Борба, 19. 09. 1965., стр. 4
Страна 4.
Врло често се револтирамо, и као грађани, и као про“ извођачи, када нам се угаси електрично осветљење у време док гледамо телевизијски програм или кад стану машине.
Сви смо'често беспомоћ-. ни када: послати или примљени телеграм, писмо или друга поштанска пошиљ ка закасне,
Ретко када смо задовољни услугама саобраћаја, у првом реду железнице. На нашем резервисаном месту у вагону затичемо путника који је такође уплатио резервацију за исто место, због закашњења једног во за често се изгуби други.
Овакве појаве нису рет-
"ке. Оне и појединцу задају
много невоља, акамоли пре дузећу или установи.
Колико, на пример, привредне организације губе Када настане прекид струје; колика је штета у новинском предузећу када у време завршетка листа нестане електричне енергије и олово се охлади, или стане ротација, па се закасни на воз и штампа мора да се шаље аутомобилима и камионима; шта све може да изгуби пословни човек и привредна организација када порука не стигне на време, када се закасни на неки важан састанак.
У свим оваквим случаје“" вима никакве материјалне консеквенце. не сноси ни електродистрибутерско предузеће, ни електрична централа, ни пошта, ни саобра
ћај. Чак и када тражите информације понашају се тако као да их вређате, узнемиравате.
„Обично се све правда ви шом силом. Виша сила је и када дође до квара на до трајалом каблу у разводној електричној мрежи, и када воз закасни због тога што је отправник заборавио да отвори сигнал, и када теле грам остане неуручен зато што је била недеља па се
пошта одмарала. Вишом
"силом се правда све и сва-
шта, сваки немар и јавашлук, небрига и нерад.
. Другој страни правдање не помаже. Ако рачун за «струју није плаћен на вре" ме зна се шта следује; ако је возна карта изгубила ва жност зато што је закаш“ њењем првог изгубљен дру. ги воз — мора се платити нова карта; и тако даље.
Једна страна увек има са мо права а никакве обавезе, друга, опет, само обавезе а никаква права. .
Потрошач, та друга страна, увек је у неповољнијем положају. И појединац и предузеће. Као да му желе зница, пошта, електродистрибутерско предузеће и њи ма слична — нешто „чине“, као да он за то треба да им, ето, буде захвалан, а не да још тамо нешто изво“ љева. Стиче се утисак да се многи у овим, за свако“ дневни живот“ савременог човека веома важним службама, тако и осећају. |
Губи се из вида да је и то, да мора бити, нормалан пословни однос, Потрошач купује а извршилац напла ћује услуге. Нико ту никоме ништа не поклања. Чак и тамо где се још не наплаћује пуна економска це на услуге (што ионако све више нестаје у нашем економском систему) превозник или дистрибутер добија на“ кнаду, дотацију од друшт“. ва, посредно или непосредно. у
Ту много шта треба, мора да се мења. Свестрано и заједнички. Пре свега, односом чланова колектива који обављају услуге. Ако је нужно — и друштвеном интервенцијом.
У прописима, очигледно, такође ваља тражити та: ква решења да и друга страна има некаквих права, укључујући и материјалну накнаду када је прекид електричне енергије, када порука закасни, када
Произв одња текстилног ком- |
бината у Брчком стално расте уз велике уштеде. — Зашто
комисија радничког савета завирује у сваки кутак.
дет аа" "иг ",
ЈЕ Сље- Гои Бе а
жбеници се прбквалификују
у произвођаче
КЕ
Брчко, септембра
Када је најављена рефор ма веровало се да ће текстилни комбинат „Интерплет“ у Брчком ухватити грозница од великих новча них одрицања и испражње них каса. Још нису биле ни залечене ране од затварања ткачнице која је у про текле две године у 'неповрат однела више стотина милиона динара. а морао се тражити излаз да се предузеће поново не уздрма из те меља. Па ипак сложни колектив од око 800 запосле них избегао је потрес. И не само то. Пронашао је ефи касан и економичан начин како да унапреди своје пословање постигне значајне уштеде и добро се пласира на светско тржиште. Фон лови су поново почели да се пуне. а и „коверте“ радника. Овде се. када су тражене резерве. није много састанчило. Једноставно, формирана је комисија радничког
Живановић:
савета која је уз сарадњу свих запослених завирила, буквално _ речено у сваки кут предузећа. И затим упр ла прст тамо где одмах тре ба засукати рукаве Да би се „извукао“ заборављени динар. Таквих „открића“ забе лежено је најмање 50, а је дно од највише хваљених је да треба отворати десети не нових радних места У производњи и запошљавати ту дојучерашње службенике из дирекције. Наравно, уз одређену преквалификацију Како у касу капљу „заборављени“ милиони
Органи управљања и самоуправљања расправљајући о новом положају предузећа. поставили су колек тиву неколико услова које претходно треба удовољити да би избегли потресе и 0безбедили будућност: број изостанака не сме бити већи од 10 одсто, постојећи
~
ЧАК НИ ИЗВИЊЕЊЕ
воз не стигне на време. Дру гим речима, да свака страна има и права и обавезе.
Цена возне карте не може садржати било какав превоз, већ сигурно место у вагону и тачно време по“ ласка и доласка воза; телеграм се шаље да би стигао пре писма, то је изражено и његовом ценом; цена струје значи истовремено и континуирано снабдевање електричном енергијом. То је уговор између потрошача и снабдевача струјом, између путника и железнице, између поште и корисника њених услуга, Уговор који нормално треба да обавезује обе стране. За сада, нажалост, · обавезује само једну он њих, ону која поштено плаћа све те услуге.
Није ту реч само о лепом понашању. Па ни само о угледу колектива тих служби. Последице могу да буду, а свакако већ јесу, мното дубље и далекосежније. И да постану озбиљна сметња даљем развоју ових веома важних делатности,. Када је апсолут
5 утни, шампион, свестрани господар на своме терену, коме нико не може озбиљније приговорити, ситурно је да ће једно предузеће улагати много мање труда да послује модерније, савременије, брже, рационалније. Да што; боље, коначно, служи привреди и грађанима.
У ситуацији каква је сада електродистрибутерско предузеће ничим није стимулирано да брине о одржавању електричне мреже, железница да возови не ка сне, пошта да телеграми и друге пошиљке стижу на
х време. Чак, ето, ни да се
извине.
Мома Марковић
А
шкарт преполовити, да у пр вој класи буде 95 одсто про извода итд. Да би се то постигло било је нужно, како нам рекоше представници комбината ла сваки запослени спроведе своју личну реформу, нарочито у погледу бољег коришћења радног времена. стручнијег и пажљивијег олноса према машинама, одбацивања ште тних навика и слично. Заиста. у току протекла два месеца свим тим условима је удовољено. а „лична реформа“ како овде називају колективно престројавање дошла је до посебног изражаја. Ево шта о то ме говоре цифре: раније је 20 одсто запослених изоста јало месечно са посла. а сада мање од 10 одсто (у не ким погонима готово их и нема), количина отпадног материјала са ранијих 25 одсто снижена је на 16 одсто, пре је у првој класи би ло 85 одсто производа а сада за 10 одсто више — и ко
ено
30.
би све набројао! У произво дним одељењима није „пронађен“ ни један прекоброј ни човек али их је зато У администрацији било око 40. Пошто машине траже још око 50 радника њима је понуђено да се оставе кан целарија и врате се углавном тамо где су и раније били. . и
Ето, тако су почели са свих страна у касу да кап љу „заборављени“ милиони. Само на смањењу адми нистрације уштедиће се три десетак милиона динара на мањем шкарту око 15 милиона. а више десетина ми лиона је добијено од повећане продуктивности, бољег коришћења капацитета, ква литетних производа и слич но.
Кад произвођачи „капу кроје...“
Све то имало је необично здрав одраз на пословну ат мосферу у колективу. У по гонима производња је у про теклих неколико месеци ве ћа од планиране за 10 до20 одсто. а реализација за пре ко 30 одсто. На залихама ни је остало готово никакверо бе а светско тржиште почело је благонаклоно да прима брчанску трикотажу. Што је то тако У доброј мери треба захвалити, како су нам објаснили представници „Интерплета“. новој систематизацији радних ме ста и стављања произвођа-. ча у повољнији положај. Јаз између њих и администрације — који је пре постојао У разним облицима — брише се кроз везивање расподеле за ученике с тим што радне јединице саме 0дређују ко ће од њених чла нова бити најбоље награђен и ко може да добије одређе ну компензацију.
У текстилном комбинату највише се радују чињени-
ци да трошкови пословања
стално опадају и то постепено. Предузето је десетине разних мера да се у потрошњи материјала, струје и воде постигну рационалне
"уштеде. Показало се да се
У том погледу из сваког кута може извући динар. Производња показује сталну тенденцију пораста због смањења изостанака и бољег коришћења машина у све три смене. Око 80 'одсто запослених прима посебне стим
Г. Ледић: Двоје из Мокре улице
мулације за савесно обављање послова и редовног | долажења на' своје радно место.
— Сада утврђујемо нашу |
дугорочну политику оријен тишући пословање читавог комбината на стварање ситурније перспективе — каже нам директор „Интер= плета“ Василије Тројановић. —. Радимо на измени технологије, јер нам недостаје низ машина помоћу којих се може брже, квали тетније и јефтиније производити за светско тржиште. За њихову куповину обезбе дили смо средства из наших фондова а потрудићемо се да што пре дођемо и до потребних девиза.
Тако је брчански комбинат мимо свих предвиђања без потреса стао на своје но те и пронашао најсигурни ји пут у будућност. Кажу да је за то много заслужна комисија органа самоуправљања која и даље све проблеме решава на лицу места. наравно уз добро постављену сарадњу целог ко лектива.
_ШАБАЧКИ РАЗГО
та
ВорА
Недеља, 19. септембар 1965.
__КлА_СЕ ТЕРА _
МАК НА КОНАЦ...
Раднички савет трговинског предузећа „Шабац“ трани изузеће тржишног инспентора, а инспентор заштиту за обављање своје делатности | С Ј
Шабац, септембра
Око шест часова, без пре кида, трајала је проширена седница радничког савета трговинског предузећа „Ша баце“. Расправљајући о резултатима у спровођењу привредне реформе, наљућени чланови органа управ' љања и увређени директор предузећа оштро су устали против општинског тржиш
ног инспектора. Он је, закљу
чили су, основни кривац и кочница колективу у спро
вођењу привредне рефор-
ме. О томе се говорило и у материјалу на око 20 куцаних страница.
Органи управљања тврде датржишни инспектори не ки листови, тенденциозно во де кампању против колектива који заслужује сваку похвалу. А то колективу смета.
Раднички савет и директор сматрају, отштинског инспектора главним кривцем. Наводно, инспектор те ра мак на конац, баш зато што се не трпи са директором. Тражи, често, оно што је немогуће. Упада у продавнице и издаје усмена на ређења о стављању поједи не робе ван промета без ичијег питања и одобрења. Инспектор тражи ситне, случајне и ненамерне греп ке у трговини. Издаје наре ђења, подноси пријаве а предузеће плаћа, јер му се и то више исплати него да доказује да није криво.
Сем тога, у неким днев-
ним и недељним листовима појавили су се наслови како је директор истерао из предузећа општинског тржишног инспектора, када је овај дошао да врши кон тролу. Директор то пориче. И, ето, због тих и неких ранијих „грехова“, раднич ки савет је дигао руку про тив инспектора. А. инспектор је наста имао тежак посао: поред осталог, и да сам контролише попис робе, који је извршило око 120 комисија са преко 450 људи. Пописне ли сте су доста избрљане, па је инспектор затражир пре пис, а пошто је то огроман посао — у колективу су ус тали и против тога.
Пошто је штампа пренела критике зборова бирача
упућене овом предузећа због подизања цена и исплате аконтације валоризо ваних личних доходака од по 15.000 динара сваком запосленом — о томе је на седници радничког савета такође дато образложење.
Исплата није извршена из повећаних цена. већ захваљујући резултату који је постигнут у раду. Предузеће. „Шабац“ је почело реформу да спроводи пре не колико година, још онда ка. да је из основа измењена организација рада, када је дисциплина у колективу до ведена на највиши ниво. А то, да лични дохоци нису
' повећани набијањем цена,
говори и чињеница'да је стопа разлике у цени у првом полутођу ове године, у односу на исти период про шле године, смањена — са 14,87 на 13,87 одсто.
Милан Марковић, председник Републичког одбора Синдиката радника услуж них делатности Србије, који је такође присуствовао. састанку, мишљења је да је предузеће „Шабац, по систе му награђивања, организацији рада, систематизацији и способности планско-ана литичке службе, једна од најбољих организација ове гране у Србији. Ево само не ких података:
Отписи на име ризика У самопослугама сведени су са 1,212 у 1963. на 0,005 у пр вих седам месеци ове године. Кало у 100 динара: промета у 1968. години износи
ло је 0,106 одсто, а за првих седам месеци ове године са мо 0,007 одсто, итд.
Но и поред тога, у овом колективу постоји низ актуелних питања која заслу жују много већу пажњу. Па ипак, све је то некако оста ло у сенци тежње чланова колектива да се шест часо ва бране од критике која их је погодила, односно у сенци сукоба са једним инспектором. Једно је истина. Колектив трговинског предузећа покушао је да се изолује од друштва у коме живи. Ових дана у Шапцу је одржано више зборова бирача на ко јима је критикована тргови на. Можда, баш због необа вештености о формирању цена. А ни један представник овог предузећа. међутим, није нашао за потребно да се појави пред бира чима који су то захтевали. За време док је ова шесто часовна седница трајала, за седало је и неколико скупо ва грађана, на којима се расправљало управо о трго вини и ценама.
То је, ипак, оно што се колективу може замерити. Додуше, чланови радничког савета су остали при том да се затражи изузеће тржиш ног инспектора, али — шта ако и други колективи поч ну да траже изузећа против својих инспектора, шта ако и онај други који дође, а он мора доћи — буде подносио пријавег2
Јован Радосављевић
Шабаљ |
Дубровник, септембра
Уместо да трговине пресрећу купце, бар када туриста има највише, гости су принуђе ни да јуре за трговцима. Ако игде постоје услови да се ро ба изнсси на сунце и нуди му штеријама, онда је то ово по дручје Медитерана, које у летњим месецима готовоми не види кишу. Трговци у Дубров нику, Цавтату. Херцег-Новом. Будви и Улцињу лако могу да нађу изговор у томе како се не исплати држати отворене радње у ово доба да на. Међутим, кад би постајао смисао за прави туризам и домаћинска спремност нашло би се начина да се туриста У свако доба сачека и да се испуни његова жеља да потро ши динар. У великим градовима, као што је Дубровник,
Недељко Станишић
по подне па до вечерњих ча-
Кад се з принциц
Нови Пазар, септембра. општински комитет Савеза комуниста у Новом Пазару разматрао је стање Ру ководећег кадра у привредним организацијама. " Установљено је да је мали број радних организација на чијем се челу налазе људи са високом школском стремом. Директори предузећа, комер илја на директори, и директори рачунског сектора углавном имају средњу стре мај, али мма подоста ч оних са само основном | школом — од 65 анжетираних руководиламца 17 привредних оргамизација њих 18. мшмају само основну тижолиј. Посебно пада у очи да се руководећи кадар без школ ске спреме сувише споро за мењује школованиљ кадром. Радне организације измилиљају чудне – клаузуле хад
аборађља рошације
преко конкурса жеље да за то радно место могу монкурисати опм који су завршила факултет, чл он ко
ји имају средњу школу, пли људи са дугогодишљњом "ра-
ксом. Али се унатред зна ко.
ће бити примљен то су они св дугогодшмињом траксом. Управо онзм који већ триличан број година раде "а сличним местима у разлљиг чатим предузећима Н080% Пазара, мако је очигледно, да по својој спрема мало шта могу учинити“ за. даљи натредак тих предузећа. Принцит ротације у Но-
вом Пазару сувилше често се.
заборавља: Истовремено не слаби отпор према младим људима који су завршилм факултете п покллцавају да
се затослље. ! 4. Цвијетић
_ ЈАДРАНСКОМ МАГИСТРАЛОМ
ТУРИСТИ ТРАЖЕ ТРГОВЦЕ
Воће се у свако доба може купити само на ушћу Неретве где сељаци пресрећу аутомобилисте. — Радње затворене од 12—5 по подне. Пумпе без бензина. — 50.000 за такси. — Како поправити аутомобил
сова могла би да дежура једна од десетак трговина и про давница сувенира. На свим осталим. као што то практику ју апотеке, купац би се на до маћем и страним језицима 0бавештавао која је трговина дежурна поподне и недељом. Ако се ни ово не би свуда исплатило енда би обавеза домаћина била да без обзира на рачуницу излази у сусрет хи љадама гостију које пролазе кроз његов град.
Воћа ни за лек
Трговине, и кад су отворене, не нуде, толико тражено воће. Пре се у неком излогу може видети злато него бресква или смоква. Једино место на магистрали испод Спли та где се воће купује у свако доба то је ушће Неретве. Сељаци, као на каквом ваша ру, пресрећу овде аутомобили сте м нуде грожђе, смокве и парадајз по приступачним це нама. Пошто воћа, бар по тр говинама. готово нема, а ли муна баш никако, поједини туристи се, као што смо виде ли између Будве и Улциња, сами сналазе и поред путева
беру смокве које су богато ро_
диле. Једно од најчешћих питања страних гостију који су се затекли у овом крају је "где купити воће. ,
И бензин нестане
Дешавало се ла је у звгусту понестао бензин на најпрометнијим пумпама. Ово су осетили многи туристи који су путовали даље на југ. Иако је на туристичкој мапи на значено да бензина има У Градцу туриста се може уверити да пумпа заиста постоји али — празна. Ко је опрезан па има резерве снаблеће се у луци Плоче, али ако се од магистрале спусти прашња вим друмом до прилично удаљене пумпе. И Будва је оста јала без бензина када је У њој било највише туриста,
Пумпа не ради ноћу, а преко дана око ње послује само је“ дан човек
Неефикасне сервисне станице
Аутосервисне "станице, јуж. није од Дубровника, пре ће разочарати туристу који тражи услугу него што ће му по моћи. Неком за утеху може да се каже „лођите сутра“ или „оправка ће бити готова За дрва дана“ а појединцима саветоваће ла некако стигну до Цетиња, као што су нама, саветовали у будванском ау“ то-сервису где нису могли да оправе електро-инсталације.
И сервиси друге врсте под бацују иако свет тражи услу "те, Пре неко вече Енглез коме је аутобус побегао на ду“ бровачки аеродром нудио је испред хотела „Авале“ у Буд ви 50.000 динара, молећи воза че аматере да га пребаце до аеродрома.
)
П. Стојановић
ПОРИНУТ БРОД. ЗА. ИНДИЈУ
; Ријека, 18. септембра
Амбасадор Индије у Југо славији г. Мани. кумовао је данас у оијечком бродогради лишту „Трећи мај“ моторном броду „Висва Каусхал“ прили ком његовог поринућа у мо гре.
„Висва Каусхал“ је први из серије ол четири брода које је У пијечком бродоградилиш ту поручила фирма „Шипинт корпорејшен оф „Индија“ уз Бомбаја. То су специјалне 16" динице ол 13.400 тона носивос“ ти за превоз угља и соли. Бро дови ће бити луги 146 метара: а покретаће их мотори од 55 коњских _ снага израђени У „Трећем мају“. На навоз. 6
кога је поринут у море „Висве Каусхал“. полжена је Ши
колибица за лруги брол из серије. „Висва Каусхал“ је 4 тодесет трећи брод порину, за последњих девет година „Трећем мају“ за „индстр“ поручиоце.
–—