Борба, 28. 12. 1964., стр. 7
Понедељак, 28. децембар 1964.
ИЗМЕЂУ ЛИКВИДАЦИЈЕ И ЖИВОТАРЕЊА
Шта је са оних 157.000 рад ника и њиховим породицама, запосленим у предузећи ма која раде са губитком, па им се због тога исплаћују ниски лични дохоциг И, како се такво пословање одра жава на општинску буџетску потрошњу кад се средства троше на покривање гу битака 2 у
Ово су питања, која је поставио један посланик Скуп штине Србије у дискусији о губицима у привредним ор ганизацијема у индустрији и трговини.
Просечни лични дохоци У таквим привредним организацијама заиста су ниски им не могу уопште да делују стимулативно, што се, опет,
· одражава у ниској продук тивности. У предузећима прехрамбене индустрије, ко ја је знкетирала једна група Комисије за друштвени надзор Скупштине Србије, лични дохоци се врећу ова ко: висококвалификовани радници месечно зарађују између 25.600 до 39.400 дипа ра, квалификовани радници између 17.300 до 26.000, полу квалификовани од 13.800 до 18.100 и неквалификновани 12.600 до 18.000.
У седам анкетираних пре дузећа ипдустрије коже и обуће стање је исто, док је у дрвној индустрији, где је анкетирано 11 предузећа, још горе. Лични дохоци су у њима за неквалификоване 9.000 динара а висококва лификоване 33.500 димпађа.
Разумљива је и тежња радника да своје материјал не проблеме реше — одласком из предузећа које послује с губитком, па је у таквим привредним организацијама флуктуација радне снаге такође велика, што знатно утиче на лоше посло вање.
Шта су посланици видели у 65 анкетираних предузећа изнето је у једној информацији. Ево неколико података из тог материјала:
— Висок је процент неквалификованих радника У привредним организацијама које послују са губитком из међу 60 и 95 одсто. У фабри ци зкумулатора „Електрон“ из Сомбора 92 одсто запосле них су неквалификовани радници. Фабрика коже „Бр ковић Шрни“ из Зајечара нема, технолога, мада је извршена реконструхција и У ведена савременија опрема. У индустрији цигле и црепа
„Радованово“ после реконструкције постојећа радна снага није могла савладати нови процес производње, па су због тога слабо коришће ни капацитети. У занатскостоларском предузећу „Војводина“ из Србобрана, испла ћују се само гарантовани ли чни дохоци. Због тога је од 109 радника, колико их је било крајем 1963, у предузећу остало око 60. За 18 месеци смењена су четири техничка директора.
а У информацији даље исти
у:
„Електрон“ је у 1963. години имао рекламације на лош квалитет производа чи ја је вредност пет милиона дипара. Шредузеће је, осим тога, снизило цену неквалитетним производима за износ од 50 милиона динара. Било је принуђено да, услед изгубљеног поворења на тржишту, повећа рабат трговинској мрежи, па, су због тога трошкови по већани за још 40,5 милиона динара.
Ово врзино коло у коме су се машла нека предузећа треба једном прекинути. Мат је стари (лоши) обичај, међутим, да се на такве по духвате теже одлучујемо. Мало је привредних органи зација, које су, изко осведо чено неспособне за живот, ликвидиране. Увек се нађу неки, тобож врло важни, али никад екопомски оправдани разлози, због чега им се материјалним интервенцијама живот продужава. Шаравио, има привредних организација којима би интервенција заједнице помогла да стану на ноге, да се извуку из губитака и почну да привређују. Зато је заиста кразње време да се тачно утврди које од производних организација, које за са да послују с губитком, имају услове да се уз одређене иптервенције заједнице извуку из тешкоћа а које таквих изгледа дефинитивно немају им морају да се ликвидирају. То би, између 0сталог, омогућило да се и људи из таквих колектива не запаравају варљивим на дама да ће бити боље и да ће једном и боље зарађивати, Ммају право да сазнају тачну ситуацију својих пре дузећа и — потраже рад тамо где могу више и да привреде, па према томе више
и зараде. Ј. СОЛДАТИЋ
Осам месеци »шраже« увпрађника ,
У марту је Отштинска скутлитина дала _ сагљасност да. управних бањалљу 'чког Дома културе треузме дужност биректора Урбанистичког завода, а да пре тога о овој „рота цији“ није упознала савет Дома кулљтуре и затра жила његово мишљење. Место | управника _ Дома културе остало је мепоту њено пуни осам месеци ц поред тога што су рас тисана два конкурса.
Дом културе се у овој години, налџао у квалитет но новим условима рада. Прокљамована је оријен тација на масовну КИЛТИ ру, Социјалистички савез тражи, да програм крену
· «у друштвене домове на подручју отлштине....
За све то потребни су кадрови. Да је управник постављен на време, 00 сада су се могља пођунм ти ц радна места стручниж сарадника, јер је 73 рађена нова систематизачија. Два конкурса су тр0 тала, мако је свима јас "о да у Бањалуци тосто
је људи, стручни и стосо бни, који би се прихвати ли тосла у Дому културе. Показаље су се лоше осо бине старе траксе да се људи, мимо конкурса, „зо ву на разговор".
Ни с једним потенцијалним хандидатом није се сада „разговарало" цм ни жо се није усудио, позна вајући бањалучке триљи ке, да поднесе пријаву на жонкурс самоинимчијативно. Кажу да је, итак, ме сто управника Дома кулљ туре жуђено неким друш“ твеним _ радницима, _2фл% они га замста нису могли прихватити. '
Време _ пролази, _ Дољ жултуре је без управника, делатности се пекако одвијају, ал нових НИЛ, јатива, сасвим разумљиво, нема. Многе корисне замисле у оријентацији на масовтј културу без тотребе се одлажу, јер тражтимли, сав терет сада носи само један — реферат. 'Х. ХУСЕЏИНОВИЋ
_ авршен од 60.00
Краљево, децембра Мада је за последње две деценије у Краљеву удвостручен број становника све донедавно није ништа предузимано на проширењу водоводне мреже. Два приобална бунара снабдевала су и даље град са близу 25 хиљада становника, а грађани су из дана у дан негодовали и приговарали Општинској скупштини, Ваљда је то и био разлог да се Учествује на конкурсу Републичког фонда за стамбену изградњу који је одобравао средства за подизање водовода. Наиме, Општина Краљево а издвојила 133 милиона динара сд дела доприноса Који су давали грађани и на тај начин успела да ан“ тажује и нова кредитна средства од 109 милиона динара. Захваљујући тако саеним средствима започело је решавање најтежег
водовод 38 г0ад
становника
комуналног проблема који је мучио грађане Краљева. Ове године изграђено је у Конаревском пољу 13 при обалних и један сабирни бунар који ће снабдевати краљевачку водоводну мрежу са 190 литара у секунди. То су количине довољне за град од 60 хиљада становника. Пружена је управо прилика, да, иако ће се у Краљеву у наредним годинама градити око петштест стотина станова годишње, грађани трада на ибру буду мирни са водом за идућих бар петнаест година. 5 · — Технички пријем водоводне мреже је извршен, каже директор „Водовода и канализације“ у Краљеву Сава Француски, па је онда разумљиво што ће водовод бити пуштен У рад за
Нову годину. А то је за Кра њен бре "збиља, радосна вест. Д. ЦВИЈЕТИЋ
Мурска Собота, децембра
Све до јесенас мурскособошки земљорадници су за обраду својих малих њива и друге пољопривредне радове користили краве, а за тракторе и друге машине није било доста посла. Због тога су трактори доносили милионске губитке, земљорадничке краве давале мало млека и телади а штале пољопривредно - индустријског комбината „Помурка“ грађене за 1.000 грла стајале су празне, Слабо је пролазила и комуна. Уместо очекиваног повећања прихода за друштвене службе, општина је била приморана да своја скромна средства користи за санирање губитака пољопривредних организација, а сељацима смањује пореска задужења.
За веће комплексе ниже цене
Недавно се дошло до закључка да је не само неопходно него и могуће раскрстити са оваквим газдовањем. Стручњаци су утврдили да су високе цене тракторских услуга основни разлог што сељаци рађе користе кравље запреге него машине. А за рационално коришћење машин-
Краве
ског парка потребно је да трактор са прикључним машинама ради годишње најмање 1.800 ефективних часова по стартној цени од 1.200 динара за ефективни час. Са оваквим обимом рада и ценом услуга. обезбеЂује се довољан приход за амортизацију, осигурање и инвестиционо одржавање машина. Ваљало је једино решити проблем великог броја малих и разбацаних парцела.
Директро производног сектора „Помурке“ инж. Иво Пејновић предложио је да се диференцираним ценама машинских услуга и новим начином награђивања стимулишу власници земљишта и запослени у погону за кооперацију на стварање већих комплекса, ради рационалнијег и рентабилнијег коришћења машина.
Према овом предлогу који је усвојен и јесенас примењен, машинама се обра-
Ђују само парцеле изнад 20 4
па -___------
БОРБА
ари. За орање комплекса од најмање 10 хектара површине погон наплаћује 4.600 динара по хектару, за комплексе од 2 до 10 хектара 5.200, а за неорганизовану обраду на захтев појединих власника 6.400 динара. Власницима се, дакле, исплати удруживање парцела у ком плексе изнад 10 хектара, јер им то доноси 1.800 динара уштеде по хектару.
Премије за удруживање парцела и снижење цена коштања
За то су, међутим, заинтересовани и трактористи,
техничари и руководиоци задужени за кооперацију.
За сваки комплекс од 2'тара. онда добију 50 дина-
хектара на удаљености 300 метара управници и техничари у пословним јединицама и стручни референти У управи добијају премију од 2.000 динара, за сваки
нови хектар до 10 хектара,
још по 1.200 динара, а за сваки хектар изнад 10 хектара 1.500 динара. За ком-
плексе од 20 хектара доби- |
јају 35.000 динара премије, а за сваки нови хектар додатних 2.000 динара. Овакав начин стимулаци„је дао је добре резултате.
ТРАКТОРИ ВРАЋЕНИ НА ЊИВЕ – А КРАВЕ У ШТАЛЕ_
Нако су у Мурској боботи и ситни поседници нашли рачуницу у нооперацији |
| зависи од тога колико коо-
задруга са свим сточарима склапа уговоре о одгоју јуница, тову говеда и откупу млека. За млада говеда која гаје до првог телења кооперанти добијају за 100 одсто већу цену од дневне откупне цене. По стимулативним ценама откупљују се и друга грла.
Откупна цена за млеко
перант има крава и колико оне дају млека. Ако узгаја две краве које дају по 800 литара млека, кооперант добија 48 динара за литар. Ако краве дају по 1.000 ли-
ра, за 1.200 литара 52, за 1.400 литара 54, за 1.500 литара 56 динара итд. Угово-
|ри се склапају на пет-шест
година и обухватају не само откуп млека него и узгој телади за приплод и тов.
Средства за стимулисање коопераната дају не само задруге, него и индустријски погони Комбината фабрика меса и фабрика млека у праху.
Ј. ПЈЕВИЋ
Цистерне за превоз цемента
ЗАЛО СЕ СПОРО СПРОВОДИ
ПРОГРАМ ПРОШИРЕЊА ЦЕМЕНТАРА
Идуће голиче из увоза 680.000 тона цемента. — Фабрика »Усје« једина добила кредит
Да би се надокнадила несташтица цемепта, ове године је увезено 450.000 тона. Па ипак на градилиштима га често није било довољно, а да се не говори 0 могућностима да се добије у малопродаји. У исто време све домаће цементаре ради ле су пуним капацитетом.
Идуће године, како се процењује, недостајаће око 850.000 тона цемента, иако се не очекује неко повећање обима грађевинских ра-
| дова у односу на ову годи-
на једном пољопривредном добру
Већ за јесењу сетву, удруживањем приватних парцела, створено је 13 комнлекса од 2-до 10 хектара површине, што је знатно допринело – рационалнијем коришћењу машина и смањењу трошкова. Од снижења цене коштања услуга, трактористи и радници У радионицама добију 80 одсто, док се осталих 20 одсто слива у фондове, а за пребачај планираног обима рада машина по 500 до 1.000 динара за сваки хектар.
На ан
Откупне цене млека према продуктивности и броју крава
Напуштањем с примитивног начина ратарења 3емљорадници се у већој мери ангажују у сточарству. У сарадњи са Комбинатом,
Тређаји 3а
вештачку кишу 31 ДР Немачку
Нови Сад. 27. децембра
Новосадско спољнотрговинско предузеће „Агро-Војводина“ закључило је нов уговор за идућу годину о извозу У ДР Немачку 65 уређаја за вештачку кишу и резервних делова у вредности од 1,200.000 долара.
Ово је наставак успешно за почетог посла у протекле две године, када је за потребе немачке пољопривреде испоручено укупно 240 оваквих аг регата „Агростроја“ из Љубљане., У „Агро-Војводичи“, се сазнаје да се. такође, разматра могућност кооперације домаће индустрије и фабрика У ДР Немачкој у производњи пољопривредних машина. Оваква сарадња ло сада је успештно успостављена између југословенских и мађарских фабрика. (Танјут)
ну. Већ 1966. мораће да се увезе 1,2 милиона тона.
Домаћа производња не може ни изблиза да задовољи потребе. Због тога је у мају и донета одлука о финансирању и проширењу цементне индустрије, а
|| Југословенска инвестицио-
на банка расписала је тих дана конкурс за доделу кредита. Сада, међутим, ка ко кажу у Савету за грађевинарство Савезне привредне коморе, осам месеци по доношењу _ одлуке ово још није кренуло са мртве тачке, а вероватно
да ускоро од реконструк-
ције и проширења цемента ра ништа неће ни бити.
Како је једна тако значајна одлука, дошла такорећи у последњи час, остала само на папиру:
За носиоца кредита и читавог посла око изградње нових, односно проширења домаћих цементара одређена је домаћа машиноградња. Али, пошто је била потребна и увозна опрема, предузећа никако нису могла да се нагоде у коме ће ко обиму изводити радове и израђивати опрему. У томе је изгубљено доста времена. Поскупела је такође стру ја и угаљ, који у трошкови ма пословања цементара учествују са 60 одсто. То је, како кажу произвођачи це мента однело готово сва њихова средства па нису мотли да плате тражено учешће за добијање кредита. Једино је фабрика „Усје“ добила кредит и она већ проширује своје пого-
Друпишена жроника бе“ ______8 =
ке шперплоча и фурнира шпер“ из Босанског Новог.
бу у којој је стајало: „Редовна сам ученица Средње управне школе у
је плаћањем унапред. Како
ма скромна молим да ми се помогне...
за прву годину школовања
тила“), затим 32.000 динара ва за другу годину и још таксе од око 6.000 динара.
Својом одлуком бр.
линовић „из разлога што су
ним документима упутила
ои пзшвисининн==-----__________________-____________________ – –.
требе за школовање благај
Роса Милиновић, благајник фабри
је средином ове године управном од бору своје радне организације мол-
Прву годину завршила сам успешно. Упис У другу годину условљен
воје деце, моја примања су вео-
и (25.000 динара месечно), “
Укратко, захтев Росе Милиновић
сводио се на 11.950 динара трошкова
књига које сам позајмила од својих колега и по положеном испиту вра-
, непуних 50.000 динара. Рао 58/64 од 4. авгу
ста 1964. управни одбор „Лигношпера“ одбио је молбу благајнице Ми-
одређена за стипендије ограничена и намењена искључиво за школовање кадрова потребних привредној организацији“. — Џрема писму које је Боса Милиновић са свим потреб-
— директор је на седници управног одбора рекао да предузеће нема по-
„Лигноупутила школе.
дописне Загребу.
сам мај-
(„изузев
трошкоиспитне Укупно,
средства
„Борби“,
ника, да
" Неком мајка — неком маћеха
њему није потребан кадар управне
Рецимо да је такав његов ставу реду. Али, ваљда се ни Роса Милиновић не би. обраћала нашој редакцији да та иста фабрика није одмах склопила уговор о стипендирању са М. Б., и то за исту школу за коју је одбила њену молбу. Само с том разликом. зито стипендитор М. Б. уопште није члан радног „Литношпера“ нити иједног другог, и што се њему неће исплатити једно кратна помоћ, већ стална месечна стипендија у трајању од две године.
Стипендиста М. Б. је млад човек, а ни за Росу Милиновић, са њених 28 тодина не може се рећи да је пре стара за учење. Она је то, уосталом, и показала: док је М. Б., који је само ученик, у току ове школске године положио само један испит, Роса је, и поред обавеза на свом радном месту иу породици, с успехом положила сва четири.
Кад је запитала због чега таква дискриминација према њој, поготово што има боље стручне квалификаци је (завршила је један разред средње економске школе и има звање млађег књиговође), одговорено јој је да је М, Б. дете првоборца.
„То је тачно, другови — написала нам је Роса Милиновић. Разлика је само у томе што је М. Б. дете живог, а ја палог првоборца“. И, поднела је
колектива
(Илустрација Ј. Милановић)
(| ког фонда
уверење председништва општинског Удружења бораца (бр. 920 од 5. децембра 1964. да је њен отац, првоборац НОБ и командир чете Првог батаљона Крајишког одреда, нуо у борби против непријатеља 2. августа 1942. године, онда када је Ро са имала свега шест година.
Све оно што Роса Милиновић наводи у свом писму редакцији „Борбе“ потврђено је уредним и веродостојним документима, потписаним. Иначе, она ради у „Лиг ношперу“ од 1960. Члан Савеза кому ниста постала је пре пет година и, као перспективан кадар упућена је у Вечерњу партијску школу коју је с успехом завршила.
поги-
овереним и
Нико КАДИЈА
не који ће давати 300.000 тона цемента годишње.
Ових дана југословенска инвестициона банка обавестила је заинтересоване да нема средстава за финанси рање цементне индустрије, јер су утрошена у друге сврхе. ·
За увоз цемента дато је ове године 45 милиона долара. Тиме би се, истичу произвођачи, могла набави ти комплетна опрема за цементару са капацитетом од 400.000 тона _ годишње. Идуће године за увоз цемента треба обезбедити бли зу 9 милиона долара. Не ради се коначно ни само о средствима, већ је све више теже наћи одакле да се цемент увезе, јер је последњих година постао јед на од најтраженијих роба на светском тржишту.
Излаз је, како се сматра У надлежним органима Са-
везног извршног већа, Савезној привредној комори и међу произвођачима ово најтраженијег грађевин: ског материјала у прошире њу, односно изградњи нових капацитета домаће цементне индустрије. Па ипак, остаје по старом. Питање је одакле ангажовати средства. У савезним органима истиче се да је овај посао ствар комуна, а у ко мунама кажу да им се не исплати да улажу средства у цементну У "У садашњој ситуацији, јер го тово све цементаре не само што не могу да дају нешто општини, већ ни саме себи не могу да обезбеде егзистенцију. И сами произвођачи цемента при садашњим инструментима расподеле и ценама свог производа нису заинтересовани за проширење капацитета.
Н. ПАПИЋ
НЕСЛАГАЊЕ ОКО ПУТЕВА У ВАЉ
МАНО бЕ ТРА
МОДЕРНИЗАЦИЈЕ ЕВСКОМ СРЕЗУ
(НЕ СРЕДСТВА
ФОНДА ЗА ПУТЕБЕ
Шта о томе кажу инж. Обрад Параментић, начелник
Секретаријата за привреду Среске скупштине и инж.
Миодраг Ђенисијевић, директор Републичког фонда за путевс
Ваљево, децембра
Око модернизације путе ва у ваљевском срезу, нарочито реконструкције кљу чних путева Ваљево — Ло зница — Мали Зворник и Ваљево — Шабац, настала су размимоилажења измеђЂу среских и републичких органа. Реч је о начину ко ришћења средстава Репуб личког путног фонда и 2» темпу реконструкције пут не мреже у срезу. О свему томе се у Среској скупштини припрема документација са којом ће се изаћи пред Скупштину Србије, Ево шта о томе каже инж. Обрад Параментић, начелник Секретаријата за привреду Среске скупшти“ не:
— Програмом Републичза путеве,у 1965. предвиђа се реконструкција 15 километара пута Ваљево — Лозница. За то, заједно са инвестиционим одржавањем, треба уложити 364 милиона ди нара. Наше учешће треба да износи 40 одсто. Ми смо се, међутим, договорили св представницима Секретари јата за саобраћај Србије да се реконструише 30 километара пута, уз учешће од 20 до 25 одсто. Зашто се одступа од тих претход них договора7 Одступа се од самог критеријума Републичког путног фонда да се завршавају започети пу теви, да се има у виду зна чај регионалних и комуникационих праваца, саобра ћајно, оптерећење, погод-
ност путева за модернизацију, као и регионално усмеравање средстава. Реконструкција пута Ваљева — Лозница започета је још 1962. године и досад је, од 81 завршено једва 19 ки лометара. Овај пут има из ванредан значај, а саобраћајно оптерећење је двоструко веће од усвојенот критеријума. Срез_ и општи не немају средстава за уче штће од 40 одсто. Једини из вор су привредне ортаниза ције, из чијих средстава и намеравамо да обезбедимо првобитних 20 односно 25 одсто.
Насупрот томе, инж. Ми одраг Ђенисијевић, директор Републичког фонда за путеве, каже:
— Према одлуци Управног одбора Фонда, развијена подручја морају дати 40 одсто учешћа, а нера-
условом да испуне утврђене критеријуме. Има срезова који захтевају да уче штће за све буде 50 одсто, без обзира на развијеност. Сви срезови на неки начин налазе средства за уче
ци. Тај срез добија 10 одсто наших средстава, а ето, опет није задовољан.
Засад је нејасно како ће се овај спор завршити. Уколико обе стране остану при својим максималним захтевима, може се догодити да се модернизација пута Ваљево — Лозница и одложи. Али, о свему овоме биће ускоро речи и у Скупштини. |
М. Ј
10
Поводом примедаба педовољно информисаних корисника ПТТ-услуга у вези са бројем речи у честиткама, у Заједници југословенских по шта. телеграфа и телефона се истиче да је ограничен број речи само за неке катетогије честитки, То се, пље свега, односи на · честитке поводом рођендана. дипломирања. верских празника и слично. У таквим случајевима број речи је ограничен на пет, уколико честитка _ садржи писани текст. Ово 0ограничење не односи се на пошиљке на којима је текст одштампан.
За честитке поводом државних празника, Нове тодине и слично, у унутрашњем саобраћају број речи
влашћена топивфа за честитке
није ограничен. У _ међународном спобраћају, међутим, уколико текст није одштампан, број речи може износити највише пет. не рачунају ћи латум и потпис. Ова од| Редба је у складу са међународним поштанским – прописима. Повлашћена тарифа за честитке у Југославији износи осам динара у месту и 10 ди нара у међуградском саобраћају. За иностранство тарифа износи 20 динара, осим за Албанију. Бугарску. Грчку, Мађарску, Румунију и Турску. За слање честитки У поменуте земље тарифа. је 15 динара.
(Танјуг)
звијена 20 одсто, и то под.
штће. Изузетак су Ваљев- |
три