Борба, 27. 08. 1964., стр. 11
У фељтону који ћемо објавити у наставцима, биће „обужваћенц судари, противничких флота у јаптанско-руском рату 1904. године, затим у првом и другом светском
рату. У погљављу о
бици код Цушиме 1904. бачено је све-
тло на хатастрофални тораз руске царске флоте у водажа између Кореје ж Јатана, кад је јапанска флота са свежом ч одморном посадом дочекала мсцрпљену руску армду која је пре тога отловила више од пола Земље да би дошла на, мету јапанским топовима ч ту пропала.
"1. БОЈ КОД ЦУШИМЕ
Руска флота, која је прва у модерно време увела нова оружја и типове бродова, доживела је највећи 'пораз у модерној историји поморства, који чак премаша слом на Трафалгару.
У тренутку када је изтледало да су непрекидне свађе са суседним земљама, Шведском и Турском, завршене, Русија је почетком ХХ века ступила у рат са суседима на Далеком истоку. Јапанцима. |
Поводи за сукоб, које је Јапан вештачки тражио, били су многобројни. Најважнији је био негодовање Токија због учвршћивања Руса у Порт Артуру и добијање територијалних кон цесија од Манџурије за завршавање Трансибирске “пруге. После дугих преговора. јапанска влада је 6. фебруара 1904, године одлучила да једноставно прекине све разговоре и, изостављајући ултиматум и друге процедуре којима се служе западне силе приликом објаве рата, дала пуну слободу главном команданту јапанске флоте, адмиралу ЖХејхиру Тогоу, да нападне руску флоту у Порт "Артуру.
Расцепканост руске царске флоте
Године 1904. руске поморске и копнене снаге имале су јаку бројну надмоћност над јапанским снагама. Али оне су морале да бране о'громна пространства. Флота је била подељена на три скоро једнака дела: на ескадру Далеког истока са базама у Порт Артуру и Владивостоку. ескадру Првог мора смештену источно од Дарданела сходно Лондонском уговору од 1870. ко јим је забрањен пролазак кроз мореуз страним ратним бродовима. и најзад. ескадру Балтика која је сло„бодно могла да пролази Троз данке мореузе али ти"ме није нимало смањивала "раздаљину дугачку три че"твртине екватора, колико су биле удаљене руске базе на Далеком истоку.
Дакле, да би се изједначила са Јапанцима на Пацифику. Русија је морала да изради троструко јачу флоту него што је имао про тивник, или да престане да држи поморске снаге у #вропи, што је онемогућавао став Енглеске, савезнице Јапана, као и став Турске, која је и поред наглог слабљења ХТХ столећа још Увек могла изненада да изврши напад.
Руска ескадра на Пацифику, под командом адмирала Штарка са заставом на оклопњачи „Петропавловск“, састојала се, поред седам оклопњача. од шест крстарица и два туцета кон траторниљера и торпиљера. Јапанска флота је имала више само крстарица и кон траторпиљера, јапанска фло та била је састављена на следећи начин:
— Центар снага, адмирал Того, шест оклопњача (305)
— Лака ескадра, Дева, че тири брзе кретарице, деветваест контраторпиљера. 0» сам торпиљера.
— Ескадра крстарица, Ка Мупира, шест тешких крстарица, четири лаке.
Ђез објаве рата
У сваком случају. Тогрве снате су у почетку имале · тежи задатак од Штаркових. Требало је прво да 0осигуђају искрцавање на обалу коју је непријатељ бранио. а затим да помажу искрцаним снагама упркос интервенцији непријатеља, И да би одмах отклонио нај сигурнију препреку. јапански главни штаб се одлучио на изненадан напад без претходне објаве рата, и на
| напад до танчина сличан о~ ПРТА: МИЛОРАД ДЦОВРИЋ
номе који ће бити примењен тридесет седам година касније у Перл ЖХарбуру: Того се надао да ће једним ударцем онеспособити главнину Штаркових снага.
Може се рећи да су Руси учинили све што је требало да му олакшају препад! Њихов главни командант, вице-краљ Далеког истока адмирал Алексејев, био је врло неодлучан човек који се пре свега бринуо да се не изложи никаквом ризи+ку и да уштеди материјал. То је била његова политика, али је њу требало ускла дити бар с мерама строге приправности. Међутим, он није ништа предузимао. Ескадра Порт Артура спокојно је дремуцкала усидрена на излазу из луке када су, у ноћи 8. фебруара 1904. године, 'Тогоове снате почеле да нападају. Поврх свега, вежба ноћног напада руских торпиљера предвиђена за ту исту ноћ била је отказана а да ескадра о томе није била обавештена, тако да се нико није зачудио када су тачно у 23 часа помоћници кормилара јавили да торпиљери плове са пучине. Касније се причало да је један од њих ста-
вио управо број једног рускогт торпиљера који је требало да учествује у вежби. Нови командант
Није било катастрофалне штете утолико пре што су руски инжењери, и поред тога што обала није била сува, успели да оспособе оштећене лађе запушавајући рупе на њима. Е
Неколико дана касније сјајно је одбијен покушај јапанске блокаде Порт Артура. Двадесет седам „блокадних бродова“ које је послао Того уништени су један за другим или ватром руских батерија или су се несрећно насукали јер је посада била заслепљена рефлекторима. И тако, ниједна страна још није поститла пресудне резултате, када је 8. марта у Порт Артур стигао вицеадмирал Етјен Осипович Мараков да преузме команду над ескадром. '
Као што ће се после Перл ЖХарбура десити америчком адмиралу: Кимелу, Шарк је морао да плати што 8. фебругра за време препада није позвао вицекраља на одговорност. За његовог заменика се није могла наћи боља личност од Макарова, неоспорно 'најспособнијег вође руске морнарице. Прорачунат тактичар, хидрограф светског угледа, савршен морепловац, он је сем тога био дивљења достејан учитељ поморских вештина. Вест о његовом доласку муњевито је подигла морал посаде у Морт Артуру. Одушевљење се претворило у делиријум када је неколико дана по свом доласку нови главнокомандујући ставио своју заставу на обичну лаку крстарицу и пожурио у помоћ једној дивизији торпиљера који су се на пучини сукобили с непријатељем. По-
Јапанска оклопњача „Хацуза“ са три димњака (погон
на угаљ) учествовала је у
бици код Цушиме и кад је
примила погодак у стовариште муниције одлетела је у ваздух
Резултат првог сукоба: јапански торпиљери погодили су две оклопњаче и једну тешку крстарицу. Ни један брод није потонуо, али се „Цезаревић“ вратио у луку накривљен за осамнаест степени док се „Ревипан“, бранећи прилаз луци. насукао предњим делом а „Палада“ задњим делом. Исход би био још поразнији за Русе да су јапански торпиљери били опремљени радио-везом и да су могтли да јаве свом адмиралу о успешно изведеном препаду. Того је пропустио драгоцено време пре него што је и сам дошао на бојно поље, а када се појавио поздрављен је ватром из батерија са обала! које тек што су биле припремљене, пошто
у ноћном сукобу нису учествовале. трртет ава СЕ О СЕСЕ ПА СТТО ТОСОТАТИЋ : лва стужвинита у мРОСТРАНСТВО 11 . УСАВРШНЕ ГРРОНЗВОШРАЊУ МРШТОВРУАРТ,
У иностеаиство Ру.
вратак је био тријумфалан. „Десетине хиљада људи на оградама бродова, на грудобранима батерија, гурајући се на кеју арсенала, жудно је пратило погледом сваки покрет мале лађе која се једва пролазећи кроз уски пролаз враћала у луку... Свако је хтео да се увери сопственим очима да се _Макаровљева застава вије на јарболу.“
Срећа се окреће
Под његовим енергичним вођством сместа је извршена оправка бродова. обуци се поклањала највећа пажња а озбиљно се приступило и обезбеђењу ескадре. Ускоро су Јапанци морали да схвате да је прошло време војних шетњи пред Порт Артуром. Нешто си очигледно променило. |
(Наставиће се)
И арртовике Про КРАЈЊЕ треа хоње. Ом СЕ МЕЋЕ УСАВРШАВА ЋИР СЕЧЕЈ> ОСТАО.
заР се то тотљтати =
Четвртак, 27. август 1964,
певи сАИАТЕТЊ, дет ротогтуа. ВИ САЛА Т. мед са пе мепаан о умео, 270 Еро растер 497 - | скит СРГЕТАТА ЋЕ ПР ТА 2787 под, ПА ЈЕ МАО та сто Уну МЗ МУНЛ ТЕ ТО, сата РТООГ СРИТМАРФ А, ловио име „зуговјовепискет Путина“
- е
| пита маселра тетку уауттете та велгтког 8Р.
АС КД НЕ УГРЈТАШЕР ИТ КАО А код #7770 71:3:70 делу > шумилз тула те
4 пговаА ~ паше 77 | дедез увиалао
БРОЈ 3678
Водоравно: 1. Ци« линдар; 2. Иницијали презимена и имена чешког књижевника, литерарног историчара („Ју питер“) ~ личност из познатог стрипа Вечерњих новости иницијали флорентинског политичара, главно му је дело „Владалац“; 8: уметност (лат) — на ша прва филмска глумица (ита отац (слов.); 4. Леп — необучен — ваздух (хрв); 5. Орган чула њуха — губитак робе на тежини — Кипарска новинска агенција (скр; 6. Немачки предлог — једна јединица за мерење времена — показна заменица; 7. Држава у Европи,
Усправно: 1. Скуп животињ“ског света једне одређене животне средине; 2. 'Традиционални назив Париског универ= зитета; 3. Иницијали италијанског песника („Ослобођени Јерусалим“) први рудар у Србији — иницијали немачког књижара — „издавача и научника, установе један метод учење страних језика; 4. Једна афри-
чка држава — кратица за запремину 6 математици. —- зла.
судбина; 5. Највећа | јединица пешадије и коњице, формирао је Густав Адолф почетком 174 века; 6. Један важан састојак лековитих масти и козметичких кремова; 7. Друга — последње слово енглеске азбуке =
тога код нетиа срео ЈЕ Нд РРАГРРЕ ТОРО КЕО~
см се СМУГАЈВУВ ПИР а РС
Богат рутчам (за дизеталше) мати ВОЖЕНА. пат те > та оуле, одгајио ле У сво~ ве“ тутора мар висок тема пате.
лична заменица; 8. Предлог лук (франц) — узвик; 9. Им-
перијалистички табор у првом светском рату; 10. Врста папагаја с дугачким репом, живи У Бразилу. (М. О)
РЕШЕЊЕ БРОЈА 3677
Водоравно: 1. Планинар; 2. Е. А. (Емил Адамич) — кревет — ас; 3. Трк — имам — прст; 4. Атаман — мапа; 5. Мисир копун; 6. Изер — та — кућа; 7. Нал — сова — кир; 8. Насрадин. „Усправно, 1. Етамин;. 2. „пар тизан'ч 3. Л. К. (Лаза Костић) — Касел — А; 4, Ари — мир С. С. (Стеван Синђелић); 5. Немар — тор; 6. Иван — кава; 7. Нем — Мок (Жил) — Ад; 8. Ат — Папук — и; 9. Распућин; 10, Станар.
Малверн пређе преко собе тако круто да су га членци болели после другог корака. Пришао је писаћем столу и додирнуб Тонијево раме. !
— Тони, — рече муклим, тихим гласом без израза. — Забога, Тони! -
"Тони се није покренуо. Малверн обиђе око њега, Окрвављен убрус био је на мла дићевом стомаку. Његова десна рука била је на ивиџи писаћег стола, као да покушава да се подигне: Скоро испод његовог лица налазио се коверт на. коме је нешто било написано.
Малверн привуче коверт полако, подиже га као да је врло тежак и прочита једва читљиве речи.
Пратио сам га... Улица Корт 28... изнад гараже... пуцао је у мене... мислим да сам та... ваш аутомобил... 4
Траг његовог пера водио је до краја хар тије и тамо се претворио У мрљу. Перо је лежало на поду.
Малверн је пажљиво пресавио коверт да би сачувао исписане речи и ставио га у свој новчаник, Подигао је Тонијеву главу и окренуо је мало према себи. Врат је још био топао, али је почео да се укрућу је. Тонијеве црне очи биле су отворене и задржале су свој сјај.
Малвеон полако ми нежно спусти главу на испружену леву руку. Стајао је опуште но, с главом погнутом на једну страну а очију скоро снених. Затим се његова глава натло исправи а очи постадоше тврде.
Скинуо је кишни мантил и сако, засукао руканс, наквасио један убрус у лавабоу у углу собе и пришао вратима. Обрисао је кваке а затим се сагнуо и обрисао крв испред врата.
Опрао је убрус и обесио га да се суши, пажљиво обрисао руке и перо капут и кишви мантил. Користећи своју марамицу створио је мали прозор изнад врата, извадио кључ, а затим закључао врата споља. Најзад је кључ кроз мали прозор бацио у собу и чуо како је пао на под. Сишао је доле и изишао из хотела „Блејн“. Киша је и даље падала. Отиштао је до угла и погледао улицу оивичену дрвећем. Његоз аутомобил налазио се десетак метара ол раскршћа, пажљиво паркиран с угашеним светлима и кључем у паљењу. Извадио је кључеве и опипао седиште испод волана., Било је влажно. Малверн је обрисао руку, подигао прозоре и закључао аутомобил. .Оставио га је где се налазимо. '
Враћајући се до свог хотела није никога срео. Јака киша и даље је брисала празним улицама. Е
т
Испод врата с бројем 914 видео се танак трак светла. Малверн лако закуца, гледајући горе и доле по ходнику и лако пре лазећи руком у рукавици по вратима док је чекао. Чекао је дуго. Затим један глас уморно проговори иза врата.
—Да7 Ко јегт У
— Тед Малверн, анђеле. Морам да говорим с вама. Чисто пословно.
Брава је шкљоцнула и врата су се отворила. Погледао је у уморно лице и очи које су биле тамне, а не плаве. Девојчина снажна,мала рука подрхтавала је држећи се за ивицу врата. _ СА 6
— Ви, — рече сна уморно. — Свакако ви, Да... па, морам да се истушмирам.
— Петнаест минута7 — упита Малверн немарно, али његов поглед био је врло оштро уперен у њено лице. ,
| 9.
Она полако слегну раменима, затим 'кли мну главом. Врата су се нагло затворила. Отишао је до свог стана, скинуо шешир и мантил, насуо виски у чашу и додао хлад не воде. ;
Пио је споро, гледајући кроз прозор на мрачну тишину булевара. Повремено би прошао неки аутомобил: два трака белог светла без везе с нечим, долазећи ни од куда.
Попио је виски, скинуо сели стао под туш, Затим се пресвукао, напунио своју ве лику пљоску и ставио је у унутрашњи меп. Извадио је кратак револвер из једног кофера и држао га читав минут у РУци гледајући у њега. Затим га је вратио у кофер, _ мрипалио цигарету и попушио је.
Узео је сув шешир од твида и вратио се до стана 914. Врата су скоро неприметно била отшкринута. Ушао је, пошто је лако закуцао, затворио врата, ушао у дневну с0бу и погледао Џин Адријен.
Седела је на каучу, освежена, у светло-плавој пимами и кинеској кућној хаљини. Један увојак још мало влажне косе пао јој је преко чела. Њене складне црте имале су оштрину коју умор даје врло мла дима. |
— пПиће2 — упита Малверн. '
Она уморно махну руком: — Претпостављам да хоћу. .
Малверн донесе чашт, насу вискија И ледене воде, и приђе каучу с чизмама у руци. — да ли је Тагро задржан у полицији 2
Она скоро неприметно покрену главу гледајући у своју чашу.
— Опет се разбеснео и оборио два полицајца, Можете замислити колико ИМ је симпатичан.
— Мораће да научи много тота о полицајцима, — рече Малверн. — Ујутру ће фотографске камере бити припремљене за њега. Могу да замислим неколико лепих на слова као: „Познат боксер сувише брз за револвераша — 'Тарго савладао убицу подземља“. — Уморна сам, — рече девојка и отпи мали гутљај. — А боле ме и ноге. Говоримо мало о томе зашто сматрате, да је ово ваша ствар, . !
— Свакако. — Он отвори кутију за цитарете и понуди је. Њена рука је вадила ци тарету и док је то још чинила Малверн рече: — Кад је припалите реците ми зашто сте га убили.
Џин Адријен стави цигарету у уста,наг ну се мало да је припали на шибици коју јој је пружао, увуче дим и забаци главу. ње не очи су почеле опет полако да поприма ју своју плаву боју, а лак осмех искривио је прту њених стиснутих усана. Није одтоворила. Малверн ју је посматрао читав- минут вртећи чашу у рукама. Затим погледа у под мг рече:
— Оно је био ваш револвер. Револвер којег сам поподне подигао овде испред ваших врата. Тарго је рекао да
та је извукао из џепа својих панталона, а то је најспорије потезање револвера на свету. А ипак тврди да
је два пута пуцао, довољно прецизно да убије једног човека, а тај човек није успео ни да сасвим извуче свој револвер» испод појаса. То је глупост. Али вама, с револвером у торбици на вашем крилу м пошто сте познавали револвераша, вама би могло да успе, Јер он је сигурно мотрио само на Тарга.
пи
(Наставиће се)
0. џ. ЧОРНИЈ
,
13.
— Нашао си прави тон — светао и јасан. Заиста, баш си диван!
Она је прине лампу и при светлости настави да чита написане сцене, Онда загрли мужа и пољуби.
— Кад би само знао колико су ми успомена пробудиле ове странице!
Повратак у Петроград
Летовање се брзо завршило. Породица се врати“ ла у Петроград. Дошла је јесен и одмерени ритам пе дагошког рада у конзерваторијуму. „Мајска но још није била завршена. Оптерећен свакидаштљим послом, Кор саков је спорије писао, али рад није више напуштао. Писање се постепено ближило крају. Чак и сумрачни, магловити јесењи дани нису могли да омету композитора у писању светле, „радосне музике нове опере, рађене према делу чувеног писца Николаја, Гогоља. |
Једне вечери појавио се
Повест 0 номпозитору Римском — Корсанову
ћривудав пут до славе
Љадов, који је у међувремену постао ближи пријатељ породице Корсаков. Љадов поразговара неколи
ко минута с укућанима У трпезарији, а онда закуца на врата Корсаковљевог ка бинета. ЖКорсаков га дочека с прекором:
— Већ сам мислио да не ћете свратити код мене. Научили сте да разговарате са мојима у кући, а мене почињете да заборављате, __ — Варате се, Николаје Андрејевичу, вас никако не могу мимоићи. Домаћин га испитивачки) погледа преко наочара.
— Чини ми се да ћу морати да вас помучим слушањем музике. Мораћете да се досађујете читаво ве че. , — А какву то треба да слушамт7 /"— Моју, — кратко одговори Корсаков.
— Ако је тако, онда са највећим задовољством, Ни колаје Андрејевичу. Ваша
ћ
музику
ЛДГла стела ТИЗозАЋЕ СЕ за пеонзводњу "1 САМО МУШКИХ Ер ЕРОС МТ
«што Ру РРА.
готе.
на другом месту затражи фа-
међу Саше Молас и Мусоргског. Сам Корсаков је певао улогу Голове. Једино је Ба-
музика је за мене увек један велики доживљај.
„Манска ноћ“ на првом испиту
Корсаков је врло добро знао да је његов бивши ученик лишен осећања стра хопоштавања према своме некадашњем учитељу. Он је исто тако добро знао да Љадов не уме да се претва ра и да је крајње искрен. Корсаков такође није гајио никакве илузије о томе да је ово вечерашње му зицирање удвоје уствари најозбиљнији испит његове нове опере. Па ипак, он је свесно пошао на тај ризик, да се Љадову опера евентуално не допадне и да ту Корсакову тако драгу творевину подвргне немилосрдној и неувијеној критици. За време свирања партитуре осећао је како се у њему све затегло и како са нестрпљењем очекује да чује меродавни суд свога младог пријатеља. Када је завршио са свирањем, упита привидно безбрижно: (
— Па, како вам изгледа7
— Вама је изванредно пошло за руком да _ погодите дух Гогољевог текста. Одлич но сте умели да уочите оно најкарактеристичније, Одлично! а
Трудећи се да не испољи радост због похвале коју му је упутио пријатељ, Корсаков објасни:
— То ме је Надежда Николајевна подстакла да компонујем ову ствар. Стално јој је та „Мајска ноћ“ била на памети.
— Чини ми се да сте ви и она у истом лагеру, — приме ти Љадов у шали.
Корсаков је лагано листао страницу за страницом. Анатолиј Љадов је имао смисла за инструментацију. а осећај за оркестар му је био ненадмашан. На једном месту Љадов тре лложи да се убаце трубе због боље обојености пасажа, док
— Овај мотив ћу искористи ти даље, на другом месту, објасни Корсаков. — шта велите, није неки велики грех ако се иста ствар и поновиг
Из кухиње је допирао мирис прженог меса и печеног теста.
— Да-а, мораћу да останем, — сложи се Љадов с позивом Корсакова.
— Ви сте гурман, то сви знају! Уосталом, Нађа због вас и пече пирошке.
— Зар ја збиља уживам то лике симпатије Надежде Ни-
колајевнег — упита он поласкан. — Да, воли вас, иако сте ладолеж.
— Али ја намеравам да се поправим, Николај Амндрејевичу. У друштву Надежде Николајевне Љадлов се осећао још комотније. Када су сели да пију чај, она га упита:
— Чула сам кад вам је Коља свирао „Мајску ноћ“. Како вам се чини, одговара ли вашем укусуг
Љадов је опет изнео своје мишљење, тврдећи да је музика превазишла сва његова очекивања.
Пробно извођење опере — у стану
Најзад је „Мајска ноћ“ била готова. Дошао је дан када
су се у кући композитора о-
купили сви његови пријатељи да чују нову оперу.
Најнестрпљивији је био Ста сов. А како и не би, РимскиКорсаков је компоновао већ другу по реду оперу! Бородин, на пример. никако да за врши свога „Кнеза Игора“ и ко зна када ће уопште и завршити“ ту. своју оперу. Мусоргски већ пет пуних година ради на својој другој опери „Хованшчина“ и никако да је заврши. Али Корсаков увек завршава своје започете ства ри. Он је снажна личност у сваком погледу.
И Корсаков је са стрепњом очекивао састанак с пријате љима. Ма колико да их је во лео, прошлост се није могла васкрснути: већ сам начин његовог живота удаљавао га је од другова из младости. Сем тога, и његови пријатељи су сеу многоме променили. еволуирали у схватањима и начину живота.
"Као и некада, супруге Кор саков је окружио прстен слу шалаца који су истовремено били и извођачи. Мусоргски је пристао да пева улоге Лев ка и Винокура, а старија сестра Надежде Николајевне Саша, која се сада после удаје презивала Молас, преузепа је на себе улоге Гане и Паночке. Стасов је _ такође преузео да пева једну улогу и зато је заузео место из-
лакирјев остао да седи пострани. Друштво је сложно певало, одушевљено. Зато је утисак био бољи но што се то могло очекивати од саме опере, без обзира на њене значајне ква литете. Стасов се одмах похвално изразио о најновијем делу, али аутор, који се сав био претворио у уво. није мотао а да не запази извесну хладноћу у речима великох критичара. Ипак, Стасов је без околишења изјавио да је спреман дати највишу оцену појединим сценама. |
— Мене не интересују поједине сцене, Владимире Васиљевичу. већ опера као целина, — одврати Корсаков.
— Драги мој, не тражите оно што је немогуће. Не може те рачунати на безрезервно одушевљење. када нисте сма трали потребним да у своју оперу убаците извесне запад њачке елементе, — признаде отворено Стасов.
— Садашње музичко ствара лаштво на Западу одликује се извесном крутом ученошћу, а у мојој опери нема ни помена од академизма, — при мети аутор помало незадовољ но.
— Нисте у праву, Владими ре Васиљевичу, — умеша се Корсаковљева жена. — У опе ри има највише поезије.
— Има је, има, не тврдим да нема. ; П
Мусоргски примети: |
— Мило ми је што сте У вашој опери искористили тако дивне народне песме. Спре ман сам да вам хиљаду пута захвалим на она два ваша зборника народних песама. То је благо, то су прави правцати бисери. Само ми је жао што се постепено удаљавате од наше руске школе, |
— Али то није истина, то је бесмислица. — узбуђено св успротиви Корсаков.
Мусоргски само уздахну и ништа не одговори. Балакирјев се умеша у разговор и по че да говори о тоналитету опере. Он, штавише, затражи да аутор на неким местима промени тоналитет,
Корсаков није желео да сту
па у препирку. Он је одлично знао да његова „Мајска ноћ“ није ништа гора ни од Прве симфоније, ни од осталих његових ствари, које су чланови „Моћне групице“ не када хвалили на сва уста.
Стасов закључи:
ид Готов сам да скинем кау пред вашим талентом. Корсињка. Налам се да ћу и
„У будућности бити ваш ватра
ни поклонит,
(Наставиће се)