Борба, 25. 04. 1977., стр. 7
“
| Тито:
_ Из априлске народне катастрофе КПЈ је извукла дратоцјене поуке за даљи
. Извукла је поуке које
говориле о томе да су народне масе града и села спремне да дају највеће
тве за спас своје отаџбине, да су спремне да се (оре за опстанак своје на-
оналне независности, да бране своје ђедовско огњиште. С друге стране, показало се да се у владајућим уруговима зацарила трудеж, корупција, издаја народних интереса, потпуно помањкање родољубивих осјећања, неспособност руковођења и организирања. Пошто је извукла такво искуство, КПЈ је, у овим најтежим данима хисторије наших народа, још одлучније ставила све своје снаге у службу народних интереса; ставила је у службу народноослободилачке борбе своје организаторске способ пости, своје драгоцјене кадрове. Ставила се на чело народне борбе.
Када су поробили нашу отаџбину, окупатори су на"ставили даље спровођење свог пакленог плана: до скрви, до истребљења завадити братске народе Југославије. Требало је осујетити ту паклену намјеру непријатеља, и Партија је без оклијевања уложила све своје силе да заштити протоњене народне масе.
_У Хрватској, гдје је плаћени њемачки и талијански агент, крвник Џавелић, почео звјерски прога_њати Србе, Јевреје и друге, Партија је најодлучније | устала против Павелићеве страховладе. Повела је најоштрију · борбу против овога зликовца и његове "усташке банде.
Мартија у Хрватској ставила се на чело српских пртоњених маса, организирала је партизанске чете; ставила се на чело протоњених Срба и због тога
Најзначајније _ поглавље у славној хисторији наше Комунистичке партије претставља онај период у коме је она извршила велики задатак организатора И руководиоца Народноослободилачког рата и социјалистичке Револуције. КоМмунистичка партија одигра ла је одлучујућу улогу У том бурном четворогодиШшњем периоду ослободиЛачког рата и у даљем реВолуционарном развоју нове социјалистичке Југославије, у периоду испуње-. НОМ хисторијским догађајима од животне важности, Херојством народних маса И динамиком друштвено-по Литичке ситуације. Од пратај политичке _ линије
ПЈ и од њене борбе зависила је уствари будућност Народа Југославије. Партија Је храбро преузела на себе о: мори] ску одговорност,
Јјећајући се способном да Одговори најтежим задациМа. Рат и Револуција најте шње су везали судбину на|: земље и наших народа
судбином Комунистичке партије,
То поглавље наше хистоЗи тако богато судбоно-
м догађајима, тешко је приказати у оквиру једног пеферата и ја ћу због тога
дје изнијети само неке најважније моменте, ба Партија је ушла у 12000 одилачки рат са око 18 Зи а чланова и са = 0000 чланова Савеза омунистичке омладине. мед ко не зна карактер Партије, и револуо арни својства њених Та а, не може да схва3 како је наша Партија, со ТИННО малим бројем Рани чланства, могла да се ЊЕ на чело народа у тим Епа ливса догађајима на ку Ослободилачког Рата, Она је то могла зато ма је „снага није била је бил, роју чланова, већ А ла и у утицају на ма-
» У Хиљадама нових, по-
ЛИТИЧКИ зрелих кадрова
Спремност народа да се бори за опстанак своје националне независности
се сав бијес бандита Павелића окомио на нашу Комунистичку партију. Поубијано је више стотина најбољих синова наше Партије: Огњен Прица, Бо-
жидар Аџија, Жаја, Кер-
шовани, Аугуст Цесарец и
много других. Деведесет наших бораца убијено је само из концентрационог
логора Керестинац.
| Као што Партија узима у заштиту Србе у Хрватској и организира борбу, тако она ради и у Босни и Херцеговини. И ту КПЈ организира борбу прогоњених Срба против Павелићеве
банде и окупатора. Али Партија заштићује и оне муслимане и Хрвате који немају ничег заједничког са Павелићевим бандитима, као и са разним пљачкашима и терористима. То ради КПЈ и у Санџаку и свуда гдје постоји опасност да непријатељ заведе наше народе у братоубилачки рат.
У Србији је непријатељ успио да помоћу злочиначких издајника Недића, Љотића, Пећанца и других заведе један дио неупућених Срба против правих родољуба који се боре за слободу свога народа. И ту се сав бијес непријатеља окомио на нашу Партију, и ту је Партија дала велике жртве за ствар народног ослобођења, и ту наша Партија ради да осујети братоубилачку "борбу," да окупи све поштене Србе у један јединствени фронт за борбу против окупатора и свих проданих зликоваца који заједно са окупатором,
на најдивљачкији начин,.
истребљују српски народ. (Из књиге: Тито — Говори им чланци)
Рат и револуција повезали су судбину земље са судбином КПЈ
које. је она васпитала у синдикатмиа, у СКОЈ итд. Њена снага била је у ономе што је она претстављала и одржавала, а нарочито у њеној способности да одреди правилну политичку линију, да укаже на правилан пут и на начин како да се створе постављени задаци.
Уколико је у условима предратне Југославије револуција сазријевала као друштвено - хисторијски процес, утолико су у средини радничке класе, сељаштва и интелигенције сазријевали и одговарајући револуционарни кадрови, малобројни из познатих разлога, али политички изграђени, свијесни хисторијске ситуације и својих задатака.
Велики губици међу члановима Партије и омладине у првим годинама рата брзо су се надокнађивали хиљадама нових – чланова, прекаљених у огњу Ослободилачког рата. Људи су гинули тражећи да послије
· смрти буду примљени У
Партију. А проливена крв револуционара била је бојни зов за нове борбе, за нова херојска дјела..
Кад је Централни комитет донио 4. јула 1941. године познату одлуку о почетку оружаних борби, цијела Партија, све њене ортанизације и сви њени кадрови примили су ту одлуку као нешто нормално, као логички наставак раније политике Партије. Чи-
тава Партија је, без коле-
бања, почела према локалним условима да спроводи ту одлуку у живот, а комунисти су је прихватили не само као неопходност у тој хисторијској ситуацији него и као могућност за остварење оних великих и највећих друштвених идеала којима су били посветили сав свој живот.
(Из књиге: ТИТО — Говори и чланци)
У САРАДЊИ СА ИНСТИТУтом ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ У БЕОГРАДУ
Мр. МИЛАН МАТИЋ:
| СЕМЕСТАР
ЧАС 31.
| — ФАШИСТИЧКИ НАПАД НА ЈУГОСЛАВИЈУ И ПРИПРЕМЕ КПЈ ЗА ОРУЖАНУ БОРБУ
ПН У О РЕВРЕ У ЕА
25. АПРИЛ 1977. — БОРБА — СТРАНА. 71.
Политичне и војне припреме за устанан
Радећи ужурбано на последњим припремама за оружану акцију, Политбиро ЦК КПЈ је 27. јуна 1941.
образовао, уместо Војног комитета (основан 10. атрила), Главни штаб Народноослободилачкихг тар-
тизанскихг одреда Југославије, у чији су састав ушли чланови Политбироа ЦК, а за команданта именоват је генерални секретар КПЈ Јосић Броз Тито
Доследно својој дотадашњој антифа штистичкој политици и напорима на окупљању свих патриотских снага за одбрану земље, КПЈ се у време фашистичке агресије на Југославију априла 1941. декларисала као непомирљиви про тивник окупатора и·окупације народа Југославије. Будући да је пораз Краљевине Југославије био неминован ЦК КИЈ је још у фази капитулације предузео низ мера организационо-политичке природе на плану настављања бор бе против окупатора и домаћих издајника до коначне победе.
Већ 10, априла 1941. на седници одр жаној у Загребу образован је Војни комитет са Јосипом Брозом Титом на челу са задатком да руководи припремама народног устанка, а донето је и више других одлука чије извршење је подразумевало окупљање ширих патриотских и борбених народних снага за борбу. У духу одлука априлске седнице састављен је и 15. априла упућен народу проглас ЦК КПЈ којим су све патриотске и борбене народне масе по зване да „збију своје редове“ у ослобо дилачкој борби, чији ће циљеви бити „да се створи на истинској независности свих народа Југославије слободна, братска заједница“.
Стварање борбеног савеза радничке класе и сељаштва
Полазећи од оцене да су агресивне империјалистичке силе повеле рат ради нове поделе света, да је и Југославија жртва освајача, да су је окупатори рас комадали и у њој завели невиђен терор, и да уз подршку домаћих сарадни ка покушавају да изазову братоубилачку борбу, ЦК КИЈ је у првомајском прогласу подвукао да ће Комунистичка партија још: упорније и одлучније организовати и водити борбу против оку патора, против распиривања национал не мржње „за братство народа Југосла вије.
цКк КПЈ је посебно указао на значај стварања борбеног савеза радничке кла се и сељаштва у предстојећој борби и позвао све народе да остваре најшире. јединство у ослободилачком покрету: „На окуп! У овим судбоносним данима потребно је ујединити све Ваше снаге у борби за ваш опстанак. Ваш опстанак и ваше националне тековине угрожени су од ваших вековних непријатеља. Они теже да вас збришу са лица земље, да вас однароде, да вам одузму пра во на национални и културни живот“.
Априлско расуло дефинитивно је разоткрило сву трулост друштвено-политичког система Краљевине Југослави је тако да у редовима КПЈ и свих ан-
' тифашистичких снага није било диле-
ме да борба за ослобођење мора уједно бити и борба за разрешење свих оних унутрашњих друштвених противречности које су то расуло проузроковале. Ово је било јасно изражено у свим документима којима се КПЈ обраћала народу у време капитулације и припре ма за устанак.
Потреба покретања оружане борбе
У припремама за оружану борбу ос новне смернице дало је партијско саветовање КПЈ, одржано почетком маја 1941. у Загребу. Уз учешће делегата из свих покрајина Југославије (изузев Македоније) на овом Саветовању је утврђена програмска основа оружане бор бе и револуције народа Југсечавије и одређени конкретни задаци сваке наци оналне, односно покрајинске партијске
организације на плану припрема и по
кретања народних устанака,
У духу одлука Мајског саветовања партијске и скојевске организације раз виле су живу политичку активност на објашњавању новонастале ситуације и потребе покретања ослободилачке борбе. Одржаване су партијске конферен ције и саветовања на којима је претре сано питање припрема и покретања устанка, прорађивана су и објашњавана партијска документа Мајског саветовања, прогласи КПЈ и националних, односно покрајинских и локалних руководстава и др.
Борба за праведније друштвено уређење
Осврћући се на политику КПЈ у периоду припрема устанка Јосип Броз Тито је, између осталог, писао:
— Борба против окупатора могла је бити успјешна само у том случају ако у њој учествују сви народи ЈУгославије. А да би у борби учествовали сви народи, они су, разуме се, морали унапријед знати каква ће би ти њихова судбина послије истеривања окупатора. Ни радници, ни сељаци, ни народна напредна интелигенција не би добровољно ишли У борбу, да тамо умиру и подносе највећа страдања, а да унапријед не знају да ће та борба донијети ново, праведније друштвено уређење, Ова питања била су међу основним елементима при разрађивању наше војне и политичке револуционарне стра тегије и тактике ослободилачког рата и народне револуције“.
Захваљујући томе, о покретању ус танка и скором обрачуну са окупатором и његовим слугама све више се говорило широм земље, што је појачавало поверење у КПЈ и њен курс на оружану борбу, будило самопоуздање народа и свест да у тешким условима окупације и терора није препуштен сам себи.
Политици окупатора потпиривања на ционалне мржње и братоубилачке борбе КПЈ је, сходно ставовима Мајског саветовања, супротставила појачану бор бу за братство и јединство свих народа и народности у циљу истеривања окупатора. Партијци — у жижи политичке делатности
У припремама за оружану борбу велику улогу играо је непосредни контакт чланова КПЈ и СКОЈ-а, те симпатизера, са појединцима и групама патриот ског становништва. Чланови партијских
и скојевских руководстава су се непре
кидно налазили на терену — у жижи политичке и практичне делатности укључујући се кроз разне конкретне акције у припреме оружане борбе, организујући политичке зборове, руководећи појединим саботажним и диверзантским акцијама и др.
У време припрема устанка успостав љен је живљи контакт града и села, што је доприносило снажнијем повезивању радничке класе са сељаштвом. С обзиром на услове у којима је устанак припреман и поведен оријентација на повезивање село — град била је од изванредног значаја на плану политичке мобилизације маса и стварања ору жаних снага устанка.
У борби за окупљање најширих ма са У припремама устанка, КИЈ је настојала да оствари сарадњу и привуче
у борбу и све појединце и групе из бив _
ших грађанских странака који су се из јавшњавали против окупатора. Значајне резултате на том плану постигла је КП Словеније, на чију је иницијативу 27. априла основана Антиимперилијали стичка фронта у коју су, поред КП, уш ли хришћански социјалисти, демократско крило „Сокола“ и група напредних културних радника.
Покушаји КПЈ у истом смислу У другим деловима окупиране земље углавном нису донели видније резултате. Сарадњу са КПЈ једино је прихватило лево крило Демократске странке са др Иваном Рибаром на челу и неки појединци руковођени патриотским осећањима или разочарани у своје дотадаш ње страначке организације.
Упоредо са активношћу на објашња вању политичке линије и циљева народноослободилачког покрета, КПЈ је предузимала бројне конкретне акције на плану војних припрема устанка. Већ од маја месеца 1941. при националним, покрајинским, као и другим НИЖИМ партијским руководствима и организацијама формирани су војни комитети, комисије и повереништва, који су ру-
Народи Југославије; Срби, Хрвати, Словенци, Црногорци, Ма-
кедонци и други,.!
| Већ преко-три мелеље бије се ћајаећа М макрвазиа битка у историји света, С гедме стране насрћу дивљи фашистичким чопори Хитлера који као низ ладњели пси крвавих гу"над мо исплаж;них језика чине очајне чапоре да се дочепају онуХ огромних богатстата кота су
себи стварили у знеју лица свога ммрољубиви вароди Совјетског Саведа. С
уге стране бори
се са до сада нениђеним јунишаом М самопожртвовањем херо,ска Прнена Армије, дигго се читав совјетски парод напозин свога кслиКог м гемијалког вође, друга Слаљина да одбранм споЧУ Земљу. ла уништи крваве фашистичке хијене коме оз усудише да нападну на 'анрољубиву чватућу земљу, на његск ммран рад, на његову к. лтуру, на његово благостање,
Радитит, сељано и грађави Југ славије)
Постатимо себи питање. да лм се народи Сотјетског Санела 6 “се “а њихови џиновска борба протић О иетичких освајача тиче само виквНег БА м нас, она се тиче свих поробљенех народс, ова се тиче свих оних којима прети опасност по-. роба авања, опа се тиче читаког културног света Може ли данас и јед:и ћултуран чевек за вега разума вероватн у тлупе л:жи Ффаш!стичких крвопија н освајача како се онн' тобоже боре.
против бољшекизма, за лебро енропских мзрода. ме,у те мовс 3 мас виле нико не н 'рује. увек су ти бандитн нашли меки лажни мзгоно „поробилн неку лемљу. али мој лупља и најпрозирнија, лаж јесте њихов јетски Савез. Читав кед'урин свет: саи народни поробљених земаља, ма итд. са презрењет одбацују те најновије лажи Хитлерове фашнст) нерчах пасв у поробље ним земљама Сви зн народи СФимпатнш»у
ан фашистичких главореза дар кад год су напали иза изговор за тапад на Совроди Енглеске, Ам рикће нстичке бамде м шачице њепих
Армије и спремим су да помаљу праведну борбу Совјет · Анве се херојској борби Црвеве ће та борба совјетског народа уједа и љикева овом ЕЈ јер су данас свјесни тога 42
но: м смрг прогнв на:веће | нелриатеља човечанске сл " Г лобо ; свету данас је већ створен јединствени фромт стих дем о против мрак), масиља м ропства—против фашизма 3 Берени Зугесљаввје: Срба, Хрввув, Слова ска, рвогерав, Ваша је земља поробњеним момтијењелн- - -
јесни тога дз је то борба на жи, ре м мапреткч, У читавом окраских прогресивних смара у борби
Малоповав а пруга ; • „1
ОРУЖАНЕ АКЦИЈЕ: Позив ЦК КПЈ на устанак, јула, 1941.
ководили и координирали акцијама сакупљања оружја, муниције и ратне опре ме, стварања ударних и диверзантских група, организовања курсева санитетске и прве помоћи, обавештајне службе и др.
Сакупљање оружја, муниције, ратне опреме
Један од најважнијих задатака на
"плану војних припрема устанка било је
сакупљање и чување оружја, муниције и друге ратне опреме потребне за борбу. Ову акцију комунисти и скојевци су започели још у фази капитулације и наставили кроз цео период припрема и покретања устанка.
Упоредо са сакупљањем оружја фор миране су ударне десетине и борбене групе које су изводиле разне диверзант ске и саботажне акције и пружале подршку и помоћ у спровођењу других акција у циљу припрема устанка. Оби-
чно је свака партијска организација ор
више таквих
ганизовала једну или група. |
У Црној Гори било је образовано 285 ударних група са око 2600 активних учесника, а било је евидентирано око 15.000 борбених патриота на које се такође могло рачунати. У Војводини је формирано око.500 војних десетина и око 200 диверзантских ударних група у 110 места са преко 7000 активиста. У Љубљани је деловало преко 100 поменутих група. И у другим већим центри ма оне су биле бројне, као на пример у Београду, Загребу, Сарајеву итд.
Карактеристика борбених десетина и ударних група била је да су их највећим делом сачињавали омладинци и омладинке (80 одсто). Поред диверзант ских и саботажних акција кроз њих је развијан политички рад, спровођене су разне масовне акције — растурање летака, исписивање парола, и ангажоване су и у прикупљању оружја, што се из водило смелим упадима у окупаторске магацине и складишта, разоружавањем окупаторских и квинслишких војника и др.
После напада. фашистичке Немачке на Совјетски Савез 22. јуна 1941. војно-организационе припреме устанка убрзано су настављене. Истог дана Политбиро ЦК КПЈ је одржао састанак у Бео граду на коме је размотрио новонасталу ситуацију и указао на најважније задатке у вези са непосредним припремама и покретањем устанка.
На састанку је оцењено да су се про ширивањем ратног сукоба стекли повољ ни међународни услови који омогућавају успешно вођење оружане борбе про тив окупатора. Преко прогласа, издатог истог дана, Централни комитет се обратио свим народима Југославије да остваре најшире јединство и ступе у борбу. Истичући да је КПЈ овај напад очекивала и да се припремала за настављање борбе, ЦК КИЈ је радницима и читавом народу поручивао:
„Не дозволите да се пролива драгоцена крв херојских совјетских народа без вашег учешћа. Ваше пароле морају бити: ниједан радник или радница не сме отићи у фашистичку Немачку, да својим радом јача снаге фашистичких бандита“.
Обраћајући се комунистима ЦК КПЈ је писао;
„Не оклевајте ни тренутка већ се хитно спремајте за ту тешку борбу. Сме ста прилагодите своје организације и њихов рад за тај последњи бој... Станите на чело радних и национално угњетених маса и водите их у борбу про тив фашистичких тлачитеља наших на рода. Одважност, дисциплина и хладнокрвност нека влада међу вама, јер ви морате тиме дати пример другима“.
Ужурбане припреме за оружану акцију
У време напада на СССР и наредних дана у свим крајевима Југославије руководства и организације КИЈ и СКОЈ-а одржавали су састанке и вршили не посредне припреме за оружану борбу. Већина националних и покрајинских ру ководстава издала је посебне прогласе у којима је позвала народ да убрза припреме и ступи у борбу.
Схватајући да је борба совјетског народа уједно и борба комуниста и свих прогресивних снага Југославије, у ортанизацијама КПЈ је завладала атмосфера ратног стања. Партијски кадрови су се повлачили у илегалност, напуштали градове, појачавали активност за стварање борбених група, партизанских одреда и др.
Радећи ужурбано на последњим при премама за оружану акцију, Политбиро цК КПЈ је 27. јуна 1941. образовао, уместо Војног комитета, Главни штаб Народноослободилачких партизанских одреда Југославије, у чији су састав ушли чланови Политбироа ЦК, а за команданта именован генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито. Поред упућивања чланова ЦК и других активиста на терен ради формирања оружаних одреда и спровођења других мера за
покретање оружаних акција, Политби-
ро је истовремено разрађивао основна начела за покретање и развијање оружане борбе у целој земљи. Она су при хваћена на седници Политбироа ЦК 4. јула 1941. на којој је донесена одлука да устанак отпочне, На овај сигнал Пар тије, широм Југославије, већ формирани партизански одреди, ударне и диверзант ске групе, ступили су у борбу и већу првим налетима нанели значајне удеф це окупатору и домаћим издајницима,
ЧЕТВРТИ ЦИКЛУС
ТИТО" ПАРТИЈАЈЕВОЛУЦИЈА. а
63
ЕДВАРД КАРДЕЉ:
Комунисти авангарда устанка
Саставни, неодвојив део такве политичке стратегије Комунистичке партије Југосла вије био је начина на који је покренут еародноослободилач ки устанак. Руководство Кому нистичке партије Југославије са Титом на челу одмах после слома старе Југославије и
окупације земље заузело је став и утврдило оријентацију да се организује оружани устанак и припремало је Партију за такав устанак чим буду за то створеми општи политички услови. Централни комитет Комунистичке партије Југославије је одредио Тита за руководиоца целокупног система војних комитета који су стварани како у партијској бази тако и на свим нивоима партијске организације све до Централног комитета Комунистичке партије Југосла вије. Требало је да опи постану 2 само иницијатор народноослободилачког устанка, него и еепосредни еосилац оружаних акција у првој фази развоја устанка.
У том смислу Тито је на Мајском саветовању Комувистичке партије Југославије 1941. године изложио концепт ослободилачке · борбе против окупатора која треба да буде ствар најширих народних слојева и свих народа Југославије, као и концепт друштвеноисторијске садржине те борбе.
Према томе, ако је реч о почетку организовања народноослободилачког рата и о сашој политици у то време, онда то само. по себи доказује да се народноослободилач ки устанак није развијао спон тано нити на основу некакве прагматистичке политике Комунистичке партије Југославије, Напротив, то говори о томе да су Тито и Комупистичка партија Југославије још од почетка рата имали веома јасан концепт како политичке тако и војел2 стратегије народеоослободилачког устанка. Ми смо се током целе наше народноослободилачке борбе чврсто држати тог стратешког концепта.
У току априла, маја и јуна 1941. године југословенски комунисти су се не само политички его и организационо и технички припремали да буду авангарда народеоослободилач ког устанка кад народне масе буду спремне да крену у уста чак, без обзира на то какве ће одлуке донети политичке снаге изваз народноослободилачког покрета. Да смо се тада оријентисали на коалицију са политичким врховима старе Југославије и да смо чекали њихову · сагласност 38 устанак, сигурно је да у том случају устанка не би ни било.
Мали речник
ДЕКЛАРИСАТИ СЕ
Изјаснити се, објавити, изјавити.
КАПИТУЛИРАТИ Преговарати о предаји, предати се, покорити се, попустити,
Предлог питања за дискусију на састанку одељења
1. Када је КПЈ отпочела
припреме 3за оружану борбу против окупатора2
2. Које је мере предузима- · ла КПЈ ради спровођења политичких и војних припрема за оружа ну борбуг