Борба, 19. 09. 1965., стр. 3

_ Недеља, 19. септембар 1965.

_РАСТЕ_ННТ ПРИВРЕЂ

_ Разговор председнина #зв 0 резултатима и антивности родних

(Наставак са 1. стране)

шлости из одређених раз-_

лога у спољним факторима тражила кривца и одговорност за ниску рентабилност, незадовољавајућу продуктивност рада, итд. Данас је, захваљујући утицају измењених привредних инструмената, претежном броју радних организација посве јасно да је могуће остварити већи доходак и виши животни стандард само ако се саме залажу за веће коришћење унутрашњих 'резерви, одговарајућим проме нама у концепцији привређивања пре свега појачаним настојањима за развијање производње на основама кооперације и специјализације. Захваљујући таквим напредним гледањима све мање се појављују тежње тра жења излаза из настале ситуације у мењању неких засада привремено административно одређених цена. Познати су примери када су произвођачи морали снизити цене испод дозвољеног плафона. У таквим примерима само тржиште је коритовало њихове одлуке и јасно показало да је политика зидања цена у њиховом примеру јалов посао. — Неки сматрају да су унутрашње резреве углавном већ активиране и да се на тој основи више не мо-

~ ; И,

же нешто ; нарочито стићи

по-

— Унутрашње'резерве су весма широко подручје и то првенствено што је досадашњи брзи развој тежио, пре свега, постизању количинских показатеља производње и тиме ограничавао могућности унутрашњим "снагама да се свом интензивношћу лате искоришћавања потенцијалних извора даљег напретка. Али, овде се не могу преко ноћи постићи нарочито велики резултати пошто бисе у том случају морали усмерити само на тражење примитивних решења, на фиктив ну штедњу, отпуштање извесног броја радне снаге, калкулисање са ниским лич ним дохоцима који би омогућили животарење екстензивном привређивању. За такав рад потребно је више систематичности, иродубље ности и студија, а потребно је у већој мери ангажовати и науку, мобилисати модерну технологију, бри жљивије откривати и анализирати трошкове производње и слично. За остваривање таквих настојања потребно је уложити напоре и за образовање квалитетних стручних служби и одговарајуће награђивање у тим службама према њиховом стварном доприносу а пре свега за побољшање просечне квалификационе структуре запослених.

МЕЂУНАРОДНО ТРЖИШТЕ — ДРАГОЦЕНА ШКОЛА ЗА РАДНЕ КОЛЕКТИВЕ

— Може ли се рећи:да суподелу рада. Мислим да нас

све радне организације схва тиле да њихов просперитет као и животни стандарл уопште у највећој мери зависе од тога како се укључују у међународну робну размену ПРИ =

— И овог пута треба иста ћи да је најбољи пут за остваривање циљева привједне реформе свестрано укључивање у међународну

управо на томе подручју очекују веома бројни и далекосежни задаци. Шире и интензивније укључивање у међународно тржиште је један од основних услова за даљи сталан и стабилан пораст животног стандарда. Међународно тржиште мора постати веома драгоцена школа за наше радне колек тиве — преко њега упознавају с" реалну вредност своје продуктивности рада,

| ријентишу на напоре

)

а оно им уједно омогућава да упознају конкретне ориЈентације својих будућих напора а посебно на подручју инвестиционих улагања, Али, још и данас се поједине радне организације жале да им административно одређене цене онемогућавају рентабилно пословање на унутрашњем тржишту. А то су управо оне организације које траже решење само на домаћем тржишту упркос новом валутном курсу и још нису спремне да део своје производње преоријентишу за инострана тржишта и на тај начин избегну одређене административне препреке које још постоје у нашој привреди, И управо је због тога последњи час да оне престану заваравати себе ра зним илузијама и да се окоји, ће убрзати пораст продуктивности рада и омогућити проверу те продуктивности кроз стварне односе на тржишту. — Значи, оријентација на извоз захтева само такво

. ~

ршног већа Словеније Јанка Смолео са уредником » организација У спровођењу привредне | реформе

повећање производње које ће се заснивати на сталном порасту продуктивности рада и снижавању произволних трошковаг | ти

— Да, али у вези с тим има и мишљења према којима, тобож, повећано учешће извоза у укупној производњи значи слабљење финансијског положаја радне организације, мање средстава за фондове и у извесним случајевима чак

и губитак у пословању. О-.

вде се ради о доста чудној логици привређивања која је на домаћем тржишту спо собна да остварује добит а на иностраном губитак. МеЂутим, данас већ постаје јасно' да је такав доходак.остварен на унутрашњем тржишту вештачки креирана категорија која у коначној фази само смањује и потор„шава животни стандард за 'послених и ничим не откри ва стварну слику продуктивности рада па'зато не стимулише. снате за одговарајућу. мобилизацију привреде. 5 ;

ПОТРАЖИТИ ДУГОРОЧНИЈА РЕШЕЊА ЗА ОДНОСЕ ИЗМЕЂУ ФИНАЛИСТА И ПРОИЗВОЂАЧА СИРОВИНА

— Чиме објашњавате извесну затвореност радних организација када је очигледно да се не може успешно извозити без шире кооперације и интеграцијег

— Оријентација на извоз која у новим условима постаје императив за радне организације убрзаће. свакако, и настојања за интеграцију привреде, увођење серијске и напуштање ситне на широком асортиману за сноване производње пошто је таква производња затворена сама у себе и зато неспособна да развије виши“ ниво продуктивности рада. На овом подручју још превлађују јаки остаци старих схватања према којима је, тобож, ствар спољних фактора да радној ор-

_ганизацији обезбеде увозне или домаће сировине. У неким радним организацијама сматрају да су данас „погођени“ пошто су у прошлости заснивали своју производњу на сировинама чији довоз због неекономских цена транспорта није представљао озбиљне ставке у њиховим калкулацијама.

! Нови односи управо на овом подручју најозбиљни-. је захтевају да радни колек тиви своју ранију политику подвргну темељитој ана лизи и ревизији и почну тражити путеве и начине да на дугорочнијој основи регулишу односе између финалиста и произвођача сировина. То даље захтева од радних организација не само сужена инвест она улагања у своје капацитете

ОРБА

орка ИВАЊЕ и извоз _

Лу

него и одговарајуће инвестирање у развој одговарајуће сировинске базе, од-

Борбе(

БОЉЕ

говарајућег залеђа пољопривредних производа које прерађују! итд.

ВЕЛИКЕ РЕЗЕРВЕ ЗА МОДЕРНИЗАЦИЈУ

У ОБРТНИМ

— Обим инвестиција се смањује, а да ли се запажа и побољшање“ структуре Улагања2 — Ове године се инвестиције у Словенији из месеца у месец смањују и на крају осмомесечног периода биле су ниже него у истом периоду 1964. за 5 од-

сто. При томе је битно да

се изменила и структура инвестиција како је то пред виђено републичким друштвеним планом за ову го-

'дину. Привредне инвести-

ције су смањене а порасле

су инвестиције за школство, стамбену изградњу итд.

— Шта је највише утицало на смањење обима инве-

стиција — политика привредних организација или други моменти |

— Пре свега промене у структури улагања привредних организација. Оне су знатна средства својих фондова употребиле за повећање трајних обртних средстава. Оно што је у прошлости покривала емисиона политика преко разних краткорочних кредита ове године је заменила већа оријентација радних организација на стварање свог обртног капитала. Овде је реч 'о квалитетној промени која врло позитивно утиче

СРЕДСТВИМА на процес стабилизације привреде. ;

— Многе привредне организације истичу да су им средства потребна за модернизацију али да тешко до њих долазе7 . — У будуће биће потре-

бно да радне организације „далеко већу бригу посвете рационалној употреби обртних средстава. Мислим да су управо ту ванредно велике резерве које у прекомерном обиму недовршене производње и великим залихама производа вежу знатна средства и тиме умањују инвестициону способност привреде. Брига сваке радне организације о својим обртним средствима заоштриће и питање рационалности економике управ љања обртним средствима, То, наравно, захтева откла њање бројних слабости у постојећој организацији про изводње, већу пословну дисциплину у извршавању уговором преузетих кооперантских обавеза, итд. Већа стабилност у односима на тржишту и даљње усавршавање девизног система ће, свакако, подстаћи радне организације да брже пређу на рационалнији обим обртних средстава и ослободе“ нова средства за реконструкцију и модернизацију својих капацитета.

НЕ ТРЕБА ПОПУШТАТИ ПРИТИСЦИМА

— Нови распоред дохотка између радних организација ствара и посве нове услове за читаву проширену репродукцију. Да ли то увиђају и уважавају све привредне делатности Ча4

сж.

— Битно смањење. инструмената којима је' заједница у прошлости захватала акумулацију радних организација за потребе централних инвестицио-

них интервенција у основи негирају тежње оних који и надаље у тим изворима траже средства за своја инвестициона улагања. Још увек имамо посла са одређеним делатностима које упркос новим односима у ценама и новом курсу упорно тврде да нису способне својим средствима и помоћу но вих пословних кредитних односа остваривати проши-

Жика Живановић: Кооперанти

рену репродукцију. Мислим да су управо ове делатности дужне да се. искори-

шћавањем унутрашњих реј.

зерви и инвестиционом ште дњом оспособе за инвестициону ·делатност. Сматрам да је баш ту потребно издржати притисак неоправдане нервозе да, тобож, због закашњења _ инвестиционе изградње нећемо бити способни подмирити своје перспективне потребе.

— Не скрива ли се у таквим захтевима и жеља за отварањем новог широког фронта инвестирања који би у првом реду погодио при вредну стабилност“

— "Да, ту се прикривају највеће опасности да се на основу таквих „планских“ рачуница покрене нови талас инвестиција који би, наравно, угрозио интерну стабилност и у основи отежао изграђивање система

инвестиционе штедње и пословне кредитне политике. И управо на овом подручју ће процеси економске интеграције моћи одиграти ванредно значајну улогу у пре ливању средстава ради обезбеђивања _ рационалног коришћења капацитета и стварања одговарајуће сировинске базе и слично. На пример, економски интереси ће све више налагати прехрамбеној — индустрији, извозној трговини, снабдевачким организацијама које продају воће, поврће и друго у градским центрима. да све више своја средства улажу и у развој одговарајуће пољопривредне произ'водње. Разуме се да'се то не може постићи преко ноћи и зато је ту потребна 9дређена стрпљивост и систематска спољна, помоћ која треба да подстиче и усмерава снаге на таква решења. УУ

(0 СВЕМУ ОТВОРЕН

Разговор са Митом Мицајновим, сенретаром Градског комитета бавеза

_ комуниста 0 појавама И проблемима у политичком животу Снопја КОМулие на. ПАЛИ Ри ин не ну

"Непосредан повод за ковим, секретаром

конкретне "акције комитета и орг муниста у Скопју. предузете У посј су имале прилично велики одјек У ] та, и на послелњем пленарном састан

митета, на којем је расправљано о до у практичном спров

посебно „је наглашена пот

ствима и задацима редне реформе.

свим питањима, па и оним отвореније него досал и да с пружа стварна

тих питања

Скопје. 18. септембра разговор са Митом Мицај-

Градског комитета, биле су неке

анизација Савеза коледње време, које авности; Осим току Градског косадшњим искуођењу привоеба да сео најсложенијим, расправља е у процесу решавања могућност свим радним

људима да јавно изнесу своје мишљење.

— Залагање комитета И организација Савеза кому“ ниста у Скопју за отворено разматрање и бескомпроми сно решавоње „актуелних питања — каже. Мито Мицајков — може се узети као повод за разговор на ову те му, али не и као нека нова оријентација у политичком деловању комуниста и оста лих радних људи у овом гра ду Ми на томе упорно ин“ систирамо већ годинама; поготово после Осмог конгреса СКЈ и Четвртот контреса СКМ. Масовно и ства

ПОТПУНО ИСТЕРИВАЊ

ралачко ангажовање грађана Скопја у доношењу новог Устава, у претконгресноји поконгресној активно сти. У кандидовању за пред ставничке и самоуправне ор тане а касније и за руковод ства Савеза комуниста Ура зматрању и решавању многобролних проблема проузро катастрофалним

кованих, 1 земљотресом — све то НОде зуле ла ова оријентација

ниле нека неостварена жеља већ реалност политичког живота'овога трада.

Е СТВАРИ

НА ЧИСТИНУ

— Да се вратимо, друже Мицајков. па поменуте ак“ ције организапија и комите та Савеза комуниста, К0Је. ипак, значе ако не пеку 19 Ву оријептапију. а оно 72лучнији курс па се у пете“ ривању ствари па чистиву не застаје на пола путо.

— Свакако ла то што су Махинаније једнот олборника. Милорада Стефанов“ ског, члана Савеза комуни“ „ста и до јуче угледног друш твено-политичког радника бозо олтучиг “УЗ пуно уче шће свих заинтересованих

зација и органа, а на ачин и јавности, што су против лете оштре друпије (смењен 1е председника Са ету Отитинискључен је исе-

бдргави одређени н пресечене., њега преду шитвене санк са функције вета за просв: ске скупштине. из Савеза комунисте о је из стана у вези с ко зим је покушао да од зајед нице ушићари око три ми лиона динара) означава одлучнији курс ка потпуном иетеривању ствари на А стину. Поготову сала. У ре ализацији привредне рефор

ме. ми морамо бити још до следнији у спровођењу 0вог курса.

У акције ове врсте спада и рашчишћавање ситуације У земљорадничкој задрузи „Слобода“ у " Зеленикову, где су предузете друштвене санкције поред осталог из тог колектива, и против једног такође утледног друштвено-политичког радника Марка Боцевског, управ ника задруге и републичког

посланика о чему су „Борба“ и неки листо ви у Скопју пре неко-

лико дана обавестили јавност. Решавање овог случа ја је у току. Задруга је због пословних губитака, разних малверзација и тешких деформација у самоуправљању већ стављена под принудну управу чиме је и њен досадашњи управник аутоматски разрешен дуж“ ности. а затим му је отказан радни однос,

О даљем поступку према Боцевском одлучиће они ор тани и организације који су позвани да овај случај реше до краја. Али, према ње му. уз поштовање његовог личног доприноса за напрелак задруге којом је руководио и Уз све хумане обзи ре. не може се поступити другачије него као према сваком другом узурпатору самоуправних права радних људи. као према сваком ко је склон да. злоупотребљавајући своју функци ту и друштвени положај, задовољава не само своје бо лесно славољубље и карије ризам него покушава да 0ствари и неке материјалне привилегије. какав је. неоспорно, овде био случај (на

пример куповина задружне куће по знатно нижој цени од њене стварне вредности).

У исту категорију сврставамо и случај у трговинском предузећу „Ветлек“. тде је директор. Владо Хри стовски, осим узурпације са моуправних права радника, демагогије и безобзирне бор бе за стечену позицију у ра дној организацији. испољио и силеџијске склоности (истукао је једну жену, члана колектива, за шта је и осу ђен на условну казну). Њега је основна организација недавно искључила из Савеза комуниста. али је он још увек директор „Ветле-

ка“ јер се унутрашње дру штвене снаге колектива до сад нису показале кадре да ствар изведу до краја, што је, пре свега. последица не повољне „самоуправне климе“ у овом колективу коју је __систематскм. са одређеним циљем створио Владо Христовски, уз помоћ групе људи у колективу који га због одређених интереса по

државају. .

РАЗБИЈАЊЕ БИРОКРАТСКО-ТЕХНОКРАТСКИХ СНАГА У РАДНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА

— Значи, у овом случају отпор иницијативи тзв. спољних чинилаца (општин ског комитета, _ општинске скупштине итд. да се спре чи самовоља и — одлучније крчи пут самоуправљању долази и од оних који би и сами требало да буду иницијатори у овом смислу, Та то су оргали самоуправљања. — То је, заиста, парадокс, који утолико више забрињава што ,,„Ветлек“ није усамљен случај ове врсте. Бирократске и технократске снаге у појединим Колективима настоје. а понегде привремено и успевају, да радну организацију прет воре у неку врсту свог „бун кера“. проглашавајући сваку иницијативу и акцију спољних друштвених чини лаца за „мешање у самоуправна права колектива“, за „угрожавање самостално сти радне организације“ и томе слично,

— Наведени примери, нарочито онај у Зеленикову, (а познато ми је да је нешто слично од недавно по-

· стојало и у „Градској чистоћи“. трговинском предузећу „Агроснабдител“ и још

· неким радним организација ма у Скопју) показују да бирократско - технократске снаге о којима говорите ни су несавладљиве.

— Понегде треба — доста напора и времена да се такве снаге савладају. Али, сви подухвати у том правцу дали су добре резултате, нарочито Када је иници јатива долазила из самих

колектива, ако не увек од,

организованих друштвених снага, а оно од појединаца и група комуниста и осталих радних људи. Настојимо да и у случајевима када се као иницијатори за истеривање неке ствари на чистину јаве спољни друш твени чиниоци практичну акцију за то рашчишћава-

Мита Мимајков у разговору са уредником „Борбе“

ње препустимо унутрашњим снагама колектива, Ако не бисмо тако поступали, ако се те унутрашње снаге кроз конкретну акцију не би оспособљавале да сличне проблеме убудуће самоиницијативно откри вају и решавају, улога спољних чинилаца (ту, пре свега, мислим на комитете Савеза комуниста) свела би се на улогу ватрогасаца.

ЗАЛАГАЊЕ ЗА ВЕЋУ ЛИЧНУ ОДГОВОРност. — Како су радни људи реаговали на овакву отвореност и одлучност у решавању проблема о којима је овде било речи7 Као што већ рекох, орга-

низације и комитети Савеза комуниста и остале орга низоване друштвене снаге у Скопју и раније су покретале многе проблеме, али се у не малом броју слу чајева остајало само ва кон статацијама да нешто не иде како ваља и да то што није у реду треба прогресивно мењати. Инсистирало се углавном на колектив ној одговорности, а то сеу пракси ехватало да су формално сви одговорни а да стварно нико као појединац није одговоран, У – многим случајевима изостајало је упорније залагање организација и комитета Савеза комуниста за већу личну одговорност својих ·чланова. А: радни људи — у то смо се уверили и приликом

решавања поменутих проблема — очекују од Савеза комуниста и других органи зованих, друштвених снага не само да се констатује не ка чињеница илм нека сла-

бост, него да носиоци. тих слабости, без обзира на њихове функције и друштвени положај. и лично сносе одговарајуће последице за своје поступке,

КОМУНИСТИ И ОСТАЛИ РАДНИ ЉУДИ У СПОРОВОЂЕЊУ РЕФОРМЕ

— У коликој мери оријен тација на већу јавност, отвореност и ширу мобилиза цију радних људи за откри вање и решавање актуелних проблема долази до изражаја у практичном реализовању привредне рефор ме7

— Иако нису прошла још ни два месеца од почетка практичне реализације реформе, пракса показује да се ни једно озбиљније пита ње не може успешно ре-

шавати без ангажавоња свих друштвених снага у колективима и комунама.

Сваки покушај да се било које питање решава у уским круговима политичких радника и стручњака дао је слабе резултате. |

У великом броју привред нвих организација у Скопју, нарочито индустријских, по кренут је целокупан самоуправни и политички меха низам за изналажење одго варајућих решења за сва актуелна конкретна питања у вези са привредном реформом. И ми већ имамб не само иницијативе него и конкретне подухвате за рационалније коришћење жи вог људског рада и средстава, за смањење трошко ва производње, за интеграцију и пословну сарадњу, за — доследнију примену принципа расподеле према раду итд. у

Међутим у неким привре дним организацијама, #а-, рочито трговинским и угоститељским, као и у највећем броју непривредних ра дних организација, реформи се још не прилази онако као у индустрији. Ово је нарочито. дошло до израза у променама цена и повећању личних доходака, Док се у производним рад-

ним организацијама веома обазриво иде на повећање личних доходака, при че-

му се, углавном, строго води рачуна да свако повећање има покриће у. повећању продуктивности и сма њењу трошкова производње, у неким спољнотрговин ским м многим непривредним радним организацијама

о томе се бар досад не води довољно рачуна. Поједине од ових организација, нарочито оне којима монополистички положај омогу ћава остваривање релативно високог доходка, бржебоље су осетно повећале ли чне дохотке, не водећи рачуна о принципу расподеле према раду. Закључак је Градског комитета да се ко мунисти и организације У оним радним организацијама које су деформисале овај принцип заложе да се ове грешке исправе и да се врати оно што је неправил но подељено,

Било је и покушаја да се прекомерним повећањем це на појединих производа и услуга не само повећају ли чни дохоци, већ и да се реше нека питања која се годинама нису могла решити, пре свега, услед ниске продуктивности и релативно високих трошкова производње у тим организацијама. Уз пуно ангажовање организованих друштвених снага, ове заблуде се испра вљају и већ имамо свођење цена великог броја производа и услуга на реалнији ниво. ђ

У склопу привредне реформе, организаџије и комитети Савеза Комуниста посвећују посебну пажњу интеграцији и кадровским питањима. Та питања су те мељито размотрена и на по следњој пленарној седници Градског комитета; Поред осталог, закључено је да се сложени и обимни задаци које поставља реформа не могу успешно извршити ако се радне организације не комплетирају способним руководећим и стручним ка дром. У том смислу радне организације су већ нешто учиниде, али биће потребно да се у неким од њих одлучније и брже иде на реизбор не само појединаца, већ' и читавих руководећих гарнитура које су се показале недорасле да решавају проблеме у новим усло-

вима. Јован Пешић