Борба, 19. 09. 1965., стр. 12
· дешава на
· ПРЕЛАЗНЕ ТЕШКОЋЕ
у
Дискусије и препоруне за унапређивање научноистраживачне антивности. — Прихваћен је А предлог финансијеког плана Џавезног фонда за финансирање научних делатности
Ових дана су у одборима Савезне скупштиме, у Савезном савету за координацију _ научних дељатностиј у републичким ц другим форумима размотрене
значајне
промене у отлштем
положају и условима.
тосљовања свит врста научних установа после при
вредне реформе, као пц фонда за финансирање.
финансијски план Савезног научних делатности. У дис-
кусијама су дате многобројне треторуке које ће ве-
роватно ускоро бити
предложене Савезном
изври-
ном већу и Савезној скупштини: |
Предлог финансијског плана Савезног фонда разматран
је са извесним закашњењем
Припремљен У складу са поставкама скупштинске резолу ције о научноистраживачком раду и на:основу програма ко ји је трасирао Савезни савет
за координацију научних делатностми, овај докуменат
Скупштини на коначно усвајање. Међутим, у дискусији посла ници нису могли а да не дотакну питање зашто се финансијски план цоноси тек у
25
је прихваћен и биће предложен
сигурно широку размену миш љења 0 актуелним и приоритетним задацима у појединим истраживањима. На тај начин отпашће, верује се. многи приговори и замерке на активност Савезног савета или Фонда.
Чињеница је. међутим. да одобрена средства нису У скла ду са бројним иницијативама и значајем који има и који и придајемо научноистраживачком раду. Зато је изражено мишљење да би средства Савезног фонда требало знат но повећати. иако се требам
А
Драги Стаменковић
_ Реформа
жење могућих организација почели
реформом погорша. Њена
С друге стране, мора
нова. Има
звати научним, има. доста
Србије 15. ов. м.).
трећем кварталу. У одговору је речено да је разлог томе што су одлука 0 саставу Савезног савета па и других те ла. као и разни законски про писи. донети тек у првом и другом тромесечју'ове године. То образложење је донекле, примљено. али је препору чено пошто су и у ранијим годинама није ишло без закашњења — да се с доноше њем програма убудуће пожури, а уз то спроведу и шире дискусије.
Формирање 26 стручних ко мисија које ће обухватити све делатности и којима ће бити најеминентнији стручњаци за поједине области, омогућиће
Откако је пре више од четири деценије пројектован и про изведен први уређај за штампање књига помоћу фото-камере, развијено је више од десет разних типова таквих ма-
' шина, Један од најсавремени-
јих таквих уређаја, електронски решен, налик је на, метал ни писаћи сто с уграђеном ма; ашином за писање. Слагач слаже текст притиском по лирка-
ормат пољ п слова и ф ма Ана на помоћној табли. |
НЊУГЕ ШТАМПАНЕ _ НАМЕРОМ __
треба да
попраби пи положај " науке
Анализа дејства привредне реформе ц изналљарешења код научноистраживачких су са закашњењем. већ из досадашљњег рада јасно је да су научноистраживачке организације дошле у тежу ситуацију. Већи део организација није у могућности, да услед насталих поскупљења трошкова истраживања, покрије најнужније трошкове пословања до краја године. Не бисмо смели допустити да се положај науке
и модернизацији привређивања је од изванредно великог значаја. Привредне организације не би смеле да праве уштеде на рачун услуга научних установа; Онг управо треба да се ослоне на ове установе у тритреми нових програма и освајању нове тетнологије. јед ће инаме брзо заостати за бурним теснољошким напретком и свету. Тешко је саветовати прерађивачкој имчдустоији да м поред знатно отежаног поаодсе ја, одваја средства за научнонстраживачки рад, % је то један од нижнигх предуслова за бржи пре3 на имтензификацију производње.
Међутим, улога у интензификацији
се озбиљно тренистпитати
сувитиг уситњена и разграната мрежа научних устамшного преплитања трограма, установа које много више коштају него "што дају, има неквалитетног рада који се никако не може на-
има жаљих
нерационалљног -— што све
морамо критички троанализирати. (Из експозеа Драгог Стаменковића, председника
Извршног већа Србије, одржаног на заједничкој се-
дниим Републичког пи Привредног већа Скутштине •"
даље руководити тежњом да се учешће» Савезног фонда у финансирању постепено смањује, пошто се оправдано очекује да ће се привреда све више ослањати на научно истраживачки рад. Савезном Фонду требало би обезбедити сигурну оријентацију у по гледу будућих средстава и из вора тих средстава, како би могао да закључује уговоре средњерочног карактера, независно од тренутног стања расположивих средстава. Дру тим речима. неопходно је до нети динамичан план формирања средстава и заснивања обавеза.
ЈУ одборима скупштине а и
другде посебно је разматрана и неповољна ситуација У погледу девизних средстава за набавку репродукционог мате ријала и остале опреме из увоза. Научне па и привредне организације у садашњој ка тегоризацији приоритета наш ла су се у последњој групи заједно са-туризмом и угости тељством То значи да чак и они институти који ммају соп ствена девизна средства плаћања. остварена продајом услуга иностраним партнерима не могу та средства да ко ристе. Недостатак девиза, на тај начин. успорио је и реа лизацију с" обавеза Савезног фонда
Последице које су очигледне, свакако упућују на препоруку да се штб пре предузМУ одговарајуће мере као и да приликом доношења лру штвеног плана убудуће треба обезбедити Савезном фонду и девизна средства. Поред тога, ових лана ће се вероватно предложити и разматрање оправданости одредбе да научни институти који по седују девизна средства пла ћања код Народне банке морају да уплате, слично као и привредне организације. такозвану курсну разлику између садашње и раније обра чунске вре»чости долара САД.
Сличне препоруке које тре ба да подстичу научно-истра
живачку делатност припремају се и У потледу доприно са из дохотка и пореза на промет. Научници, наиме, у-
позоравају ла све привредне организације у прерађивач-
Кој индустрији, на пример. добијају новим привредним мерама средства која су се
Фегмттала из доприноса од дохотка и пореза на промет.
Сутра · почиње у Српској академији наука симпозијум о друштвеној својини. — Поднето 25 реферата. — Учествују научни и јавни радници из целе земље
Свакако да је немогућно у кратком информативном напису иоле подробније осветлити сва питања која ће сутра покренути реферати на агенди Симпозијума о друштве ној својини и која ће искрснути у дискусији. Довољно је рећи да су теме за овај скуп изабране пре две године, да су реферате „припремали афирмисани аутори који су се ослањали на практична искуства и теоријски их уопштили. У овом напору науке и праксе да заједнички разреше питања својине, или бар укажу на пут којим ваља ићи, реферати нису могли иђу низ научних области и погледа У шем животу, од филозофије до етике, пре-
ко социологије и права.
. То је разумљиво кад се има на уму да је својина централни проблем сваког друштвено-економског система, да је то необрађено поље, и да пракси није
Аутор реферата „О концеп ту својине им о друштвеној својини“ др Ђорђевић наво ди основне концептуалне и сложене елементе у. појму друштвене својине. То су: несвојинско право, несвојинско својство, правни израз друштвених односа удружених произвођача. однос рад не и друштвене солидарности а не подређивање, економска мотивисаност, основа за разрешавање дуализма између појединца и лруштва, и негирање остварењем садржине. 7
"ши.
док научним институцијама које раније нису имале те обавезе нису дате никакве олакшице. То је довело до то Га да су научни институти у многим случајевима одлучили да средства Фонда за научни рад у висини ол 5 блсто бруто прихода. као ми средства доприноса из дохот ка (15 одсто) — која су раније користили за фондове основних средстава и за научни рад — почели употребљавати за личне дохотке.
Оваква ситуација запажена је У многим научноистраживачким организацијама. иако је Савезни фонд за финанси прање научних делатности пре нео расположиви део средста ва на републичке банке да би се у садашњем прелазном периоду одобрили наменски краткорочни кредити научним организацијама.
Но, несумњиво је да ће институти морати да пронађу мотућности за побољшање свога положаја. пре свега. У интензивнијем повезивању са привђедним _ организацијама, бољом унутрашњом организацијом, међусобном програм ском сарадњом и интеграци јом. Чињеница је. међутим. да су тренутно поједине категорије института, а нарочи то они који су пословалм као привредне организације. до-
ведене у тежи положај од
предузећа било које. индустријске гране. Стога је 0оправдано очекивање да ће
садашњи положај научних организација бити ускоро оаз мотрен, утолико пре што од бржег развитка научних делатности зависи и коначни успех привредне реформе.
Стане Станич
Ме
БРЖЕГ РАСТА
Недеља, 19, септембар 1965
Динамика произведеног богштства Југославије у годинама 1952 - 1963. |
· На великом скуту статистичара из целог света, на 35. заседању Међународног статистичког ипсти-
тута у Београду,
ових дама се разматрају разни
проблеми статистичке науке. Међу референтима је · ч велик број Југословена. Џ У данашљњем броју доносимо извод уз реферата
троф. др Гојка Грђића који разматра богатство земље вини
цч методолошке триситпе овим, до сада, потпуно за-
постављеним изучавањима, мада. су предуслов
за
озбиљна дугорочна планирања, У наредним броје вима објавићемо изводе ц из неких других запаже-
нијихг излагања.
Од конца 1952. до краја 1963, укупно произведено богатство Југославије тј. садашња вредност основних сред
става плус обртна средства, порасла је за 10.228 милијарди динара, што значи да је пораст већи од почетне вред-
:
Унатређење статистике незамисливо је без шире при-
жене електронских рачунара. Скуп у Београду зато по-
свећује велику пажњи методолошким проблемима при“ мене рачунара
НАУЧНО ОСВЕТЉАВАЊЕ
ДРУШТВЕНЕ СВОЈИНЕ
досад да мимо-
на-
довољно
Те елементе аутор лоцира у Конкретним друштвено-економским односима и под“ влачи опште претпоставке, као и противуречност друштвене својине, у досадашњем историјском развитку со цијализма, посебно Југославије. Међу друштвеним прет поставкама, чији недостатак значи „нижи ниво“ реализовања друштвене својине, аутор наводи и опште услове који претпостављају успостав љање, остваривање и прева змлажење друштвене својине. Ту спадају материјални услови (развој материјалних производних снага кад земља стално и боље производи), друштвеним (организована заједница као одговорно друштво одговорних људи), по'литички (претварање политичке _ власти у друштвену службу), културни (примена и разој науке) М морални (0сећање нужности међуљудске солидарности).
љ»%
Једно од основних питања везаних за друштвену својину о коме се током послед ње деценије код нас несумњиво највише дискутовало је — правна природа: друштвене својине, што домини ра ми У великом броју реферата на Симпозијуму. С те стране посебну пажњу ' привлачи реферат проф. ло М. Вуковића „Класификација права својине“.
Указујући да се „однос власника према друштву нај лакше може одредити кризич ним и адмивистративним пра вом“, писац мстиче да ти ин струменти нису довољни У социјалистичком пордтку, јер су захтеви сопмјализма у регулисању својине шири и комплекснији. што науци није пошло за руком да реКонстатујући да се м друштвена својина мора још да ретулише ми грађанскоправном правом уопште, јер је правна категорија, он се залаже да се то тако што би се друштвена својина конституисала' као комплексно“тправо.
Тиме би се постигло да дру штвена својина буде правзно пегулисана са свим потпебним консеквенпама ту. ла се однос овлашћења и обавеза између државе и појединца и појединих · лру-
поститне,
кад се каже да је не само супротна државној својини и основица за антибироктизам, већ и окосница друштвених односа.
Зато су више него занимљиви покушаји четворице аутора, чије смо реферате прелистали, да смело досегну решења о овој проблематици социјалистичког' права: један У теоријском приступу концепту друштвене јине из кога би требало да произађе појам друштвене својине са основним елементима (академик др Јован Ђорђевић), други непоменутим природи те категорије (проф. др Михајло Вуковић), трећи одређивањем суштине друштвене својине саздано на критици права својине (проф. др Љубомир Тадић) и четврти у покушају да конкретизује одређене принципе Устава о друштвеној својини
(проф. др Радомир Лукић).
приступом о правној
штвено-своинских колективи тета правно тако регулише како би омогућавао најадекватније остварење друштвене својине. Другим речима аутор је склон. да друштвену _ својину — прикаже „као скуп права и дужности према друштву“, а не само скуп субјективних права, ка ко је својина била третирана у прошлим формацијама» Тако би комплексно право као институт могло довести у извесну равнотежу однос између · власника и — друштва: ж» о»
У реферату „Смисао дроуштвене својине у светлу њених историјских претпостав ки“ проф др Љубомир Тадић се бави одређивањем су штине друштвене својине слу жећи се критичким осветља вањем ранијих видова својине, а посебно приватне. Дистанцирајући друштвену сво јану од претходних облика, он утврђује да се и друштве на својина историјски исцрп љује у разбијању апсолутног права које у приватко-
својинским условима значи апсолутно право, — монопол, привилегију приватног соп-
што омогућује и личну _ слободу несопствени-
ственика, различиту сопственика и ка.
Зато је с бескласно друштво, истинску личну слободу и личну својину — где прво значи реалну заједницу | произвођача – насупрот апстрактне државе, друго ширу самосталност човека, а треће моћ присвајања .дру“" штвених производа — могућ но реализовати само на тлу друштвене својине. која је друго име за радничко самоуправљање. Међутим, том укидању _ поделе рада као класног својства воде два пу та: примтивно — комунистички који посао радника лрошемирује на све м ствара за једницу' једнаких сиромаха, и дијалектички који се коЂисти _ тековинама — досадашње цивилизације и ставља их на располагање удруженим произвођачима. Уосталом, последице ове дилеме манифестују се данас у односима неких социјалистичких земаља.
Ова сазнања су утицала да у Југославији надвлада на~
чело радничког самоуправља ња као владајућег односа у производњи. У тим условима друштвена својина искључује монопол приватног присвајања и државне својине, не и сваку могућност личнот присвајања, уз богатство организационих "форми изражених у самоуправним ве ћима од општине до фредерације. 3» »
У трагању за правном сржи појма о друштвеној својини, проф др Р. Лукић се У реферату „Друштвена својина и наше право“ ослања на Устав. Помињући стару расправу око тога је ли дру штвена својина уопште сво јина, је ли право или није јединствен институт или 3аједнички назив за низ засебних установа, аутор указује на неке текстове Устава м додаје још једно питање: шта подразумева Устав под правом својине.
Дајући 'овлашни треглед одређења права својине, његових субјеката и овлашће ња по Уставу, референт посебно указује и истиче један елемент тог права који није подвучен у Уставу. Иако имају сва овлашћења из права својине, субјекти пра ва друштвене својине нису скупа ни појединачно овлашћени да се тим правом користе у сопственом интересу, што је битно за право својине. Напротив, субјекти су дужни да поступају у ин тересу друштва као трајне творевине састављене ми — од будућих поколења. У томе. он види суштину друштвене својине, због чега је то нова правна појава, а не пра во својине, У
..
Из свега је видљиво да овакав профил једне нове категорије као што је друштвена својина, инаугурисане нашим политичко-правним до кументима, врви од отворених теоријских и прахтичних питања. Сами реферати покрећу велики број питања ми нека решења доводе ло из весног степена, чему ће Сим позијум и дискусија на њему дати одређени допринос. То ће свеукупније и дубље осветлити проблеме, подстаћи сарадњу разних научних трана и критички верификовати досадашње резултате и искуства. Тако ће скуп до принети да се преовладају досадашњи правни присту-о пи питању друштвене своји не и да се напусте историјске категорије наслеђене из ранијих формација друштве ног развоја и науке. ~
Међутим. неоспорно је да цео тај сноп питања захтева дугорочне напоре на теоријском плану, где ће неиз бежно ми пракса још ' рећи своју реч, остварајући „дух Устава. Осмог конгреса и привредне реформе.
Живко Бритвић
ности у 1952. (8,553 милијарди). Сама основна средства у садашњој и основној вредности: порасле су за 66 односно 67 одсто. Просечна годишња маса повећања вредности уку пног богатства у другој полопосматраног периода (1958—63) износи 1.254 и преко 2,3 пута је већа од одговарајућег просека у периоду 1952—657. С обзиром на бржи пораст обртних средстава однос масе годишњег прираста основних средстава у оба под периода мање је повољан, али друго раздобље и овде показује два пута већу вредност него први.
Структура производног материјалног (богатства у нето вредности битно се изменила у току посматраног периода.
Мерена процентуалним уче-
шћем појединих делатности у укупним средствима она је показала следеће промене;
Структура основних средстава (нето вредност)
1952, 1957. 1963.
Индустрија,
рударство елек- : тропривреда :9,3 150 18,7 Пољопривреда 23,1 21,8 21,8 Шумарство 03 04 0,5, Грађевинарство 64 06 10 Саобраћај 17,3 16,2 14,3 Трг, и угост, 07:24 251 Занатство 0,3 03 0,6 ПРИВРЕДА,
укупно 51,4 55,4 Комунални
фондови“) 0,9. 08 08 Стамбене
зграде 421 38,3 32 Остале прив,
делатности 55 55 75
СВЕУКУПНО 100,0 100,0 100,0
% Комунални фондови издвојени из привреде јер У целини не служе производним циљевима.
Учешће привредних делат, ности у расподели богатства прерасло је са 21,4 на 59,0 од, ста и то, пре свега, на рачун учешћа стамбених фондова, То је резултат свесне економ ске политике која је ишла за тим да се у овој фази прув„редног развоја више развиЈају привредни капацитетџ, Али и у оквиру привредних делатности структура се из. менила утолико што јаком порасту индустрије са рударством и нешто слабијем порасту пољопривреде одговара осетно слабљење саобраћају.
Карактеристично је да су привредни фондови (према И. Винском) у 1910. и 1939, приближно имали исто учешће као и 1952, тако да се може рећи да су праве промене структуре ових фондова наступиле тењ У другој по ловини посматраног периода,
До ових структурних проумена дошло је због неуједначеног раста појединих делатности. Највеће просечне годишње стопе раста основних средстава у току читавог посматраног периода (1952—62,) забележене су у индустрији (11,6), грађевинарству (13,0), трговини (149) и занатству (12,3 одсто), док су најниже стопе биле у стамбеној изград њи (2,3) и саббраћају (2,9).
Упоредни приказ нето основних средстава, запослено. сти и. националног дохотка треба да нас уведе у односе карактеристичне за техничку опремљеност рада. и формира ње продуктивности рада, Све вредности су исказане у ценама 1962. године.
Основна средства, запосленост и национални доходак
(000 дин.) Индекс 1952-100 _1952. 1957. 1963. 1957. 1963. _
Нето основна средства
по глави становника 4179 538 702 112 147 Нето осн. средства по
актив. стан. 975 1106 1418 113 145 Техничка опрем. ' | ХЕВ Е 2
рада у привреди 502 610 837 121 167 Индустрија електр.
рударства 1326 1681 – 2042 127 154 Пољ. (по актив. стан.) 354 426 647 120 183 Остала прив. 1495 1641 1835 л0 123 Национал. дох. (млрд дин.) 1516 2484 — 3883 164 256 Доходак по гл, стан. 90 140 204 155 227 Доходак по гл. акт, ст. 184 285 364 155 198 _
Најмаркантнија "чињеница коју треба запазити у горњим подацима јесте знатно бржи пораст свих варијаната националног дохотка од односа у вези са основним средствима. %
И ови подаци показују да година 1957. представља прежретницу у развоју југословенске привреде. У раздобљу 1958—63. забележен је знатно већи пораст свих односа него У претходном раздобљу, мада овде треба констатовати да је индекс националног дохотка У 1957. под утицајем повољне жетве У пољопривреди У 1957. и изразито "неповољних приноса у базној 1952. го-
дини.
И сви други односи показују да је југословенска привреда у раздобљу 1958—63. прешла критичну тачку свога развоја и ступила на колосек бржег раста. Овде није могуће улазити у детаљније 06јашњење ове појаве и довољно је подсетити на неке познате чињенице, као што је стечено искуство у коришћењу основних фондова, овладавање новим процесима про изводње и коначна оријентација југословенског система на економске инструменте ре гулисања односа у привреди у вези са спровођењем система радничког самоуправљања. Проф. др Гојко Грђић
и
— СУСРЕТ СПЕЛЕОЛОГА
У Постојнској пећини је 12. септембра свечано отворен
« Међународни Љубљани. Јак других стручњака из дискутовало климатским зонама,
конгрес спелеолога који је У ту је око 350 географа, биолога, археолога, физича“
ј 26 земаља саслушало реферате "У о интензитету растварања кречњака У разним о морфолошким особинама појединих
наставио рад
крашких терена у свету, о резултатима градње великих при“
прив
редних објеката у красу, о пегрслошком саставу садржаја
у појединим подземним просторијамг. итд., па и о развоју пе“
ћинског туризма.
Међу многобројним афишама поводом Конгреса спелеоло“
та У Љубгзани, које у неколико претерују у својим технике,
лорским верзијама Постојне,
налази се и плакат чију реш а
дукцију доносимо. Рађен је по гравири француског слика
Мартела. Тај аутор је, негде крајем прошлог века,
прво испутивање Шкоцјанске
~
насли шпи,ое.
фондова у |