Борба, 28. 12. 1964., стр. 9
понедељак, 23, Хекетовр кубљ.
пио ћи даља 2 с а АЈ даља
НОВОСТИ из ФИЛМСКИХ АТЕЉЕА ИАЕА БА
ПРВИ ПАДЕЖ — ЧОВЕК А дан рођења2
Аутентични, опори и узаврели животни и људски факт одувек је плодно и инспиративно деловао на неке и од највећих филмских стваралаца, нарочито оне документарног стила и опредељења. То је сасвим лепо схватио и применио и Крста Шканата у свом најновијем документарцу „Први падеж — човек“, створеном на основу неколико стварних исечака свакодневног живота. Једноставно, редитељ и сценариста Шканата пошао је трагом трију жалби. трију људских удеса, као резултата непоштовања елементарног човечанског права и вредности. У том контексту. Шканатин филм стиче и своје недвосмислено друштвено и критичко обележје, у непоколебљивој жељи да укаже и жигоше све оно
што је страно и противно идејама и идеалима нашег друштва и нашег развитка.
Следствено томе, режија је у оквирима те материје могла да нађе и пуну драмску оправданост методу филма истине, који овде, у тоећој епизоди, достиже свој несумњиви ефекат. Али, не треба заборавити да општем утиску веома значајан прилог даје и фотографија Стевана Радовића, која је, у приказивању рударског миљеа, постигла изванредну једноставност и изражајност. Нема сумње, да ће овај Шканатин филм на предстојећем мартовском фестивалу краткометражног фил ма у Београду представљати један од главних адута „Дунав-филма“. на чијем се производном списку налази.
„ПРОМЕТЕЈ СА ОТОКА ВИШЕВИЦА«
Развојна путања једне од најцењенијих личности загребачког студија цртаног филма, Ватрослава Мимице, зауставила се овог пута на играном филму: „Прометеј са отока Вишевица“. Ипак. никаквом изненађењу нема места. Мимица тиме наставља своје раније преокупације, које су досад некако стално остајале у сенци његових анимираних остварења. Изгледа да је Мимица чврсто наумио да са овим својим делом најзад прекине са таквом праксом. Његов филм је већ готов и од Комисије Републичког фонда Хрватске за унапређивање домаће кинематографије добио је задовољавајући предикат, као најбољи у овогодишњој продук-
5 јићевог ији „Јадрана“, одмах _ иза Булаји Па На сценарију „Прометеја“, заједно са Мимицом су радили и Славко
Толдштајн и Круно Квијен. Сниматељ је.
био Томислав Пинтер, а главне улоге тумаче Јанез Врховец, Мира Сардоч, Слобо-, дан Димитријевић, Павле Вујисић и Фабијан Шоваговић.
Феилм прича 9 старом револуционару Мати, који долази у своју малу Вишевицу, на прославу откривања споменика палим борцима. Мату ће преплавити успомене на минуле дане, младост, борбе, победе, тратедије и тријумфе, на нове дане његове Вишевице. У том сталном смењивању прошлости и садашњости, Мимица налази главни драмски контрапункт свог дела, обогаЋујући га истовремено и неким занимљивим изражајним иновацијама! На слици;
сцена из „Прометеја са. отока Вишевица“.
ПУТЕВИ МОДЕРНОГ ФИЛМА
БОРБА ИЗ НАШЕ ФИЛМОНЕ ПРОШЛОСТИ
Двадесет осми децембар, датум који обележава годишњицу рођења филма, толико слав љену и препричавану. Шездесет девету по реду. Лионски индустријалци фото материјалом, браћа Луј и Огист Лимијер, одржали су крајем децембра 1895. прву јавну кинематографску представу у Француској и на свету.
Ажо се запитамо где су наши почеци, они најстарији, одговор ћемо наћи, без тешкоћа, такође у једној јавној кафанској представи одржаној код Златног крста на београдским Теразијама, Било је то јуна 1896.
Што се тиче филмских снимања, датуми прапочетка падају тек неколико година после премијере у Златном крсту.
та кинематографска фаза. од раз одређенот времена и друштва, није оставила неке блиставе резултате.
Дан рођења новије југословенске кинематографије, иако старе тек непуне две деценије, далеко је теже утврдити.
Шта пре свега одредити као почетак7 Декрет који говори о бризи за филм ·као моћном средству информације и пропаганде, дан када је анонимни сниматељ снимио сцене на осло бођеној територији, али чији материјал није сачуван, прва снимања у ослобођеној престоници, почетак рада прве филмске школе код нас, прве редовне пројекције, премијеру првог домаћег филмаг
Прослава 20-годишњице развитка нашег филма (а која се притрема2), пашће у дан потпуно неадекватан, нејубиларан, онда када, вероватно, за то буде средстава.
Историчар филма би, међутим, желеб да утврди датум. Датум кога нема, или за кога се још не зна; извод из књиге рођених.
Треба испитивати трагове, а њих има доста, Ево неких:
Половином маја 1944. у Дрвару је обнародован Декрет 0 оснивању филмске секције при Пропагандном одељењу Врховнот штаба. Десант на Дрвар 0онемогућио је развијање неке активности на том плану, иако су први кораци учињени.
У лето 1944. на Вису и у Италији, објављено је више филмских снимања, одржаване су биоскопске представе за рањенике (у болницама), као и за војоку и грађанство. Протраме су испуњавали журнали и фил мови које су донеле савезничке војне мисије при нашем Вр ховном штабу. Овај период 0обогаћен _ разноврсном — филмском делатношћу (тада је настао и филм ЊИХ 900) још није довољно проучен, Истрасживања би свакако дала интересантне резултате.
Ослобођење Београда означава прекретницу у развитку наше кинематографије.
Још у току самих борби на улицама града су се видели људи са камерама у руци. Било је и руских и наших сниматеља. Забележене су прве политичке манифестације: говор Рате Дутоњића ослобођеним Београђанима окупљеним на стадиону „С. К. 1913" (сниматељ С, Мишковић), велики
митинг код Вуковог: спомени- '
ка са учесницима генералима Ждановом и Пеком Дапчевићем (сниматељ М. А. Поповић) итд. Важан датум у том периоду означава 25. октобар 1944. када је Пропаганлно одељење Врховног штаба НОВ и ПОЈ до нело одлуку да се сви београдски уређаји за производњу и приказивање филмова мобилишу за војне потребе (Р. Новаковић: ИСТОРИЈА ФИЛМА, стр. 343) Некако истовремено, при Врховном штабу је почео са радом куре за Филмске сниматеље на коме се оспособило десетак младих људи за рад на Филму. од којих су неки олмах са екипама отишли на фронт,
Већ организована продукција почела је са систематским снимањем. Никола Поповић је припремио дугометражни документарац о Београду, Радош Новаковић је уређивао прве хронике и документарни филм КОРАЦИ ПОБЕДЕ.
Интересантан је податак о приказивању првог домаћег филма снимљеног после 20. октобра 1944, Док су филмске екипе радиле на будућим пројектима, један политички дотаЂај је добио приоритет. У првој половини јануара 1945. одржане су у Беотраду велике демонстрације изазване неким одлукама и изјавама краља Петра,
кота је у земљи до будућих избора замењивало намесништво. Ове демонстрације биле су регистроване на филмску траку и врло брзо приказиване публици као посебна сторија под насловом НАРОД ОДГОВАРА КРАЉУ. Тачан датум премијере · овог филма, није још утврђен, али је он свакако
приказан неколико дана пре 9. ,
_БА ИЗНАНУ ОВОГОДИШЊЕ СЕЗОНЕ
фебруара 1945. јер се У листу „Омладина“ већ тада појавила и наша прва филмска рецензија. Следећи кораци су биле појаве првог броја ФИЛМСКЕ ХРОНИКЕ и првог броја ФИЛМСКИХ НОВОСТИ (Ослобођење Загреба) чиме је наша млада кинематографија коначно чврсто стала на своје ноге и кренула пут успеха.
А дан рођења7т
Никола МАЈДАК
Јуткевич одликован Орденом Лењина
Познати совјетски ски режисер Георги вич одликован је Лењина.
Јуткевичу је ова награда додељена за његов 40-то годишњи рад у совјетској кинематографији. позогишту и литератури. Јуткевич је одликован поводом свог 60. ро-
ђендана. ДА анн а У
У прађи час
феалмЈутке- Орденом
У моменту када текући биоскопски репертоар по казује свој ваљда најдужи ч најбаналнији дијатпазон, дешава се неочекиван алм зато нилита. ма ње драгоцен парадокс да телевизија истијњава на најосетљивијим местима тразнине налие _ увозне филмске политике. Укратко, ако су добри филмови све ређа роба у био скопскиљм дворанама, неколико најновијих емписи ја показују нам да се о- | нм могу пронаћи на малим екранима. Нека већ индигнирани синеаста не одматује пре времена Ру жом: није реч о уобичајеним пригодним серијама, реч је о делима која на најбољи могући начим успевају да ретрезен тују неке од најбољих хо ливудских _ токова. Не мариљ пишта тито она на себе носе нешто старије датуме, њихов изванредна унутралињи мнтесритет чува их од отровне - рђе ефељмерности,..
Уосталом, биће довољно да се спомене да се ма сли, кад се то каже, на Велсове „Амберсонове“, а потом ч на дело редитеља Виндаста „Девојка коју треба убити“ које је
одмах иза претходног у- | | следило. Сусрет са Велљсом био је посебно драгоцен, он нас је суочко | са једним од најбољих остварења _ овог можда
ља. Мање познато име ре
дитеља Випдаста не сме да нас збуни у погледу значајних одлика онога што је он створио. Биће довољно ако се каже да у том одличном трилеру игра Хемфри Богарт и да тиме буде све речено.
Тим сјајним наговешта јима, тељевизија је очи“ гледно преузела велике
обавезе и за будуће вре-
ак ши
| највећег модерног редите
ТЕЛЕВИЗИЈА
Крај календарске године У многим људским делатностима уједно је и тренутак у коме се своде рачуни и стварају биланси рада за протекли период.
Тамо, где се оперише бројкама — резултати који се њима исказују сведоче вредности у чију се реалност не може посумњати на први поглед.
Али ако је у питању макар и приближно уверљив биланс рада неке институције или установе | хоја своју активност дугује различитим облицима стваралаштва, а не само утврђеним средствима репродукције — онда је скоро немогуће издвојити врхунце у области чије дејствовање још увек пролази кроз развојне етапе и превирања.
Јер, од како су се упалиле прве светлости малих екрана, које су малобројно жмиркале по великим градовима Земљине кугле, па до данас, када оне зраче у милионима о-
| даја свих меридијана — а и код нас све више им учестаније — телевизија не
само да омогућује свеприсутност и разоноду, него и интензивно помаже да њени љубитељи и корисници лакше и брже постају гра ђани савремене цивилизације. Када је реч о билансу програма у 1964. години, мора се поћи од критеријума који подразумевају одређене домете људске креативности у свим досадашњим путевима, врлинама и манама југословенске телевизије.
За минулих осам година своје делатности, од времена у коме су се највише решавали технички и организациони задаци, па до реализација које су сведочиле изузетан ниво У сваком "погледу — наша телевизија је у 1964. години учинила огромне напоре у савлађивању тешкоћа споља и изнутра, не успевајући када год је-то хтела и желела да оправда своје повремене недослед-
Славко Симић у „Кротки“ Ф. М. Достојевског
из ВЕЧЕРАШЊЕГ ПРОГРАМА
ности и одсуство ситурнијих стваралачких аршина у одмеравању сопствене улоте и одговорности пред
Мија Алексић као незаборавни Цуле Покорнпи
а: ВЈ Ин Најбоље емисије
и појединци у 1964.
„Телевизијскидневник“, свакодневна емисија вести Студија Београд. „Времеплов“, панорама историјских докумената даље и ближе прошлости у
релакцији Светолика Митића. | „кроз Југослави-
ју“, стална серија телевизијских репортажа, међу ко јима су се највише истицали прилози Студија Београд. Уредник: Миладин Тешић. „на слово, на слов о“, серијска дечја емисија. Уредник и аутор текстова: песник Душан Радовић.
„Екран, на екрану“, »РСтудио 13" и „Четвртком отворено“, емисије'из културе и уметности Студија Загреб. Уредник: Зора Кораћ.
„Спектар“, емисија из културе и уметности Студија Београд. Уредник: Михаило Ражнатовић.
„Реквијем Срећку Косовелу“, постски документарни филм Студија Љубљана. Редитељ: Душан пресмач.
»Руши мрак“, историјска епска фреска Студија, Скопје. Сценарио и текст: Анте По-
повски.
Преноси УП Конгреса СКЈ, заједничко дело свих центара југословенске телевизије.
„Отровнабиљка“ тв драма Момчила Миланкова у извођењу Студија Београд. Загребачка редитељска група: Марио ФРанели, Антон Марти, Иван Хетрих и Амгел Миладинов.
Мија Алексић, носилац главне улоге у „Отледалу грађанина Покорнот"“ Радивоја-Лоле Ђукића.
Славко Симић, тумач улоге лихвара у ТВ адаптацији „Кротке“ Фјодора Михаиловича Достојевског,
Бранислав Сурутка, водитељ „Времеплова“ и спикер.
се стена
Страпа 7.
о аи
онима, којима је и намењена. !
Чак и у земљама које су дошле до већих и поузданијих телевизијских искустава, још увек се ломе копља око основних питања у вези са појавом, структуром и специфичностима тако значајне тековине овог века.
Ако је време у коме живимо прожето највећом ак тивношћу човека да се суочава са реалношћу свакодневице, да сазнаје, да се обавештава и служи најнепосреднијим оквирима забаве и разбибриге телевизија му прискаче У помоћ, намеће се као стал ни медијум његових контакта са светом у коме се креће.
И слика тог света, коју даје или преноси телевизи ја, разноврснија је но икад. Она је динамична, продорна, готово би се могло рећи да телевизија управо зато епидемично надире.
Надирући, поставља и бројне проблеме, који се решавају или ће сетрештти у скоријој будућности.
Слични проблеми разматрају се свакодневно и у нашој средини. "Трагање за властитим изражајним средствима и код нас је суштинска загонетка телевизије. Она се одгонета на разне начине.
Отуда је ове године и долазило до неуједначених програмских успона и падова, па је немогуће истицати константне вредности. Али нико не може пренебрегнути улогу телевизије и одмахнути руком на њене све стабилније кораке. Напротив. Будући напори заједнице усмерени су на ефикаснија решавања телевизијске проблематике у свим видовима.
Подухват вредновања због тога је сложенији, него што је био у ранијим годинама.
Остаје могућност која упућује на једини излаз: потписник ове рубрике, који је видео целокупну 0вогодишњу продукцију наше телевизије и на овом месту редовно писао о њој, износећи своје погледе и
мишљења — може да из-
Мића Татић и Аћим, јунаци серије „На слово, на слово“
двоји она достигнућа, која су, по њему. означила врхунске домете.
сниматељ, као и у следећа два филма. Тема је била живот индијског села. Изабрали су само два професионална глумца, сељаци су сачињавали остало.
Великим делом _ састављена с од с аматера ова екипа је радила са великим ентузијазмом.
16.45 ДОНУМЕНТИ 0 НИНОЛИ ТЕСЛИ
Име Николе Тесле (1857 — 1943) означава пајвећи домет наше науке. Велики проналазач задужио је човечанство изумима без којих се не може замислити савремени живот.
Разуме се, сасвим је умесно питање којим мерилима су оцењивани телевизијски програмски токови. (АТЈАЏИТ РЕЈ –
Филм Владимира Погачића приказаће кроз документе жи-
Сатјапит Реј
По броју произведених филмова _ Индији припада треће место у свету. Пре пи Ри · САД им Јапан. Али Индија је на пр Х х по дужини произведене траке, чија про, бевн траје обично између четири им пет о су обично дугачке филмоване опере, чије су теме приче из 1001 ноћи или из индијске ен логије, Углавном У црно-белој техници. ои кад се појаве и сцене у боји, што је неуо кчаејено за западњачки укус. Хо се Миа догађа кад позната личност, „звезда“ филма по 5 не да пеБа. То је специјални жанр И Ја своју публику у свим крајевима ово 65 рочито у арапским земљама. У Лир. у, Ана ској луци постоји један специјализов циА 649 скоп који приказује дугачке индијске и " Засад се У Индији може издвојити Је режисер светске кирое лос АНОМ их паре ј им мајст а кг Медо па али Реј. Шеореалиста, по сти-
| на Роселинија. Пе 4 Лондону 1940. године,
еме своје посете кји еј је био само обичан олИ Е у рекламне агенције У ути,
једне филмске м Уствари, већ од раније он је „4 ској Пс таннји једног романа, 32 који је тр
ј роман се звао бало да изради илустрације. ља ни помишљао „Патер Панчали“. Реј није ник ухо рој да би могао да сам реализује овај ри: -пјеј), Кад је био у Лопдону први пут зе ле с“. додир са италијанским неорезлизм МА ве Кини „Крадљивци бицикла били су
зе да добар филм може пбуво откриће. РЕМИ бе |“ са пепознатим
сневао о филм-
да се з мале И Вихорно де Сика је успео, зашто (је би и он, Сатјаџит7
Омаха повратку 7 ПА оре Реј завршава сценарио и устева Међу њима се колико пријатеља за свој план,
ИНДИЈСКИ РОСЕЛ ШИ
налазио један човек од искуства, Индијац, који је сарађивао са Клодом Реноаром на филму „Река“ и један млади фотограф, који никад у свом животу није руковао филмском камером. У филму „Патер МШанчали“ постао је главни
Најчувеније Рејово дело: „Матер Панчали“
Чак су сами учесници давали средства 33 до-
вршење филма. Снимали су и недељама и празницима, тако су с филм завршили — исте године.
Међутим, филм није наишао на добар пријем. Најпре је приказан представницима владе, одговорним за културна питања и том приликом био оцењен као филм трећеразредне вредности. Али, филм „Џатер Панчали“ наишао је на
одличан пријем у читавом свету и са свих страна добио награде. МИ следећа два Рејова филма „Апуов живот“ и „Апуов свет“ односе
Ммаграде као најбоља сведочанства о Рејовом хуманизму: из Кана, Венеције, Локарна, Лондона и Сан Франциска, Сатјаџит Реј је такорећи преко поћи стекао светски глас.
Ови успеси, који нису били једини, нису измепили Реја. Остао је исти, скроман, као у време код је био агент рекламне агенције. Следеће дело индијског синеаста било је посвећено сећању на великог индијског песника и филозофа Рабиндраната Тагору. Требало је да — то буде документарни филм, а постао је — ремекдело филмске уметности, МИ у том, као и у осталим филмовима играли су непрофесиопални глумци. Реј их је изабрао из средине, која је требало да припада људима из филма. Увек је сам писао еценарио. Ајзенштајн, чија је — сва дела читао са жаром, био је један од његових великих учитеља. Понекад је компоновао и музику за своје филмове. Он музици придаје толику важност да сматра да човек не – може бити редитељ ако нема мстанчан укус за музику. Реј, као велики познавалац ове уметности како индијске тако и европске, користи се њоме у свим својим филмовима, на пример у филму „Метрополис“,
Али, поред свега тога оно што — сачињава праву уметничку вредност синеаста Реја · је најпре његов смисао за реализам и поезију, осећајност и оно што он назива „патриотизмом“.
После филма „Аупов свет“ снимио је – још осам филмова. Сада спрема плови филм о доживљајима једне девојчице из његове велике земље, који ће се звати „Нашта Нерх“,
вот и дело нашег научника.
20.40
' Редитељ је Здравко Шотра,
Олга Спиридоновић и Славко Симић у „Бубурошу“
СИМЛАТИЧНИ НАИВНО БУБУРОШ
Ово је већ други пут да Студио Београд оживљава ликове француског писце водвиља Жоржа Куртлина. Овог аутора, чије је право име Жорж Моано (1860 — 1929), сматрали су у своје време хумористом равним Марку Твену. Наравно, време је показало да је такво поређење претерано. Али не може се порећи да ликови његових водвиља и комедија имају свежине им допадљивости. Такав је и Бубурош, по коме носи назив и овај водвиљ написан 1893, године, Симпатични намвко, добричина и преварени муж има увек на својој страни публику. У насловној улози појавиће се Славко Симић, а остале ликове тумаче Олга Спиридоновић, Дра| томир Бојанић, Сима Јанићијевић, Никола Милић и други,
"ма.
Пре свега, увек се полазило од чињенице да телевизија као свестрани фе номен, ма колико се користила детаљима наслеђа средстава информације, те атра и филма — у нашим животним условима постаје самосвојна трибина наше средине и друштва,
При том се најделикатнија пажња поклањала складу садржине и форми, узлетима иматинације, оплемењивању израза за којим се трагало понекад и у најтежим околностиПоетским мотивима стварности и човека било је обезбеђено посебно место, уколико су означавали струјање искрене и истините вере у трајније хуманистичке документе и квалитете.
Дакле, кључ једноставан и доследан: признање правим вредностима у пра вом часу и пуно поштовање сваке иоле целисходније и садржајније иницијативе наше телевизије.
На тај начин долазимо до резултата који указују на незаборавна остварења домаће телевизије у години. која је на измаку. У живом и трајном сећању остало је оно, што је приложено у горњој табели,
Ђорђе ЂУРЂЕВИЋ