Борба, 20. 05. 1967., стр. 4

4. СТРАНА — БОРБА Мр

Тито отворио Међународни

сајам технике

(Наставак са 1. стране)

Пошто су генерални директор Сајма Јаша Рајтер и председник Скупштине града Бранко Пешић поздрави» ли председника 'Тита, госте и излагаче говорио је члан Савезног извршног већа Хакија Поздерац. Он је рекао да су сајмови технике у Београду много допринели спе цијализацији производње у земљи, ужој подели рада и бољем технолошком и производном упознавању дома»

ћих и страних предузећа.

Поздерац је нагласио да даљи развој технике и тахнологије у југословенској ин дустрији неминовно захтева тражење сопствених рсшења за даље унапређење индустријске производње али исто тако и уже понезивање са страним партнерима. |

Смотра југословенске производње

У хали Ш председчика Тита дочекали су Ђорђе Стрижак, генерални директор пословног удружење „Прогрес-инвест“ и директо ри свих 27 организација -ко је чине ову специјализовану корпорацију за извоз и увоз опреме и извођење ип вестиционих радова у земљи и иностранству.

Стрижак је најпре честитао другу Титу на избору за Председника Републике, 2 затим му приказао један штанд за другим: од ипститута „Борис Кидрич“ из Винче, „14. октобра“, хемиј ске процесне индустрије, до макете рудника Бор, Том приликом председнику Титу је приказана и велика ба карна анода коју је он излио 7 јуна 1961. године при ликом посете овом великом колективу.

Пред штандом „14. октобра“ Председник је посматрао извесно време демонстрацију чеоне глодалице са програмским _ управљањем на пнеуматском принцилу То је нов, савремени произ вод, заједничко дело круше вачке фабрике и источноне мачке фирме „Реглверк“ из Дрездена.

Овде су, заправо, домаћи произвођачи приказали почетке праве кооперације на ших и страних фирми. „Електросрбија“ на пример, производи прекидаче заједно са швајцарском фирмом „Шпрехеришу“, а „14. октобар“ опрему са пољском фи рмом „Центрозап“.

Председник се посебно интересовао за модернизаци ју, аутоматизацију и резул тате иступања наших преду зећа на страним тржиштима. Представници радних ор ганизација и удружења сажето су га упознавали са по јединостима.

Представник „Енергоинве ста“ обавестио је председни ка Тита о новим пословним аранжманима, извозу и уре ђајима за нову процеспу ин дустрију.

„Првомајска“ је приказала алатну глодалицу Г 501 која је произведена у сери ји од 700 комада. То према речима инжењера Отокара Лисија, представља огромну серију не само за нас него и за сваку индустријски ра звијену земљу, поготову кал се ради о оваквој врсти ма шина. Цела серија је прода та — 200 стругова фирмама у САД, а 700 у другим зем љама конвертибилног подру

чја.

Сарадња. са страним привредницима

"У хали П, где излажу хе-

мијска и електроиндустри-“ ја, друга Тита је први доче као и поздравио генерални директор Електронске инду стрије Ниш инж. Владимир Јасић. Он је рекао да елек тронска индустрија увелико производи портабл-телевизоре и индустријске рендген апарате по систему „Сименс“. Председник се потом упутио ка штандовима „ипте трисаних радних организација „Искра“, Крањ. _Руди Чајавец“, Бањалука и Ра диоиндустрија Загреб.

У истој хали заједница „Марис“ и загребачки „Раде Кончар“ приказали су низ нових производа за домаћинство — машина за пра ње рубља и електричних штедњака. Представници „Кончара“ обавестили су друга Тита о пословној сарадњи са италијанском фир мом „Кастор“, истичући да су оба пословна партнера преузела на себе подједнаке међусобне обавезе,

Разгледање експоната пре кинуо је за тренутак један посетилац који је пришао Председнику и обратио му се на нашем језику:

— Изволите да Вам, друже Председниче, Ваш стари друг из партизана, Вилхелм Броткијевич, из Јољске, честита на избору за председника Републике.

Председник Тито се при» јатно изненадио и захвалио. У знак сећања, Броткијевич, који је учествовао у НОЋ,

а сада је професор на Вар-

шавском политехничком фа култету, поклонио је друту Титу своју најновију књигу „Техника мерења радиопријема“. У хали 1 — металопрерађивачка индустрија и маши ноградња. Домаће и стране фирме једне поред других. Председник се најпре задр жао пред штандом совјетског спољнотрговинског пре дузећа „Станкоимпорт“ из Москве.

Београдска пивара изложила је машину за аутомат ско пуњење пива фирме „Енцитер“. На молбу представника фабрике, Председ ник је притиском дугмета ставио ову машину у потон. Хала У — инострани пословни центар

Представници информати вних штандова Француске, Пољске, Аустрије, Италије, Велике Британије, Холанди је, Мађарске и других зема ља срдачно су поздравили председника Тита позивају ћи га да види експонате. Ха ла 5 је цела претворена У инострани пословни центар. На отвореном простору званице су се специјалним возилима превезле до хале У1, УШ и ТХ. Уз пут се друг Тито задржао на изложби проналазача. Извесно преме разгледао је и специјал ни теретни вагон за превоз тешких делова за хидооелектране и термоелектране, највећи у Европи, израђен у нашој фабрици у Краљезу.

На изложби грађевинарст ва представник Дирекције за изградњу Новог Београда, Тома Девалд, упознао је друга Тита са резултатима подизања града на левој обали Саве за протеклих 20 година и са пословима који још предстоје.

На крају, друт Тито и остали гости посетили су изложбу ручних алата САД, усавршене, скоро аутоматизоване, намењене индустри ји, занатству и домаћинствима и изложбу мерних ин струмената и фото технике совјетске фирме „Машприборинторг“ из Москве. Мно ти од ових производа су по вина, а неки су тренутно из ложени само још на светској изложби у Монтреалу.

Око 13 часова друг Тито се упутио ка клубу послов вих људи где су га дочека-

она данас брзо осваја. То је, такође, знак да су наши стручни кадрови и произво ђачи на висини. Некада је

уз

| техничких услова произзод | ње. што није могло одједзн пут да да резултата у свим областима. Поред тога, у и-

Председник Тито разгледа мини-телевизоре Електронске индустрије |.

сам већ говорио о томе да ми не можемо напредовзти са малим ситним фабрикама у којима ће се радити на

данас то иде Значи да смо учинили велики напредак у погледу образовања технички способ них кадрова,

Импресионирао ме је и ве лики број страних излагача. који су изложили мноте нове производе. То свједочи о великом интересова њу иностранства да у Југославији пласира своје лроизводе и да сарађује са нашом индустријом. С друте стране, то нас обавезује да се што прије оспособимо да у међународној подјели рада равноправно учествујемо са иностраним фирмама и произвођачима.

Постоје разне тешкоће ко је нас сада још онемогућавају да у пуној мјери идемо тим путем. Наша привредна реформа ангажовала је мно га средства за усавршавање

ло њега сада не може тако лако доћи. Можемо тотопо | рећи да се понекад брже до, бију доларска средства од динарских, А то је велики успјех, кад се има у вилу! ла смо ми некад морали да ' тозжимо начин како да до- | ђемо до долара. Због тога ја вјерујем да ћемо ми ту тешкоћу савладати. Само, наши произвођачи би требало да се прилагоде посго јећим условима и да користе материјалне могућности које постоје.

И овог пута морам да ка- | жем да сам веома незадо- | вољан спорим темпом интеграције и специјализације | наше индустрије. Изгледа да наши људи још нису са- | гледали све могућности ко-

| је пружају специјализација

и интеграција. Годинама

веома 6брзо,|рали смо динар, тако да се! увиђа да се више не може

тако. Специјализација је битан услов за учешће у ме ђународној подјели рада; А то значи да морамо појеф- | тинити производњу, јер су наши производи још увијек скупљи од иностраних. Моја жеља је да наши произвођачи који се још колебају у погледу интеграције што прије савладају ту слабост и ла брже кренемо у том правцу. као и путем специјализације и повећања извоза. Читава наша приврепл; треба да се више оријентише на извоз, који у исто вријеме обезбјеђује и већи увоз и коришћење техничких достигнућа из иностран

ст"ва — рекао је на крају

своје изјаве председник

Тито. ' Н. ЂУРИЋ Д. ВУЛИЋ

Пободом 25-одишњице смрши Раде Кончара

Свечана академија у Загребу

Загреб, 19. маја

У великој дворани Студентског центра у Загребу вечерас је одржана комемо ративна свечаност поводом 25-годишњице смрти народ ног хероја Раде Кончара, се кретара ЦК КП Хрватске и члана Политбироа ЦК КП Југославије.

Академији у спомен на Рада Кончара, коју су заледнички организовали Цен трални комитет СК Хрватске, Градски комитет СК За греба и фабрика електричних уређаја која носи његово име, присуствовали су, поред чланова породице по гинулог хероја, делегација цКк СКЈ са Јованом Веселиновим на челу, председник ЦК СКХ др Владимир Бакарић, председник Оабора Хрватске Јаков Блажевић, председник Извршног

већа Сабора др Савка Даб- |

чевић-Кучар и други истак нути јавни и културни рад| ници.

Уметнички део програма извели су глумци загребачких позоришта, солисти а пере и чланови Студија за савремени плес. О револуци | онарном лику народног хе-

роја Раде Кончара и њего-

вом партијском раду гово“ , рио је Карло Мразовић.

| _— Немогуће је у једном | кратком говору. изнети ма ји најкраћи преглед рада и ' револуционарног деловања | Раде Кончара, рекао зе, између осталог, Карло Мразо вић, али се мора истаћи да је он као секретар Централ ног комитета КП Хрватске и члан Политбироа био темељито упознат са целокуп

ли представници радних ср| дим радом и борбом Парти-

ганизација и пословних удружења. На улазу у клуб, председника Тита поздравио је председник Градске привредне коморе Дутцан Пуђа. На молбу новинара, друг Тито је дао следећу из јаву за штампу:

Изјава друга Тита

„Овотодишњи Међународни сајам технике оставио је на мене снажан утисак, тако ла ја сматрам да је то најбоља сајамска приредба која је до сада одржана У Београду. На њој су показани многи новитети из области технике и разне савремене машине које су толико потребне за модерниза цију и реконструкцију предузећа. Исто тако, Х1 Ми народни сајам технике Ј

ванредно успис и у погледу организације, и ја честитам његовим организаторима. Радујем се што се и нв овом Сајму види да наша ин дустрија може да иде гото-

је и радничке класе. Кад је влада Цветковића и Мачека приступила тројном пак ту, што је изазвало свеопши ти револт народа, Кончар је био у Београду. Код Вуковог споменика 27. марта 41. године, на импровизованој товорници он јеприсутне одушевио својим говором: „Другови омладинци и радници, доживели смо најзад срећан дан да можемо сме ло и пуним грудима да изра зимо своју љубав према #2шем моћном брату Совјетском Савезу... Тај пакт што та је закључила бивша вла

во У корак са иностраном у | да бацио је на бм погледу усавршавања техни| змијски пива сазива

ке и нових троизвода. Има ке

мното нових машина које су наша предузећа троиз-

вела без лиценце. А када се Раде К

Немачке...“ | Кад је почео фашистич| Кћи напад на нашу земљу

ончар сазива седни

ради о производњи на осно- | це Централног комитета, дву лиценце, важно је да се! билази све крајеве Хрват-

ске, даје директиве за припремање устанка и сакупљање оружја. На једном таквом задатку, после саветовања које је под руковод ством друга Тита одржано у Столицама, Раде Кончар | одлази у Сплит где је 27. 0 вембра 1941. године ухапшен. Из писма које је успео да протури и поред строге контроле и из причања оче видаца сазнајемо о страховитим мучењима приликом саслушања и у току истраге. Рањен и на смрт тучен, своје последње мисли упућује свима онима за које ће дати свој живот. На крају поздравља своју другарицу

Комеморациј

Поводом 25-тодишњице смрти Рада Кончара, у Земуну и Београду одржаће

| нифестација и свечаних а-' кадемија на којима ће се. | евоцирати успомене на овог | народног хероја, кога су фа | шисти стрељали 22. маја 1942. године.

Синоћ је у Народном уни | верзитету „Стари град“ одр жана свечана академија којој су присуствовали радни ци Градског саобраћајног предузећа. Изнесено је да је у некадашњој Електричној централи 1926. године радио и Раде Кончар, који је нижу техничку школу за вршио у Београду.

Данас пре подне ученици основне школе „Раде Кончар“ у Земуну извешће пригодан програм, а поподне у 17 часова у истој школи одржаће се свечана академи

се неколико пригодних ма- |

и свог наследника кога на жалост никад веће видети.

У зору 22. маја, пошто је осуђен на смрт, са групом другова пребачен је у Шибеник џ стрељан. На питање да ли тражи помиловање, Раде је одговорио; „Ми лост не тражим нити бих вам је дао!“ Последње њего ве речи биле су: „У груди пуцајте, кукавице, чега се боји..“, _Фашистички плотун прекинуо је последњу реч и живот друга Конча| ра, који 1е волео слободу и | живот достојан човека, за шта је положио и сопстве-

ни живот. пп.

е у Београду

ја. Ученици су између осталог, припремили рецитал „Сећања на Рада Кончара“. У понедељак пре подне биће положени венци на спомен-плоче у улицама Рада Кончара у Београду и Зе муну. Истог дана у школи ученика у привреди „Раде Кончар“ одржаће се свечаност и спортска такмичења. Б. ч.

цине у Лондону,

Марко Вучковић — секретар Савета

федерације

Решењем Председника Ре публике, за секретара Саве та федерације постављем је Марко Ручковић досздашњи подсекретар у Гезерђћлпом секретаријату Прздегднеха Кегублике, (Танју)

Др Душан Јурић ~ шеф кабинета председнина Савезне онупштине

Др Душан Јурић, досадашњи секретар Организацио но-политичког већа Савезне скупштине, постављен је

узроке рака — болести брињава.

— Дневно у сваком чове ку се рађа милион ћелија које су у суштини рак, рекао је између осталог лондонски професор, а затим је, полазећи од основног пи тања — шта је управо рак — указао како се, према садашњим сазнањима, ваља борити против ове боле сти.

У телу човека сваког дана има од хиљаду милијар

ди до десет хиљада мили-'ј

јарди деоба ћелија! Рачуна се да једна ћелија на десет милиона деоба има карактер малитне ћелије. То је управо рак. Према томе,

сваком човечјем организму сваког дана настаје милион

за шефа кабинета председника Савезне скупштине,

малигних ћелија захваљујући мутацији ТОКОМ деобе

Ин

(поразум: Зеница _

одизањем капацитета железаре Зеница,

о стварају интегрални капацитет који ће милиона тона челика |

Синхронизованим п

Скопје и Смедерев 1970. давати око три Зеница, Смедерево и Скоп-

"Три железаре:

тећрација ђисокоћ стила

је потписале су трипартитни споразум о ме-

ђусобној подели рада и изгра "Формално то није интеграција. значи стварање једног интегр луршког капацитета, потпуно 0 на домаће сировине, који ће 1970, годи вати близу три милиона тона челика. споразум о којем је реч, за

овим ефектима,

разлику од многих др организама, који су сам пред државном управом,

дњи објеката. Суштински то алног црнометаријентисанот не даМерен угих интеграционих о параван за наступ представља прву су“

штинску интеграцију високог стила рођену по-

сле реформе.

Промашене концепције Ни једна индустрија (196ле реформе није добила у наслеђе толико „грехова и промашених концепција као

утдустрија челика. Разбацл

на у четири-пет центара цр не металургије, подизанлх у различито време са нат'риз лиучитијим концепцијама (ог аустроугарских до оних гоћених у годинама погпуне економске блокаде), недовр шена и једва способна да да је 15 милиона тона челика кад се границе оптимума за устављају на 3—4% милиона тесна, она се последњих т)дина обрела са претенлхиоз вим плановима и јасним са звањем да „држава“ нема ви пара ни расположења де истовремено финансира тра дњу неколико железара.

„Последња кап“ која је прелила чашу металуршких недаћа била је отварања гра вице страном челику. Још се сећамо јануарских »жало појки на демпинг, нелојолну страну конкуренцију итд. Последњих месец дана жалопојке су престале м прна металургија је без кумова ња „државе“ и „својих република“ предузела хораке да своје цене и трошкове приближи оним у свету, ка ко'би могла да издржи. удар це стране конкуренције.

Ка европским оптимумима цитета који не би били пот пуно искоришћени.

Садашњим споразумом, у“ место да Зеница и СмедереРО истовремено подижу високе пећи, то ће учинити са мо трад на Дунаву који ће снабдевати осталу двојицу серовим твожђем. За то зре мЕ Зеница ће подизати оста ле објекте за прераду. Гек касније кад се појави потџе би за новим високим пеђима лолази на ред Зеница.

Уместо да Смедерево подиже нову ваљаоницу, која не би била у потпуности искоришћена, оно ће челик слати Скопју чија ће ваљао ница на тај начин постати потпуно искоришћена м рев табилна. Кад скопска ваља овица постане преуска, тек онда долази на ред изградње ваљаонице у Смедереву итд.

Синхронизујући изграцњу објеката, уместо да се И ши 890, утрошиће се сзега 620, или око 270 милијарди старих динара мање. Од тога 60 одсто треба да обезбеди Инвестициона банка, а 40 одсто предузећа са осталим банкама. Што је мајва жније, производња ће се знатно брже заједнички по већавати тако да ће 1370, кад је планом предвиђено да се произведе 3,2 милиона тона;“"нова-трупација у томе партиципирати са 2,120.000. Са капацитетом од око три милиона тона, сна се приближава европском оптимуму. Године 1980. про

Зеница, Смедерево и Скоп | изводња треба да се повећа

је споразумели су се па пла| на око шест милиона

тона.

нове о даљем развоју, које| На тај начин за следећих

су раније имале у фиокама, синхронизују. Да их пису мењале свака би за себе подизала нове високе пећи, ва љаонице, челичане. То би во

10—15 година сене може

СУБОТА, 20. МАЈ 199),

Другим речима, уместо па „држава“ одређује оптимуме (Француска је недавно 16 нола такав пропис, а чдсле реформе било је доста речи да се и код нас донесе), при вреда је тај посао узела у своје руке, доводећи чак и државу У ситуацију да не меже да почне традњу не ког новог објекта, -

Уместо СМ пећи, конверторске челичане

Осим синхронизовата про извеодње и искоришћавања капацитета, спроведена је интеграција научноистраживачког рада. Уместо да подижу нове институте у Смедереву и Скопју, зашта би требало пет милијарди старих динара и око две ст) тине инжењера, зенички цр вометалуршки институт, је дан од најбољих те.врсте земљи, преузеће послонг 25 све После заједничке акци је на организовању куполи не и продаје, „тројка“ ће се посебно окушати на „дубицсвом оплемењивању“ гвоз дене руде како би је дубила са 60, уместо са 50 одстотња жђа. Што је најзначајније, . све новоизграђене јединица представљају последњу реч технике. Од 1971. уместо че лика произведеног у СМ пе ћима, производиће се конвер торски челик који је за 5 одсто јефтинији (100 тома че лика у СМ пећима се произ води за пет часова, а У. Бо" верторима за 50 минута. У класичној производњи челик се пре ваљања неколи ко пута хлади итреје, а 5 конти-производњи се само једном охлади и једанпут, загреје, тако да отпада про. изводња ингота што појеф=. тињује производњу за. још 25 одсто.) Бо: | Другим речима после 1970. Зеница, Скопје и Смедерево ће бити. на, нивоу прој“водних трошкова евроцске челичне индустрије. „Са | савременијим техну кин средствима у рукама -- ха“ же инж. Чеперковић, -- ди“ ректор Железаре Смедерево“ — свака неконкурент“

ност иностраним трошкови“

практично ни помишљати | ма и ценама значила би са-

на подизање нове железаре (за рентабилну железару го

требно је три милиона тома) | вост.“

дило даљем удвајању капа'јер нема тржишта.

мо нашу сопствену неспосаб

Јованка БРКИЋ

САСТАНАК ГРАДСКОГ КОМИТЕТА СКС БЕОГРАДА

() тезама и политичкој акцији

— И после појаве Нацрта теза о даљем развоју и реорганизацији СКЈ било је ишчекивања да комитети, пленум ЦК и други дају иницијативу — речено је синоћ на састанку Градског комитета СКС Београда како да комунисти и организације приступе Тезама. Таква ситуација већ је пре вазиђена. Другу половину маја карактеришу бројни састанци организација ипо литичких актива на којиМа се врши избор и припре-

у ексклузивном „Борбе“ и „Вечерњих лечење и која данас највише за-

ћелија, Дакле, У сваком чо веку сваког дана има милион јочетака рака!

— Када природа не 6; мала неке механизме Оле не човечанство би брзо под легло раку, нагласио је про фесор Елис. Пошто _ се У. природи то ипак не деша1 можемо закључити да

ав постоји рам одбране

Истраживачи се "суочаваУ И са питањем: згшто на стају такве мутације

— То изазивају унутрашЊи и спољни фактори, каже професор Елис. унутрашњи фактори још нису довољно проучени, али међу њима, на пример, наслед Ство итра улогу. Од спољних фактора су значајне

ма разрада питања истакнутих у Тезама која су од нарочитог значаја за дело-

'вање комуниста у њиховим

срединама и конкретним ус ловима.

Градски комитет СК Београда и сам се придружује иницијативи чланства, па ће 26. овог месеца на проширеном састанку на који су позвани многи друштвено политички радници, рећи своју реч о кључним де ловима Теза, као и — питањима која су од нарочитог

канцеротене материје, међу којима су дуван, разни катрани, смоле, чађ, зрачење и друте, Кад бисмо поз-

навали унутрашње и спољ |

не факторе, могли бисмо да се пазимо од рака. Али, они нису довољно познати. Дак ле, како се спречавају малигне мутације, односно на стајање рака7

Професор Елис сматра да на то питање одговара теорија аустралијског научни ка Бернета који каже да су лимфоцити ћелије лимф них жлезда, одбрана којау ништава ове малигне ћелије. Лимфоцитима у томе по маже и тимус грудна жлезда. Процесу уништава ња ових „милион ћелија ра ка“ помажу и наследна свој ства сважог човека. МеђуТИМ, код неких људи та од брана и може толико бела бити да у року од неколико година човек оболи од чак неколико врста рака. Орга НАМ може ослабити од бо о“ а нарочито у старо-

— Кад се рак већ утв

рди. открије, сигурно је цело те

значаја за комунисте овог града. Тезе дају повода за богату дискусију али, ре“ чено је на састанку, обим мисаоног подстицаја И оспо собљавања СК за идејну борбу, оне налажу и широ ку конкретну политичку ак цију ради остваривања за“ датка реформе и самоуправ љања.

Синоћ је такође заказана и друга седница Десете градске конференције СКС Београда за 10. јун. Е М

Разођор са др Максђелом Елисом аознашим канцеролаотом из Лондона

Помагати природну одбрану од рака

Максвел Елис, декан Института за постдипломске студије оториноларинголошке медипознати енглески ис

аживач и хирург у области рака, 5 разговору са новинарима новости“ ивнео је своје погледе на

ло преплављено ћелијама одвојеним ол примарног ра ка. Али; од свих тих ћели“ ја неће се развити рак, јер природна одбрана „ради.

Лондонски научник Мак“ свел Елис управо истиче значај пасивне и активне одбране организма. Засад међутим, нема пасивне 09" лошке имунизације од Ре“ ка. Уместо тога, лекари примењују средства која у“ ништавају или заустављају раст малигних ћелија то је хемотерапија, Што 68 тиче активне имунизације — у свету се улажу напо“ ри да се на неки начин а тивирају и повећају (1ру" родне одбрамбене снаге ор танизма,

— Пошто највише њен о лимфоцитима, изгледа » оправданије да треба Тре жили начин да се тима 00 могне у борби против Ре каже познати канцероли То је, како ми је позз". пут истраживања Ко. . бави проф. др Срећко 108 винец у Београду.

др Богдан