Борба, 19. 09. 1965., стр. 13
: ( > у 4 | У . Х у | у [ #53 · АИ - | Недеља, 19. септембар 1965. ; | за леи |.
__ДАдИ_СЕ НАУКА ЗАБОРАВЉА 27
Тим питањима се редакција „Борбе“ обраћа ових
|
. базу за даља освајања
ПРЕКО 1.500 СТРУЧЊАКА НА 16. МЕЂУНАРОДНОМ КОНГРЕСУ _ АСТРОНАУТА У АТИНИ О МОГУЋНОСТИ ЛЕТА НА МЕСЕЦ И КА ДРУГИМ ПЛАНЕТАМА У ЈИЕ
тово. већ научно обрађен са свих страна. __ Др Вернер фон Браун, амерички стручњак немачког порекла, руководилац плана. „Аполон“ је и директно у свом предавању рекао да ће први амерички човек ступити
Како предузећа у новим условима привређивања повезују перспентиву свог развоја са научноистраживачним радом;
Колина су средства у те свр-
' Атина. 18. септембра , Сумирајући досадашње резултате рада . 16, међународног конгреса астронаута који је почео у понедељак у Атини који је оку1 међу ко-
: Па а ла и а у целој земљи, пио 1.500 стручњака из 32 земље, У у г 16 предвиђена ИЛИ издвојена може с успехом оживот да се привредна реформа не Тима 350 професора универзитета, 500 кон- _ на Месец 1970. године. Совјети нису прециГ ворити без одговарајућих напо структора васионских бродова и још 700 ле- _ зирали када ће ступити на Месец, мада је творац „Спутњика“, совјетски професор
"ра и улагања средстава у нову технологију и побољшање организације рада. Поред тога, непосредни се вод за овакву акцију. у садашњем тренутку, пружиле су и непотврђене вести које већ подуже стижу с разних страна о томе како су неке привредне ортавизације, у досадашњој фази прерачунавања. изгубиле из вида да донесу неопходне планове и издвоје средства за развојно-истраживачки рад. обмањујући се да се
кара, правникаи других стручњака — може
скуп у астронау- _ Сједов, рекао јуче новинарима да се интен-
зивно ради на проучавању Месеца, да је совјетска астронаутика далеко одмакла тедретски, али да те поставке треба и практично потврдити. Међу стручњацима на овом великом скупу преовлађује мишљење да Совјети припремају ново и велико изненађење. се рећи да је то вајвећи тици који је досад остварен. Већ пет дана се воде непрекидне дискусије како да се освоји Месец као полазна тачка космонау"рта у свемиру за постепено корачање ка другим планетама. Према досадашњим ди“ скусијама, може се ускоро очекивати да ће људска нога ступити на Месец, који је го-
Да ли превазилазе прошлогодишња. или заостају за њима;
|Шта се очекује од. тих ула- |
|
Дрини ући
гања 7
|
Дали се предузећа ослањају на сопствене истранивачке лабораторије или на услуге других научних организација
бедити уштеду.
Београдски памучни комбинат:
припреме за фабрички институт
У Београдском — памучном комбинату разговор је вођен с генералним директором инж. Петром Костићем и директором техничког сектора инж. Пером Поповићем:
— Финансијским планом за научноистраживачки рад нисмо предвидели ове године ни један динар. Међутим. истовремено је на развој нових производа утрошено око 100 милиона динара. Ту мислимо на 15—20 нових артикала од вештачких влакана. У нашим погонима обављене су све пробе, од испитивања мешавине до утврђивања нај деликатнијег оплемењивања. На томе је радила посебна група наших технолога са стручњацима Технолошког факултета. Посебно треба на гтласити да је оађено и на испитивању могућности производње памучних тканина компликованије структуре, што смо учинили на исти на чин. Износ од 100 милиона ди нара обухвата и развој фаб-. ричке лабораторије и библио теке, која је једна од, најкоме плетнијих у текстилној инду стрији код нас. Х
Но. финансијским планом је предвиђен износ од 50 милиона за уздизање кадрова. Имамо 30 студената на разним факултетима (Технолошком, Текстилном, Економском и Правном) и на обуци страних језика. Сви стручња ци у фабрици (око 50 људи)
»Првомајсна«:
посећују курсеве страних је зика. а и за друге профиле је обавезно завршавање од-' ређених високих школа у од ређеном року.
Финансијски план за иду“ ћу годину није нигде још го тов, па ни код нас. Али у идућој години прилазимо формирању фабричког института за технологију. организацију рада и економику по-
словања. Вероватно ће то те-->
ретити фондове предузећа са 150 милиона динара.
Пошто се фабрика налазила на најнижој лествици рентабилности у земљи. машински парк је захтевао темељну замену. У то су уложена одређена средства и зак ључно до 1965. обновљено је око 80 одсто основних средстава. Та фаза развоја је окупирала све кадрове преду зећа до почетка 1965. па за-, то и није било наменског и посебног одвајања средстава за развојни рад.
Тешко је олговорити да ли ће и улагања идуће године да ти изванредне резултате, та се то чак и негпланира» а том пољу идемо умерено, па пошто _изградимо фабрички институт, завешћемо друкчију поделу рада у предузећу: један део ће се бавити оперативом, контролом и практичном организацијом, а други — истраживањем. Тек 1968. очекујемо прве резултате. Предвиђена заједнички улатањи _ сродних предузећо
— Прихватајући интенције привредне реформе. тежиште напора за повећање продуктивности опада путем савременије технолотије и организације рада пренели смо у саме производне јелинише. пок се перспективнија оешења. кол којих се реализација очекује на лужој временској стази. заснивају на научноистраживачком раду.
Средства која су ове године ангажована за научноистоаживачки рал одговарају онима из прошлих година.
— Та средства У првом реду омогућиће нам ла будућа кон
»ћикола. Тесла «
цепцијско-констроуктивна ) решења нових производа буду на нивоу лоститнућа индустоијски развијенијих земаља: а
— Научноистраживачки рад спроводи се у Институту за алатне стројеве у Загребу. ко ји су основали Стројарскоброларски факултет. Висока техничка школа. наше преду зеће и неколико нама придру жених привредних организапића. ',
= Убудуће прелвиђамо 38једничко улагање сродних. олносно свих прилружених
предузећа.
_ уелимо већа улагања
(ои , Фабрика „Никола Тесла" рмирала је почетком 1963.
толине сопствени институт за
телекомуникациону сигналну технику. уместо панијег секто ра: и олељења који су се бавили перспективним оазвојем
И унапђеђењем _ пооизволње.
Данас је то већ оелативно ве“
лика институција с ПОВОЉНИМ
бројем способних стоучњака. нетитут се и по панас. пођед осталог. бавио и студирањем и усавршавањем техноло шких пооцеса и организапићом пала.
пођел тога што се поло“ жа! предузећа с обзиром на нове привредне мере у неко“
ч ноучноистроживички род
лико мења, наша је намера ла не мењамо програм и обим рала нашег института. већ да према могућностима и повећамо потребна средства за њихов оал према плану развоја. Осим ственом „Никола
развојног рада у сопинституту, фабриика Тесла“ већ низ година успешно сарађује са Ра5Елом за телекомуникације лектротехничког факултета У Загребу који снажно учеству
је у развојном ралу предузећа. Ова сарадња се показа-
ома корисном и мислимо
ла ве луће.
да је одржимо и У бу
Пољотривредњи комбинат „Београде
Од улагања
у науку – повећана
"ти економична производња
5 Инвестиције Комбината Институт износиле су ове тодине око 130, а претходне 170 милиона динара, када је грађена и опремана лаборато Рија, рекао је у име Пољопривредног комбината „Беотрад“ директор Атроекономског института и заменик генералног директора те привредне организације дипл. екАлександар Павловић одговарајући не титања „Ворбине“ анкете, Укупни тришкови
Института У 1965 били су Јо милиона. "Дли. од тога боји одбити 108 милиона динара ко је доноси реализације > огледних Мо песни о да с
ба милиона С проширењем де латности Института раш а његови укупни ТрОдЈЕОВИ. а једно с Производним Р ул Гатима, а тиме и укупна У ис тања Комбината У научни
траживачке акције.
Наш Агроскономски инсти-
Одговори Бестрол,
ту налазе унутрашње резерве и да ће тако себи обез-
тут се разликује од класичних установа које немају материјалне базе, Формиран је пре три године, о оперативно-истраживачким _ карактером. Под тим подразумевам његово непосредно деловање у развоју производње (њено повећање, бољи асортиман, већу продуктивност. оптимал ност капацитета итд) и дугорочно истраживање. Сада над растамо оперативну фазу. јер више нема тајни у овладавању појединим технолошким проџесима за добијање европ ских просека у појединим културама. Циљ нам је и да надмашимо досадашње стандарде, у шшпеници на 60 уместо 45 метарских центи по хектару, у луцерки 20: до 25 уместо 15 тона сувог. сена по хектару. млека 4.500 уместо 3.600 _ литара годишње од 10.000 грла крава.
Зато наш Институт има и истраживачку јединицу — ла бораторију — за педолошка, агрохемијска и бактериолошка проучавања У пољопривре ди; у сточарству станице за прогенетестирање јуница истражују генетске особине бикова. па тестиране бикове и њихова својства преносимо на женски материјал. Већ ове године нам је пошло за Ру“ ком да од 100 грла крава 0стваримо производњу од 5.100 литара“ Млека по грлу.
Овако практично организован истраживачки рад захтева природа наше производње, (избор сорти отпорних на мраз, на полегање, на болести и штеточине. на обим про изводње, квалитет приноса, људски фактор, улогу средстава рада и разних операција штд.. Ти фактори су многобројни. па ове године. на пример. оснивамо метеоролошку станицу зато што се наша микро-клима разликује од београдске. Отуда Институт није јединица Чисто научног типа. Значи, највећи део текућих _ проблема решавамо код куће, а у заједници с дру тим организацијама опсежније и тананије анализе, Рецимо, сами пре сетве испитује-
сног памучног комбината, Пољопривредног комбината »Беогрид« и три зигребечни предузећи – Првомејско«, »Т03«И
нат | Месечеве површине,
мо хемијски састав парцела ради димензионирања минералних ђубрива, јер је скупо да узорке шаљемо у Топчидер; али, другима дајемо да истражују аминокиселине у сточној храни. јер то захтева специјалну опрему. Зато широко сарађујемо са институтима у земљи и иностранству и повезујемо научна » производна искуства, на чисто еко номском интересу.
' Од улагања у истраживање очекујемо повећану и економичнију производњу по хектару, тј). смањење трошкова. На пример, Институт ради ове године на проблему употре бе минералног ђубрива. Већ досадашњи резултати показу ју да се употребе вештачког ђубрива сигурно може смањити за 30 одсто, а да не опадну већ порасту приноси, па и финансијски ефекат. Рецимо, Комбинат утроши 600 милиона годишње на вештачко ђубриво; смањење од 30 одсто донело би 180 милиона, не рачунајући ефекат од истих и већих приноса, што достиже стотине милаона. У овогодишњем програму Института. који усваја орган управљања Комбината. постав љено је 34 истраживачких, 58 оперативних задатака, 43 ми-
Жиколи Тесли“
кро и 24 макроо огледа (на пример, о прехрањивању 0зиме пшенице, о густини касне сетве итд.).
С обзиром на нове услове привређивања. на дневном ре ду су и нови производи, бољи квалитет и снижење цена. У пољопривредној производњи испитујемо могућност тзв. упаризованог млека, које се третира помоћу паре и може да се одржи три месеца на
„обичној температури. Припре мамо и разне млечне напит- | ке, Наравно. преношење стра_
ног искуства претпоставља истраживање технологије, економичности и трошкова.
У. начелу не стипендирамо сна клисичан начин, но омогућујемо усавршавање струч њака већ обучених у пракси.
Од 36 инжењера, седам су на |
постдипломским»студијама, али редовно“ обављају послове у Институту. Помажемо им финансирајући трошкове шко
ловања, уџбеника и учила. Је ,
дан је предао докторски рад о нашим резултатима прогенетестирања јуница у условима отвореног држања. пошто су отворене штале далеко јефтиније,. производња млека се не смањује; масноћа-је већа. а лечење крава антибиотицима излишно.
неосташшеке жеље
— Још пре привредне реФорме. крајем прошле године основали смо Институт за пи саћи и цртаћи прибор.
— Предвићена средства за Институт · била су већа од претходне године. али нису могла бити _ остварена ради рестрикције инвестицита. | Та средства требало је ла омогуће научна испитивања светских достигнућа У прибору за цртање и писање и наше уклапање у светски станларл квалитета и цене.
— Оријентисали смо се на сопствену _ истраживачку дле-
латност, јер таквих институ-
ција у земљи нема. За одре- |
ћене радове за које институт
још није опремљен користимо |
услуге разних лабораторија у земљи и иностранству.
— У разговорима са сродним приврелним организацијама („Карбон“. „Аеро“. „Балкан“, „Механотехника“). који су вођени ради спепијализације производње указано је на могућноост заједничког улагања за научноистраживачки рад. али 1е дошло да реализације само у испитивању спољног тржишта.
У дискусији је · прилично простора дато пројектовању сложених резктивних астро| наутских система за вођење
васионских летилица и сло-,
жено аутоматско маневрисање при убацивању у њихове
|путање. Посебно је било ре-
чи о инсталирању велике ме
ђународне васионске лабора-;
торије са људском посадом на Месецу. ради истраживања појава 'на њему и космоса уопште. ' Међутим, како су истакли Гетручњаци, не ради се о активностима које ће се разви|ти после искрцавања човека | на Месец, већ о детаљном пла |нирању свих радова и експе| римената још сада на Земљи. Према томе, огроман посао се може обавити без присуства лабораторије на Месецу.
Међународна лабораторија на Месецу
То има и теоретски И практични значај. Први се састоји у усмеравању и иско |ришћавању Месечевих стена ради изградње објеката, ко· ришћење руда, гвожђа, алуминијума, урана и других, за које се такође претпоставља 'да постоје на овој планети. Било је речи и о добијању кисеоника и воде из тих стена. Интересантно је напоме·нути да је на Конгресу било
|| '
говора и о уређењу зимских башти своћем и поврћем за исхрану људи који буду живели и истраживали ову планету [
Снимљена површина Месеца
Свакако да је веома важан прилог Конгресу оно што је директор Пулковске астронаутичке опсерваторије професор Универзитета Михаилов први пут ширем међународном кругу стручњака изложио. То су резултати експеримената космичке станице „Зонд Ш“ лансиране 18. јула. Станица је на путањи према Марсу у пролазу са висине од 10.000 километара снимила Месечеву повртину, која је са Земље невидљива и путем телевизије емитовала снимке које није успео да смими „Луник 11“ 1959. године, Из снимака ванредно успелих се види да досад невидљива Месе чева површина има само једно море коме су Совјети дали име Источно море и да располаже с више кратера и планинских венаца него видљива Месечева страна, коју свакодневно посматра модерна астронаутика. Проф. /Михаилов је том приликом рекао да је на Месецу остао још веома мали део површине неснимљен, |
УЛАТоМИ« 2
У ЗЕМУНУ СЕ УЗ ПОМОЋ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА ЗАВРШАВА ИЗГРАДЊА ИСТРАННИВАЧНОГ ИНСТИТУТА ЗА ПРИМЕНУ НУНЛЕАРНЕ ЕНЕРГИЈЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ, ВЕТЕРИНАРОСТВУ И ШУМАРСТВУ
Изучавање ефеката зрачења животињских ткива на електронском микроскоту у
„атомском“ имституту 7 у Земуну
Споразумом између Специјалног фонда Уједињених на и Југославије започет је априла 1963. године обиистраживачки програм у области пољопривреде. Циљ овог програма је унапређење пољопривредне производње и њено повећање ра звојем и применом савремених концепција, а посебно нуклеарне технике У _ пољопривреди, ветеринарству и
штумарству. Уједињене нације су за извршење овог про“ грама обезбедиле суму од 610.000 долара за специфичну крупнију опрему, иностране експерте и оспособљавање кадрова, а југословенска влада земљиште, згра де, разне услуге и опрему као и одговарајући истраживачки кадар.
Овај пројект је сада У својој трећој и завршној години извршења. У Земуну се завршава изградња комплетног истраживачког института за примену нуклеарне енергије у пољопривреди. ветеринарству и шумарству. У коме већ сада преко 100 научних и стручних радника, У сарадњи са експертима УН из Шведске, Данске, Францу ске. Енглеске и САД, ради на увођењу и "усавршавању нуклеарних и других истраживачких метода и на научном решавању важнијих проблема од интереса за пољопривреду и шумарску прак су. Неке нове методе су већ освојене. истраживачки кадар је обучен и програм истраживачког рада одређен. Иако су методе, технике и опреме ултрамодерни, циљеви истраживачког рада су врло практични.
Повећана пољопривредна производња са смањеним ценама коштања по јединици производа имаће знатног утицаја на економику Јутославије и биће од користи за сваког становника земље. Ју гославија сада увози протеинских сточних хранива за 25—30 милијарди динара годишње. Увођењем нове технике у биљној производњи и исхрани стоке овај се увоз
свакако може смањити. Коришћењем уреје (синтетичког азотног једињења које служи као извор за синтезу протеина код биљака и преживара), која се примењује за ђубрење пољопривредних култура и као састојак оброка за говеда и овце, отвара се једна нова перспектива која доста обећава. Уреја је високо _ концентровано (46' Н) азотно ђубриво које се добија од амонијака и угљендиоксида. Како су амонијак и угљендиоксид споредни про дукти у неким индустријама. постоје велике могућности да се уреја јефтино производи и у Југославији. Планирана је изградња и специјализованих творница уреје, чија производња већ почиње У 1965. години. Зато се поставља као хитан задатак проучавање могућности примене уреје као ђубрива на различитим земљиштима и под разним климатским условима. Исто тако би требало испитати у којим количинама и У каквим комбинацијама са осталим сточним хранивима уреја може економично да се користи за исхрану говеда и оваца.
Коришћење уреје је само један пример од већег броја практично важних проблема који се проучавају у Институту. Да поменемо само неке од њих. Генетичари и селекционери Института, у блиској сарадњи са истраживачима из других института, користећи предности које пружају научна достигнућа у друтим областима. улажу напоре за повећање приноса и побољшање квалитета важнијих пољопривредних кул-
тура у Југославији. Коришће њем протонске магнетне резонантне спектрометрије усавршавају се методе одређивања садржаја уља, а по себно и протеина, у појединачним зрнима: кукуруза, сун цокрета и других култура. Ово се постиже без и најмањег оштећења испитиваног семена, при чему анализа тра је само неколико минута. Испитују се могућности да се време потребно за једну анализу сведе на неколико секунди. Практично. ово значи да се коришћењем предности овот аналитичког поступка може очекивати добијање побољшаних сорти неколико година раније него што би то било могуће при коришћењу досадашњих аналитичких ме тода.
Истраживања у области му тационе селекције су усмерена на изналажење могућности и поступка произвођења и коришћења, индукованих мутација у оплемењивању уља. Иако је још рано говорити о тим могућностима, неки добијени резултати се могу сматрати охрабрујућим.
У области исхране домаћих животиња започета су у Институту нека изузетно важна истраживања чији је циљ повећање производње и побољшање квалитета меса и млека као и смањење губитака проузрокованих 6олестима.. Побољшање исхране домаћих животиња је основа за повећану производњу. Сада је увоз рибљег брашна и раз личитих друтих протеинских сточних хранива врло. висок Очекује се да се овај увоз
ПОЉОПРИВРЕДУ
удвостручи у наредних неко лико година, уколико се не предузму врло озбиљне мере за повећање домаће произво, дње хранива богатих протеином и неинтензивира коришћења домаћих протеинских извора.
Врло важан практичан резултат постигнут у Институту представља вакцина против плућних паразита оваца добијена применом јонизујућих зрачења. Овај паразит проузрокује огромне _ ећономске штете у сточарству земље. Од још већег интереса је освајдње производње сличних вакцина и за друге болести које проузрокују још веће губитке. У Институту су У току таква истраживања.
У априлу следеће године пројект се завршава и експерти УН ће завршити свој рад у Институту. који. какав је сада. један је од најопрем љенијих у овој породици истраживачких установа, тако да постоје сигурне _ могућности за још плоднији рад и веће доприносе науци и прак си у будућности.
Да би изванредне могућности за истраживачки рад на решавању пољопривредне и шумарске проблематике У Институту могле најпотпуније и ефикасно да се користе,
потребна је, нарочито у првим годинама његовог рада и развоја свестрана подршка, помоћ и широко разумевање од' стране заинтересованих и одговорних фактора, – према обавезама које Је Југославија преузела код прихватања овог пројекта.
Проф. др Ларс Фредриксон
руководилац пројекта Специјалног фонда УН за изгоадњу Института у Земуну. профегор Пољоприпреднег факултета у Шведској и члан Шведске
академије наука
Много се расправљало о биоастронаутици, односно о васионској медицини и условима за нормалан живот човека у васиони. Посебан прилог овој дискусији су дали совјетски космонаути, које ма Конгресу радо називају близанцима — Бељајев и Леонов. Они су изложили многе моменте из свог практичног искуства и помогли стручњацима у истраживању ове области. |
Мада се од реферата Вернера фон Брауна много очекивало, није пружио посебне податке о пројекту плана „Аполон“ на основу којег, као што је познато, први Американац космонаут треба да алунира пре 1970. године. Само је рекао да је на овом пројекту ангажовано 300.000 људи, да ће следећа америчка етапа путовања у космос бити Месец и да се спуштање на ту планету предвиђа у првим предвечерњим часовима, када се претпоставља да је температура најподношљивија. |
Долазак совјетских и америчких космонаута Бељајева, Леонова, Купера и Конрада који су се до сада најдуже време задржали у васиони; изазвао је највећу пажњу. Совјети су први пут пред оволиким скупом стручњака при казали снимак практичних ве жби на Земљи. улазак Леоно-
Мада није још: потпуно извесно када ће се човек спу стити на површину Месеца, већ се увелико припремају планови за боравак на зЗемљином сателиту. На слици: 1 — „радиатор“ за. коришће“ | ње Сунчеве енергије; 2 —. генератор; 3 — нуклеарни | реактор; 1 — специјално возило за кретање по Месецу; | 5 — база за посаду.
ва у кабину приликом његовог лета у космос, као и његово спуцјтање на Земљу. Такође је приказан и „Васток“, непосредно по слетању Гагарина, Николајева и Терјешкове на Земљу.
Амерички космонаути су та кође приказали улазак Купе-. ра у кабину, одвајање летилице и њихово спуштање на океан, уз сва, потребна објашњења. Космонаути и лекари су дали и податке. о, њиховој адаптацији у васиони, што је био посебан прилог овом Кон гресу. Космонаути су одржали низ конференција с новинарима и на тај начин помогли да се објасне разне нејасне ствари у тој области.
На Конгресу се стиче утисак да у многим стручним пи тањима две суперзсиле у овој области улажу заједничке на поре, али се не би могло рећи да ће се и конкретна сарадња остварити у скорој будућности. Овај закључак пот крепљује и чињеница што су амерички стручњаци позвали совјетске у Кејп Кенеди да посматрају лансирање „Џеминија — 6“, али позив није при хваћен, До директних састанака совјетских и америчких космонаута није дошло.
Следећи Конгрес у Београду.
Било је речи и о васионском праву. Посебан прилог овој дискусији је дао југосло венски стручњак др Ђурице Крстић. Интересантна је и препорука да се астронаутике уведе као обавезан предмет у нижим, средњим и високим школама. Следећи међународни конгрес а онаута одржаће се 1967. у Београду. То је лепо признање нашој младој астронаутици, а истовремено и подстрек да се та грана која све више осваја интересовање света и код нас развије
Милутин Вујовић