Борба, 20. 05. 1967., стр. 5

СУБОТА, 20. МАЈ 1967.

Значајни подузђатш наша дба

најђећа рудника

Заједничка технологија _ Креке пи.

Бановића

Само коришћењем резервних делова једног и другог рудника уштеде од 35 мили-

она нових динара

__ Тузла, маја Јединствени облик интетрације успоставила :у наша два највећа рудника Крека и Бановићи, Ови колективи са укупно 12.800 за послених, удружују снаге и покушавају заједничким на порима да преброде кризу угља.

Суштински то је техноло шко-техничка интеграција која повезује заједничке ру дарске интересе. После удруживања око 70 милиона нових динара за изградњу суседне термоелектране, ово је најкрупнији преокрет у пословању рудника.

Заједничка битка за јефтинију тону

Крека и Банозићи заједно дају трећину југословен ске производње утља и располажу са 22 одсто наших укупних рерзеви. Са капацитетима од преко 7,5 милиона тона доскора нису мо

Рудари Бановића: Напори за

тли ни приближно да мод-

| ту и вођење заједничке битке за јефтинију тону донеће велике користи. Само коришћењем резервних делова одледиће се око 35 ми лиона нових динара. Милиони ће се уштедсти и кад

се концентрише техничка опрема и од извођача ра дова са стране преузме одводњавање радилишта и ру ковање експлозивом на површинским коповима. Неслућене резерве крију се у концентрисању кадрова, јер басенски рудници имају на гример, око 130 инжењера и више стотина техничара.

Значајни ефекти могу се постићи у заједничкој набавци и коришћењу разне опреме и материјала, затим у обједињавању саобра ћаја и лабораторија.

Обрада тржишта и повезивање комерцијалне делат ности биће посебна брига рудника. Циљ је да се пред широком потрошњом и ин-

превазилажење кризе угља

дустријом појављују једин-

мире потражњу а у овој го |ствено пласирани и мрки у-

дини не знају куда ће с утљем, У последње време руднили тузланског басена затво рили су пет јама и отпусти ли близу 1.000 радника. Још око 2.500 запослених, било због изнемоглости или инвалидности представља потенцијални витак, поготово кад се модернизује технологија. Џа ипак, отпу штање запослених ме олакшава положај рудницима. Зато су они и потражили излаз у интеграцији. Прво су почели да улажу мили“ јарде у суседну термтелек трану која ће, кад буде довршена ЈШ фаза и кад се изгради четврта —трошити око четири милиона тона угља годишње.

Предвиђа се и спижење цена угља. То неће били тешко постићи: и Креха и Ба вовићи потпуно револуцио нишу технологију. Рентабилност ће ускоро знатно бити већа, а продуктивност неупоредива. На пример, Бановићи ће тотово сав утаљ моћи да ваде са површине и вероватно ће затворити све јаме, изузев у Турђевку. Крека ће добити површински коп са капацитетом од милион тона и наставиће да проширује копове близу термоелектра не.

На томе се и заснива одлука рудара) да почну заједничку битку за јефтинију тону. На многим јавним скуповима призредника и друштвено-политичких форума у Тузли колек тивима је обећана пуна подршка у остваривању ових крупних замисли,

Мнлерграцијом интереса „одлеђују“ се милијарде

Зближење Креке и Бановића на широком фрон-

гтаљ и лигнит, где год се за то пружи прилика.

У сваком случају ако се оствари и пола ових замисли, Крека и Бановићи ложивеће своју пословну ренесансу. 7 изгледу је, међутим, да се ускоро организују и разне заједничке службе.

Н. СТАНИШИЋ

___

о ___________________ '-—_-=-__

БАНКЕ, ПРЕДУЗЕЋА И — КРЕДИТИ

У продавницама сарајевског „Метала“ роба на бескаматни кредит

У Сарајеву куповина

само за готово

Сарајево, маја Већ више од месец дана Сарајлије купују робу само за готов новац. Кредитна банка обуставила је 10. априла издавање потрошачких и готовинских кредита. Грађани главног града Босне и Херцеговине неће моћи добити чекове од ове банке чак до 1. јула. Истовремено, Кредитна банка обавестила је трговинско пре дузеће „Метал“ да до краја јуна неће покривати про дају робе путем потрошачких кредита. Тако је ова је дина трговинска организација у Сарајеву, која има ор ганизовану службу за одобравање кредита, престала да продаје робу на отплатуг "Најдужа рестрикција

— Ово је најдужа рестрикција потрошачких кре дита, рекао нам је директор Кредитне банке Едхем Побрић, откако је ступила на снагу привредна реформа. Њен основни циљ је да присилимо ·-тртовинска предузећа да продају робу пот рошачима на кредит, Банка им даје до 70 одсто од цело купне отплате потроптачких кредита на име покриба. Међутим, у Сарајеву са о ко четврт милиона станов ника, изузев предузећа „Ме тал“, ниједна трговинска радна организација нема ор ганизовану службу за изда вање потрошачких кредита. Због тога, обустављање издавања кредита од стра не Банке, знатно је утицало на промет у трговини. Само у Робној кући промет робе трајније вредности смањен је за последњих ме сец дана за око 28 одсто.

Кредит без менице

Сарајевско предузеће „Ме тал“ већ је, међутим, од не ких произвођача артикала трајније вредности добило

понуду за испоруку робе на дужи рок плаћања — од три до шест месеци. Захва љујући томе, ова трговинска организација ускоро ће почети да продаје робу на бескаматни кредит, без меница ми жираната.

— Потрошачи Сарајева, каже директор „Метала“ Авдо Тохољ, моћи ће да ку пе електричне уређаје за домаћинства, штедњаке и другу робу трајније вредно сти на кредит, уз отплату

од четири, односно шест ме сеци. Начин добијања кре дита је врло једноставан. Корисник треба да донесе гаранцију свога предузећа и изјаву да ће редовно отплаћивати купљену робу. За кредит од четири месеца предузеће не зарачунава ни какву камату, а од четири до шест месеци висина камате износи 9 одсто.

Под истим условима „Ме-

тад“ ће продавати робу и де

Једино предузеће „Мешал“ продаје на кредиш — У робној кући промеш опао за 23 одсшо

таљистима на подручју Босне и Херцеговине,

Одлука Кредитне банкео обустављању потрошачких кредита утицала је на радне организације да снизе це не роби на залихама. Сарај лије су се, међутим, већ за ситиле распродаја, па ниу оним радњама где су снижене цене нема навале. Ка да купују за готов новац, грађани више воде рачуна у шта ће га утрошити,

Одлука самоупрађниг органа „Љубљана

за набавку

| погонског | горива

Љубљана, 19. маја Самоуправни органи економске јединице теретног саобраћаја предузећа „Љубљана-транспорт“ одлучили су да се распише самодопринос у колективу за обртна средства за набавку погонског горива и мазива, јер такве набавке више неће бити кредитиране. Три стотине четрнаест чланова радне јединице, ко ја има око 160 камиона, уплатиће у две рате самодопринос од око двадесет одсто личног дохотка, при чему се као основ узимају примања у априлу. Просечан лични доходак у овој економској јединици био је у априлу нешто преко 1.030 нових динара. Овај новац биће враћен члавовима колектива после за врштог рачуна за 1967. го-

6 (Танјуг) „Компас“ отворно пословницу у Шентиљу

БОРБА — СТРАНА 5.

Добршађа се пруга Книњ — Задар

— транспорта“ Због 809 Самодоприное |метара

возови касне месец дана

Сплит, 19. маја Железничка пруга Книн — Задар неће бити предата саобраћају 25. маја, како је било предвиђено овогодиш њим летњим редом вожње. Ова саобраћајница, која северну Далмацију спаја с унутрашњошћу земље преко пруте Загреб — Сплит, биће довршена с једномесеч вим закашњењем.

Разлог је изненадно успо равање радова на последњој деоници, дугачкој само 800 метара, која се налази непосредно пред задарском железничком станицом. же лезничко-транспортном пре дузећу недостајало је 3 милиона нових динара за довршење целе пруге, због че га је дошло до застоја.

Радови су сада наставље ни, захваљујући интервенцији задарске Општинске скупштине, која је преузела на себе гаранцију да уз помоћ привредних органи“ зација овот града обезбеди потребан износ.

Први хидрооглобуси у нашој земљи

Ове челичне торњеве за воду купили су жомби= нати „Осијек“ цм „Беље“

Нови Сад, 19. маја Пољопривредни комбигнати „Осијек“ и „Беље“ први су у нашој земљи набавили такозване хидроглобусе-че-

Туристи ће овде моћи %| пичне торњеве за воду, ко-

да осигурају своја в80-

зила Љубљана, 19. маја

А, ХУСАРИЋ| Туристичка агенција „Ком пас« отворила је данас У| примењује у пољопривреди, Шентиљу пословницу у ко|фабрикама конзерви и инјој ће туристи моћи да оси дустријским кланицама. То

Кредит и за

уређење стана_

У Суботици су укинути готовински кредити, али се на отплату

воже

уводи водовод, молује стан и — иде у позориште

Суботица, маја

Кредитна банка у Суботици је недавно донела од луку да се од три начина кредитирања грађана, директно преко банке, два — укину. Укинути су готовински кредити до 1.000 нових с" динара и кредити за аутомобиле. Тако се сада у суботичкој банци дају само кредити за одређену индустријску ро бу, уз учешће од 30 одсто. Разлика је једино у томе што је сада износ максималног потрошачког кредита повећан за 1.500 нових динара. Раније је, наиме, износ кредита заједно са учешћем грађана из носио 5.000 нових динара, а сада највећи кредит заједно са учешћем потрошача износи 6.500 нових динара. Међутим, у Кредитној банци кажу да су спремни да средства за потрошачке кредите, који се пласи-

рају преко трговачке мреже још повећају. · Али, за сада, од суботичких преду зећа само су четири колек

тива — „Огрев“, „Метеор“, „Јован Микић“ и „Нова бу дућност“ — за то заинтересовани. |Док се, тако, трговина још · колеба да прихвати улогу кредитора потрошача, дотле се свакодневно повећава број индустријских, услужних и других организација које своју робу и услуге продају на кредит... Средства за креди тирање ови колектизл обезбеђују из својих пословних фондова.

Поред предузећа за израду конфекције у робне куће „На-ма“, своје производе — накит, часовнике и сувенире — на шестомесечни кредит однедавно про даје и занатско предузеће „Аурометал“. Молгрекофарбарско предузеће „Трио“ даје шестомесечи кредит, уз учешће од 20 одсто, за мо-

ловање и уређење стана и паркета. Суботичко народно позориште је ове године, пр ви пут, продало око 70.000 улазница за позоришне представе школама, радним организацијама и грађанима на кредит — у две рате.

Однедавно, и комунално предузеће „Водовод“ уводи водовод у станове — на кре дит. Према речима директора ове радне организације, Јосипа Пејића, један при кључак на водоводну мрежу стаје 800 нових динара. Гра ђанин који одмах положи 200 динара биће одмах прикључен, с тим што преостали дуг треба да отплати за четирл месеца.

Тако, ето, Суботичани имају прилике да гледају по зориштне представе на кредит, пију „кредитну“ воду, носе „кредитне“ сатове и накит, живе у станозима уређеним на кредит... Један прави — „кредитни“ град.

С. СТАНОЈЕВИЋ

гурају своја возила, купују | Ре

бонове за бензин и мењају

је производи једна мађарска фабрика из Кечкемета.

Торањ се може користити на сваком месту где нема водовода. Најшире се

омогућава снабдевање питком водом. насеља и са три хиљаде становника. По

новац. У склопу нове по- | с сво је погодан за снабдесловнице, која ће пружати и | вање водом економских дво

услуте, отворена је и модер

| све стандардне туристичке |ришта, а и за напајање сто,

ке у великим товилиштима. У Мађарској има већ 650

на тртовина у којој ће се | оваквих „балона“ капацитепродавати око шест стоти |та од 50 до 200 кубних мета

на производа домаће радиности, информативне публикације, цигарете и пића. Отворен је и експрес-бифе.

Пословница ће бити отворе

ра воде. Већи број хидроглобуса извезен је у ЧССР, Совјетски Савез, Пољску, Алжир, Мароко, УАР и дру ге земље.

Предност хидроглобуса

н ОК: е не, да: а током целе тодине, дању над класичним водоторњем

и ноћу. Од 25. маја Плаве таблице на возилима за обуку

Према новом правилнику Савезног секретаријата за унутрашње – послове, који ступа на снагу 25. маја, моторна возила на којима се обучавају кандидати за воза че, биће обележена таблицама плаве боје на којима ће белом бојом бити исписа но латиницом слово „Л“. Таблице се морају постави ти и на предњој и на задњој страни возила.

(Танјуг)

је у томе што се лако монти ра од серијски произведених делова.

_ (Танјуг

Рене-ул-улема седми пут дао крв

Сарајево, 19. маја Врховни поглавар Исламске верске. заједнице у Југо славији Реис Ул Улема хоџи Сулејман ефендија Кемура данас је седми пут дао крв републичком Заводу за трансфузију крви Босне и Херцеговине, Овај пут хаџи Сулејман ефендија Кемура дао је крв у недељи хуманитарне организације Црвеног крста.

Где и како пробесши одмор

У камповима 82.000 места

Цена ноћења од 1,2 до 6,5 нобиг динара. — Припрема се закон о кампођима

У 180 кампова, разасутих широм земље у

пуној сезони биће,

према оцени Савезног ко-

митета за туризам, 85.000 места — 20.000 више него прошле године. То је отприлике петина свих наших овогодишњих смештајних капацитета. Међутим и поред тога, с обзиром на

све веће интересовање домаћих,

а посебно

страних туриста за овај вид боравка, оцењује се да је и то недовољно.

Све анализе показују да страми туристи најчешће бо раве, а и најдуже остају, У камповима, туристичким ба сељима и приватним зградама. Од укупног броја #0ћења страних туриста у про шлој години. 20 одсто отпада на кампове, не рачунају ћи одмор У приватним и такозвалим пшивљим камповима. Отприлике исти проценат домаћих туриста провео је прошле године одмор У комп-насељима.

Иштересовање за боравак У камповима је посебно велико у приморским мести-

ма. у којима се налази 36 од сто укупног броја камп-насеља. Од свих регистрованих прошлогодишњих ноће. ња страних туриста, на Јадрану, око 87 одсто отпада на кампове,

Колико су спремни и како су опремљени наши кампови За ЗвОГОДИШЊУ туристичку сезону“

Према недавној анкети Ту оистичког савеза Југослави је, готово сви кампови има ју текућу воду. електричне уређаје и санитарне уређаје, Око 110 кампова има соп ствену плажу. а 23 се нала

зе у непосредној близини плажа. Близу 90 камп-насе ља располаже сопственим ресторанима, док 61 има ресторане и локале у самој близини. У половини кампо ва отворене су продавнице, док се остали снабдевају У најближим насељима. Према налазима савезних тржишних ипспектора. који су у прва четири месеца ове године обишли сва камп-насеља. на листи «ајуређенијих и најудобнијих су кампови у Краљевици. Загори, у Новом Винодолском, Дубровнику. БУДВИ, Борику код Задра, Ђевђели ји. Нишу, на Илиџи код Сарајева и па Бледу. Инспектори су такође констатовали да су ауто-камп насеља у Рабцу, Пакоштанима. У околини Шибеника између Пакленице и Сења. “ Битоли и Дојрану. иако регистро вана у свим публикацијама и водичима за домаће и

1

стране туристе као потпуно опремљена. у ствари импро визовани терени без потреб них уређала.

Опремљеност кампова, као што се види, веома је разли чита што међутим није слу чај и са ценама, Има низ примера да су готово исте цене у најкомфорвијим И најнеуређенијим _ камповима. Цена ноћења креће се од 1,2 („Студент“ — Сарајево) ло 6,5 нових динара („Ка тланово“ — Скопје). Паркирање аутомобила за једну ноћ стаје од 1,5 до 7 нових линара (најјефтиније у Сарајеву. најскупље у Дубров нику).

Због недовољних капацитета. прошле године је ДУЖ свих већих матистралних путева, а посебно на јадран ској обали, ницало на хиља ле такозваних ливљих кам пова. С обзиром ла на таквим местима није било ника квих санитарних уређаја по

стојала је бојазан од загађе ња. нарочито где су кампове импровизовали туристи као што је то био случај У околичи Сплита, у Тучепима, између Будве и Тивта и на путу Ниш — Димитровград. Уз то, од таквих туриста није се могла наплатити никаква боравишта такса. Пошто се оцењује да ће се и ове године осећати недостатак кампинт-насеља, оче кује се реприза прошлогоди шњег дивљег подизања. По стоје предлози да општине иштервенишпшу администрати вео и пропишу забране, на шта. уосталом. имају и право. Досадашња искуства по казала су. мећутим. да од тих интервенција практично нема много користи. Љу ли направе камп у сумрак, и отпутују у рану зору. тако да је чемогуће успостави ти неку коптролу Логичниће би било да се луж таквих путева постави што више

Камп на самој обали мора у Поречу

ознака са обавештењима где се „Налазе кампови који ималу све потребне уређаје.

Ова и слична питања тре ба да регулише нови захон о камповима, чије су Тезе

УУ

већ израђене. О проблему камповања биће ускоро речи и са селнипи Одбора за

трговичу. угоститељство И |

туризам Савезне привредне | коморе. Н. ПАПИЋ