Борба, 28. 12. 1964., стр. 5
Понедељак, 28. децембар 1964,
пи ИЛ З
Етика у спољној пао лилпици
Бивши министар чмострапих послова САД Дин Ачесоњ критиковао је ових дана „моралмстичке максиме“ у спољној политици своје земље. Ове максиме састоје се наводно: у схватању да САД треба да се одричу употребе силе; у схватању да се птринцит самоотредељења може применити у свим приликама; ц у схватоњу да се помоћ, иностранству третира као „подела братске љубав“.
Своја размишљања о 2гтиши у спољној толитији изложио је Ачесоћ у једнољ предавању на Емтерст колеџу у Масачусетсу.
„Ачесон, наравно тротагира употребу сиље ц у Вијетнаму ч у Конгу. А за прињ цит самоопредељења каже да је варљив, да „има сумњиву моралну историју“ да може да представља претњу доношењу мудрих одлука. Ачесоњн не крије да тод тим мисле на удео САД у тосљерстном раслојавању
кољонијауних имтертија њекиж америчких савезника.
Једина добра, страна оваквог котлретног „моралмсања“ јесте да оно не оставља ни најмању могућност за зљурадо чла криво тумачење, За Ачесона циљ оправдава средства а такав лажијавелистимли, _ приљаз примењиван је чешће у спољној политици али, никад нико није третендовао да то има везе са етиком.
СВЕТ У БРОЈНАМА
ЖХ ВРЕДНОСТ прошлого дишњер извоза из земаља у развоју У индустријализоване државе износила је 25,6 милијарди лолара, за око 9 одсто више него 1962.
Ж У РУМУНИЈИ је колективизирано преко
95 одсто свих пољопривредних површина. ~ ПРОИЗВОДЊА | зла та у свету, према америчким подацима, износила је прошле године око 517 милиона унци, у вредности 1,81 милијарде долара, за 1,9 милиона унци више него 1962. Удео Јужноафричке Републике у светској производњи премашио је 50 одсто.
И
ЧЛАНЦИ КОМЕНТАРИ БЕЛЕШКЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
ПВТ До 13 ИН
# 2,
|| ЧЛАНЦИ КОМЕНТАРИ БЕЛЕШКЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
САРАДЊА АВА СУСЕДА
Пре два дана у Београду су потписани Протокол о тр говинској размени у 1965. го дини између Југославије и Бугарске и Програм култур не и просветне сарадње 0вих двеју земаља за наредну годину. Истовремено, у Софији је постигнута сатлаб ност о даљој сарадњи југословенских и бугарских новинара. ;
Трговинским Протоколом предвиђа, се да обим робне размене између СФРЈ и Бугарске, заједно са погранич ним _ прометом, достигне 1965. 36 милиона, долара, у оба правца, односно 27 милијарди динара. Ако се има у виду да је размена између две земље предвиђена у овој години у износу од 23 милиона долара, онда је то веома значајно повећање. Југословенска предузећа и звозиће у идућој години у Бугарску машине и опрему, хемијске и фармацеутске сировине, производе црне и обојене металургије, артикле широке по трошње и друго, а из Бугар ске ће се увозити машине, цемент, стакло, јаја, хемијски и други производи.
Програм културне и про-
светне сарадње предвиђа, по ред осталог, даље побољша“ ње сарадње југословенских и бугарских универзитета, У метничких организација, му зеја, библиотека, установа за образовање, филмских, позоришних и музичких ин ституција, као и остварење више конкретних акција У вези са одржавањем традиционалних културних мани Ффестација — Дубровачки летњих игара, Стеријиног позорја, Лета Варне и других. Потписани документи да-
Ју повод за кратку ретроспе _
кцију успешне југословенско-бугарске сарадње узмимо у области привреде У протеклој години, која, је иначе и у другим видовима била плодоносна. Поменимо, пре свега, јунско заседање Мешовите комисије за привредну, трговинску и научно-техничку сарадњу које је дало снажан импулс и предвидело конкретне мере сарадње У области индустрије, посебно машиноградње, у хемијској индустрији, робној раз
мени, затим у области пољо привреде, саобраћаја, и веза, туризма и пограничне размене. На заседању је конста товано да су сазрели услови за проширење кооперативних односа у више групација машиноградње и за повећање размене на бази специјализације и кооперације у машиноградњи, хемијској индустрији, а донете су и одлуке о оснивању мешовитих радних група за колаборацију у области црне металургије, аутоматизације и регулационо-мерних уређаја лаке индустрије, поткомисије за индустрију и других радних тела.
У протеклој години потпи сано је низ посебних споразума и договора о сарадњи између појединих привредних грана, служби и органи зација. Између осталог, аранжман о сарадњи у производњи пољопривредних машина и путничких аутомобила, о развоју технологије у пољопривреди, о поједностављењу и либерализапији царинских формалности, о научно-техничкој сарадњи, о сарадњи планских органа и банкарских У станова, о размени искуста ва у области здравства и споразум из области социјалног осигурања и други. Као илустрација, успешних с" привредних односа двеју земаља може да послуже с" више споразузума у области транспорта, саобраћаја м веза, у чему су маркантни прилози — изградња модерног пута Ниш — Димитровград, који ће знатно допринети бржем привредном повезивању две ју земаља, нарочито развоју туризма и заједничка изградња пограничне станице Димитровград, а и друга пре дузећа. у
Више пута је констатовано да за успешну југословенско-бугарску привредну сарадњу постоје сви услови, које треба само до краја искористити на обострану корист. У основи широке и свестране сарадње двеју су седних земаља је да су ИМ народи блиски и пријатељски, да изграђују исто, социјалистичко друштво и да им је на срцу мир на Балкану и у свету. А то је најбитније. Б.Д.
ап
Амерички Каа
Британцима _ који посећују САД понекад се пребацује да их је лако препознати (уколико не по зараслој коси или неиспегланим панталонама) по њиховим испрљаним КИШНИМ мантилима. поносни острвљани на ово узвраћају да је Америнанце често лако идентификовати (ако не по кратко подшишаној војничкој коси и конфекцијским оделима) по њиховим прљавим ципелама.
Угледни бостонски дневник „Кришчеп сајенс монитор“ с тим у вези примећује да је бри тански премијер Харолд Вилсон приликом недавне посете Башингтону јавно изјавио: „ја сам вероватно један од ретких
премијера који сам чисти своје ципеле“, По мишљењу овог листа, Вилсон је овим хтео да се покаже или као прави „спартански«“ васпитани Британац или као тврдоглави момак из Јоркшајера који не жели да буде корумпиран неким псеуло-аристократским обичајима тиме што је ушао у Даунинг стрит.
„Ккришчен сајенс монитор“ до даје да је госпођа Вилсон мпак сакупила више поена у Америци својом јавном изјавом. Она. је, наиме, признала да би пожелела да на неким јавним свечаностима носи: бљештаву дијадему. Бољи утисак Вилсонове супруге лист тумачи тиме да је мало мушкараца који воле да чисте своје ципеле, док скоро свака жена жели да понесе дијадему.
Мила ние
Савет безбедности већ трећу недељу растравља, о недавној белгијско-америчкој војној интервенцији 7 Конгу. У. досадашњој дебати многе афричке ми неке друге земље осудиље су ову иттервенцију, истичући да опа. представља не само на“ тад на независност Конга, већ ц% да. угрожава безбедност читаве Африке. Савет се састаје м данас да 6“ размотрио тредлог резолучје Обале Слоноваче и Ма
ДЕБАТА О КОНГУ
рожа тј којој се тражи да се све земље уздрже од ичнтер венције у унутрашње посло ве Конга. У тпредложеној резолуцији захтева се затим хитна обустава. ватре ч повлачење свих страњих трупа ч плаћеника из Кон га. Савет Организације афримког јединства затражио је, инаме, тре неколико дана да овај високи оргат ОУН осуди недавну чнтервенцтију и, да трепоручи скључиво афричко решење
жонгоатског троблљлема, као ш да атељује на све жепосредно затмттересоване вамафричке факторе да у овом решавању пруже помоћ све афричкој организацији.
На слици: Детаљ са седние Савета безбедности то свећене дебати о Конгу говори министар тнострани послова Гане Којо Бочто (друга с десна ња.љево,
у првом реду).
Мика
БОРБА КУБАНСКА ПАНОРАМА
Страна 3.
ПРЕВАЗИЋИ МОНОНУЛТУРУ — РАЗВОЈЕМ МОНОКУЛТУРЕ
(Од специјалног дописника „Борбе“.
Хавана, децембра
„Добити битку за зафру, значи добити битку за економију!“ Ова парола дочекује вас ових дана свуда на Куби: у сунчаној, дивној Хавани, уз рубове одличних аутострада, по малим селима утопљеним у тропско зеленило. Зафра је сеча шећерне тр ске, а шећерна трска је била и остала кичма целокуп не привреде овог отока и готово све озбиљне грешке учињене у економици Кубе од победе револуције 1959. имају свој корен у потцењи вању значаја „кање“ — тр ске, за целокупни живот земље.
Економско - географски положај Кубе, клима, тле и ветрови, учинили су овај оток неприкосновеним суве реном произвођача шећера. Кања — дивни дар природе Куби — расте,свуда без нарочитог труда, а њен квали тет је непревазиђен у свету. Само једном у десет година она се сеје, а жетве су најбогатије на свету. Према статистичким подацима Ку ба је 1925. године производила око 8 милиона тона шећера, а у периоду после рата између 5 и 6 милиона тона годишње. Имала је осигурано тржиште у САД, а на светском је њен шећер по свом квалитету био без премца.
Менталитет „горког шећера“
Међутим, цела производња прерада и пропратна индустрија била је у рукама америчког капитала и то је претворило Кубу у земљу „горког шећера“, са огромним дис пропорцијама у расподели на ционалног дохотка, социјалним и другим проблемима. То је, међутим, позната горка страна с" кубанске историје, ликвидирана победом револу ције и национализацијом.
Али, укус „горкот шећера“ остао је још дуго после 1959. у менталитету и конкретним мерама „барбудоса“, тако да су први кораци револуционар не власти на Куби водили не максималном коришћењу тог природног богатства и његовом стављању у функцију на ционалногт развоја него практично ликвидирању кање. Кренуло се на индустрију, непромишљено и без сировин ске базе, ад запостављена је кања и пољопривреда — где су могућности такође неограничене. По признању компетентних личности — Куба је градила творнице, за које је морала да увози сировине, а те сировине су је коштале ви ше него готови производи. Друге, које је изградила . по оптималним плановима произ
водње, не налазе тржиште у овој земљи од седам милиона становника
Све су компликовале „дечје болести“ многих револуци ја — нестручност, администра тивне компликације, непотре бни трошкови, бирократске грешке, а затим – притисци, блокада и други спољни фак тори — тако да је Куба прак тично остала без „мачетероса“ — радника који секу трску. Три стотине хиљада људи некада је обављало тај посао професионално и квалифико вано. Данас једва да их има педесетак хиљада. Други су у армији, администрацији, услугама или индустрији — да кле на лакшим радовима, ко ји су истовремено и боље пла ћени.
Година економије
Поучена горким искуствима и грешкама — Куба је о– ву годину прогласила за „годину економије“. Преведено на практичан језик, то значи повратак кањи и пољопривре ди, повратак, у ствари, моно култури, али у оквиру социјалистичке поделе рада, како се то сада каже. „Изгубили
| Стални дописник „Бор бе“ у Латинској Америци Жарко Божић ових дана борави на Куби, одакле
нам је послао серију написа, које ћемо, почев од
данас, објављивати у на-
шем листу. смо страх од монокултуре“, рекао нам је вицеминистар економије Албан Латасте. „Са да смо свесни да монокултуру можемо да превазиђемо само даљим развојем те исте монокултуре“.
Повећање продукције шећера за Кубу је данас заиста кључно питање. Само тако, продајом шећера, може набављати све што јој треба а то је у овом тренутку 38иста све: од хлеба, меса, повр ћа, воћа, текстила и остале робе за широку потрошњу до машина и творница.
Куба сада продаје највећи део шећера по изванредно повољним условима (6 долар ских центи за либру) СССР, а остало даје на светско тржиште за чврсту девизу. Овај други део је од виталне важности за одржавање цело купне индустријске опреме Кубе. која је западног типа и стандарда. Валутом коју добија на светском тржишту Куба данас купује оно што јој је најнеопходније са Запада. Међутим, ове године су иту настали болни проблеми због рапидно пада цена шећера. У конјунктурпим условима прошле године, када је цена била 10 доларских центи за либру, Куба је за део своје неуобичајено ниске продукције (око 3,5 милиона тона), могла ипак да добије знатна
Жетва шећерне трске на Куби
девизна средства. Ове године цена је пала на катастрофал них 2,8 центи за либру, дакле за скоро четири пута — а 0овогодишња зафра биће већа, како се очекује, за око 10 од сто.
Зато се сада на Куби врши грозничава акција да на пољу не остане ни једна стабљи ка кање. Добровољци „мачетероси“ добијају места на пр вим странама новина, 250 ком сомолаца стигло је из СССР да помогне у зафри, колекти ви из Хаване и других градо ва проводе викенд секући трску.
Добровољна бригада на путу до кање пролазе поред недовршених – армирано-бетонских костура многих фабрика, које стрче као тужни спо меници сукоба између претен зија и кубанске реалности...
Десет милиона тона
Да би решила проблем зафре — највећи у целом процесу производње шећера влада је купила у СССР 700 специјалних комбајна за сечу, али још је неизвесно како ће се они понети на пољу, због специфичности сече трске. Она, наиме, треба да бу де одсечена укосо и у зависности од дебљине на разним удаљеностима од корена. Дакле, технички проблеми конструкције једног таквог комбајна, а затим ефикасности његовог рада. постотка шкар та идт. још треба да буду про верени у пракси.
Планови предвиђају да <е за неколико година производ
ња шећера на Куби попне на 10 милиона тона, што објективно није нереално, јер кубанска земљи може дати и ви ше — уз адекватну организа цију рада и стимулансе.
Данас не постоји ни једно ни друго. Вицеминистар економије задужен за планирање зекао нам је да систем це на и«дневница сада у пољопривреди делује директно дес тимулативно на производњу кање. Диспропорције у норма ма и платама једноставно терају радну снагу са зафре, а страхује се, опет, да посебне стимулативне дневнице, одре ђене за мачетеросе — добровољце — неће бити рентабил не обзиром на квантитет и квалитет рада те нестручне радне снаге. Са друге стране, радни ентузијазам не може надоместити све.
Зато се решења, као и у ни зу других области, траже у технократским мерама.
Наравно. упоредо са повећањем продукције кање, планови предвиђају и изградњу потребних индустријских капацитета за прераду и транспорт. Ипак, најзначајније од све га је што су данас на Куби свесни чињенице да је кања била и остала и биће увек кичма економике земље, да монокултура у ледном историјском периоду може бити зло, а у другом једноставно специјализација у оквиру по деле рада и да неки општи за кони економике и производње постоје без обзира да ли
их ми игнорисали или не... Жарко БОЖИЋ
СИХАНУН ПОЗВАО НАМБОЦАНЦЕ НА НАЦИОНАЛНО ЈЕДИНСТВО
Пном Пен, 27. децембра (АФП)
Шеф државе Камбоџе принц Нородом Сиханук по звао је све Камбоџанце на национално јединство, у си туацији када је земља суочена са провокацијама Јужновијетнамаца, Тајланђана и „слободних“ Кмераца. Потреба за националним јединством је утолико актуел нија — рекао је Сиханук што је у ноћи између 23. и 24. децембра једна група „слободних“ Кмераца упала из Тајланда у камбоџанско село Тхеун Ромеас, убила два и ранила три лица, и приликом повлачења са собом одвела седам сеоских полицајаца.
Нородом Сиханук је критиковао одсуство координације служби у администрацији, попустљивост, хотими чно избегавање обавеза, па чак и унутрашњу саботажу у неким службама.
„Морамо констатовати пот пун и коначан неуспех наштих преговора о измирењу са САД“ — изјавио је Сиханук. БЛИСКИ ИСТОК НА ПРАГУ 1965. Јордан на крилима »каирског духа«
УНУТРАШЊЕ ЗАТИШЈЕ И АФИРМАЦИЈА ЈОРДАНСКЕ ПОЛИТИКЕ НА МЕЂУНАРОДНОМ ПЛАНУ. — КРАЉ ХУСЕИН У УЛОЗИ ПОСРЕДНИКА У ОДНОСИМА ЗАПАДА И АРАПСКИХ ЗЕМАЉА
(0д специјалног дописнижа, „Борбе")
Аман, децембра Кад је средином новембра кренуо на службени пут по Западној Европи, јордански краљ Хусеин предвиђао је да ће се вратити кући до 38. децембра. Међутим, данас је 13. децембар, један од националних празника ове земље („Дан препорода“. успомена на почетак хеџаске по буне против Турака пре 48 тодина), примају се честитке и одржава велика прослава у двору. а краљ се још није вратио. Чак ни овдашња штампа не пише о садашњем боравишту и програму младот краља и његове супруге, Енглескиње која се прекрсти ла у принцезу Муну ел Хусеин. Очигледно, краљевски пар
је негде у Француској на приватном боравку. Ако се погледа активност коју _ је
последњих месеци краљ Хусемин испољио на међународном плану и напори које је уложио у правцу интернационалне ефирмације Јордана какву ова земља никад није познавала. онда је садашњи одмор свакако и потребан и заслужен. То тим пре што краљу ускоро предстоје даљи крупни, већ планирани међународни послови | У ОУН и на међуарапском терену. Садашњи приватни одмор краља Хусеина у иностран-
ству, далеко од земље, није
само нормалан предах, већ је и доказ да се на учутрашњој политичкој сцени У Јордану не догађа, нити се непосредно очекује, ништа што би посебно узнемиравало власти ове државе, чије је становништво заталасано социјално-политичким _немирима током више последњих година.
Управо ова промена атмосфере на унутрашњој позор ници., ова пословна конјунктура младе јорданске буржоазије и затишје у захтевима запостављених и незадовољ-
них друштвених категорија и политичких група, омогућила је аманском двору да крене у садашњу спољнополитичку офанзиву широких размера, конструктивног прав ца и добрих резултата. Краљ Хусеин је. нема сумње, израстао у кратком року у једну од најактивнијих и признатих водећих фигура арапског дела света.
Одакле затишје и полет
Шта је довело до унутрашњег затишја и — на његовој основи — међународног полета јорданске монархије
Наравно, сложени комплекс околности фактора тешко је у оваквим питањима класификовати на прворазредне и другоразредне узроке. а | тотово је немогућно исцрпсти његову садржину у новинском напису. Ипак, кад је реч о извођима актуелног јорданског позитивног полета. и домаћи и страни познаваоци овдашњих прилика слажу,се у неколико основних закључака.
Нипошто није било случајно, а још је мање било погрешно, што је краљ Хусеин већ осам минута после познатог прошлогодишњег де цембарског позива председника Насера да се одржи први свеарапски састанак на највишем нивоу, послао У Каиро позитиван одговор на тај предлог. Јордан је био прва земља која је прихвати ла ову идеју – председника Насера, инспирисану потребом да се на најмеродавнији начин размотре политичке, економске и војне могућности арапских земаља за одтоварајући колективни – одтовор на једностране израелске акције око вода јорданског слива. Јордан је био и она арапска земља – којој је стварање „каршрског духа“, названог тако већ у време одржавања првог састанка арапских шефова др-
|жава им влада, у Каиру ја-
нуара 1964, највише стило.
Пре свега, измирење _ са Каиром, успостављање односа немешања и конструктивне сарадње на заједничким задацима између Јордана и ЈУАР. значило је и адекватне споразуме о прекиду Узајамних радио-оптужби и кампања, од којих је стално заталасана јорданска стварност трпела доста утицаја. Каирско прихватање чињенице да је јорданска монархија, бар у овој фази друштвеног развоја и међународних прилика, потребан партнер без кога се не може припремити нити спроводити никакав заједнички арапски план против израелских акција, значило је нову битну околност и у односима разних политичких група у Јордану. међу којима гу врло снажне управо оне које у Египту гледају главну компоненту прогресивног арапског националног покрета. Извесним корацима попуштања на домаћем плану (ослобађање великог броја политичких затвореника, амнестија политичких емиграната који су се из Каира вратили у Јордан, реконструк ција владе, прекид хапшења за сваку „антидржавну #3јаву“ итд. краљ је допринео да се у земљи постигне запишје које омогућава ситурније кретање Јордана и на међународној арени. (Разуме се. унутрашња _ ситуација је много комплекснија од овог успутног крокија, о чему ће бити речи у посебном допису).
кори-
Шире и самосталније концепције
Паралелно са овом — променом у унутрашњим приликама, јордански двор почео је да показује — много више еластичности и ширине м у својим – међународним концепцијама. Насупрот недавној готово искључивој повезаности са западним цен трима, пре свега са Ловдо-
Жраљ Хусеин
ном и Вашингтоном,
дошло је до успостављања и азкти-
вирања односа са СССР и другим социјалистичким 3емљама. закључени су трговински и научно-технички споразуми са њима, упућени позиви разним делегацијама чија би појава на јорданској граници пре неколико година била аларм за сву овдашњу полицију и дворске кругове, Штавише, са највишег места дате су оштре изјаве на адресу британских колонијалних метода у Јужној Арабији и на Кипру, почело се говорити да ће Јордан прекинути са праксом искључивог снабдевања војним материјалом из западних извора и да ће се обратити за потребне количине ратног материјала на неке сопијалистичке адресе. Краљ ЖХусеин дао је више интервјуа совјетским и другим социјалистичким новинарима, изра жавајући најбоље жеље за што интензивнији развој при јатељских веза са њиховим земљама.
Стварајући постепено репутацију самосталног међународног чиниоца, обезбеђујући себи место у кругу све утицајније групе неангажова них земаља, краљ је овим правцем своје активности доприносио и даљем смиривању прилика у својој земљи. Полако се ретуширао и метод којим се овдашња леви-
ца супротставља дворској владавини, При свему томе. Хусеин
хашемитски није не само
раскинуо, већ ни битно покварио своје традиционалне везе са Западом, посебно са Великом Британијом и САД. На чуђење великог броја аналитичара, било је чак знакова да западни савезни пи аманског двора подржавају у одређеној мери и до одређених граница његов но ви међународни курс.
'"Тренутак арапско-западних односа био је веома повољан за нови поглед и праксу Амана. У Француској, Британији и САД, као му Западној Немачкој. ојгчало је уверење да са арапским земљама мора да се нађе што позикивнији језик, не са мо у привредном и научнотехничком домену, већ и на плану политичких релација. У том контексту дошло је и до оживљавања францускоарапских односа. Тако је краљ Хусеин, после успешне пролећне посете САД, после запажених путовања у Кувајт. Иран и УАР, боравио у новембру и у Паризу, као први службени гост председника Де Гола из једне арапске земље у новијој фази дипломатско-политичке историје. Као што се из 32једничког саопштења зилело, гост је овом приликом изражавао општеарапске погледе о Палестини и био примљен у знаку тежње ка јачању француско-арапских веза. По новила се формулација коју је садржао и коминике пролећне посете Сједињевим Др жавама: за Блиски исток даје се закључак о неопходности успостављања „мира на бази правде“. Ова формулација представља по — арапском уверењу значајан корак У правцу " афирмисања њихових права и кроз тексто ве које потписују водећи за падни државници. Сличан успех постигао је краљ ЖХусеин и приликом недавне посете Бону.
Поред тога што је унапредио двостране односе своје земље са владама које је по сетио, јордански владар је — тврди се незванично припремио и терен за 'даље директне контакте између во дећих арапских личности и западних политичких центара. Широко је уверење да је он у ствари сондирао јавно мнење тих земаља за планиране _ посете _ председника Насера.
У сваком случају, Јордан налази све сигурнији — пут сопственог кретања по разним светским меридијанима, упркос отпору који оваквој новој оријентацији пружа група веома утицајвих личности око двара, пи у њему самом. Ј
Милутин МИЛЕНКОВИЋ
|