Борба, 19. 09. 1965., стр. 5

“

Недеља, 19. септембар 1965. рани

ЛА ВИДИМО:

НА ЧЕМ

Лесковац, септембра —... Не, не само уклапање — каже у Лесковцу председник Привредне коморе среза Витко Аранђеловић — ово је, ипак, већ други корак. Привређивање у условима реформе. Не _— како опстати, како преживети, већ развијати се даље кроз повећану про изводњу и побољшати орга низацију и технологију. Ви дећете у радним организа цијама: наједном однос пре ма раду постаје домаћинскији, дисциплина се попра вља наоко „сама од себе“, већ први налет приморао је многе. колективе да кориту“ ју своје нодрмативе. Видеће те: “ Можда не треба изоставити и вести како је протеклих дана и овде понеко нечију судбину покушао да преломи у канцеларији (у грделичком „Раду“ и власотина чкој „Црној Трави“ о отпуштању се није тражила реч колектива, већ су тај осетљиви посао пребринула по неколицина у комисијама), да нису изостали ни мутно ловци (када су трговци кро јили поскупљење па, рецимо, окитили калкулацију по којој шећер стиже из подаљег Зрењанина а изоставили готово комшијску Ћуп рију), или да је било и газ да које су газдовале по брзој мудрости „дај да подели мо — па да после рачунамо“ (у Врању је Комунална банка разделила крајем ју ла 120 одсто од једномесеч ног збира личних доходака, Осигуравајући завод 149, болница 60, а Предузеће за водовод и канализацију три милиона, ма да је пре тога још повећало личне дохотке за 46 процената).

Изненада, овог августа

Помињање свега новог под фабричким димњацима у лесковачком крају може овога пута и да изостави, < воре у економску ма. одељењимаи. порони: све анализе свих комисије организацији рада. ' модернизапији технолошких ·процеса и бољем коришћењу матери јала и радних руку. па да са-

"ио — обилазећи индустријске

куће — побројимо све што се. дало видети.

Што је почело, готово извенада, овог августа.

|. Тако ће доћи занимљиве бројке из грделичке фабрике 'ТИГ: претпрошлог месеца у штрајхгарн-предисвици произведено је 12.000 килограма предива више не то у исто време прошле године, ткачница је повећала учинак за 9.000 метара тканина, а апаратура бележи ра дни бољитак од 11.000 метара, Вредност свих ових ки-

'дукцију да увећа

„о

2 лограма и метара бива још већа, када се помене и пода-' так да је све учињено са стотинак радника мање од прошлогодишњег броја да је — до ових дана — сваки јул и август доносио стагнацију па и пад производње.

... Лесковачка конфекција „ЂУРО САЛАЈ“ определи ла се коначно на увођење великосеријске производње. Бригада која је управо завр шила пробни радни задатак У великој серији, пребацила је планирану норму“ за 26 одсто. А само редовно испуње ње — донеће конфекцији по. већање продуктивнонсти од 15 процената |

... Побољшана ортанизаци ја рада и смањена боловања већ су и фабрици обуће „Ко ШТАНА“ у Врању донели прве резултате: сада се дневно производи по 300 пари обу-

Ових дана, нроз радне организације у лесковачном срезу, са питањем: реформа је ту, шта је донела, отнрила, поназа-

ла, како је сада

ће више него раније. Удвостручење производње треба да донесе увођење нове, друте смене, а колектив је већ одлучио да она што пре заузме места крај машина.

... Нове смене уводе и звласотиначке текстилне фабрике „ВЛАСИНКА“ :и „МИЛКА“. Прва — у погону трикотаже — отвара радна места за трећу. а у позамантерији — за четврту смену. Планови обећавају нових 150 милиона динара. У другој фабрици, уводи се трећа смена. а специјализација треба годишњу прочетворо- струко.

... А анализе фабрике вуне них тканина „ВУЧЈЕ“ у Вучју — обећавају чак цела 373 милиона уштеђених динара до краја године...

О великом и малом

> инвестиција: томе: како мали динар. домаћински уложен. расте — и ка ква судбина чека стотине милиона па и милијарде. када се нађу на ветрометини без закона. У

... Јер. само мале. рекло би се незнатне, измене на ма шинама конфекције „ЂУРО САЛАЈ“ које колективу нису однеле више од неколико сто тина хиљада динара — само не уређају за плисирање повећале су учинак за 56 од-

сто. . ... Посебно значајан ефекат очекује лесковачки текстилни комбинат „ЗЕЛЕ ВЕЉ КОВИЋ“ који се коначно од« рекао памучних тканина. 'обу

ставио производњу. и опре-

Охрид, ових дана

Дошао сам у Охрид на за вршетку „Охридског лета, најмасовније ревије уметничких приредби — када су музичаре и глумце сменили песници, новинари, сниматељи. Осећао се дах тога двомесечног гостовања уметности које је од Охриђана и годишњеодмораца правило грађане, истог гра“ да, завичајце по логици радозналости и страсти за У метност. После менија у хо телу или одмаралишту, или тањира домаћег јела у по“ родичном кругу, и ЉУДИ из далеких градова и грађани Охрида одлазили су на кон церт Мирослава Чангалови ћа. После купања на плажи „Орце Николов“ или на пристанишном' кеју, радни“ ци и службеници из целе земље и из Охрида седели су један поред другог на концерту македонске фил хармоније.

Између Самуиловог града у чијем је центру древ“ на лепотица са очима Неф ретете — Света Софија и комплекса зграда над ко“ јима доминира хотел „Палас“, налази се она главна охридска улица која почиње од кеја а завршава се негде у пољани кукуруза. Триста метара од кеја до краја те улице може се шет њом прећи за десетак мину та, али шетач и не помисЛИ, мада то можда осети, да је направио излет из на шег у османаести век. Сире ВУ параброда смениће. зачас Мотиви домаће радиности. 3 модерне часописе са коЛор-фотографијама — коњ-

ска опрема са уларима, У зенгијама и уздама са лаж ном срмом. На тој улици. се сретну летњи становници Охрида: и они стални житељи који ће овде поднети поднесак за пензију и људи са годишњег одмора: први ће доћи из стамбених четврти, други ће стићи са Самуилова града, после оби ласка тврђаве и културноисторијских реткости на њој. Шетаће корзом, јер пр вима је то рановечерњи из лазак у родни град, другима лаки, спортски замор пред спавање.

Ту, на тој улици, настала је мода куваног кукуруза, мода и потреба истовремено. Мора да је кукуруз У почетку ступио на улици и на корзо — непатворен, го, у свом свом жутилу, нуђен равно из руку домишља“ тих продаваца — као врста враћања ка детињству, ка“ да су мајке храниле децу куваним жутим клиповима. Иза тог застора, крила се вероватно и потреба: за ма ле паре човек може лагано да вечера ако већ у пансион није ушао и ноћни 06рок, И мора да се неко досетио да куваном кукурузу дода и одређене санитарне форме, па су продавци били принуђени да набаве колица. штипаљке за вађење клипова. пластичне слани"ке. из којих ће купац засо“ лити димљива, кувана ку“

курузна зрна. Сада је то "спроведено, и нема никакве разлике између уређаја из кога се вади кувани Кукуруз и уређаја за сладолед.

% делио се на толико тражене

синтетичке материјале. Инве-.

стиција: 800 милиона динара.

·-· Овде ваља поменути и ономадашње одлуке Скупштине општине Лесковац: за мале интервенције — издвоји ти предузећу „РЕАЛ“ 40 мивени па У“ 20. а " И 17,5 пара. „2 милиона ди

Само. мала инвестиција неће решити све невоље и главобоље. Тачно је да ће леско вачки „РАДЕ МЕТАЛАЦ“ моћи да се модернизује са стотинак милиона динара, извес-. но је да невелика улагања треба знатно да помогну пољопривреди среза, али — послови започети на велико, ни овде се неће окончати без великог динара. А њега — чема. Просперитет неразвијеног полручја. без значајније акумулације. остаје под упитником. . Тако се открије сва озбиљ-

-ност неприлика које су се о-

брушиле на ФАБРИКУ ПОЛУЦЕЛУЛОЗЕ у Владичином Хану: годишње камате и ануитети траже милијарду и педесет милиона динара. а вред нест производње (са 75 одсто искоришћених капацитета ове године) износи три милијардеи две стотине милиона. Па произилази: трећина акумулације — за камате м ануите те! И шта сад: кад нема дота ција и ако се рок отплате не продужи“

Шта сад: кад банке знају своју политику. кад јучерашње лако ћемо — данас по стане како ћемо.

Шта, кад је ЖИВИНАРСКА ФАРМА у Врањској Бањи (за изградњу одобрено пре ко милијарду динара) безмало завршена. очекује се пет хиљада килограма меса. а где је кланица. где сточна храна. где хладњача! Шта. кад треба још пет стотина ми лиона за све остало. шта кад 50 одсто за учешће. једноставно. нико нема.

Као и за ВИНОГРАДАРСКО—ВОЋАРСКУ ПЛАНТАЖУ код Лесковца: банка пита о целисходности објекта и пита о 50 процената учешна (које нема ко да обезбеди). ра сте воће. бубри грожђе. а не ма подрума. нема хладњаче, нема...

Потрага за парт„ „нмерима

Нове мере у привреди ојача ле су мобилизацију у потрази за партнерима. Стари разговори о кооперацији поново су на свакодневном дневном реду. .

И већ се може забележити:

... Да би се потпуно упосли ла. ливница „РАДЕТА МЕТАЛЦА“ у Лесковцу. радиће за потребе нових партнера за лесковачки „Пролетер“. су ботички „Север“. и „Будућност“ у Белој Паланци.

... Конфекција „ЂУРО САЛАЈ“ тражи договор и уговор са сродницима У овом делу Србије о подели асортимана и специјализацији. Е

Лесковачко предузеће „УКРАС“ понудило је неискори-

Ту су и корпе за бацање шишарки.

Кажу да је на концерту славног солунског пијанисте Николаса С. Астринидиса, крајем августа, сваки пе ти посетилац јео кувани ку куруз. Уосталом, иза прода вца број два, на крају ули це која води од кеја ка њивама, налази се афиша за тај концерт, и кроз пару са куваног жита назире се Шо пенова Полонеза број 5, опус број 44!

У неку руку — сигурни сма у то — ниси у Охриду, у зреле летње дане, елеган тан годишњеодморац ако на корзоу не будеш свечано обучен у летњи текстил и не прођеш њиме са клупом куваног кукуруза!

После дискретног поскуп љења због савезне привред не реформе, и индискрет“ ног дизања цена у локал“ ним релацијама, ова мода да се комбинује најлон-кошуља и кувани кукуруз. Шопенова Полонеза број 5 и кувани кукуруз, има и своју практичну страну. За осамдесет динара, насред главне охридске улице, човек може вечерати ако није при великом апетиту или је одлучио да у модерна времена има модерну лини ју. Мало даље од продаваца овог артикла, таман на раз маку на коме се он конзу"мира и почиње карактерис тична жеђ од кукурузови не, налазе се уличне продавнице лимунаде и ђус“со кова у којима се може пога сити жеђ за свега тридесет динара!

Права мода је увек спој

БОРБА

„Вучје“, Вучје: 373 милиона

уштеђених динара

) да буде наставак

ТИГ, Грдељица: 12.000 килљограма тредива вилше месечно

штене капацитете Крушевцу, Охриду и Битоли. ... „ФАЕС“ из Сурдулице,

и стари сарадник крагујевачке

„Црвене заставе“ (производња брисача за путничке аутомобиле) произвео је прототип до сада увоженог електромотора за фрижидере и већ је склоп љен трогодишњи споразум 0 испорупи са „Георги Наумовом“из Битоле...

• •

То су вести из привреде лесковачког краја.

Вести — о свему што је текуће ових дана. што је већ други корак, што је већ: привређивање у условима ре-

форме. ј П. Пејатовић В. Вељковић

и сссвннихбисеводатовновиоробоеооаоора олово иоеровер новину нова ада одабрано гаовасеповемвааонна нивое У.

| /

КОНЦЕРТ ЗА КУВАНИ КУКУРУЗ

модерног и практичног. У доба апсолутног господаре“ ња шпеничне погаче на на итим трпезама — зар ћемо некога сматрати сиромахом или цицијом ако се машио за куван кукуруз7 И зар би се неко усудио да прође овом истом главном улицом са комадом најбоље погаче и најбољег сјеничког сира2 То би било и примитивно и неукусно!

Ширина „Охридског лета“, његов савезни значај и многострукост његових У метничких радова, бројност његових · приредби, чињени ца да се скоро све те уметничке · сензације конзумирају у отвореном простору овог града, који је, сам за себе, отворена изложба и уметност у слободном простору, омогућавају да се Охриђани и гости осећају сло бодно и природно. У Пул ској арени, под светлима кинопројектора и у сјају широких филмских платана, на Ловријенцу, поред Хамлета и Јага овако неш то није ни замисливо. Охрид је нешто друго — ком бинација мора и реке у сла тководном кориту које се зове језеро у мешавини но вих, корбизијевских грађевина и старих здања пуних пеницилинске дивне мемле — све се може и све је у најбољем реду!

И са овим ексклузивитетом и без њега Охрид је Охрид, и његово лето је пу но зрења — на пољима и њивама, на тврђави и кон

цертном подијуму. ,

Божо Булатовић |

Ове године забележен је веома велики скок цена по врћа: у августу су биле за око 64 одсто веће него пре годину дана. Притом, разлике су врло велике. Кром

' пир је почетком септембра

био најскупљи у Битоли |120 динара, а најјефтинији у Бјеловару, Суботици и Призрену — по 80 динара килограм. Парадајз је исто времено на пијацама продаван у Марибору и Госпи

ћу по 300 динара, у Љубља ни, Загребу и Ријеци око 250, а у Зрењанину, Суботици и Сомбору по 100 динара, Призрену 50 (најчеш ће цене). Пијачна цена цр ног лука, такође најчешћа, била је у Мостару 180. а У Шапцу свега 60 динара. У осталих педесетак посматра них градова цене су билеу оквиру ових распона.

Ове разлике, саме по себи, говоре да је ненормално високим ценама кумова ла трговина. Да је промет боље организован, не би се могло десити да поврће бу де у једном крају земље „два до три пута скупље не то У другом као да'се превози из једног краја све та у други, а не из комуне У камуну. Наглашен административни утицај који спутава токове робе, моно полизам и локална обојеност тржишта на коме се најчешће зачаурило по јед но, предузеће, уситњеност, ' недовољна опремљеност, то су главне слабости и ма не трговине којој још увек успешно конкурише сељач ка пијаца, зембиљ.

Но, потпунији одговор на ' питање зашто је поврће ску 'по добијамо тек ако пођемо од саме производње. Ста ра је истина да без навод| њавања, агротехнике и за 'штитних мера нема интен зивне производње поврћа.

| А свега тога изгледа недо| стаје нашој пољопривреди. ' Стога се производња коле

ба, осцилира горе-доле, Ви | ше зависи од климе, него |од самих произвођача. Ево ' неколико _ индикатора о |њој.

Према процени Савезног | секретаријата за индустрију и трговину, у протеклом периоду било је на тржиш ту око,20 одсто мање поврћа него прошле иначе род| не године (воћа 30 до 40 од сто).

Према статистици, прош ле године било је под повр ћем око 577 хиљада хекта ра, или 7,5 одсто ораничне површине. То је за 33 одсто више него пре рата, а-

Страна 5-

Шта предложе будући први закон о стручној спреми и усавршавању здравствених радника

ПОДЕЉЕНА МИШЉЕЊА

О ЛЕКАРСКОМ СТАЖУ _

Савезни секретаријат _ за здравље и социјалну политику, Као предлагач закрна о

' стручној спреми и усавршава

њу · здравствених радника, консултовао је пре , израде Преднацрта разне високе научне и стручне установе, про фесионалне организације и управне органе, између осталог, и око стажа лекара. Питање из упитника је гласило: — Да ли стаж за лекаре, зубне лекаре и дипломиране фармацеуте треба да траје го дину дана после завршених студија, или га ваља, убудуће, уклопити у редовне студије2 И догодило се оно што се могло | очекивати с обзиром на дискусије које се већ годинама воде. сракултети, санитетска управа Југословенске народне армије, републич ки заводи, секретаријати за здравство, професионалне ор ганизације лекара, зубара, фармацеута и медицинских радника — поделиле су се у мишљењима. Једни су за то да лекари треба и даље да стажирају. после 1 студија и то у трајању од годину дана, али организовано, под контролом и према одређеном програму у одређеним, за то стручно квалификованим здравственим у“ становама. Они који не деле

да. стаж буде обавезни део наставе, али да се изводи током редовног школовања, Ако је судити по броју одтовора за и против стажа у досадашњем, класичном обли ку, онда су бројнији они ко ји сматрају да стаж треба стручног, практичног школовања бУДУ ћих лекара. Деветнаест факултета, секретаријата и професионалних ортанизација предложило је да стаж и даље буде онакав какав је.и

: досад. Интересантно је да су

се за такву концепцију заложили готово сви медицински факултети, изузимајући загребачки и љубљански.

Да би слика првих располо жења у дискусији око стажа (а то је и први покушај да се стаж законски формулише, одреди његово место у стручној спреми и усавршава њу лекара) била потпуна, ваља рећи да су се и посла-

ВРЋЕ НАШЕ |

ли ипак још увек мало. Производња је, гледано У просеку, нешто брже расла од сетвених површина, али не и брзо.

Приноси се, међутим, при лично колебају. За последњих седам година (1957—63) приноси кромпира износили су од 86 до 115 метрич ких центи, грашка од 6,7 до 12,9 мц., парадајза од 119 до 185.

И потрошња осетно варира: од 119 килограма по становнику, колика је била 1957. попела се у 1960. на 136 килограма, да би две године доцније пала на 129, и прошле године достигла 139 килограма. Оцењује се да ће ове године по ново пасти на 116 килотра ма. Поврће је у исхрани још недовољно заступљгно, свега са око 8,5 одстоа воће са 2,8 одсто.

Зашто производња толико осцилира — једне године имамо „хипер продукци ју“, а друге мањак.

Пре свега запажа се да друштвена газдинства, која су иначе носиоци напред не произведње, заобилазе поврће. Од сваких 100 хектара под овим културама, само два су њихова. Ова газдинства чак и смањују и онако мале површине; прошле године су имала под поврћем око 19 хиља-, да хектара ,а ове свега 13 хиљада.

завршетка“

овакво мишљење, предлажу |

ници Одбора за здравство и социјалну политику Савезног већа Савезне скупштине, кад "су пре неколико дана расправ љали о Преднацрту, бројније изјаснили за стаж као про дужетак практичног стручног усавршавања после завршених студија.

За и против звања . примаријуса:

„ Стари Закон о јавним службеницима који више није "на снази познавао је и оваква звања здравствених радника: примаријус, здравствени саветник и виши здравствени саветник. Пошто код нас више не постоји административно, чиновничко напре довање престала је и потреба за оваквим звањима. Вероватно зато Преднацрт 38кона не предвиђа звања при маријуса, саветника и вишег саветника.

Савезни секретаријат за здравство и социјалну политику, међутим, консултовао је о овоме установе које смо већ набројали. И 12 факултета, секретаријата, завода, професионалних организаци ја заложило се да остане назив примаријуса. Међу њима су Савезни завод за здравствену заштиту и Савез лекарских друштава Југослави је. По њиховом мишљењу зва ње примаријуса не би више било везано за чиновничко напредовање, већ би то било стручно, друштвено признање људима са највишом стру чном спремом и добијали би га лекари који раде у болницама, али и лекари који раде у амбулантно-поликлиничким установама.

Друге измене звања

У члану 9 Преднацрта каже се да се здравственим рад ницима сматрају они стручњаци који имају следећу спрему: медицински, стомато лошки и фармацеутски факултет, вишу средњу и нижу медицинску школу. Према томе, постоје следећа звања здравствених радника; ле кар. зубни лекар, дипломирани фармацеут, виша медицин ска сестра, виши медицински техничар, медицинска сестра, медицински техничар, болничар, хигијеничар и зубно-ле-

И задруге су се, сем изузетака, веома мало ангажо вале у производњи. Неке од њих су истина, ове године направиле прави „бум“ с поврћем. Задругау Фрутогу на око 500 хектара произвела је-12 до 14 хиља да тона поврћа и има два пута веће приносе од просечних. Али она располаже са око 30 агрегата за на водњавање; задругари има ју око 600 бунара. Футошка задруга је унапред уго ворила продају робе и гарантовала — произвођачима минималну цену. Таквих за друга је, међутим, мало.

Корени ове „апстиненције“ друштвених газдинстава и задруга леже пре све га у недовољној заиптере-

сованости за ову производ

њу, која може да буде вео ма уносна, али у садашњим условима и ризична.

За произвођаче је тренут но поврће у неку руку „мач ка у џаку“. Ако та доста засеју и добро роди, онда кубуре са продајом, не могу често да нађу купца и роба пропада. Тада се пов лаче из производње. Али већ следеће године тржиш те је „гладно“, цене високе — прави мамац за произвођача. Стога се и родила идеја, па и предлози, да се произ

вођачима гарантује мини“ мална цена поврћа — ана-

Са београдске пијаце

карски помоћник. _ Дакле, Преднацрт не предвиђа: медицинског и апотекарског ла боранта, масера (млађег здра вественог техничара), дечју не

говатељицу, зубара, санитет- |

ског инжењера. медицинског техничара, здравственог сара дника 5 П и Ш врсте, Разлог за предлагање укидања ових звања је у томе што је стручна спрема коју су неки стручњаци досад добијали не довољна за данашње потребе здравствене заштите. Пред · нацрт предлаже потпуно уки дање медицинског и апотекар ског лаборанта и масера. Дечје неговатељице би се убудуће школовале на вишим и средњим медицинским школа ма. Санитарни инжењери, ме дицински техничари и здравствени сарадници 1, П и

врсте остали би и даље као здравствени радници, али 0вај закон не може да их пред види као будућа звања јер се он односи само на звања стручњака са медицинском спремом, а'они немајау меди

инску спрему. '

О предлогу о укидању зва ња зубара било је много разговора међу посланицима Одбора за здравство и социјалну политику Савезног већа Савезне скупштине. Готово сви посланици били ву једнодушни у захтеву да се звање зубара мора _ оставити, јер су наше потребе у заштити здравља становништва та кве да ће зубар као здравствени радник на превентивном послу бити још годинама веома потребан.

Преднацрт закона предвиђа укидање стицања стручне спреме путем курсева, посебних стручних испита ји осталих помоћних течајева. Остаје само могућност образо вања кроз редовно и ванредно школовање. Зато што искуство показује да здравствени радници који су стицали стручну спрему кроз до пунске испите нису били У стању. да пруже добру здравствену заштиту. да успешно стручно раде на радном ме-

И. Бунушевац

по

логно. неким другим пољопривредним производима

И само уговарање, казао значајна с" карика између произвођача и купца, могло је и може да пружи овом првом гарантију за це ну и пласман. Али сваки уговор, па и овај, вреди оно лико колико се поштује. Ра чуна се, међутим, да је досад једва сваки други уговор реализован. Стога није чудо што уговарање јењава, уместо да буде обрнуто. Фондови ризика, сем у Бео граду и још неким великим градовима, су још мали и не представљају солидну материјалну базу за стиму лирање производње.

Ако би се, уз то тржишни механизам више ангажо вао на откупу у периоду када је понуда највећа, недозвољавајући да поврће пропада, — не би више би ло места несигурности и страховању за пласман. Тр говина се међутим господски понаша у тим данима, преузимајући само онолико колико јој је тренутно потпебно. Разуме се њој је за једну такву акцију потребна олговарајућа опрема.

Снабдевање поврћем и це не. дакле, зависе како од организованијег промета. који би могао да пружи снажан инпулс ' производ“ њи, тако и првенстзено од мера у самој производњи

Данило Вуковић