Борба, 28. 12. 1964., стр. 8
и И >
и и у и пи
Х
~ РА
ми
"У и“
Стрлта 6.
ЗАЈАЧА ; 21 МИЛИОН ЗА ОБРАЗОВАЊЕ СТРУЧНИХ
НАДРОВА
Лозница, децембра
Органи управљања рударско-топионичарског басе на „Зајача“ из Лознице у последње време поклањају велику пажњу образовању стручног кадра, тако да се за ову сврху из године У годину издвајају све већа средства.
На последњој седници раднички савет је одлучио да за образовање кадрова обезбеди преко 21 милион
динара, од чега само за сти пендирање ученика и стуЗа припрему, отварање и издржавање индустријске школе рударског смера од 0овог износа употребиће се седам милиона динара. Ј. Р.
дената пет милиона.
ИСПРАЋАЈ ПЕНЗИОНИСАНИХ РАДНИНА ПАРАЋИНСКЕ ФАБРИКЕ СТАНЛА
Параћин, 27. децембра Данас је у Српској фабри ци стакла у Параћину одржана скромна свечаност у част испраћаја у пензију 16 х радника ове фа
брике. Том приликом председник радничког савета Цвеја Петровић уручио је пензионисаним радницима поклоне предузећа — ручне сатове и веома укусно изра-
ђЂене сервисе. М. Ј.
У Марибору основан
радио-клуб „Млади младима“
Марибор, децембра
У Марибору је на свечан начин почела рад омладинска радио-станица под називом омладински радиоклуб „Млади младима“. Омладински радио-клуб има за задатак да шире информише младе људе о животу, раду и проблемима организација Савеза омладине на овом подручју. Срески комитет Савеза омладине раније је користио за ову свр ху локалну Радио-станицу у Марибору. Ова емисија се звала „Беседе младих“ и била је на програму сваке друге недеље.
С. ПЕТРОВИЋ
"Још две амбуланте.
у општини Владичин Хан
Владичин Хан, децембра
Дом здравља у Владичином Хану отворио је секторску амбуланту у селу Стублу и здравствену станицу у Фабрици полуцелулозе и хартије. Сматра се да ће ускоро бити отворене амбуланте и у селима Јатњилу и Белишеву. Интересантно је да је на подручју ове општине пре 14 година радио само један ле кар, а сада их има седам и 11 лекарских помоћника.
с. Д.
Килограм живине
у Вршцу 500 динара Вршац, децембра Живинарска фарма Земљорадничке задруге у Врш цу редовно снабдева домаће тржиште свежим јајима и живинским месом, утичући на стабилизацију цена ових производа. Преко трговинске мреже јаја се продају по 30 динара комад, а живнско месо 500 ди нара килограм. Иначе, тржиште ове производе добија у неограниченим количинама. К. М.
ЕПИДЕМИЈА ДЕЧЈИХ БОГИЊА У ИВАНГРАДСКОЈ,
Број домаћих туриста који су ове године боравили у Боки Которској премашио је оче кивања. Изградња Јадранске магистрале која ће бити завршена идуће године учиниће још приступачнијим овај део јадранске обале, Све
је више предузећа и установа
маралишта на овом делу Јадрана. На фотогра фији је одмаралиште Пољопривредно-шумарске коморе из Новог Сада, изграђено у познатом лечилишту Игало крај Херцег-Новог. О
које граде од-
вај модерно опремљен објект има 180 лежаја,
БО
Арх. С. Милић
ВРЕМЕНСКЕ ПРИЛИКЕ
СНЕГ И БУРА МА ПВАРНЕРУ
Ријека. 27. децембра Ношен буром. снег је данас преподне падао на Ријеци и у другим — местима кварнерске ривијере, па чак
и на острву Лошињу, с које је познато по благој медитеранској клими. Снежни
покривач задржао се. међутим. на обалском _ подручју једино у Сењу.
Тешкоће у саобраћају при чењене су на друму Ријека Загреб. кроз Горски Котар. пошто је овде снег нападао више од 30 сантиметара. а на појединим местима наноси су високи ми један метар. Екипе радника — машинама стално чисте овај пут.
Цело подручје северног Ја драна захватило је захлађење са буром, која је најјача у Сењу и дува брзином од 60 километара на _— час. Веома јака бура дувала је јутрос на 'траничном подруч-
ју Горског Котара и с приморског крша. Данас су на кварнерској ривијери – забе-
лежене најниже температуре ове сезоне — у Сењу нула,
а на Ријеци и Малом Лошињу један степен изнад нуле.
(Танјуг)
Препоручује се вожња камиона без приколица
Загреб, 27. децембра Према саопштењу републич ке Заједнице за путеве на свим главним друмовима У Хрватској саобраћај тече нор мално. Међутим, због снега који је пао на друмовима у брдским пределима. препоручује се вожња _ камионима
без приколица. Друмови се стално чисте и посипају. . (Танјуг)
На Бјелашници — 6 испод нуле
Сарајево, 27. децембра После обилних киша, у току протекле ноћи дошло је до нових снежних падавина у слим крајевима. изузев ју жних делова Босне и Херце говине. У току данашњег преподнева. међутим. снег је престао и још пада једино у Бихаћу. Нови снежеи покривач висок је до 20 сантиметара. Јутрос у 10 часова температуре су износиле од 6 степени испод нуле на
ПЛАВСКОЈ И РОЖАЈСКОЈ КОМУНИ
У СЕЛУ ЗАТРАДУ ОБОЛЕЛА 92 УЧЕНИЋА
Иванград, 27. децембра Епидемија дечјих богиња шире се великом брзином на полручју ивангралске, плавске и рожајске комуне рекао нам је данас директор Медицинског центра у Иванграду ло Мика Лабовић. — И поред свих мера које је предузео Медицински
пентар за сузбијање ове опаке болести. епидемија се шири и хара у селима на
подручју мванградске комуне. Екипе лекара Медицинског центра налазе се на терену и пружају – лекарску помоћ оболелој деци. Ми више нисмо у стању било шта ла предузмемо на сузбијању ове болести. која се не памти за последњих десет голива на подручју ивангрвдске општине — рекао нам је др Лабовић.
Као што смо рапије писали. неколико деце од 3 до 14 година старости подлегло је овој болести.
Начелник Олсека за просвету Милан Ралевић нас је обавестио да је учитељ основне школе у Заграду код Иванграда затражио хитну лекарску помоћ, јер је у ње говој школи од четрлесеторо деце оболело трилесет и двоје, Како је школа удаље
на од Иванграда око 20 километара, под планином Бјеласицом. то је пружање ефи касне помоћи отежано. Али, једна екипа медицинског 0собља упућена је у село Заград — речено нам је у Медицинском центру. Интересантно је напоменути да је ова болест захватила сеоска и приградска насеља на подручју иванградске. рожајске и плавске комуне, док је у Иванграду Мали број оболелих. Такође је запажено да ова болест поред деце напала и одрасле, преко 20 година старости, што представља _ рет-
кост, према оцени лекара. В. ВУЛЕВИЋ
Курсеви прве помоћи у свим ариљским предузећима
Ариље, децембра Општински одбор Црвеног крста у Ариљу донео је одлуку да у наредном периоду у свим привредним организацијама и сред њим школама ове комуне организује курсеве прве по моћи. М. П.
Бјелашници до 5 степени изнад нуле у Мостару. Нове снежне падавине нису знатније пореметиле друм ски и железнички саобраћај. Једино је прекинут саобраћај на путу другог реда између Подрашнице и Млиништа, али се очекује ла ће бити успостављен у току дана. (Танјуг)
Завејани путеви у Босанској крајини
Бањалука. 27. децембра
У току јучерашњег дана и ноћи снег је обилно падао скоро У целој Босансхсј Кра јини. Јутрос смо у бањалуч ком „Ауто-превозу“ сазнали да је обустављен саобраћај на неколико линија. лок се путеви не рашчисте. Екипе су на терену м верује се да ће сви друмови бити оспособ љени у току данашњег или сутрашњег дана. Јутрос нису из пошли аутобуси у правцу Горње Санице. Јајца преко Чађавице. затим према Ножичком. Босанској Дусици преко Санског Моста. а обустављен је саобраћај на рела цији према Лушти Паланци и Гламочу. Аутобус из Сарајева пошао је јутрос за Ба-
Бањалуке
њалуку., али се вратио јер су на Помару високи наноси у које је запало неколико ка мионских приколица и зауставило саобраћај. Снег је местимично висок и преко пола метра. Највише посла имају екипе на путу Подра-
шница — Млиниште и Бањалука — Мањача — Чађавица. о Х.
Бихаћ: Ометен нормални аутобуски саобраћај
Бихаћ. 27. децембра
Снег који је на подручју среза Бихаћ почео јуче да пада достигао је данас висину од око 30 сантиметара, а у планинским пределима Грмеча и Клековаче знатно је дебљи покривач. Снежне падавине омеле су нормални аутобуски саобраћај у Босан ској Крајини. Јутрос до часова у Бихаћ није стигао ниједан аутобус, а из Бихаћа за Сарајево није отпутовао редовни аутобус сарајевског „Центротранса“. Истотако. ни на линији према Доњем Лапцу аутобуси нису саобраћали. док су на релапеји Бихаћ — Загреб одлазилм редовно. Снег и даље пада. Б. МАЈСТОРОВИЋ
ДРАГАН СТОЈНИЋ — „РВ ГЛАС КРАЉЕВА«
Краљево. 27. децембра Божидар Ноев из
Синоћ је у Дому ЈНА у Краљеву завршено финално такмичење певача с аматера за први глас емисије „Микро фон је“ ваш — Краљево 1964“.
Жири који су сачињавали Фердо Помикало, композитор и диригент РТ Загреб, Никша Дабовић, музички уредник РТ Сарајева, Душан Радетић. естрадни уметник из Београда. Слободан Нико ловски. музички _ сарадник. РТ Скопје. и Борут Финжгар. музички уредник РТ Љубљана. једногласно је доделио прву награду Драгану Стојнићу из Сарајева за песму „Била је тако лијепа“. Друго место освојио је Расим Пандур из Мостађа. а треће Милорад Милосављевић из Сремске Митровице. Четврто. пето и шесто место припало је Драгану Јовићу из Ниша, Шанхидери Брљајоли из Пећи им Томиславу Борићу из Багажлина, док су седмо, осмо. девето м десето место освојили Радојка Шверко из Пуле,
Титовог Велеса, Блага Петровска из Скопја и Здравко Савић из Травника.
У име домаћина и организатора ове приредбе. такмичарима, оркестрима, _жирију и гостима захвалио је председник Општинског одбора ССРН у Краљеву Миодраг Јанић. На крају су подељене награде „Вечерњих новости“ и „ТВ новости“, „Дискоса“, Фабрике дувана из Мостара и награде организатора. Д. ЦВИЈЕТИЋ
Двадесет милиона за уређење манастира Манасије
Завршени су радови на уређењу манастира Манасије, тако да је спречено пропадање њених зидова који су били у лошем стању. Изграђен је такође и водовод. За ове радове утро шено је преко 20 милиона. Ра. М. Ђ.
11
РБА и
"МОДЕРНО ОДМАРАЛИШТЕ У МГАЉУ [УМ та
У ХРВАТСКОЈ
Загреб, 21. децембра | Ш ОПШесшец
Седамдесетогодишњица балета у Хрватској сбележена је данас пригодном изложбом коју је Друштво балетских уметника Хрватске организовало у фоајеу Хрватског народнот казалишта у Загребу. На изложби је приказано око 250 фотографија. скица кости ма и инсценација појединих балетских представа одржаних за последњих седамдесет година у позоришним кућама Загреба, Сплита. Ријеке и Осијека. у
Приказујући историјат развоја балета у Хрватској, ова изложба даје документован пресек рада и наступе балетстах уметника од 1894. до данас. Завршен „јесењи салон“ у Бањалуци
Ђањалука, 27. децембра Синоћ је у Бањалуку, у Дому културе затворен други Је сењи салон, највећа ликовна
хол, ресторан и друштвене просторије за дне | манифестација у Босанској вни боравак, играње шаха и читаоницу. Ис- |крајини. Радове 22 домаћа пред ресторана је врло лепа и велика тераса а уместо крова направљена је тераса за туширање и сунчање. Собе су углавном двокреветне (80 одсто), остале су трокреветне и вишекреветне. Све собе имају топлу воду. Пројектанти овог одмаралишта су арх. Мирко Ђукић, сарадник Јово Јанчић а пројектант ентеријера Војислав Ђокић.
сликара и гостију из Београда, Загреба, Сарајева, Мостара и Титовог Ужица разгледало је за месец дана преко 8.000 посетилаца.
Међуградски жири одлучио је да се прве две награде доделе Бекиру Мисирлићу за „Старо камење“ и Енверу Шта љи за „Ентеријер“, сликарима из Бањалуке. Организациони одбор је откупио радове свих излагача — гостију, а од домаћих сликара откупљени су радови Алојза Ћурића, Ви ктора Мајданџића и Кемала Ширбеговића.
Организациони одбор предвидео је и награду публике сликару и награду посетиоцу. Тласачке листиће испунило је 3.500 посетилаца. Највише гла сова добила је слика „Млин“ Алојза Ћурића чији је аутор примио награду организатора, а натрађен је и посетилац Лу ка Подунавац, студент Више економске комерцијалне школе у Бањалуци.
Х.х.
УРУЧЕНА ОДЛИКОВАЊА НОВОСАДСНИМ ЛЕКАРИМА
Нови Сад, 27. децембра
У новосадској Општинској скупштини данас су уручена одликовања лекарима и медицинском особљу Клиничке болнице и Института за здравствену зашти-. ту У Новом Саду, које је од ликовао Председник Републике за пожртвовани рад у пружању помоћи за време удеса у Скопју и за изван- | редно залагање у организацији и прихватању становништва пострадалог од зем љотреса.
Орденом братства и једин ства одликовани су др Слобода Стоја, др Ђорђе Терзић, др Душан Патрногић, др Миленко Дошен, др Данило Зарић и медицинске сестре Хилда ЖХаузер ми – Милена Томанић. Орден рада са сте брним венцем примили суј| председник Општинског одбора ССРНЈ Јован Летић, др Небојша Петров "ц др Миодраг Ратајић, а Медаље рада Радислав Димитров, Божидар Павловић Јован Милмвојевић.
(Танјуг)
__ИЗЛОЉБА_БОЛИВИЈСНОГ СЛИКАРА
У Уметничком павиљону на Малом Калемегдану отвара се данас изложба слика боливијског уметника Мигуела Аландија. Сликар Аландио. познат у свету под падимком „Пантоха“. изложиће више од стотину својих радо ва. међу којима ће се налазити и платна која су му донела међународни углед.
Као гост Комисије за културне везе са иностоанством, Мигуел Аландио Мантоха про вешће неколико лана у нашој земљи. (Танјуг)
ИЗ СУДСКЕПРАКСЕ
Оенгурање живота не епада у заоставштину
У авионској несрећи код Бе ча 1955. године погинуо је пут ник обавезно осигуран од ЈАТ полисом ДОЗ. Његова удовица и дете траже да им ЈАТ или Југословенска заједница осигурања исплати осигурање. ЈАТ је од ДОЗ наплатио 2.500.000 на име осигурања жи вота и 432.000 динара на име осигурања пртљага путника, и овим новцем исплатио је дуг погинулог утврђен пре тога судском пресудом. С тиму вези, поред осталог, показало се да је спорно: да ли тужиоци као корисници полисе одтоварају износима осигурања за тај дуг с обзиром на то да су они корисници управо по томе што су законски каслед ници.
О овом питању Врховни суд Југославије у ревизијској пре суди заузео је становиште „да и код уговора о осигурању жи вота — који су уговори у корист трећег као корисника осигурања — непосредно на о-
снову уговора и полисе осигу рања., корисник полисе по свом праву (а не посредством признатог му права наслеђа после смрти осигураника) сти че право на суму осигурања живота. Сума осигурања живота, дакле, не представља за оставштину осигураника и ко рисници осигурања, кад су стварно оглашени за наследнике осигураника, одговарају за дугове оставиоца до висине наслеђене имовине у коју не улази сума осигурања. Не постоје оправдани разлози да
се уговор о осигурању о ко-
ме је реч у овој парници и по лиса број 100258 друкчије тумаче, Осигурање није уговоре но у корист заоставштине погинулог авионског путника не го у корист одређених лица, као корисника осигурања. Та лица, додуше, нису у уговору ни у полиси поименично озна чени него општом ознаком „за конски наследници“ оситураника. али су тим начином ипак јасно одређена“.
у
„Горње тумачење одговара и друштвено-економском разлогу уговора ове врсте и намени таквог уговора у саобра ћају уопште и у односима ме ђЂу уговорницима осигурања посебно. ЈАТ као превозник одговара блиским сродницима авионског путника који погине у саобраћајној несрећи, те у свом интересу уговара осигурање, чиме штету преваљује на осигуратеље. Уговори ове врсте не служе сврси да се сумом осигурања повећа заоставштина авионског путника који погине, него да се обеште те они који остају а његови су блиски сродници. Гледано уопште, овакво тумачење уговора одговара намени обавезног уговорног осигурања ави онских путника, интересима саобраћајног предузећа која авионски саобраћај врши, интересима других учесника осигурања, укључујући путника чији се живот осигурава, У унапређењу и сигурности сто браћаја ове врсте“. М.Ј.
Понедељак, 28. децембар 159, — === оним тачан
Шта је са Ђашим школама
еном настабом
на факулашешима
Друже уредниче,
„Борба“ је у свом броју 279 од 10. Х 1964. донела чланак у коме се објашњава негативан став Деканата Правног факултета у Београду према свршеним студентима неких виших школа који су имали право уписа на други ступањ | односно групу факултета, а „Политика“ у броју 18370 од 23, ЖХЕ 1964. став универзитетских органа Свеучилишта у Загребу којим се жели не само укинути степеновање наставе на неким факултетима, већ се заузима негативан став према вишим школама са захтевом да се одвоје од факултета, укине звање студената виших школа те да се више школе не могу ни у чему везивати и рангирати са факултетима.
За. известан број виших школа можда је правилан став наведених факултетских институција али само донекле, а поготову не за све више школе. Зар, на пример, у Београду, Виша геодетска школа, Виша управна школа, Виша школа за социјалне раднике и још неке, нису у ствари по програму наставе део односног факултета, зар се може двогодишње школовање у вишим школама, а које су основане на основу закона, огласити нечим што представља ништа код рангирања ових школа7т Треба дати одговор на питање: шта добије ученик ако после пуне гимназије или средње стручне школе, упише неку вишу школу, те слуша исте предмете који постоје на Ги п години односног факултета, у већини случајева по програму тога сродног факултета и то кроз две школске године, са статусом студента, ако нема право на признавање макар једног дела испита на факултетуг Управо ништа према ставовима неких универзитетских институција, осим што се оспособио за 06нављање неког специфичног посла, а што је крајње неправилно јер су директно оштећени свршени студенти виших школа,
У циљу коначног сређивања стања вишег и високог школства постоје само два решења: прво, укинути степе-
новање наставе на факултетима а форсирати више школе и признати им одговарајући бој испита на сродним факултетима, или друго. Укинути више школе (наравно, за садашње студенте ових желе, уз
школа, ако то они признавање положених испита, омогућити наставак
школовања на односном факултету) а наставити са степеновањем наставе на факултетима. Друга решења, чини се, била би само даљње компликовање већ прилично ком пликоване ситуације у овој области школства. Став неких универзитетских институција, којд истовремено негирају постојање виших школа, а захтевају укидање степеноване наставе на факултетима, крајње је несхватљив поготово када су у питању више школе. на које су многи студенти уписани с намером, ако им могућности дозволе, да раније или касније наставе студије уз признавање првог степена или једног дела испита, како је то до сада било дозвољено на неким факултетима.
Свакако треба очекивати да ће републички и савезни органи. одговорни за школство, својим ставовима и интервенцијама, учинити да се среди стање у погледу даљег постојања вишестепене наставе и виших школа, те тиме спречити да се једностраним актом неких факултетских управа доводе у #рло лезгодну ситуацију студенти виших школа, као и они студенти на факултетима који рачунају на могућност запошљавања након првог степена студија, а за коју они нису нимало криви.
Не би требало заборавити ни то да су степенаста настава на факултетима као и систем виших школа уведени, поред потреба нашег друштва, и за то да дају могућност запосленим људима ла се до краја ишколују. Укидањем ових видова школовања, према. томе, били би погођени радни људи наше земље. Београд, делембра Славко ЈЕФТИЋ Вељка Дугошевића ул. 26 Београд
Никакбе одипеше за пзтудљену руку
Друже уредниче, Зовем се Светислав Јовановић, родом сам из Ибарске
не, општина Лепосавић. "Имам осморо деце, кућицу и
17 хектара земље. Девет година радио сам као грађевин ски радник, а последње две године члан сам колектива Циглане у Ибарској Слатини. Ту сам од маја прошле године. Дошао сам као полуквалификовани палилац мина, па сам запослен у каменолому где сам обављао тај посао. По нашем правилнику требало је да примам 24.000 динара, а добијао сам 183. до 15.000 динара.
Октобра прошле године на каменолому се десила несрећа у којој сам изгубио руку. Једна од мина није експлоди рала на време. Експлозија је настала касније када је мени наређено да откопавам материјал. Предузимао сам разне мере. али нисам добио никакву нак наду 3За оштету због изгубљене- руке. Хтео сам да се споразумем са својим колективом, у којем и сада радим, као чувар. али то нисам успео. Истина. раднички савет ми је дао 30.000 динара, али директор није показао потре-
»Позајмљени«
бно разумевање да добијем накнаду која ми по закону припада. Заиста је тешко кад
"човек постане инвалид рада. Другови у предузећу не би
требало тако да се према мени. Ибарска Слатина, децембра Светислав ЈОВАНОВИЋ, полуквалификовани минер
односе
»Силеџије у Вршнмосшту«
Друже уредниче,
Под овим насловом у „Бор би“ од 23. децембра објавили сте писмо Љубе Јелаче из Ријеке о немилом гесту групе неодговорних путника, који су изазвали тучу У: возу. Међутим, како се ово десило баш у станици Вртин
мост, многи грађани нашег града заинтересовали су се за ово писмо. Мало их је
збунило што није посебно наглашено да су ови путници у возу из Велике Кладуше и да су путовали кроз Вргинмост. Дакле, силемије нису биле из Вргинмоста већ из Кладуше.
Вртинмост, децембра Ђоко БЕКИЋ
»фиалта 1300«
без бозача јурио улицом
Друже уредниче,
Пре неколико дана, на запрепашћење пролазника, на углу Таковске и Улице Мајке Јевросиме „позајмљени“ „Фиат“ излазио је из Улице Мајке Јевросиме у Таковску без возача.
„Позајмљивач“. малолетник Н. Н., провалио је у паркиран „фијат“ у Улици Мајке Јевросиме, оштетио инсталације, успео да упали возило и у првој брзини под ручном кочницом кренуо безобзирно право у 'Таковску улицу. Скретати није могао, јер је власник из Улице Мајке Је вросиме 2 фиксирао управљач, а то „позајмљивач“ није знао. На негодовање запрепашћених пролазника- малолетник је искочио из возила и оставио га у покрету. Присебношћу пролазника. посебно М. Дивјака из Сиска, возило је заустављено и избегнута тешка несрећа,
Овај догађај изазвао је жи ве коментаре међу присутним грађанима. А то није први случај. Познато ми је да је прошле године у Београду на овакав начин „позајмљено“ 200 возила, а ове године само до 1. септембра 850. Про шле године ови „позајмљива чи“ проузроковали су штету од преко 15 милиона, а ове године до 1. јула око 14 мили она динара. Од 202 „позајмљи вача“ који су откривени 90 одсто немају положени возач ки испит, а 74 одсто су мало летници.
Дакле, подаци само из Београда озбиљно упозоравају на последице и опасност по безбедност саобраћаја на путевима. На овом месту више ваших читалаца је захтевало ла се оваква дела не квалифи кују као позајмљивање, ко што то пише у члану 245. Кри
вичног законика, већ као кра ђа. Колико ми је познато, Са везни савет за безбедност са обраћаја и Ауто-мото савез Југославије већ су покренули питање да се ово дело квалификује као крађа и да се го њење предузима по службе ној дужности. Очекује се са мо мишљење Савезног секре таријата за правосуђе и других надлежних органа. Београд, децембра Никола БЈЕЛОШ потпуковник милиције
ЗАПОШЉАВАЊЕ БЕЗ УЛУТА ЗАВОДА ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ
ПИТАЊЕ — За време док сам био на евиденцији код завода за запошљавање ра дника нашао сам сам запошљење у једном предузећу. Када сам затражио упут за рад завод је одбио мој захтев, а дао упут другом незапосленом раднику који је примао новчану накнаду и тиме ми онемогућио запошљење. Да ли је завод био у праву2г
ОДГОВОР — Привремено незапослени радник који на ђе сам запошљење, дужан је да се обрати територијал но надлежном заводу за за пошљавање радника ради евидентирања, а не ради одобравања или неодобравања. Ово отуда што је организација обавезна да благо времено пријави слободна
Дивна је у
одређибању пензија
Друже уредниче, Пензионисан сам 31,
бра 1958. године, по сили
кона, јер сам имао 55 1) У
радног стажа и 55 година а
рости. Добио сам пензију
УП групе, Жалио сам Пеј
јер је У исто време зионисано још шест жбеника ПТТ. од којих 17 ки са истим квалификација: ма, платом и потпуно џ
условима као што су и мр
су добили Ш платни
и пензију од 20.000 нв а Обијајући прагове, тражећу
своја права, једва сам добу МТ, У. а затим ТУ групу пензијом од 25.688 динара чланом 62. Закона о пензију ма, за ТУ платни разред пре виђа се пензија од 28.500 хе нара. Обратио сам се коџу налном заводу, затим републу чком и коначно Врховном ду Македоније. Сви они дали су ми потпуно исти Одговор, па сам стекао утисак да нико од њих није удубио мој проблем, већ су Једностаћ но потврдили решење првосте пеног органа.
Можда је све ово у реду тачно по слову закона. Ка: жем можда, јер знам ла су службеници поште: Кирил Коживков. Ђопђе Бајалцалу, јев, Страхил Прчко са и квалификацијама и платама добили 30.000 динара, а и Ту најот Влахчев и Ђорђе Груд, че. Свака част онима који ту маче закон, али ове чињенице које су мени одлично позе нате показују да у овом блу чају сви ми нисмо једнаку пред законом. Дакле, у пита. њу је појава коју треба и јав но осудити. Био бих веома з довољан када би ми некб од оних који су одлучивали б мојој пензији доказао да нисам у праву.
Битола, децембра
Благоје ХРИСТОВ Охридска улица 16
»Нођа будућност
је одмах пеаћобала
Лруже уредниче, ;
Крајем октобра ове године купио сам комбиновани орман, производ фабрике намештаја „Нова будућност“ у Суботици. После неколико дана приметио сам лехе ма ле недостатке, па сам се о братио произвођачу и тражио да ми орман — замени, Одговор је убрзо стигао са извињењем и молбом да им орман одмах пошаљем и да ћу добити други. Крагујевац, децембра
Борисав АДАМОВИЋ, Бориса а 2Л
Добили смо неочекибанг
ошказ |
,
Друже уредниче,
Били смо запослени на та дилишту у Сиску до 1. 1964, године и потписали | говор о сталном радном 07 носу. Тада смо прешли 7 грађевинско предузеће „“ горје“ — Кучерина 5 73 гребу. Када смо склапви уговор, тражили смо да 8 приме у стални радни одно“ И то нам је обећано. 3 хтевали смо да се заврше“ те формалности. Али рече но нам је да само одемо #: посао и да ће све бити | реду. _ После о томе вије било ни речи.
Међутим, недавно смо до били отказ. То нас је из8“ надило. Ми нисмо сезо радници, немамо имања " живимо искључиво од 056 зараде. Сада смо остали #% улици. Сматрамо да је то 86 правилно м да овај коле није смео да тако пост) са нама. У очекивању повољ нијег решења, обраћамо (6 вама с молбом да наш су чај објавите.
Загреб, децембра
Група радника Младен БОМЕШТАР, Рајко НИКОЛИЋ. Триво БЕЗОЊА, Ђуро КОВАЧЕВИЋ,
Улица Кате Думбовић 6
радна места и тражи ата ке преко завода за Ен љавање радника, 4 радник нађе сам запош а ње, није потребан упу7 вво завода, обзиром на устар начело из члана 36 и УЗГ чите одредбе члана 5, . 312. Закона о радним од“
сима.
Према томе, без обзира 29 ли сте као привремено # послени радник прим новчану накнаду или не, мате право и сами да запо“ те себи одговарајуће 18 штљење, а завод за за пог аи вање је обавезан да вас р“ дентира и упути у нову дну организацију ради 4» шљења (члан 15. тачка зао 6. Закона о служби с . пшљавање радника (»<27/6 бени лист ФНРЈ“, бр.
50/60).
Е ја се обратити орв инспекције рада нади општинске скупштине интервенције.
|"
и