Борба, 02. 04. 1965., стр. 6
|.
ава нор =] звин=рнн:
о =
Отрана 6.
СЕДНИЦА _— ПРЕДСЕДНИШТВА САВЕЗА БОРАЦА ХРВАТСКЕ
ОБЕЗБЕДИТИ СТАНОВЕ И БОРЦИМА ВАН РАДНОГ ОДНОСА
Затреб, 1. априла
На седници Председништва Савеза удружења бораца народноослободилачког рата, под председништвом Марка Белинића, констатовано је да су се чланови ових организација у последње време внгажовали не само у решавању непосредних борачких _ проблема. већ и у покретању низа акција на другим подручјима јавног живота.
На скупштинама борачких организација предмет честих дискусија биле су и одредбе закона о пензионом осигурању. које су наишле на добар пријем, јер повољније регулишу _ материјални положај бивших бораца.
Изнето је да је у току последњих пет година израђено м додељено борцима 10.350 станова. од чега око 2.300 станова у индивидуалној изград њи, Међутим. још није решено око 7.000 захтева за ста нове у градовима и индустриј ским центрима а ни стамбени проблеми бораца који живе на селу нису још комплексно сагледини, Зато је затражено да се оситура решавање стам бених проблема бораца, нарочито за оне борце који ни-
су у радном односу и ла се настоји да запослени борци добију станове пре одласка у пензију. Поред тога, повољнијом кредитном политиком треба стимулисати стамбену
изградњу у друштвеном сектору и индивидуалном власништву. Б. ХУТИНЕЦ
ОДЛУКА РАФИНЕРИЈЕ НАФТЕ У БОСАНСКОМ БРОДУ
НАФТОВОД ОД ЛУНЕ ПЛОЧЕ ДО БОСАНОНОГ БРОДА
|
Босански Брод, 1. априла |
Раднички савет Рафинерије нафте у Босанском Броду одлучио је да овај колектив приступи припре- | мама за изградњу нафтово- | ра од луке Плоче до Босанског Брода у дужини од преко три стотине километара. Финансијска средства за изградњу овог објекта обезбедиће Рафинерија уз помоћ пословног удружења „Нафта-гас“.
(Танјуг)
—
БОРБА_
Ни црна ни бела „Врана“
Зашто су неродна поља у плодној Вранској котлини. — Просечна. примања 95.000 динара. — У фондовима свега двадесетан милиона
"Врана, априла
Кад вас пут доведе до зеленог Вранског поља одахнућете с неким олакшањем као да сте после дугог потуцања по бескрајној пусти њи изненада наишли на не ку велику оазу. У овом делу Далмације Вранску котлину обично тако и називају. Некада је готово цела била под Вранским језе ром. Још у доба Аустроугарске прокопан је канал и добар део језера источен у море, Остала су плодна хумусна поља која су данас највећим делом у поседу по љопривредног добра „Врана“. Али оно што ћете овде | чути, убрзо ће вас у исти мах и растужити и наљутити. Поготово после дивље ња невероватној упорности сељака у околини Примоштена који су голе падине | каменитих брежуљака претворили у вишогорје, с малим изгледима да ће од то- | га имати много користи.
| | Хумусна поља у Вранској
котлини за која кажу да су плоднија и од бачке црнице, а у сваком случају < много више сунчаних и топлих дана него Бачка, дала су прошле године фондови ма „Вране“ једва двадесетак милиона динара. Тек то лико да се у билансу избегне неугодна ставка „губици“. Што је донела семенска шећерна репа — однело је млеко, и једва је нешто претекло за фондове. Говедарство је у целини завршило прошлу годину са око 60 милиона губитка. Са свега 3.000 литара млека просечно по крави и преко 16 одсто угинуле телади, ни је се ни могло боље проћи.
Без сточарства „Врана“ не може. Друкчије не мисле ни у самом добру. Од тога зависи практично целокупна биљна производња. Реч је о неопходном стајском ђу бриву које се не може друк чије добити. С друге стране „Врана“ је у позицији да млеко прода повољније него било који други произвођач у земљи. Што до сада
то није користила никога не може кривити, иако је, како изгледа, била под извесним притиском комуна које снабдева да млеко про даје јефтиније него остали. Тако док је она млеко продавала Задру, Биограду на Мору и осталим местима по 95 и 100 динара литар, Сплићани су млеко из Славолије плаћали 150 динара. Разуме се, због великих транспортних трошкова, Али, зар се може оспоравати „Врани“ да се и она у овим местима појави са истом це ном млека и да тиме сасвим оправдано користи близину тржишта.
Узалуд је ипак све ако је већ сама производња млека далеко испод такозване гра нице рентабилитета — за око 600 до 800 литара просечно по крави. Нешто повољнијом ценом губитак се, додуше, могао смањити, али ве и потпуно ликвидирати. А то није довољно за једно овакво газдинство ко је има заиста све услове да послује не само рентабилно, већ са врло високом 2кумулативношћу, користећи, с једне стране, веома плодна поља Вранске котлине, а с друге, предности које му пружа сам положај, У целом крају са неколико већих туристичких центара (Сплит, Биоград на Мору, Шибеник, Задар), ово је практично једини озбиљ нији произвођач поврћа и млека, Потрошачки центри овде више и не питају пошто је млеко. Тако је и са поврћем, воћем, грожђем нарочито у туристичкој сезони. Не искористити то значи пропустити изванредну при лику да се створи солидна материјална база, тако неопходна баш колективу 0вог пољопривредног добра. У Вранској котлини треба још доста улагати. Плодна хумусна поља траже и наводњавање, а то још није обезбеђено. Кредити се, међутим, не могу добити ако и само газдинство не створи извесна средства потреб на за сопствено учешће. Са
20 милиона динара, колико је издвојило у фондове про шле године, не може се практично ништа почети.
Пољопривредно добро „Врана“ имало је прошле године релативно _ висока примања, просечно око 35.000 динара месечно. Питање је, међутим, колико су она стварно била везана за резултате у производ њи, јер неуспехом у сточарству нису погођени само сточари већ и сви остали, пошто је дохотком из| биљне производње простом | рачунском операцијом покривен губитак на млеку. По свему судећи ту су за сада и највеће резерве „Вра не“.
Ове године добро је, како изгледа, нешто боље стартовало. Први месеци показују да је. рецимо, проценат угинуле телади сведен на свега 3 одсто. Рачуна се да ће се то одржати и до краја године. Већом производњом сточне хране по једичици површине и селекцијом матичног стада треба да порасте и млечност крава. Како се предвиђа, за 0ко 600 литара просечно по крави.
Оријентација на производ њи поврћа на далеко већим површинама него до са да пружа такође велике шансе. Са око 200 хектара у овој години, површине под поврћем треба да се по већају, поступно, на преко 800 хектара. Сви рачуни по казују да и производња ква литетног стоног грожђа, иначе веома траженог у целој Далмацији, може да буде високо акумулативна, са чистим приходом по хектару преко 700.000 динара. Ви
|
ногради са таквим сортама треба да заузму око 400 хек тара, колико приближно и. семенска шећерна репа која је већ до сада, без наводњавања, давала просечво по хектару око 500.000 динара после подмирења свих трошкова.
Драган МИХАИЛОВИЋ.
У ТУРИСТИЧНОЈ СЕЗОНИ
— 10 ОДСТО ПопУСТА ЗА ___ЏТАНОВНИШТВО — СЛОВЕНАЧНОГ ПРИМОРЈА
Порторож, 1. априла У Копру је данас одржан састанак представника општи на обалског подручја Словеначког приморја. На овом састанку је закључено да становници обалског појаса у то ку ове летње туристичке сезоне уживају попуст од 10 одсто при набавци основних артикала и робе за животне потребе, У том циљу општине ће на бази докумената о сталном боравку издати посебне легитимације у којима ће бити наведене врсте и ко личине артикала за куповину уз попуст од 10 одсто, Проучава се и предлог да овдашњи стални становниши у току главне сезоне добију 10 одсто попуста за цене у угоститељским локалима., затим за улазнице на разним приредбама и слично. 3. СТОЈАНОВИЋ
САО ДАНАС ОТВАРА СЕЗОНСНУ АВИОНОНУ ЛИНИЈУ ЗА ДУБРОВНИН
Стокхолм, 1. априла
Скандинавска авионска ком панија — САС — отвара сутра сезонску ноћну авионску линију на релацији Стокхолм — Копенхаген — Дубровник — Атина. Авиони САС типа „каравел“ летеће на овој линији сваког петка. од 2. апри ла до 29. октобра, Првим авионом. који сутра полеће из Стокхолма у 18,10 часова, сти же у Дубровник група новинара и гостију из Скандинавије, који ће остати у нашој земљи десет дана
ЕНСПРЕСНИ 808 ЗАГРЕБ — ПАРИЗ
Сежана, 1. априла
Данас је отворена сезонска линија Загреб — Париз која се одржава сваке године У току летњих месеци. Експресни воз на овој линији саобраћао је сваке године од априла до септембра. Од ове године, како смо обавештени, ова линија неће више бити сезонска, него ће се одржавати током целе године. Воз ће сваког дана полазити из Загреба за Париз, а следећег дана ће се враћати.
Н. ШЕКЛЕР
|
ЉУБЉАНЧАНИ НЕЗАДОВОЉНИ ПОСЛОВАЊЕМ
а
Љубљана
ВОЈИХ СНАБДЕВАЧНИ Х ПРЕДУЗЕЋА
КАД ВРАТА НА ТРЖИШТУ НИСУ ЗА СВАКОГ ОТВОРЕНА
Како довести на градско тржиште произвођаче из свих крајева
Љубљана, априла
Иако су стално на удару критике, снабдевачка преду
су задовољна својим
земље
удовољавали готово _ свим захтевима снабдевачких ор ганизација. Ове организаци
зећа у Љубљани нимало ни | је примају разне субвенци-
поло-|је а закупнине плаћају по
жајем и стално траже нове минималној тарифи — 100
повластице. тих захтева је главни зада так њихових стручњака, ко ји су тако рећи једино били ангажовани на изради разних елабората и калкулаци ја да би се од општинских и градских органа искамчи ле нове олакшице или субвенције, регрес или веће про дајне цене. При томе се као оправдање наводи повећање набавних цена, транспор тних и других трошкова као и недостатак средстава за модернизацију и проширење производних и продај них капацитета.
Такође се истиче да снаб девање Љубљане зависи, углавном, од производње у другим крајевима Словени“ је и читавој земљи. Годишње град потроши око 14.000 тона поврћа, а од те количи не у ближој околини откупи се само око 3.000 тона, а остало у Македонији (40 одсто), Србији и Хрватској. Из ових република, Штајерске и са приморја ЈБубљанчани добијају и претежне количине воћа. Широм земље от купљује се и око 65 одсто стоке за потребе града а ве ће количине млека довозе! се и из најудаљенијих места Словеније.
Уважавајући ове захтеве као више-мање оправдане, градске општине и Градско веће су последњих година
Остваривање | динара за квадратни метар
површине, Поред тога, општине су их ослободиле готово свих друштвених обавеза да би та средства могла да употребе за модерни зацију и проширење свога пословања.
На тај начин снабдевачке организације су „прогу тале“ више милијарди дина ра, али се снабдевање града није битније побољшало. Шта више, у односу на обим и структуру данашње потражње и потрошње, снаб девачка ситуација је данас слабија него ранијих година. Куповна моћ становни штва се нагло повећала, а структура потрошње битно изменила. На релативно ма лом урбанизираном просто ру живи преко 185.000 становника који су, углавном, упућени на снабдевање У тртовинама. Ако се узму у обзир још радници и омладина који сваког дана долазе у град на посао и учење, онда је задатак снабде вачке мреже да снабде пре ко 200.000 потрошача.
Треба имати у виду и то да кроз град сваког дана прође више хиљада путника из земље и иностранства и да већина Љубљанчана остварује високе личне дохотке. Око 121.000 запослених зарађује просечно месечно око 60.000 динара, а 62.600 домаћинстава оства-
рују просечно месечно изнад 110.000 динара прихода.
Такав град и издашна пот пора општинских и градс= ких органа пружа снабдева чким организацијама идеал не услове за разгранато и рентабилно пословање у сво ме интересу и интересу потрошача. Међутим, такви добри услови су колективе успавали. Успавало их је управо то што имају монополистички положај (за та ко богат потрошачки центар „задужено“ је само неколико предузећа, а снабдевачи из других крајева нису пожељни) и што уживају разне повластице. ;
Изгледа да се и љубљанским општинама увиђа да се подржавањем монополизма и само субвенцијама не може решавати питање сна бдевања таквог центра. У последње време, наиме, одборници све енергичније за
хтевају да се врата љубљан,
ског тржишта, која су за са дз само одшкринута, широм отворе за снабдевачке организације и приватне произ вођаче из свих крајева зем ље, да се одвоје потребна
средства за изградњу зат-,
ворених тржница и склади шних простора и обезбеде веће резерве.
Грађани и одборници истичу да само таква политика, с обзиром на високу ку повну моћ Љубљане и њену зависност од производње у читавој земљи, може допринети бољем снабдевању прехрамбеним и пољопривредним производима,
4 Ј. ПЈЕВИЋ
КАНАЛСНА НАВОДЊАВАЊЕ
МРЕНА ЗА 11.000 ХЕКТАРА
Великоградиштанска пешчара претвориће се
у обрадиве
Пожаревац, априла
Према програму Пожаревачке водне зајецнице наре дних неколико година биће изграђен већи број микроакумулација за наводњавање преко 11.000 хектара 0раничних површина.
Остварење ове замисли за почело је још прошле годи не када су подигнуте три микроакумулације на речицама Бусуру. Врбовцу и код манастира Заова. одакле ће се наводњавати око 350 хек тара обрадивог земљишта. Изграђене микроакумулаци је су и порибљене, стављено је око, 11.000 комада шаранске млађи што ће послу жити као експеримент за уз тој шарана за привредни риболов, У акумулацију „За ова“ убачено је око 2.000 ко мада крупних штука које ускоро треба да привуку спортске риболовце, нарочи то из Београда и Новог Сада. С
Изградња нових акумула ција наставља се и ове године. Тако су већ започели радови на подизању акумулације „Мало Градиште“ за премине од милион и по ку бика воде из које ће се у суштном периоду наводњава ти око 600 хектара ораница. Исто тако отпочели су и ра дови на водозахвату на ре ци Млави са мрежом канала у дужини од 21 километар који ће скренути воде ове реке за наводњавање преко 2.000 хектара земљи
површине
шта у Великолаолском пољу. Ускоро ће почети радови и на водозахвату „Браниче во“ на реци Пеку, на главном каналу у дужини од 3,5 километра и када буду завршени читав систем мреже канала омогућиће наводњавање око 4.000 хектара земљишта, углавном терена _ великоградиштанске пешчаре која се на тај начин први пут приводи пољо привредној обради.
Упоредо са радовима око изградње система за наводњавање Пожаревачка вод- | на заједница приступила је | и изградњи великог система за одводњавање Жабарског поља око 8.000 хектасл најсвалитетније земље. За илредних три године овле ће бити изграђена широка мрежа канала у дужини од 80 кило-
метара.
За изградњу микроакумуланија прошле године уложено је преко 150 милиона, док су за овогодишње радо ве обезбеђена средства у ви сини од 200 милиона динара, Идућих година та улага ња биће знатно већа, углавном због тога што су ови ра дови уско повезани са регу лацијом Велике Мораве и изградњом хидроцентрале у
Ђердапу. Д. БОГДАНОВИЋ
о
ЗАТВОРЕНА ПЕНАРА| ЗА УБИСТВО ДЕВЕТ ГОДИНА
у чонољ +
Нова акција сомборске тржишне и санитарне инспекције
Сомбор, 1, априла | Фржишна и санитарна инспекција Општинске скупштине у Сомбору ставиле су Баке НО забрану употре"бе пословних просторија и Уређаја занатско-пекарске рад ње „Пекар“ у Чонопљи због непредузимања никаквих мера за отклањање санитарнотехничких недостатака на коује је указало оешење тржишне и санитарне инспекције. Међутим, иако је рок за ово био 25, јануво, У „Пекару“ није предузето ништа. чак ни просторије нису окречене. Због тога су се надлежни форуми одлучили на овај корак који ће довести у питање снабдевање овог великог 80)-
ођанског села хлебом. #ра ВБ. САВОВИЋ
ЗАТВОРА
Ниш, 1. априла
у Окружном суду у Нишу изречена је пресуда петронију Јанковићу, земљораднику из пуковца, због убиства Тихомира Динића из истог села. Јанковић је осуђен на девет го дина строгог затвора.
убиство које је извршио Јан ковић 7. фебруара ове године било је у ствари завршетак коцкарске свађе. Неколико дана пре обрачуна Јанковић је изгубио знатну суму новца, бицикл) виндјаку и још неке ствари картајући се са сином Тихомира Динића који је старији малолетник, У свађи која је настала У ходнику сеоске ка фане Петроније је ножем раниб динића, који је убрзо под| детао повредама.
ди.
које обухвата |
ПР илити
Неђоље дефекшне деце у њиланској комуни
Друже уредниче,
Школе гњиланске комуне похађа знатан број дефектне деце којој није место у редов ној основној школи, већ “ стога што учитељи не могу да им пружа оно што је таквој деци неопходно, Напори учитеља су узалудни, а тешкоће ученика огромне.
Има више случајева д, понеки ученици похађају више тодина исти разред, без резул тата, Понекад су школски од бори или лекари. на захтев школе, ослобађали такву де цу даљег школовања, што је у супротности са одредбама Закона о основној школи. Са+ мо лекарска комисија је над лежна да, У случају дефектности, доноси решења о евен туалном отпуштању из основ не школе
О томе је често товорено 48 састанцима управитеља пто– ла, конференцијама стан них радника ИТАЛ. Ме у Савет за просвету Опш Е ске скупштине још није фор мирао сталну лекарску Мом сију ради испитивања де Ке тне деце У основним шко;
ма Као и свих случајева мен
талне заосталости. је: Мане ње време. јој 4 већ крај ју би не-
тне деце има доста. По лноу што заиста требало предузе ти Наука је много напредова ла и у данашњим условима нема потребе да и дефектна
деца заостану у свом развитКу. Горње Кусце, марта
Иван ВЕЛИЧКОВИЋ Управитељ основне школе
Душ редођи пред продађницом у насељу Земун — Ноби Град
Друже уредниче,
У стамбеном насељу Земун — Нови Град живе радници фабрике машина „Змај“, железничари и запослени у мно“ гим другим фабрикама. Читаво ово насеље има само једну продавницу предузећа „Но ва трговина“.
Ова продавница
слабо је
снабдевена. Ту се ретко кад може добити свеж хлеб. Мно
ги уопште не могу да га набаве. јер га нема у довољним количинама. Пошто су најкри тичнији артикли хлеб, млеко и слично. требало би отворити продавницу ових производа. Овде нема _ни довољно млека, воћа и поврћа. Истина. нешто даље има више продавница, али се оне на лазе у непосредној близини железничке и аутобуске станице Земун — Нови Град. У њима је нарочито у поподневним часовима гужва, стога би у самом насељу требало отворити бар још једну продавни цу. Земун — Нови Град, марта Милоје ЛУЧИЋ
Избижда аи избођаче и шезароше
Друже уредниче,
Место Станишић 'нема нарочито развијен културно-заба вни живот и зато се свако го стовање с одушевљењем доче кује Када се појаве плакате које најављују забавно вече, познате певаче забавних или народних мелодија. нашој ра дости нема краја
Међутим, неки извођачи нас потцењују. Свој програм слабо припремају. а често нам не дођу они који су најављени. Звучна имена штампана, на
плакатима служе као неки
мамац
И пре неколико дана У Ста нишићу је гостовала једна екипа, кака је речено, веома позната у неком граду Босне. Када смо били на приредби, ништа од оног нисмо видели што нам је обећано. Публика се наљутила, звижду цима испратила госте који су због тога морали да прекину програм. Ово ће свакака бити лекција многима који сматрају да провинција прихвата би ло шта. И људи у провинцији слушају радио, прате ТВ-про граме, изоштравају свој укус и смисао за лепо и све мање могу да приме рог за свећу. Стинишић марта
Петар СИМИЋ, Маршала Тита 44
Летао заразе у Пожаревцу
Друже уредниче,
Један ол читалаца из Пожаревца већ је писао у 0вој рубрици о исушивању баре на Пионпирском тргу, која сад у летњим _ данима може да постане легло заразе. Међутим. надлежни ортани комуне нису предузели никакве међе да се ова потенптијална опасност отклони.
Поред саме баре налази се
артерски бунар из кога вода одлази у бару и проширује је, Постоји и могућност да се загади и вода у бунару. О томе је у Пожаревцу било речи на разним састанцима. али повољног рештгња
чема. Џиљ овог писма је да подстакне на доношење одлуке. Пожаревац, марта Зоран ВИШЕКРУНА Пионирски трг 11/29
Споменик Данилу Срдићу
Друже уредниче,
Пажљиво сам пратио фељ тон „Борбе“ „ херојским под визима црвеноармејца м комунисте, нашег земљака Дани ла Срдића, који се херојски борио у редовима совјетских револуционара.
Потпуно се слажем са вашим читаоцима. Николом Хр
'"каловићем, који је предложио
да се овом истакнутом борцу и револуционару Данилу Срдићу подигне неки споменик у нашој земљи или да се нека улица у нашем главном граду обележи његовим именом. како би га наша млада генерација задржала у трајној успомени, Славонска Пожега, марта Јосип ГАШПАРОВИЋ
У Сарајеђу без аопусша за бојнике
Друже уредниче,
У Скопју и Загребу, па и У другим градовима, у градском саобраћају војници имају попуст, Сарајевб је У том погледу изузетак. Овде војници плаћају карте као и сви остали грађани, мада је познато да је њихов џеп веома, ве ња плитак. 6 '
е знам зашто је Сара изузетак, зашто не пЕаНо Као Скопје и Загребу 5 Сарајево, марта
Радомир ПАУНОВИЋ, војник В, п, 87261
Може ап судска администраци ја да буде ефикасни ја
Друже уредниче,
ПО тЕТИНеКИ суд у Пришти· Као првостепени оставин-
наследницима оставинским ре шењем. То решење првостепе ног суда потврђено је реше+њем Окружног суда у Приштини, као другостепеног, ак том Гж. — бр. 376/64 од 21. јуна 1964
Да бих добила свој део као наследник, обратила сам се суду 10. августа прошле године писменим предлогом да ми се путем чековне или поштанске упутници исплати но вац. Чекала сам два месеца, али узалуд. За време годишњег одмора лично сам се 0братила суду и замолила да на основу мог предлога поступи. То ми је обећано „али није спроведено. Судска адми нистрација заиста није ефикасна. Љубовије, марта Смиља ЛАЗИЋ : ул. Илије Нешковића 24
ПЕНЗИЈА УЧЕСНИКА НОР ОД 1941, ГОДИНЕ
ЏИТАЊЕ: Група читалаца — Београд. Како ће се, по Основном закону о пензијском осигурању. одређивати пензија учесницима НОР од 1941. године који немају Споменицу, да ли према личном дохотку ИЗ последње године или као за остале осигуранике7
ОДГОВОР: Учесницима
НОР од 1941. године, који ни.
су носиоци Партизанске споменице 1941, пензијски основ по којем се пензија одређује утврђује се као и за остале осигуранике, За њих. као и за све остале борце ол пре 9. сеп тембра 1943 године. разлика У односу на остале осигуранике постоји при одређивању висине пензије, јер они сти-
имам „от радном стажу оу новом 3 , Могу ' алном у Да инди, У
закону о пе Уа рању предвиђен ом ност да се индив је латом допринос : стаж осигурана у | прекида радног Ми, за време престави нот осигурања, 10. продужено оситуц Је ном су предв ање, тири случаја проље. =“ ситурања, "То а индивидуалном л приноса _ може | 6. стаж осигурања ме које је изри кону наведено и проведено на стр вршавању или цији после пр односа; време пр запослености, . време 1
0
више до две године · ки поједини слу прекида осигурања) ме запошљења у. ству ако је за то. ложављанин обаве ран у иностранству“
ПИР РЕРУЈР О.
ма томе није («б да се код нас ра. као и време
по прекиду радног провео у инострани ни друг пратећи ног лруга који је упу службу у иностран југословенских држа тана. радних ми др) визашија односно ко пио у службу у ин ству на основу међ ног уговора. џ Продуженим осигу наведеним случајеви) же се обезбедити кад осигурања само време почетка псимењивања закона (ол 1. анти године) па лаље. То | да се инливидуалном том допрмноса не може збепити олчунање прекила обавезног оси за петмод пре 1.јануа
године. о.
Допуна пензијског радом после пензио
Ми Мар вле, из Дубровника службеник унутрашњих слова по потреби с треба да се пен | У 1965. години по стје прописима. Пошто сам | рац НОР пре 9,0 1 дине недостајаће мим“ ног пензијског стажа | месеци. Да ли запош њем после — пензионим могу да допуним Ста да ли ће ми се моје чена пензија приликом рачунавања тог стажа рати ла обрачунава по вим прописима7 ОЛГОВОР: О Основном"“ кону о пензијском 2 њу предвиђена је мо ла се службенику на 07 ћеним дужностима у ор ма унутрашњих послова ти после остваривања 17 ва на старосну пензију 7 испуњења пуног пензије стажа (поново ступи у 1 ни однос, то време ур 7“ пензијски стаж зап ње раније стечене (чл. 64. закона). Време пошљења после -пензиоке“ ња може се урачунати по престанку таквог 380. љења.
Собзитром да ће ввм зија већ приликом певу нисања путем проценту“ ! повећања због учешћа и НОР достићи максимални. нос од 85: одсто од Пе
сва 6
оси
ског основа у вашем
ју конкретно, урачунаве“ тог стажа је од инте =“ мо у везм са коришћ | пензије ако сеп а
знатог пензијского | 35 година поново = 4 те, па ме
са признатим пензијских жом од 20 година (жене година), док остали. ници такву пензију,
са 40 тд пензу
жа (жене Ри ..
Борцима НО
тембра 1948 са 15 Мај ) од "" 415 одсто) ава
зијског стажа сто (жени
зијског основа У по јен! за сваку даљу | стажа 1 дину пензијског ф одсто) 5 одето (жени по 50 ако" пензијског основа оу највиша пензија из основи. сто ол пензијско“ сене ут се постиже са 5 Сора дина пена ји вани оним борцима 8" :
пуни стаж, п зао
ла
ажу
та према 079 Ку за 60 одсто. с 0 па мог
већана пензија лето 08 буде већа 01 нај зијског Основе лака и ни однос ИЗМ 4"
ензије У ћане п се из оде
ски суд 17, јануара 1964 чу пензију у висини од 85 од- снова , ре- 4 1: шењем о — бр 208/63, не сто од пензијског основа већ беле: 4 ни 8 | #82 За пензијски стаж _ Проценат од пен“ Трјеког аи о“ од година "зијског основа визије : " по с ог Лива правио је заоставшти а је! ну после мушкарци жене го. : стави 05 Петровић (зао- 15 У НО ; | ли И. који ли представља новац, 16 1 50 Е # а је депоновао код овог 17 49 52,5 пе да настањен“ из Косова, са- 18 51 55 ја 17 њи). 8 У Врњачкој Ба- 19 Уа о уа и Та 4 заоставштина подељена 20 55 –
на седам делова законским