут јеф тиније.
Шта је где појефтинило
Најчешћа цена купусу у Сарајеву, је на пример, 50 | динара. Тако је било и пре месец дана. Али, шта да се каже за Брчко где потрошачи дају 2 Бања Луку +, Сисак 10 а Сплит 20 динара више него у претходном ме сецу7 То су очигледно типични примери лошег снаб девања где, уместо да цене падају, неуобичајено расту за ово доба године. Купус је поскупео и у Зеници за 25, а Скопју, Госпићу и Ни шу за по 10 динара. Пад је
забележен у Бјеловару у Це љу за 20 динара по килограму и у Сиску и Новом Месту за 5. У остала 22 места, у којима статистичари прате појаве на тржишту, цене купусу су — замрзнуте. А то значи — данима увек исто: 50, 70, 80, па и 100 динара килотрам, без об зира на добру понуду.
И код лука је „лед“ кренуо. Средином августа нај чешћа цена овог артикла износила је 70 (Сарајево, Никшић, Скопје), 100 (Бјеловар, Цеље), 120 ~ Госпићу и 130 у Новом Месту. До снижења цена дошло је у Зеници и Шапцу за 5 динара (с том разликом што се лук у Шапцу може купити у распону од 20 до 40, а у, Зеници од 50 до 80 динара), Загребу, Љубљани и Сомбору за 10, Карловцу за 20, а Сиску за 40 динара по килограму! Десетак динара више или мање као да не значи много на пијаци. Нај бољи доказ пружа пара-
дајз. У Сарајеву, на пример,
Скупље него лане
затим Тузли, Запребу, СисКу итд. поскупи из једног извешттајног периода у дру ги (а то значи за око седам дана), за читавих 40 динара! А, опет, ништа није необично да му преко ноћи падне цена за 10 до 20 динара. Од 34 анкетирана места — у којима је парадајз продаван од 25 (Београд, на пример) до 150 динара (Сарајево, Цеље, Марибор) У 14 је дошло до поскупље ња, у 13 није било промена, а само у 7 је забележено снижење.
Не би била сувишта једна анализа о овогодишњим приносима воћа и поврћа, откупним ценама и ценама у продаји на мало, затим о промету и потрошњи, да би се тачно видело где је разлот оваквим колебањима или уздржљивости. Доња та бела најбоље показује односе цена у продаји на мало, забележене почетком августа ове и прошле године. ((Дене из прошле године налазе сеу запради).
ЦЕНЕ У ТРГОВИНИ НА МАЛО ПОЧЕТКОМ АВГУСТА 1963. И 1964. ГОДИНЕ
МЕСТО кромпир Београд 60(40)“ Крагујевац 60(60) Осијек 70(40) Загреб 60(35—40) марибор 50(32 Цеље 44(36) Љубљаа 58(30) Тузла 60(40) Сарајево 7т0(—)у
лук' парадајз паприка брескве крушке јабуке 60(60) ~ 60(40) 80(40) 120(80) 100(40) 100(60) 50(80) за аи 100(80) 120(100) 80(60) 7040) 60(60) 60(30) 60(60) _ 100—140(100 80(60) 80(60) 50(60—80) — 40(60) 100(60) _ 120(100—120) — — = 560—170(—) 120(80) 120(90) – 120(100) – 100—150(120) ––— 80(80) 90—120(90) — 140(90) 120—190(100—170) 110—120 —– 100(80) 100(—)у 100(98) 168(120—140) 160(110) 120(96) 80(—) – 40—60(—) 30—50(40) 130(100) 60—120(100) – 80(—) ,60(—) 60(—) — –— — –— 120(—)у
• цене у заградама важе за прошлу годину.
Ранијих година у ово доба имали смо нежељене по јаве пада цена воћу и поврћу испод цене коштања произвођача. То је смањило заинтересованост за про
Аизводњу или преоријенти-
сало произвођаче на друге делатности. у
Ове године нема те робе баш на претек. Значи ли то да ће садашње високе цене на зеленој пијаци бар појачати заинтересованост
произвођача за следећу сезону2 Па онда, ваљда, опет доћи до мање понуде2 Очигледно, проблем није у ценама већ у стабилности односа на зеленој пијаци: Н. ЂУРИЋ
РАЗГЛЕДНИЦЕ _
НИ СЛИЈЕПАЦ Ни мост
· „ Слијепац Мост. августа
Падала је ноћ на почетак нове смене у насељу и деоницама око Слијепца Моста Бјелопољска цеста се рачва у два крака — један иде за Мојковац. други за Пљевља, а Лепеначка речица —!и река Љубовиђа, 0брнуто. овде се састају и
" одлазе као једна вода ка Бијелом Пољу. Ту је и мост Над Љубовиђом. по коме село доби име. па га и насеље прихвати. Брђанска тмина која мирише на хајдуке, једна крчма на прашњавој цести и једна цеста покра! крчме. У' овдашњем глувилу 1941. године, дуго се чула. У помрчини и тишини шипка на пушци погинулог наролног хероја Алексе Ђиласа. Зво-
Нила је цео јелан минут толико колико је трајао жи вот у погођеном узутизану = причао је о томе пог сл ро четврт века сник, а сада то председник Савета лрут Лука Шекапа.
понавља
Командант је отишао по да ноћ . Лада на, пристигле младе
главе и заставе. Мариборспедњо- школком Елицом Печор-
нове бригаде. тако
чани, прелвоћени
један уче-
насеља
ник, распаковали су кофере и одмотавају сад, под месечином. спремљен програм за' своје ноне другове у насељу. Елица Печорник се уплашила кад је први пут, на збору у Марибору. повикала постројеним омладинцима и омладинкама: „Мирно!“ Уплашила се од тога што су је послушали и најмушкарастији мушкар ци у бригади. они који су пре тога шапутали: „Муж јој мора,бити папучар кад је она командант бригаде! Сад приредба тече нормално и у њој је. као равноправан учесник програма, и песник Јеврем Брковић коме је команданткиња пажљиво, свиклом руком, при качила амблем бригаде испод рамена које је ближе срцу.
Слијепац Мост. Месечина. На зиду бараке Савета насеља омладински сликар Халавић. из Бихаћа, нацртао је бригадира са колипима испрел себе. Бригадир личи на „Јесењина. Преко пртежа пролазе песникови стихови из песме о Шагани: :
О ражи, о месечини без ! маме
Суди по мојим чуперцима.
После тога Брковић својом песмом „Бејаше ли тешко у Србији бити песник“ дозива Филипа Вишњића да установи у ком тренутку народних догађаја мора да се појави — уметник.
Кад у песми намђох на очи,
Вожд ми рече да очи трескочим,.
Козарачко коло свеза У прстен преко стотину грла и руку. Са платоа за приредбе и игранке подиже се прашина тако да је у мраку Слијепца Моста та вртешка личила на малу Кумову сламу. Мештани. касније, запеваше старинску песму из краја који је удаљен од насеља стотину метара, а зове се Паљска Лука: ,
Чувам овце покрај Паљске Луке, Око мене тадају јабуке. Око мене падају јабуке Јо познајем из чије су руке!
Председник Савета насеља, Лука Шекара, записује у мој нотес своје стихове:
Ух, ако врисне зора
Са неког источног мора,
Сломиће се плави свод неба!
— Моји мушкарци су послушни и добри. Направили сулсами украсе и ам-
блеме око бараке — каже Елица Печорник. ЖХалавићу, сликару који
је већ отворио изложбу сли ка у насељу, неко од мештана рецитује стихове де-
ИЛУСТРАЦИЈА ЈЕШЕ МИЛАНОВИЋА
сетерачког песника Бећировића о Брскову:
Мисао ме тужна“ мори И крв не знам куд ми врвци Кад Брсково град ) | тогљедам Што га диже Урош Први. Престар ла је свијет овај Давањ ла је вакат био Кад се овдје први перпер Под двоглавим орлом и слмо,
Хтео сам да запишем име тог момка, али он рече да не треба. Ради код Слијепца Моста око струје, може некоме изгледати и недолично ако се мешају ампери и десетерци. Додаде:
— У своје доба Брсково је имало становника колико и ондашњи Лондон!
Дубока ноћ почиње овде веома рано: око десет увече. Зора је раноранилица, ваља одлазити на спавање. Строги и благи командант Елица Печорник, у шорцу и лакој блузи, даје још петнаест минута до спавања. Одлази на састанак свога штаба. '
На Слијепац Мост дошла млада снага. младе очи, све же мисли. Дошао, преко стихова, као мостова у времену, и слепи човек Филип Вишњић. Старе приче и нове машине, десетерци и ампераже. Да Слијепац Мост не буде више слијепац, да не буде ни мост какав је до сада био. већ газелин скок преко Љубовије. Можда ће и она песма б Пољској Луци бити покривена бетонском траком, а можда ће изнићи мало подаље и другачије. рецимо овако, како неко предложи: Возим кола преко Пољске Луке, око мена падају јабуке.
Јер, ако овце и оду. одавде, остаће јабуке поред магистрале да жутилом и мирисом чувају старе приче, па и приче о младим градитељима са Слијепца Моста.
Божо БУЛАТОВИЋ
= «и –_______-___---___-_ _- ______________________--- == =
~ Страна, 5.
__КОВЕ МЕРЕ ПРЕД ЈЕФЕЊУ СЕТВУ 5
_ ОДОБРЕН ПРОМЕТ СЕМЕНСНЕ ПШЕНИЦЕ И СА 75 ОДСТО НАИЈАВОСТИ
љопривреду и шумарство потписао је јуче Правилник о допуни постојећег правилника којим се регулишу услови промета пољопривредне семенске робе. Том допуном, која је уследила на захтев већине пољопривредних произвођача. а који су подржале и стру-, | чне службе, предвиђа се да изузетно за јесењу сетву 1964. године, а најдаље до краја новембра. може да се. стави у промет семенска ро-
На неким имањима и по 30
приколицама. гуме су наручене.
Са терена стижу вести: гума за тракторе нема, резервних делова нема, како ће се користити механизација за сетвуг
У Хрватској, према подацима Републичке привредне коморе, 30 одсто трактора је без гума. У Војводини око 15.000 трактора је у саобраћају, али за- сваки је потребан по неки резервни део. У Кикинди, према изве
тају Секретаријата за по-
опривреду, 50 одсто комбајна за силажу и шећерну репу неће бити у употреби — због резервних делова. У Лесковцу, једном од срезова где је све спремно за сетву, 12 трактора чека на такозване конусне-тањирасте зупчанике. И у Савезном секретаријату за пољопривреду и шу марство истичу да би ово могло успорити сетвене радове. Међутим, због неких лоших искустава у овој години, припреме би морале да буду веома солидне. Обратили смо се и представницима Индустрије мотора и трактора у Београду да чујемо њихово мишљење о несташици резервних делова. Инж. Десимир Стефановић и Живојин Спасојевић кажу: — Према нашим подацима купци тврде да имају ре зервне делове за тракторе на залихама. Потражња је заиста велика: за 1964. тражено је два и по пута више делова него у 1963. Међутим, невероватно је слаба тражња трактора. Више од 400 трактора могло би одмах из наших стдоваришта да крене на њиве. До краја године произвешћемо још
ствену сетву озима пшеница нешто слабије клијавости. Услови: за прву класу најмање 85, а за другу најмање 75 одсто.
Правилник ће бити обја- _
вљен у наредном Службеном листу СФРЈ. Међутим, многе задруге и откупна предузећа која су очекивала овакву одлуку вероватно ће одмах приступити одабирању и пречишћавању семена, како би што пре обезбедили семе за предстојећу сетву.
Савезни секретар за 5 и употребљава за соп-
Да ли је забринутост пољопривредника оправдана
Гуме за трокторе наручене, « резервни делови обезбеђени
трактора ван употребе због
тога што нема гума за предње точкове на тракторима и —" Југословенска пољопривредна банка: — ИМТ: потребе у резервним деловима ' биће задовољене
колико се то види из извеш таја са терена, углавном ре зервне делове.
— Најкритичнији су, оби чно, блокови и „главе“. Можемо вам рећи да су обезбеђене веће количине одливака. Подесили смо рад у ливници и преко лета. Први пут ове године ливци су радили и августа, док су остали били на одмору. Сада су одливци у фази машинске обраде. Кбнусно-та њирасти зупчаници биће до премљени произвођачима по свој прилици за 15 дана. Из сопствене производње припремама серију од око 250 комада, а почетком сеп тембра пристиже и од 500. Са зупчаницима каснимо зато што нису на време сти гли откивци кооперанта („Крушик“ из Ваљева), па је наручена већа серија из увоза. И за радилице припремамо серије. Потребе за јесењу сетву биће задовољене. — Може ли се рећи да је ове године ситуација са ре зервним деловима лошија него прошле2
— Напротив. У 1962. годи ни обезбедили смо за тракторе 2 милијарде г 1963. око 3 милијарде и 100 милиона, а до 20. августа ове испоручили смо пољопривреди преко 4 милијарде комада резервних делова. До краја године сигурно ћемо произвести још око 3 милијарде.
А шта је са гумама за тракторе које се увозе. Девизна средства су обезбеђе на и, према информацијама које смо добили у Југословенској пољопривредној банци, увоз је у току. Прва партија стиже септембра, а
нимални.
1.200. Али, захтеви су ми— Пољопривреда пл]
Од 31. августа до 9. септем- | бра у Женеви, ће се, под покровитељством Уједињених нација, одржати Трећа међународна конференција о при мени нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе. Нуклеарни научници из целог света ће на овој конференцији трећи пут за последњих десет го дина разменити искуства о резултатима нуклеарних истраживања и примене нуклеарне енергије у привреди сво јих земаља и тиме покушати да оцртају пут даљег развоја примене овог новог извора енергије у мирнодепске сврхе.
Југословенску делегацију на конференцији предводиће професор Љубљанског универзитета, др Антон Мољк, а у њој ће се налазити проф. инж. Саломон Шуица, проф. инж. Милорад Ристић, Миладин Радуловић, инж, Зденко Штернберг, затим 12 експера та и'5 представника наше електропривреде и индустрије. Како је данас саопштено у
Међународни о нефриту у
штвом дуж Мораве,
Регионални комитет Светске здравствене. организације за Европу организује, у сарадњи са Савезним заводом за здрав ствену заштиту, међународни симпозијум о хроничном 0обољењу бубрега (ендемском нефритису), који ће се одржати од 12, до 17. октобра У Дубровимку, Активно учешће на симпозијуму узеће стручњаци |из Југославије, Бугарске и Румуније, засад јединих европских земаља у којима се ова болест, према садашњим
последња најкасније октобра. Н. ЂУРИЋ
ТРЕЋА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА О ПРИМЕНИ НУКЛЕАРНЕ ЕНЕРГИЈЕ У МИРНОДОПСКЕ СВРХЕ Е
НАШИ МУМЛЕДРНИ НАУЧЛИЦИ ПОДМОСЕ 16 РАДОВА
Савезној комисији за нуклеарну енергију, допринос југо словенских стручњака раду конференције – представљаће 16 оригиналних научних радо ва из разних подручја нукле арних наука и нуклеарне тех нологије.
Пет радова третира пробле ме технологије производње урана и уранских горивих елемената за нуклеарне електране, четири обрађују физи ку нуклеарних реактора, два специфична проблема експло атације истраживачких нуклеарних реактора, друга два проблеме преноса топлоте гу реакторима, а предмет осталих радова је прерада нукле арних горива, проблеми оште ћења нуклеарних материјала под дејством зрачења и, последњег, налазишта уранових руда у Југославији. Садржај ових радова, како се наводи и Савезној комисији, даје до бар пресек активности наших нуклеарних института.
(Танјуг)
симпозијум нашој земљи
Љаришта бубрежних болести међу сеоским становни-
Дрине и Колубаре
сазнањима медицине, јавља и научно истражује. Симпозијуму ће присуствовати и експерти више страних земаља који проучавају ово подмукло бубрежно обољење, чији узрочник није досад са сигурношћу утврђен. / „Систематска испитивања ендемског нефритиса у нашој земљи, чија су жаришта откривена међу сеоским становништвом дуж Мораве, Дрине и Колубаре, врше се од 1957, године, (Танјуг)
==
делова,