Борба, 02. 04. 1965., стр. 5
ијале припремљене о сплитско савето ћу чинило је ни МЕ ено 25 реферата, ит реферата У којима је сад вероватно, најпотпуобрађена целокупна ние ематика производње, проба е и промета ових про. да. Повртари су овога дом очигледно били решетла са своје стране учине н да би се побољшало ста и нашој „зеленој пијаи изложеној врло честим оправданим критикама пироког круга потрошача. дневни разговори У изгледа да су их ма ар заморили, јер су закључ ди саветовања, унеколико рили наде у коначни д овог скупа. Од прве 0 последње. 28. тачке, про| се помиње само на и места, и то више уз у вези са прерадом и етом, иако су и по ономе што је на саветовању из нето и према свим досадаш оценама корени свих првенствено у њој самој. Несавремено организаваној и скупој производви, каква је она данас, одго вара отприлике и промет 0шакав какав је. Модернија |
матер
» ње
производња не би сигурно трпела пиљарску тезгу, и сбратно — ни савремена тртовина не може без партнера који производи на најмо лернији начин. То су. уоста лом, већ познате истине, по | тррђене и нашом праксом.
За потрошаче, разуме се,
најинтересантније остају саме цене, а оне су, баш када је реч о поврћу, воћу и сличним производима, досад најчешће и биле изложене великим колебањима и истовремено доста конставтнон порасту. Опет због ниске и скупе производње, при чему је и промет несум њиво имао и има свој вел“ ки удео.
Према једној амализи изнетој на сплитском саветовању, приноси основних по вртарских култура нижи су од оних који обезбеђују рентабилност _ производње просечно за преко 50 одсто: кромпира 92 према 200 мет ричких центи просечно по хектару, црног лука 60 пре ма 200, паприке 76 према 50, парадајза 118 према 450 метричких центи итд. Приноси неких култура ланас (у чак нижи него што су били између 1930. и 1939. године, или су приближно на том нивоу (на пример, па буља и грашка у зрну). То показује да је повртарство.
ПОВРЋЕ 13 ВЕЛИКИХ ПОВРТЊАКА
како је речено и на саветовању, пасторче наше пољопривреде — производња ко јој је до сада поклањана најмања пажња. Пољопривредне организа ције, како показује досадашње искуство, немају амби ција да се упуштају у неку масовнију производњу поврћа. Она тражи, поред осталог, веома много радне снаге, а газдинства или нису у могућности или једноставно не желе да одвајају нека већа средства за њену механизацију. Посебно
је питање да ли се такве машине могу и да нађу на тржишту. Због тога је њихово поврће, уколико га и про изводе, уз ниске приносе, оптерећено и високим учешћем живог рада. Механизовањем производње спана, ћа, на пример, трошкови по хектару могу да се снизе за преко 27 одсто. Слично је и са осталим повртарским културама.
Ситна и стихијска производња индивидуалних газдинстава, готово у целини изван сваког утицаја друштвених произвођача, не обезбеђује ни издалека оно лико поврћа, које је потребно за стварање једног иоле сношњивог стања на нашем тржишту. Уосталом, толико пута је већ сељачка корпа узета као синоним сиромаштва наше „зелене пијаце“ и њене нестабилности.
У том зачараном кругу вртимо се већ годинама.
Остати, међутим, само на тој констатацији значило би практично капитулирати, јер се без одлучније ин тервенције друштвене производње не може очекивати трајније стабилизовање тржишта поврћа. Ту се очигледно морају пре свега више ангажовати комуне, удружене или појединачно, јер производња и снабдевање поврћем често прелази! оквире појединих локалних заједница. Разуме се, крупним друштвеним газдинствима мора се и материјал но помоћи да се конституишу као модерни произвоЂачи великих количина јеф тиног поврћа, поготово онима чије су површине у системима за наводњавање ко ји су и грађени са претпоставком ла. поред осталог, омогуће организовање висо ке и интензивне повртарске производње. Јер, већим количинама разноврсног повр ћа можемо се надати једино из великих и молерних поврттака.
Д. МИХАИЛОВИЋ
УКИНУТА ПАРИНСКА ПОВЛАСТИЦА
Сежана, 1. априла Повластица која је била Тредвиђена царинским закоРОМ и односила се на иноПране грађане југословенМог порекла да могу да без Злаћања царине уносе у нату земљу робе до 200.000 ди'ара, данас је укинута. Ову Ровластицу највише су кори-
економски исељеници КјИ су приликом посете на30] земљи уносили робу-поХлоне до те вредности. МеђуТИМ, новим царинским пропи-
(ма ова повластица је укинута ЗА СТРАНЕ ГРАЂАНЕ |УГОСЛОВЕНСКОГ ПОРЕНЛА
с нашим грађанима, тако да годишње, без плаћања царине, могу унети из иностранства робу у вредности до 30,000 динара.
Данас је ступио на снагу још један царински пропис који се до сада није примењивао. Он се односи на иностране грађане да приликом доласка у Југославију могу унети робу без плаћања царине до 30.000 динара, а ако имају више робе коју желе унети, новим прописом дозвољено им је да за њу могу да плате царину. Овај пропис до ста ће отежати рад цариника на граници, али за њега по-
стоји интересовање. Нн. ШЕКЛЕР
Средства за стамбену изградњу под непосредним утицајем радних организација
НОВИ ОДНОСИ У СТАМБЕНОЈ ОБЛАСТИ
СТАМБЕНИ ДИНАР ПОД КОНТРОЛОМ ПРОИЗВОЂАЧА
и двомесечне дискусије у предузећмиа, општинама и заинтересованим организацијама, реднацрт резолуције о даљем развоју система стамбене привреде разматраће ових дана Савезна скупштина. — Резолуција о стамбеној изградњи почетком маја
Дискусија о Преднацрту резолуције о даљем развоЈУ система стамбене привре де заинтересовала је, не са
мо надлежне органе и орга |!
низације већ и велики број радних колектива и поједи наца. Зато је и – трајала знатно дуже него што се очекивало. Сви, готово без
резерве прихватили су на
чела Резолуције као меру која ће допринети усклађи вању односа из стамбене области са насталим проме нама у привредном систему. Изнет је такође и вели
ки број мишљења, сугести |
ја и примедби које су достављене надлежним одборима Савезне скупштине, Савезном секретаријату за здравље и социјалну поли тику и Централном – већу Савеза синдиката Југославије. После двомесечних разго вора у радним колективима, општинама, друштвеним организацијама и стру чним удружењима, Предлог резолуције о даљем развоју система стамбене привреде разматраће ових дана Савезно и Привредно веђе Савезне скупштине. Сугестије и примедбе посланика, заједно са примедбама изнетим у јавној дискусији размотриће потом још једном предлагач, па ће коначан Предлог резолуције доћи пред Савезну скупштину у првој по ловини маја када се очгку
је да ће бити и усвојена.
У међувремену у стручним органима Савезног извршног већа радиће се Предлог закона о управљању стамбеним зградама и нацрти других општих прописа, како би републике и општине на основу њих мо гле донети на време своје прописе, у току године са Резолуцијом треба усклади ти и Савезни закон о стам бечим односима, тако да би пови систем стамбене изградње могао у пракси да се примењује већ од 1. јануара идуће године.
У неким примедбама и мишљењима, који су се мо гли чути нарочитоу једном броју општина, изражена је и бојазан у погледу могућности да се спроведу у живот поједине. поставке Резолуције, с обзиром на наше материјалне услове. Дате су и сугестије за решавање појединих проблема било кроз резолуцију или пратеће прописе. или тражено објашњење неких лоставки. Један број примедби садржи _ конкретне предлоте за допуну, измену или замену појединих
ставова или делова Преднацрта. Сви учесници у дискусији јединствени су у оцени да се њом успостављају квалитативно нови односи у стамбеној области, у ко-
| јој до сада радни људи ни
су имали или су имали врло мало утицаја. – Пошто средствима за стамбену изградњу нису могли да одлучују непосредни произвођачи, јер су се она кроз допринос издвајала у општинске стамбене фондове, то ни предузећа, а ни појединци Нису били економски заинтересовани да За изградњу станова улажу допунска средства, којих је, уз велику потражњу за становима било, а и сада има. Радне организа ције су зато у првом реду
прихватиле — као једну од најважнијих · поставки Резолуције — _ остављање
стамбеног доприноса преду зећима. Ту је, додуше, било доста сумњи да ли ће предузећа, нарочито нискоаку мулативна, употребити уступљени допринос за изградњу стенова или у друге сврхе. Тражено је због тога, а и предлагачи Резо луције су то имали у виду, да за одређено време усту-
пљени допринос буде наменски. Чуло се, међутим, веома много миштљења, и то баш у радним организацијама, да је ова бојазан неоправдана из два разлога: стамбени проблем није вишег са мо питање стандарда већ и производних односа У предузећу, а притисак 0оних без стана је, речено је, толики да радни колективи морају више и брже не го до сада да решавају стамбени проблем својих чланова. С друге стране, промене у привредном систему иду за тим да се рад ним организацијама остави што више средстава, што ће свакако бити врло значајно за "повећани обим стамбене изградње.
Преднацрт предвиђа да грађевинска предузећа добијају од банке обртна средства као и други произ вођачи, чиме ће се наћи У улози произвођача и испоручиоца станова за тржиштте. Између њих и купаца
— радних организација и појединаца — неће више стајати инвеститор. Овде
је такође било доста примедби да ли ће бити довољ но средстава за један већи обим стамбене _ изградње,
БРЧКО ГРАДИ ФЛОТУ
Изградњом великог пристаништа у Брчком тузлански и зенички индустријски басени добиће излаз на Саву
Брчко, марта
Када је пре десетак година Брчко добило шест шле пова од 1.770 тона носивости и два бродића са 200 коњских снага, нико није ни помишљао да је то зачетак једне речне флоте која се по снази и значају налази већ сада на трећем месту у нашој земљи.
Данас Брчко располаже са речном флотом са свим потребним пратећим објектима — пет бродова са укупно 900 коњских снага, 18 шлепова са преко 7.000 тона носивости, багер за вађење песка капацитета 120 тона на час, самоходном ди залицом итд. Прошле године ови пловни објекти прешли су преко 34 милиона километара и превезли око 250.000 тона терета. Углавном се превози грађевински материјал и друга кабаста роба.
Пред речним бродарством у Брчком ружичасте перспективе указале су се нарочито пре годину-две дана
када су рудници тузланског ·
басена изразили спремност да своје производе превозе Савом, јер би то било еконо мичније, смањило би се за гушење на железничким пругама и убрзао транспорт. У складу с тим, почела је изградња савременог речног пристаништа у Брчком са претоварним уређајима које ће бити завршено почетком овог лета. Његов годишњи капацитет износиће око 400.000 тона. Оно ће, углавном, служити за прето вар угља и кокса из Креке, Лукавца и Бановића, затим железних производа и каба сте робе из зеничког инду-
стријског басена, а у обрну |
том правцу преузимаће гуме Ђевински материјал који је највише тражен у Тузли.
У току идућих неколико тодина Брчко ће добити, ка ко се предвиђа 8 танкера за превоз течних терета, 21 шлеп и четири реморкера са укупно 2.400 коњских сна га. Садашњи пловни капацитети биће удвостручени.
Н. СТАНИШИЋ
да ли ће банке и одакле до бити та средства, а ако их и имају да ли ће бити стимулисане да их улажу у овако дугорочне инвестици је. У Резолуцији је речено да ће заједница планским и другим мерама кредитне политике стимулисати бан ке да улажу средства у ову област, а да ће и банке ту сигурно наћи своју рачуницу с обзиром на средства предузећа и појединада. Као значајан извор средстава за изградњу станова предвиђа се и повећање станарина, односно њихово довођење на економски ни во. С обзиром на ниво лич них доходака, у радним ко лективима је било доста мишљења да би приликом увођења економских стана рина требало ићи постепено да се то не би одразило на погоршање животног стандарда "радних људи. Међутим, како се сматра, субвенционирањем овако високих станарина у једном периоду, уз пораст средстава радних организација и личних доходака омогућиће се да се ова мера спроведе безболније не то што то на први поглед може да изгледа. Тим пре што неки, истина глобални прорачуни кажу да би до знатног повећања станари на дошло углавном код ста нара који имају висока примања.
У дискусији је било доста речи и о припремању и уређивању земљишта за из градњу станова, што ће нај већим делом зависити од могућности, а и ставова оп штина, затим о организаци јама које ће се бринути о сдржавању стамбених згра да и управљати стамбеним фондом.
Ваља на крају истаћи да су и појединци и колективи тражили да се резолу ција што пре донесе, како би остало довољно времена за израду пратећих пропи
са, с тим да се неке постав“
ке новог система већ ове године примене у пракси. Н. ПАПИЋ
Мали Зворник добиће 37 станова
Општинска | скупштина Мали Зворник издвојила је близу 140 милиона динара за изградњу станова, тако ће се још ове године подићи поред Дрине Једна велика стамбена зграда са 37 комфорних станова.
Ј. Р.
Страна 5.
КО РУКОВОДИ БЕОГРАДСКОМ ПРИВРЕДОМ
СВЕ ВИШЕ СТРУЧЉАНА
На руководећа радна места све више долазе људи
са високом стручном спремом. — „Средњаци и
људи са нижим квалификацијама још најбројнији директорски кадар
Пробој стручњака са високим и вишим квалифика цијама на руководећа радна места у београдској при вреди — мада нешто убрзан последњих година још увек је преспор
О садашњем, незадовољавајућем стању, најречитије говори овај податак: од укупно 2.256 руководилаца високу и вишу стручну спрему има само 875 — значи ни 40 одсто. Са непотпуном средњом школом или звањем неквалификованог или висококвалификованог радника има чак 646 руково дилаца.
Неопходно је, каже се у анализи о стању кадрова у привреди Београда припрем љеној за данашњи пленарни састанак Градског коми тета Савеза комуниста, пре дузимање одређених мера за побољшање структуре руководећег кадра и довође ње млађих стручњака на руководећа радна места.
Није лако, истина, тако брзо и енергично изменити лошу наслеђену структуру. Али то се без оклевања мора чинити. Јер: 477 људи на руководећим радним местима налази се пред пензијом. Можда је и добро што они ускоро треба да оду — смена се може извр штити безболније.
Један број старих добрих руководилаца је, како се то лародски каже, прегазило време. Они често тога нису свесни а ни њихова околина. Код њих постоји добра воља али нису више у могућности да превазиђу ста|ри начин рада, прихвате све што је ново — у техници и технологији, организацији, у односима.
Многи од њих увиђају куда треба ићи. А коче, објективно, развој. Често и несвесно пружају отпор, ра де по навици и рутинерски
| јер не умеју онако како би можда и сами желели. Неминовно је, каже се у анализи, на време замењивати овакве људе, не дозволити да дођу у сукоб са околином и да падне у заборав све оно добро што су учинили. У прошлој години почела је замена: од 62 новопо| стављена директора највише је оних са факултетом — 26. Сматра се да заметњивање људи не би смело да поприми карактер кампање „јуришања на оне који немају школску спрему или неку другу особину предви ђену неким правилником“.
У Бећини београдских предузећа досад као да су се држали оног правила: увек је боље оно што је туђе. Директори и гро руководећег кадра проналажени су ван предузећа. Оваква пракса у одређеном времену и оправдана — више не може да постоји: нормално је да се руководиоци припремају и израстају у самом колективу.
Планско припремање соп стевних кадрова за руководеће дужности за сад је новина. Примењивано је прошле године само у неким текстилним предузећима. Искуства текстилаца су до бра па би се, истиче се, могла да примењују и у другим гранама. Наравно, не сме се дозволити да дођедо зачауривања.
Ни извесна антируководилачка клима још није са свим измењена: добри стру | чњаци се нерадо прихватају руководећих радних места. Одговорност руководилаца је велика, услови рада сложени и компликовани а тешкоће и неразумевања има на претек. При свему томе помоћ која се пружа руководиоцима је не знатна. с. М.
Тител:
Протеклих 10 дана показали су различито реаговање произвођачких и трго“винских организација у Војводини на Одлуку о замрзавању цена. Док су потрошачи са одобравањем примили Одлуку. неки су трговци на разне начине покушали да подигну цене индустријским производима. Трговинско предузеће „Црвена звезда“, које има 16 продавница у тителској општини, подигло је после
ској роби за два одсто. По-
инспектора предузеће је затворило своје продавнице и тек после два дана поново их отворило и снизило цене.
Продавнице обуће „Борово“ и „Солид“ у Тителу нису овако реаговале на интервенцију инспектора. Због подизања општинског пореза на промет са 5 на 6,5 одсто, дирекције ових продавница у Борову и Суботици послале су упутство да се цене њиховој обући повећају за 1,5 одсто. Пошто су на тај начин дошли у сукоб са Одлуком о замр-
завању цена, ове две фа-'
Друштвена хроника
ПоТЕРНИЦА
_У 111 ПРИМЕРАКА
Прибој на Лиму, априла Термин „стипендисти“ није мнопа Зопуларан у Прибоју; он изазиУутњу чак и код људи који су ко Уверени да без школованог ким + нема просперитета, па, са| , инвестирање у младе људе Ка и неопходност. енд не нерасположења према сти ђо Прва налазимо у једној, скобеу а роватној, чињеници да Ф иста, 70 тражи својих 111 стипен пет 1 У које је три, четири, па и ца ка а инвестирао, сваког месеир у. “лао чековне уплатнице, гае да ће заузети одговорна ме а Рици и, најзад, рачунао на да би се говорило о даљем Вог санџачког гиганта, демо један, по имену Богобар, лаковић, осетио је потребу ' врати примљени новац: „Не | Мем нај „7 етово име!“ са узбуђеа М је товорио кадровик преПа о алајуби се, код овак-
о
гарДЕ5 а
и ствари, да неким случа-
у олаковић не престане да отда лан Руеда
примљену стипендију.
Дошен дугује 700.000 динасдимир Радомировић 891.000, Редојевић 736.000, Мирко Си-
шаковић 617.000, Иванка Бугарски 462.000, Велибор Грујичић 649.000, Томислав Георгијев 618.000... Као ра дник фабрике, Хусеин ЖХуснић је стипендиран четири године, све вре ме текао му је радни стаж и здравствена заштита, за његове студије је уложено 2,277.000 динара, да би се, по завршеном школовању, запослио у Загребу.
Када би се од људи које је школовао ФАП, а нису дошли у фабрику, саставило предузеће, био битоко лектив који би могао са задовољством да говори о свом стручном кадру: 38 машинска инжењера, 26 економиста, три инжењера електротехнике, 36 техничара, два саобраћај на инжењера, по један лекар, филозоф, зубар, архитекта, инжењер хемије, грађевинац, професор математике и природних наука.
Тде су ови људи сада7
Можда у неком предузећу говоре о жртвама које су подносили за вре ме студија и траже високе плате2 Можда са осећањем кривице седе у Београду, али не могу да се одрекну шансе коју им је пружио велики градт Можда су, најзад, негде у ино странствуг Ма где да су и ма са ка-
22. марта цене индустриј- |
сле интервенције тржишног ,
ПОСЛЕ ОДЛУКЕ О ЗАМРЗАВАЊУ ЦЕНА
ТРГОВЦИ ЗАТВОРИЛИ ПРОДАВНИЦЕ
брике држе у Тителу од 23. марта затворене своје продавнице. | ад ДУ
У Врбасу је Општински |савет за цене на сам дан „ступања на снагу Одлуке о замрзавању цена одобрио локалном саобраћајном пре дузећу да повиси цене услу ге за 40 до 45 одсто. Због интервенције општинске | инспекције у Врбасу дошло | је до повећања цена јужном "воћу за 20 до 30 динара и млеку на пољопривредном добру у Бачком Добром Пољу за 5 динара. Супротно овима,
Ј. ЋУРЧИЋ
За оспособљавање кадрова 35 милиона
Врбас, априла Центар за стручно образовање кадрова индустријско-прехрамбеног комбина|та „Врбас“ у Врбасу ради веома успештно, нарочито | што се тиче организације ' многобројних курсева и се|минара за стручно оспособљавање радника и службеника. За стручно уздизање кадрова само ове године утрошиће се 35 милиона динара.
Рај:
квим мотивима, то не може да задовољи раднике прибојске сФрабрике ау томобила, који се сећају захвалница и обећања будућих инжењера и техничара који су говорили да „са нестрпљењем очекују када ће крочити у фабрику“.
За 109 стипендиста не зна се где су сада запослени и ФАП намерава да их потражи уз помоћ милиције. Када су добили дипломе, они су без речи, без једно „хвала“, окренули ле ђа фабрици. Малобројни се, истина,
јаве, али од тога ФАП нема користи. Б. В, на пример, пише: „Жена ми је архитекта. Пошто има добар положај, не жели да га напусти. Уз њу, и ја бих добио добро место у пројектантском бироу што је за једног архитекту-почетника изванредна шанса. Свакако ћете разумети да је прилика за добијање стана у Београду несвакидашња и не верујем да би је неко пропустио“ (Б. В. је предложио да као замену пошаље једног свог пријатеља).
Каква разлика између садашњег става ових младих људи и онога часа када су стидљиво тражили стипендију, са зебњом ишчекујући каква ће бити судбина њихових молби. С. Галовић је писао: „Жеља ми је да завршим економски факултет. По што немам других услова, то вас мо лим да ми помогнете да бих постигао свој циљ. Све обавезе које будете налагали беспрекорно ћу извршавати с обзиром да сам мештанин и да ме вежу крај и породица, тако да бих све време свога службовања радио код вас“. Молба Милана Дошена дирне човека који зна на какве све тешкоће наилазе неки талентовани, али сиромашни младићи: „Рођен сам у време најезде окупатора. Непријатељ нам је запалио кућу и за нас су настали тешки дани...“ Дошен не пропушта да нагласи да је члан Савеза комуниста.
Да би човек лакше разумео оправдани гнев колектива прибојске Фабрике аутомобила, ваља рећи да је мало предузећа која су се у толикој мери, као ФАП, трудила да стимулишу студије и разумеју захтеве мла дих. На пример, 1962. студенти прве године имали су 12.000 динара стипендију, друге 13.000, треће 15.000, четврте 17.000. Али, то ни издалека није све: студенти, на пример, треће године за шестицу су у првом испит ном року добијали 25 одсто од годишњег износа стипендије, за седмицу 30 одсто, за осмицу 35, за деветку 40, а ако је просечна оцена била десетка — 45 одсто. Појединци су у једном испитном року примали по 100 хиљада динара!
Ни то није све. Желећи да већ у првим контактима увери младе ко-
квалификују, ФАП је сваке године давао по 40.000 динара за стручне ек скурзије, па школски прибор у вред ности од 50.000, па 25.000 за припрему дипломског рада, па, најзад, за одбрањен дипломски рад: шестица 10.000, седмица 20.000, осмица 30.000, деветка 40.000, десетка 50.000 динара. Док су студенти четврте године просечно 1962. примали 35.00 динара, радници су се задовољавали са 10.000, остајали неписмени и нестручни, пристајали, можда, да се смањи стамбена квота само да би инвестирали у стручњаке од којих су очекивали да им једнога дана помогну како би и они могли да се оквалификују. Ма какве, дакле, дебеле разлоге имали ови младићи, то је акт самовоље, поступак који је изван уобичајених друштвених норми. Они се не могу оправдати пред својим колегама који нису имали ту срећу да добију стипендију, а умели би да је поштују и да се према њој одговорно односе. Још мање њихове мотиве може да усвоји ФАП, јер је у питању прекршена реч, материјална и морална обавеза према једном колек тиву, који мукотрпно, по цену великих одрицања, настоји да читав један крај извуче из заосталости.
Најзад, мада су људи склони да разумеју тежак положај студената (прошле године у земљи је за 16.000 опао број стипендија), узалудно је ишта пребацивати предузећима, јер је немогуће некога убедити да је па метно сипати у врећу без дна.
Славољуб ЂУКИЋ
И ова лица изравната су ЈЕ б Д 8 ; лико му је стало да се што боље о22: у ~