Борба, 28. 12. 1964., стр. 6
|| ћ
Страна 4.
САВЕТОВАЊЕ
0 ИСТОРИЈИ САВЕЗА НОМУНИСТА ЈУГОСЛАВИЈЕ
У Војно-историјском институту Југословенске народне армије одржан је сим позијум о истраживањима посвећеним писању истори-
КАКО БРОЂАНИ ПРИПРЕМАЈУ СЕДМОГОДИШЊИ ПЛАН
Разговор с председником Општинске скупштине Славонског
Брода, Стјепаном Рајковићем
БОРБА
НАШТЕЛ СУЋУРАЦ:
је Савеза комуниста Југоначелника ског институ-
славије. П
Војно“истор!
та генерал-потпуко тра Брајовића, који је руководио радом овог скупа,
ничког покрета, као и известан број аутора Прегледа историје, међу којима Перо Морача и др Сергије Ди-
митријевић.
Сарадници Војно-историј ског института су дали више саопштења која на нов начин осветљавају поједине етапе и догађаје у развоју наших народа и историје револуционарног покрета у
југословенским земљама. Значајан допринос у писању историје Савеза комуни ста Југославије дали су и они учесници који су указали на пропусте и грешке У садашњем Прегледу историје СКЈ.
Више учесника саветовања је ставило приговор на обим појединих поглавља Прегледа историје. Нарочито је недовољан простор дат периоду од 1984. до 1941. године и ослободилачком рату и револуцији у односу на остале етапе развоја и бор бе.
Запажене. су дискусије Боре Митровског, Милутина Марковића, Саве Скока, Влада Стругара, Мише Лековића, Војина Поповића, Тодора Радошевића, Јована Вујошевића, Жарка Атанацковића, Имера Даутија и других сарадника Института, као и др Сергеја Дими тријевића, једног од аутора Прегледа историје СКЈ.
И поред захтева и сугестија за допуне и исправке у новом издању, општи је закључак свих учесника са ветовања да је прво издање Прегледа историје Савеза комуниста Југославије крупан допринос и прилог напој историографији. Посеб но су позитивно оцењени ја сноћа стила и приступачност текста најширим масама чи талаца. Исто тако је указано да је Преглед помогао на учним и просветним кадровима и друштвено-политичким радницима, као и носиоцима васпитног рада у Ар мији, у изучавању различитих услова који су утицали на развој појединих наших народа. Учесници саветовања истакли су да ће историја Савеза комуниста исто времено бити допуна Програму СКЈ и значајан прилог у изучавању даљих могућности преображаја нашег друштва.
На УШ конгресу комунисте Славонског Брода, између осталих. представљао је Стјепан Рајковић, председник Општинске скупшти не. Стога смо се ових дана њему обратили са питањем — шта је основни задатак свих друштвених снага Сла вонског Брода после УШ конгреса.
— Срећна околност је што су одмах после Конгреса по чели зборови бирача на којима се дискутује о седмотодишњем плану. Дух Конгреса осећа се свуда. Људи смело. оштро, критички и реално говоре о свим областима нашег живота. Просто смо под лупом грађана. Овај план биће, више него иједан досад, дело грађана. Од 90 зборова досад је одржана преко половина.
Председник Општинске скупштине је указао на спе цифичну ситуацију после земљотреса који је нанео штету од 12,5 милијарди. Преко 170 кућа сада је већ под кровом. Изграђени су многи стамбени и други 06јекти, иако трагови земљотреса још нису избрисани. А град је и иначе годинама под теретом комувалних проблема: пола града је без асфалта, пола без водоводне мреже а стално се осећа и несташица струје, иако се овде сваке године подиже по пет трафостаница.
— Шта је у тим дискуси-
јама речено о привреди%
— На зборовима бирача било је више речи о комуналним питањима. али се бирачи све више интересују и за привреду. С нарочитом пажњом припремили смо разговоре о плану — по гра нама и групама предузећа. Наша је жеља да знатно по већамо национални доходак. Тодине 1957. национални доходак по становнику износио је 174.000, ове године 220.000. а 1970. треба да износи 340 — близу југословен ског просека. То ћемо пости ћи пре свега реконструкцијом фабрика, а затим и нарочитим мерама за развој пољопривреде.
— Шта је ново у програмима унапређења пољопривреде — Спровели смо рејониза-
цију читавог подручја: град ског, приградског и пољопри вредног, уз посебну анализу услова. Имамо погодне рејоне за индустријско биље, ситно и крупно сточарство, повртарство, виноградарство и рејоне са налазиштима кварца, песка, шљунка. О сваком рејону посебно ће разговарати стручњаци са привредним произвођачима.
— А шта се предвиђа за остале привредне делатностиг — Брод је град на реци и
(Танјуг) ! истовремено железничка и
Стјепан Рајковић, председвик Општинске скупштине Славонског Брода
друмска раскрсница, тако има много услова за развој разних делатности. Отворићемо врата другим комунама и предузећима, да овде граде разне објекте. Зато, на пример, југословенско ПТТ-предузеће намерава да подигне главну пошту и друге објекте за доставу по шиљки ауто-саобраћајем. Неке друге привредне и туристичке организације Загреба, Београда и других градова предвиђају изградњу хотела. мотела, ресторана. Фабрика радио и телеви зијских апарата загребачки РИЗ, бањалучки „Руди Чајавец“ и крањска „Ис-
из
таву Словенију и делове Босне. Слично интересовање испољавају и друга предузећа. А настојаћемо и сами да отворимо неке капацитете, како бисмо расположиве природне материјале што боље искористили.
— У којој се фази налазе
гови планови7
— Планови још не постоје. Чак се и не оперише цифрама. Оне ни нама нису познате. Глобале смо одредили на основу друштвених обавеза које смо имали прошле године. Основна оријен тација је максимално коришћење постојећих услова и мобилисање свих наших сна га. Цела концепција разраде плана представља новину у нашем граду. То је под стакло велико интересовање грађана, а стручњаци ће добити јасну оријентацију у погледу формулисања нацр та седмогодишњег плана. Ово је тек почетак подухвата, али у пословима већ сада учествује најшири круг грађана. Када буде готова прва варијанта плана, поно во ће је претрести грађани, а тек затим органи Општин ске скупштине.
Рес
ЦАЗИН. — Члан Савезнот из вршног већа Милутин Морача. секретар Среског комитета СК Бојан Селић и председник Среске окупштине у Бихаћу Реџо Терзић посетили су.Цазин. Милутин Морача говорио је члановима по литичког актива у Цазину 0
кра“ градиће сервис за чи- Осмом конгресу СКЈ.
ЈУБИЛЕЈ „БИРАНКА«
Скопје, 27. децембра
Прослављена је 20-тодишњица „Бирлика“, недељног ли ста на турском језику који и злази у Скопју. У оквиру прославе одржана је јуче по подне свечана седница издавачког савета, а затим Љупчо Арсов, председник Главног од бора ССРН Македоније пово дом овог јубилеја приредио свечани пријем у хотелу „Ско пје“.
Први број „Бирлика“, значајне политичке и културне трибние грађана изашао је пре 20 година у тек ослобођеном Скопју. Овоје у ствари бои први лист код нас штам пан новом турском азбуком. Арапско писмо са 120 компли кованих знакова. колектив о вог недељног гласника заменио је са 28 латинских знако ва и омогућио да лист буде приступачан ширем броју чи талаца и да успешно изврши своју политичку и културнопросветну мисију.
Кроз сарадњу у овом листу изградио се велики број доб
рих новинара и истакнутих политичара и стекао прве чита оце велики број писаца који пишу турским језиком. Лист је стекао читаоце не само у нашој земљи него и у многим крајевима света.
На свечаној седници издава чког савета АВИ А а; од говорни уредник „Бирлика“ рекао је, између осталог, да је у почетку овај лист имао задатак да информише припаднике турске мањине о свим догађајима у ослобође ној Југославији, да их мобилише у борби против окупатора и за обнову и изградњу земље. Али, овај лист није имао само тај задатак, „Бирлик“ је био и први буквар за турски језик, истакао је Фах ри Каја, и надокнађивао је недостатак уџбеника у тек от вореним школама са турским наставним језиком. Данас ка да сумирамо 20-годишње резултате, можемо рећи да је „Бирлик“ одговорио задацима и циљевима и да је успеш но одговорио својој улози.
Д. НИКОЛИЋ
Каштел Сућурац, децембра
У Каштел Сућурцу већ шест месеци делује месна за једница и она је, кажу у Оп штинском одбору ССРН, једна од најбољих у сплитској комуни. Не зато што спада међу најстарије и што већ има статут и акциони програм, него што је врло брзо прона шла погодне облике рада. Те облике није измишљао узак круг људи, већ су се наметнули као одраз жеља и потреба становника.
Снабдевање, које је иу овом месту осетљиво питање, нашло се на дневном реду За једнице. Зато је један од ње них првих корака било формирање Савета потрошача. Приликом избора главну реч су имале домаћице, с обзиром да оне најбоље прате и познају тржиште.
Повод за оснивање савета биле су уочљиве слабости у трговини. Сплитска предузећа су отворила више продав ница у овом месту али су цене биле различите. Тако у Спли ту маст продавала 50 динара јефтиније него у продавницама истог предузећа у Каштел Сућурцу. На интервенцију савета потрошача цене су изједначене.
Забележено је још неколико сличних случајева. Преду зећа су доносила у своје про давнице робу слабог квалите та, ону која се у Сплиту ни је могла продати. Таква роба је такође на интервенцију са вета, враћана. Сплитска предузећа сада боље и организо ваније снабдевају своје продавнице у Каштел Сућурцу и по истој цени као и у Спли ту.
До оснивања Месне заједни це мало се водило рачуна о 170 станова које су у овом месту саградила оближња ин дустријска предузећа. Стана рина се неуредно прикупља, заједничке просторије су би ле запуштене, а кад би се, рецимо, сломило стакло на улазним вратима, дуго је тра јао процес од набавке стакла до проналажења приватних мајстора да изврше оправку.
Савет заједнице је нашао боље решење. У споразуму са кућним саветима, са списка социјално угрожених лица скинуто је неколико лица и они сада, уз извесне награде, редовно наплаћују кирију и уредно одржавају споредни просторије зграда. у
Заједница настоји да створи боље услове за културнозабавни живот. Самодоприно сом и добровољним радним акцијама, а уз помоћ фабри ке цемента „Партизан“ запо чета је изградња летње по зорнице са 650 седишта. Она
ће бити завршена до идуће ту ;
ристичке сезоне. У Заједници се чују и оз биљне замерке на рачун спл теког Народног казалишт које врло ретко гостује, иак су у месту за то створени са свим повољни услови. Јер „Југовинил“, чији се погони ту налазе, подигло је врло леп Дом културе који користе и мештани чији чланови породице раде у фабрици. Изузетно. велику бригу мес на заједница поклања туризму који се у овом месту врло
брзо развија, Ове сезоне је, било око 20.000 ноћења дома ћих и иностраних гостију, а то је десет пута више него прошле године.
То је и разлог да се организују заједничке акције за уређење плажа, обале и читавог места и да се у „кућној радиности“ стварају бољи услови за смештај гостију, с обзиром да засад још нема друштвених угоститељских 0 бјеката. На изградњу хотела се, додуше, и не рачуна, али се зато заједница залаже за изградњу једног ресторана који је месту неопходан.
Прва искуства Месне зајед нице у Каштел Сућурцу пока зују да се кроз њу, у правом смислу речи, развијају најра зноврснији облици локалне самоуправе, пре свега зато што се подстичу и прихватају иницијативе свих мешта-
на. А. ТИРНАНИЋ
ПОЉАРЕВАЦ:
ИЗРАДА СТАТУТА МЕСТИХ. ЗА ЈЕДНВЦА
Организације Социјалистич ког савеза на територији општине Пожаревац веома су се ангажовале на изради статута месних заједница. Го тово на читавом подручју одржане су конференције Со цијалистичког савеза на којима је било речи не само о статутима већ и о будућим задацима месних заједница. Највећи део послова око израде статута већ је завршен а наредних дана ићи ће се на састанке Зборова бирача НА којима ће се усвојити и сами текстови статута. У свим бу-
ВИс0п0:
СВЕГА 92 ДОМАЋИНСТВА у КООПЕРАЦИЈИ
Развој. привреде. кретање личних доходака и унапређе-
ње друштвених служби биле су главне теме о којима
ПОДВИЗИ НЕПОЗНАТИХ ЈУНАКА (+
Тужни гласови
„„Нада је негде пред зору запливао и деведесет осми пут осетио је неизрециви умор и хладноћу. Али људи су вапили за помоћ...
|
„Борба“ ће сваке године товодом Дана. Армије — 22. децембра, позивати као своје госте припаднике ЈНА који су вршећи своју дужност у јединицама ж другим војнам установама постигли између два војничка тразника ванредне резултате.
о
њиховим успесима, пожртвовању ш подвизима упознаваћемо налшј јавност преко страница – Борбе“.
Ово су истините приче групе војника, подофицира им официра који су поводом овогодишњег тразника ЈНА позвани као
нпалил, трви гости.
У
–
сталног пливања У комплетној
Панорама Високог
Деветнаестогодишњи војник
Милисав Ђорђевић, ВП
8560, Загреб, родом и живи
у Крагујевцу: „Ако може-
те, поздравите ми родитеље и сестру...“
О себи и оним тешким ноћима у време загребачке поплаве није хтео да каже ни речи док се није уверио да је у новинарску бележницу упи сано и ово:
О томе да је његов друг Дерво Незерић из јединице капетана 1 класе Јордана Јорданова гвозденом шипком развалио заглављена врата и извукао из просторије 30 жена, деце и стараца, кад је вода већ допрла до изнад појаса да је код Црвеног моста војник Мехмед Алија Канарић запливао за женом коју је бујица носила према мосту и извукао је;
да су војници Франц Венети и Јанез Кавчич са водником Савом Поповићем спасли на Савској цести жену и двоје деце које је бујица понела према смрти;
да су три војника из јединице поручника Ђинђића у последњем тренутку извукла из матице машинског слагача „Вјесника“;
да је десетар Мирко Градачек у Цвијетном Насељу спасао два дечака који су се преврнули у РОДУ са импровизованог сплава направ љеног од ормана и дасака...
... Те ноћи у спасавању је уче ствовало преко 3.500 припадника ЈНА.
Десетар Милисав Ђорђевић један је од њих. Крупан, развијен, одаје утисак човека увек спремног на акцију, коме изгледа ништа не може да буде тешко. Духовит је спреман на разговор, нај
зад, врло млад. Тек је напунио деветнаесту.
Рођендан је прославио под необичним околностима. Усред по-' плаве, из које је спасао око 350 људи:
жож о хж
Станица за искцавање налазила се код места Јарунски Спруд. То је тамо око 'Трешњевке, још мало у десно, када се пређе АутО-ПУТ. Киша пљушти.
Из таме изрони један наш чамац. Јавих се први да га преузмем. Војницима Хасану, Ахмеду и Драгомиру Обреновићу рекох:
— Да се разумемо. момци. Од-. мора нема нити ћемо га тражити док вода не спадне. Јасног
Климнуше главом у знак одобравања и још снажније завесла ше. Упловисмо у једну улицу. Људи су са свих страна дозивали У помоћ. Не видимо и једва чујемо, јер се добовање кише претво рило у хук. Али било је много ту жаиих гласова, срце да ти се цепа... Никада у животу нисам ви део толико страхота ни тако велику воду. Шта је она моја Лепе ница према овоме2 Да хоће бар да буде нешто већа. Крагујевац не би патио без воде.
Те ноћи доживео сам доста тешких тренутака -'.
Пажњу нам је привукао један изнемогли глас.
Долазио је однекуд са висине, пригушен, као да се неко дави.
У двориште нисмо могли да уђе мо. Спречавала нас је закључана капија чији су гвоздени врхови извиривали из воде. Глас се опет
чу. Ахмед и ја скочисмо у воду. Појасеви су нас држали, иначе би смо потонули. Покушај да капију отворима НОГОМ остаде безуспешан. Зато се загњурих, руком напипах браву и отворих капију.
Ушли смо са чамцем у двориште, Ахмед се попе на моја леђа и успентра на кров. Попех се и ја. Разлупасмо неколико црепова и одломисмо летве. Нађосмо се на тавану.
Жену смо нашли шћућурену у једном углу. Повредила је ногу и једва је спустисмо до чамца.
Захваљивала нам је по не знам који пут. Каже да је и њен сину Армији и служи војску, чини ми се у Бањалуци...
... Кућа је била сасвим у води. Човек је децу подигао на таван, а он остао доле са женом. Она је лежала на већ готово сасвим потонулом кревету. Била је непоми чна, окована гипсом до изнад струка. Јечала је.
Нисмо знали шта да радимо. Кроз врата никако нисмо могли да је изнесемо. Тамо је дубина, могли бисмо је испустити. Досетисмо се: опловисмо кућу са друге стране. Дохватих неку цепани цу која је пливала у води и почех да разваљујем зид. Испаде не колико цигала. Ахмед, Драгомир им ја проширисмо отвор.
Упловисмо чамцем у собу и на товарисмо жену.
Она је и даље непрестано је-.
чала... . Тежак призор угледао саму једној малој већ потонулој кућици. Не знам зашто, инстинктивно
сам осетио да неког има унутра. Искочих из чамца и отворих вра та. Из капе извукох пластичну кесицу у којој сам држао цигаре те. Креснух шибицом. Два кревета пливала су у води. Креснух још једном. Просто нисам могао да верујем: у једном кревету је лежао старац, а у другом стара бака. Продрмам старца, видим, будан је. „Шта је то с тобом ста ри2“ Понових питање. „А ми мислили, нема нам спаса, — просте ња старац. Нико не дође од јутрос, а куда сами овако маториг Боље овде...“ Милисав их пренесе у чамац. ж » #
Са високог балкона једне трош не зграде две жене су плачући дозивале.
... Викнем Ахмеду да ми дода витку мотку са металном куком на крају, дугачку преко четири метра. Закачих је некако за ивицу балкона и једва се успузах горе. ;
Жене су се мало примириле. Паника их је толико била обузела да нису могле да се спусте у чамац. Извукосмо их овако: Дра гомир је стао у чамац, Ахмед се попео на његова леђа, ја сам се придржавао једном руком за чак љу, а другом сам додавао жене мојим друговима... Једва смо их
.» %»
Таман смо се враћали са обале носећи у чамцу хлеб, воду, млеко, лекове и друге ствари, да их предамо онима који желе да остану у својим кућама, кад чусмо изненада врисак једне жене.
Завесласмо снажно иако нас је већ издавала снага од зиме, од
ратној опреми.
Жена је висила на ивици крова држећи се левом руком за олук док је у десној држала дете од годину дана.
Ахмеде, сунце ти твоје, жури..
Али, нисмо стигли ни на два ме тра, жена крикну, испусти олук и ту, пред нама потону у воду...
На брзину скидох појас за спа савање који би ме спречио да ро ним, а онда искочих...
Извукао сам жену и дете. Она је била нема од страха док је де те непрестано кашљало. Јадно, нагутало се воде. Али, све је добро прошло. :
по-
ж
Нашу пажњу, некако пред сви тање привуче вика десетину мла дића и девојака који су у глас до зивали у помоћ са крова једне зграде.
Али зашто вичу када им никаква опасност није претила. По песмо се на кров и — наљутисмо се: ништа им није било. Почели су да се смеју, држећи у рукама флаше са пићем.
— Немојте се љутити на нас, рече један младић. Гледамо вас целу ноћ како крстарите улицама, мучите се, па смо се договорили да вас позовемо да се мало окрепите и попијете нешто. А ка ко бисмо вас друкчије дозвали да нисмо тражили помоћ...
Насмејао сам се и ја, отпих гутљај-два, и сетих се да ми је данас рођендан. Тачно 19 година.
Завесласмо поново...
Велимир ПЕТРОВИЋ У сутрашњем броју: ДРАМА НА ИВИЦИ БАЛКОНА
Понедељак, 28, децембар 19
НА ИНТЕРВЕНЦИЈУ САВЕТА ПОТРОШАЧА. СНИЖЕНЕ ЦЕНЕ
дућим месним _ заједницама формирани су иницијативни одбори који интензивно раде на изради статута. а једна група удружења правника из Пожаревца скоро свакодневно одлази у насеља и пружа потребну помоћ.
Највише су досада урадиле месне заједнице у насељима Братинац. Драговац и Ћириковац. Тако се у нацрту статута Месне заједнице ћирико вац у први план будућих задатака истиче брига око чувања и подизања паркова. У“ ређење улица и учешће у 0државању друтих комуналчих објеката у насељу. док се из области пољопривреде предвиђа да месна заједница благовремено треба да предузима мере ради обављања дубо ког зимског орања. и да разматра и остале мере за унапређење пољопривредне лро= изводње.
У нацрту статута месне заједнице Драговац говори се да месна заједница треба да предузима одговарајуће мере ради спровођења агроминиму ма на свом подручју. као и давање иницијатизе за фоомирање и развитак услужних заната. Овде се набрајају и органи месне заједнице међу којима се у први план исти че савет од 15 чланова. од коих се осам бира на зборовима бирача. лок преосталих се дам делегирају друштвене ор танизације. Месни одбор Социјалистичкот савеза делегира три члана.
Карактеристично је да се у нацртима статута будућих ме сних заједница веома мало товори о администрацији, односно о професионалним службеницима. а тамо и где сео томе нешто и каже то је да се службеници узимају само за завошавање најосновнијих потреба у апмитистрашији.
Д. БОГДАНОВИЋ
је било речи на Општинској конференцији ССРН, којој су присуствовали 'Тодо Куртовић, члан ЦК СКЈ и Мунир Месиховић, председник Среског одбора ССРН Сарајева.
На састанку је много расправљано о кооперацији, јер она У овој комуни није довољно развијена — земљорадничка задруга кооперира са свега 92 домаћинства. Добри резултати постигнути су једино У производњи бројлера. иако уговори не стимулирају довољно произвођа-. че,
Конференција се позабавила и стањем У области шродсвете. где с још има недостатака иако.је ове године на основну делатност дато 165 милиона динара, док ће у на редној години износити и 300 милиона. У току ове године је само за инвестиције утрошено преко 90 милиона динара. Па ипак, још увек има неколико стотина деце која немају могућности да похађа ју школу. И број неписмених је висок — 31,2 одсто становништва, од тога има преко 2.500 младих људи, од 15 до 35 година. Да би описмењавања ишло брже него до сада неоп ходно је да се на овом послу ангажују ови друштвеви фактори у комуни.
| Драгутин РАДАН
из ОРГАНИЗАЦИЈА социјАлИстИчКоГ САВЕЗА
Успех који обађезу је
— На скуповима Соција листимког савеза, грађана, хако сали кажу, добију об, | залињења т, детаљно се уђоз | мају са свим што иг интересује, а на зборовима бил рача добију углавном само обећања, која се ретко уз. врше. Зато рађе т у већед. броју иду на: конференције Социјалмстичког савеза, О« ва констатација, изречена недавно на једном толитимх ком скуту, моде бити повод за различите закључке. Бо« ље рећи, она подстиче а размишљање ч испитивање узрока који су радне људе. довели до таквих ставова, _
Укољико зборови бирача, не раде како треба, не задовољавају грађане ш- не. тривљаче их, значи да је торемећено _ функимонисање самоутравног механиз« ма у комуни, а уједно да ну. Социјалмастички савез, кад политичка основа самоупра вљања, није у потпуности извршавао своју улогу. О-
во питање је веома сложено _
ч чзискује озбиљнија истра, ожживања каквих, треба, при~_ знати, до сада. још пије било. Овог пута тозабавићемо се првим делом констатације — а то је да грађали све масовније посећују скупове Социјалистичког савеза, да ова организација све више тостаје масовна трибина на којој радни људи третреса ју све оно што их имнтересује. Таква афирмација то“ ново је ч убедљиво тотвр“ ђена ч на изборима у под ружницама и месним срга“ ниазамијама, које су већ о« држане но на отштинским
конференцијама, које су у
току. |
Показало се на овим ску“ повима да се грађани ње ма ре лако са потешкоћама, не 20 траже ч предлажу решења ч захтевају ц веће анга жовање Социјалистичког са. веза. На неким конференцијама, грађани су критико= вали комунисте што се недовољно _ ангажију у раду организација Социјајтсти= чког савеза п“ што с. не на тај начињ сста“ ју без ончт који су тозвачт да буду најуторнији најдосљеднији борци за ост“ варивање програма и развој социјалистичких _ односа натредажк уотште.
О јачању аџторитета ор-" ганизамција ог савеза говори и веома велики број покренутит ћи тања на конференлџијама: стандард, расподела, рад зборова бирача, алстивност одборника, пч посланика, Ко“ операција, комуналњна 3200 дња, рад органа самоутрав“ љања у привреди % друшт венцим службама, снабдева“ ње, васпитање деце, куљтур но-забавнма живот, тросвећивање, уређење насеља, де мократизација «адровске политике, реализамија уста вних одредби м законских протиса, активпогт и статут ти месних заједница, рад секција Социјалистичког Сб веза ц тако даље.
С друге стране, о томе све дочц ч масовна посета 71: хонференцијалиа подружви“ ца ц месних организамија % велики број учестика у ди хусији. У "новосадском сре“ зу, на пример, за конферењ имјама, у подружницамл 207 ворило је ч по двадесет“ грб ђана. Скоро то празилу 086 дискусије су биле врло зре“ ле, добро припремљене, пот жрепљене примерима и 00" куљментоване.
Успех већине одрожамие конференција свакако дотринос даљем ре звоју организација Соција“ листичког савеза и јачању њижове политичке улоге; Ф такође ц унатређењу Р самоуправних орзалил. 98 ференције су истовремено озбиљна, обавеза за. органи“ зације Социјалистичког веза у које грађана, како се показало, цмају туно пове“ рења, алм од којих ж очекују. Ф.:.
представље
ОПШТИНСКЕ ИЗБОРНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
КРАГУЈЕВАЦ. — Завршена је општинска конференција Социјалистичког савеза којој је, поред 160 делегата, присупи и Првослав Васиље-
» члан Главног одбора ССРН Србије, За председника Општинског одбора поново је изабран МИЛАН ЂОКОВИЋ, за потпредседника СТАНИША МИЛИЋЕВИЋ а за секре тара ТОМА ЈОВАНОВИЋ.
Р: Р.
ПЕЋ, — Општинској изборној конференцији Социјалистичког савеза, поред 248 делегата, присуствовали су и Ко за Јончић, члан Секретаријата Извршног одбора Главног одбора ССРН Србије, Јово Шо тра, члан Секретаријата Покрајинског комитета Савеза комуниста, за Косово и Метохију и многи други представници Социјалистичког савеза из осталих комуна. За председника Општинског одбора и забран је МИХАИЛО ЗвИЦЕР, Б. МИКИЋ
МРЧАЈЕВЦИ. — Јуче је држана општинска избора конференција Социјалистич ког савеза. Поред' делегата, гостију, у име Главног ма ра ССРН Србије конфер о ји су присуствовали Радисо, Недељковић и Милисав х кић. У извештају, реферату дискусији доминирала Фу тања из области пољопр де и културно-забавног та. У нови Општински од ССРН изабран је 31 члан, чега нових м. 6
НА НОВИМ ДУННОСТИНА
Стеван Спасић, Општинског одбора ССРН 7 Тополи. |
Милисав Филиповић, пре“ седник Општинског одборе |
пред“
од
ССРН у КУ и.
Страхиња Китлашић, Општинског одбор“
се, ССРН у Новој Варош
Социјаластим“ |