Борба, 25. 04. 1977., стр. 6
6. СТРАНА — БОРБА — 25. АПРИЛ 1977.
ОВОГОДИШЊЕ ОМЛАДИНСКЕ
РАДНЕ
Нема
АКЦИЈЕ
места
ља све
На 23 савезне акције ове године ће учествовати 27 хиљада омладинаца у 494 бригаде
На овогодишње 23 савезне омладинске радне акције учествоваће 494 омладинске рад не бригаде, ја у њима око 27 хиљада бригадиста из свих на ших република и покрајина, Обезбеђено је и око 400 мвста за бригадисте из иностран ства, а позиви за учешће отићи ће у све земље са којима Савез социјалистичке омладине Југославије контактира. Уз то, на свакој омладинској радној акцији, у свакој смени, одвојено је по 10 места за нашу омладину која се налази на привременом раду у иностранству. Поређења ради. на 14 савезних радних акција у 1975. години учествовале су 293 бри гаде, а на 16 прошле године,
мор и рекреацију омладине, и „Ситница“ на Косову. где ће
се радити на уређењу тока
истоимене реке.
Омладинци ће први пут ра-
дити и у Сарајеву, на уре-
ђењу водовода и канализације. у склопу великих реконструкција које овај град треба да спасу даљег загађива-
ња.
Крај Мионице на акцији „Ро
баје 77“, омладинци ће гра-
дити прилазни пут ка месту 1941.
где је друг Тито ујесен године први пут изашао на слободну територију.
Све прошлогодишње савез-
не радне акције ове године се настављају, припреме су извр
ИЗНЕНАДИТИ«
(Загреб, 24. априла) — И недеље, последњи дан акције „Ништа нас не сме изненадити“, најмасовније која је досад одржана у Хрватској протекла је у знаку мобилизације јединица цивилне заштите и територијалне одбране, ватрогаснах бригада, организација црвепог крста, јединица прве по моћи, извиђачких одреда, организација народне технике, ученика, студената, Радника и грађана. У читавој релублици одржано је неколико хиљада разних акција чија је основна сврха провера способности и знања у случају елементарних и других непогода или евенту алне ратне опасности.
АКЦИЈА „НИШТА НАС НЕ СМЕ · Непуњена очекивања
У разноликим активностима учествовало само у току једног дана преко милион ц 750 хиљада грађана
непосредно ангажовано скоро 75 хиљада људи.
Данас је у Загребу одржана и велика вежба специјализова них јединица ватрогаснот шко лског центра ученика основних школа, јединица цивилне заштите месне заједнице, „Гуп чева звијезда“ и специјализованих јединица, Међу осталима. овој вежби присуствовали
су председник Савеза соција- |
листичке омладине Југослави1је Азем Власл, помоћник савез ног секретара за Народну 06рану генерал пуковник Иван Долничар, чланови Извршног комитета Председништва ЦК СКХ Иво Латин и Марко Безер, председник и секретар Ре
НАШЕ ОРУЖАНЕ СНАГ
СИНДИКАТ У ОПШТЕНАРОДНОЈ ОДБРАНИ
Петомилионска армија
Многе фабрике су у стању да за неколико часова
Џетомилионска армија чланова синдиката. како је недавно истакнуто у Већу ССЈ, веома је значајан стуб наше одбране, Последње вежбе показале су да је и спремна за одбрану У хиљадама наших фабрика, многим индустријским центрима, градовима систем одбране разрађен је до детаља. Многе фабрике у стању су да за неколико часова производњу прилагоде ратним условима.
Међутим, на томе ваља и даље организовано радити да би сваки човек у случају потребе тачно знао свој радни и ратни задатак, То је циљ општенародне одбране, рекли су у Синдикату. Није било многе речи о веома значајним резултатима. који су до сада постигнути, о томе да је, ре-
„цимо у последње две године
више од два милиона чланова синдиката прошло кроз раз не облике обуке и сл. Више
ратним условима
је говорено о томе — како даље јачати нашу одбрану.
У готово сваком излагању на седници Комисије Председ ништва Већа ССЈ за општевародну одбрану указивано је, пре свега, на то шта треба ра дити сутра за нашу већу борбену готовост, посебно у радним организацијама. Наглаша вано је да све што синдикати чине, оно што се Уставом и Законом о удруженом раду тражи у суштини битно јача морални фактор одбране, То је, пре свега, борба за самоуправљање, нове друштвено-економске односе у којима радни човек има главну реч, борба за више станова и уопште све бољи стандард, што су свакако важни елементи јачања моралног фактора одбране. |
Због тога је од посебног зна чаја да се сви ови задаци извршавају с пуном одговорношћу. без заостајања, Јер, сва
производњу прилару,
ки застој и оклев ли би и слабљење 23 фактора' наше одбране р Морални _ фактор ~ | народноослободилачко; 5ацој је показао своју снагу Ори испољиб и у Алжиру. ка а наму и у другим делов Иде та где су се потлачену РА Ли или се боре за слоб Тај фактор се данас пр ћ ставља и техници, По | смо узор онима који се за слободу, а трну пријатељу. како је нед У, % као савезни секретар за ЈЕ родну одорану гене у Никола дубини 5БА8 армије. Због тога се с разлогом | зорава да у колективима пр Поре
нацу
ба чинити све да се, стварања нових односа, доба. ша и информисање, да | најлим крупним успесима ЊЕ ше говори и у средствима
формисања „колектива, Кад веома значајној КОМПОНеНту општенародне одбране, Ст, | |
шене, а обезбеђено је и дово-
публичке конференције ССРН
| 336 бригада. Активност је. да
кле. ове године знатно штира. Бригадисти ће радити на многим објектима и теренима на којима прошле године нису. Тако ће омладина. после дужег времена, поново радити на ауто-путу „Братство и јединство“ чију је прву деоницу од Београда до Загреба из традила као једну од првих својих великих радних побела. Ове године омладина учествује у изградњи друге траке будућег Аутопута према Ни шу, на деоници од Београда према Умчарима где ће иначе бити омладинско насеље,
Нове радне акције су и „Мо дро око“ им „Сплит“ на Пељешцу. где ће омладинци радити на изградњи водовода, затим „Оток младости“ на острву Обољану. код Шибеника. где се гради центар за од
љно униформи и ударничких значека. Као и раније, и ове године много је више жеља за учешћем, него предвиђених ме ста. Врата савезних радних акција за многе бригаде остаће затворена, али ту су разне локалне акције на којима се такође може учинити много корисног.
Познато је, уз то, да се вред Ност акција не може мерити кубицима. те ће се у складу с тим, и ове године много пажње посветити идеолошко-по литичком образовању бригади ста и друштвеним активности ма. Сви програми ових актив ности садржајно ће бити усмерени на јубилеје друга Тита који је добровољном омладинском раду увек придавао изузетан значај.
(Танјуг)
САОПШТЕЊЕ УДРУЖЕЊА БАНАКА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Откуп оовезница федерације
до краја
авгуета 7
Очекује се самоуправна споразум око организовања,
0802
У удружењу банака Југославије сматрају да би пословне банке могле да се ангажују У откупу обвезница Федерације од организација удруженог рада и других корисника друштвених средстава, како би се и на тај начин обезбедила средства за подмирење непокривених губитака организација удруженог ра да који у 1976. години износи око 16,6 милијарди динара. Оцена је, такође, да би представници банака могли већ на предстојећој седници управног одбора Удружења банака Југославије, почетком маја, да размотре и прихвате самоуправни споразум банака о откупу обвезница Федерације.
Ако банке закључе тај самоуправни споразум, онда треба рачунати да ће оне настојати да откупе обвезнице Федерације до краја августа ове године. Откуп обвезница би вршиле првенствено од организација удруженог рада које су прошлу годину завршиле са губитком, а које припадају делатностима од посебног значаја за реализацију договорене политике привредног развоја земље до 1980. године. посла
Самоуправним — споразумом који треба да потпишу банке, вероватно ће питање бити ретулисано тако, да се средства од откупа обвезница Федерације удружују регионално путем посебних самоуправних споразума — јер је и проблем покрића губитака, и услови под којима те губитке треба покрити, различит по регионима. То, међутим, не значи да се неће омогућити да и организације удруженог рада са територије једне ' републике или покрајине удружују средства код банака других република, односно покрајина, у зависности од потреба санирања одређених организација удруженог рада са којима су повезане удруживањем средстава и рада.
'Овде није на одмет подсетити се да је на основу закона о утврђивању . укупног обима расхода буџета Федерације за 1976. годину, Федерација на почетку прошле године изда„ла обвезнице у укупној вредности од 3 милијарде динара. Укупан износ обвезница распоређен је на поједине републике и покрајине сразмерно њиховом учешћу у доприносу буџету Федерације за 1976. годину. (Танјуг)
Жако се и очекивало, ового дишња акција“ Ништа нас не сме изненадити“ премашила је по броју активних учесника у садржају активности све доса датшње. Само у току јучераш њег дана у разним активности ма учествовало је преко мили он и 750 хиљада грађана и готово да није било месне зајед нице у којој се нешто није до гађало.
У заједници општина Сплит у акцију је уче ступило више од 450 месних заједница, а У заједници других општича За гроба, у више стотина разних акција, учествовало је 159 мес них заједница и 117 основних организација удруженог рада, док је у граду Загребу било
ПОСЛЕДИЦЕ ЗЕМЉОТРЕСА У БОСАНСКОЈ КРАЈИНИ
Још десет породица без дома
Апарати сеизмолошке стани це у Бањалуци у протекла четири дана регистровали су осамнаест потреса слабијег интензитета. По речима инжењера Драге Тркуље, руководиоца сеизмолошке станице, то је резултат смиривања тла у епи централној зони, коју је 20. априла захватио потрес јачине 6 степени Меркалијеве ска ле. Последице овог потреса највише се осећају у двадесетак села прњаворске и лакташке општине. Тамо је јаче или слабије оштећено 1.700 о6бјеката. Комисије за утврђивање штета данас су у лакташким селима, забраниле становање у још десет стамбених објеката. Мако сада, на целом овом подручју, 90 домаћинстава практично нема својих домова. и
— Куће су у овим раштрканим селима удаљене по пет или десет километара од пута, што отежава посао стручним комисијама за сагледавање стварног стања. То је и разлог што до сада још нема потпуних информација о последицама проузрокаваним земљотресом који је учинио далеко веће материјалне штете него што се у први мах могло претпоставити — каже мр Коста Талаганов, стручни сарадник скопског сеизмолошког института. М. МАРИЋ
ИЗ ПРАКСЕ САВЕЗНОГ СУДА Повреда због преношења тешког терета
Радник грађевинског преду зећа у преношењу железних шина добио је препонски брух с трајним последипама. По тужби радника, окружни суд је нашао да је до повреде тужиоца на раду дошло кривицом туженот, па је делимично усвојио захтев тужбе и тужено предузеће обавезао да тужиоцу плати 11.000 динара на име накнаде штете и 2.092 динара на име трошкова спора. а за вишак до тражених 18.000 динара, и за ренту, тужилап је одбијен, У другом степену, републички врховни суд преиначио је првостепену пресуди и тужиоца одбио и У делу којим је уважен тужбени захтев и уз то тужени обавезан да накнади трошкове. Другостепени сул је нашао да нема кривице туженог предузећа за штету коју трпи тужилац. По захтеву за заштиту законитости савезног јавног ту-
жиоца, Савезни суд укинуо је пресуду другостепеног суда у преиначавајућем лелу и пред мет вратио истом суду на ново одлучивање. Према пресуди Савезног суда, „другостепе ни суд налази да је првостепени сул правилно утврдио чињенично стање али да је по трешно применио материјално право. Износећи чињенице утврђене у првостепеном поступКку. другостепени сул је занемарио чињеницу од одлу чузућег значаја да је терет у чијем је ношењу учествовао тужилап по правилу носило 15 — 20 младих и здравих људи. а да је услел нелостатка радне снаге оног лана кад је тужилаџ -астгалас тај терет носило свега 8 радника“.
„Тиме је суд другог степена учинио битну повреду одрелаба парничног поступка из чла на 343, став 2, тачка 1 ЗПП, јер постоји противречност између оног што се у другосте-
пеној пресуди наводи као чињенично стање утврђено у пр востепеној пресуди и онога што се стварно наводи у првостепеној пресуди. Чињенице о ношењу т.рета могу бити од значаја за закључак о постојању кривице туженог, јер ситурно постоји граница у допу стивости оптерећења лица која сопственом снагом преносе терет“,
„Ако о томе нема одговарајућих одредаба у општим актима тужене организације. мо ра се узети у обзир одредба члана 23. Правилника о заштити на раду при утовару терета у моторно возило и истовару терета из таквог возила („Службени _ лист СФРЈ“ број 17-660 који се директно не односи на дату ситуацију у конкретном случају, али се очигледно мора аналого при-
менити“. М. Ј.
Хрватске др Иво Марган и
Мирко Бошковић, председних.
ССОХ Жељко Мажар седник градске СК Загреба Драгутин
и пред-
конференције
Плашћ.
После вежбе, председник ССОЈ Азем Власи изјавио је да је импресиониран не само масовношћу целе акције, већ и самодисциплином и способвошћу свих учесника. „Из акције „Ништа нас не сме изне надити“, рекао је, морамо изву ћи корисна искуства која ће добро доћи младима у целој зе мљи за Реализацију концепци је општенародне одбране и дру штвене самозаштите.“
С. ХОЏИЋ
СРБИЈА
Пензионнеаним занатланјама још 8 одето
повишице
Пензионисаним занатлијама у ужој Србији примања ће се У овој години повећати, изгледа. укупно за око 18 одсто, Део ове повишице у висини од 10 одсто њима је већ почео да се исплаћује са фебруарском пензијом, а преосталих 8 одсто примаће највероватније почев од средине године.
Остало је, међутим, питање да ли ће се ова повишица рачувати уназад од 1. јануара 1977. или од дана доношења одлуке, Последњу реч о томе даће предстојећа Скушштина Републичке заједнице пензијског и инвалидског осигурања занатлија Србије. Она ће такође одлучити и колико ће се повећати накнаде за телесна
ошттећења, додатак за помоћ и негу и заштитни додатак пен зионерима са најнижим примањима. л
НИКОЛА ТОЈАТИЋ
После кратке и тешке болести на Војномедицинској академији у Београду преминуо је носилац „партизанске споме нице 1941. године“ и капетан прве класе у пензији Никола Тојагић.
Покојни Тојагић, који је ро
, Ђен 1919. године у селу Дерин
гај, општина Грачац у Лици, био је борап Шесте личке про летерске пивизије и носилац више ратних одликовања,
Време сахране преминулог Николе Тојагића бићс објавље
„но накнадно.
Танјуг
РАДОМИР _ РАДОВАНОВИЋ а АНИ ЛИНЕ ПИЛЕ АНИ ЕЛИ
· Носилац „Партизанске споменице 1941, године“ и капетан прве класе у пензији Радомир Радовановић јуче је из ненада. у 54. години, преминуо у Пећи.
Члан Ској-а од 1940, године и члан КПЈ ол 1943, године покојни Радовановић је био борац 1 македонско-косовске бригаде у којој је био ко месар чете и комесар Другог батаљона.
Сахрана преминулог Радомира Радовановића обавиће се сутра у 16 часова у његовом радном граду — Пећи.
(Танјуг)
| |
|
СА ЈЕДНЕ ВИШЕДНЕВНЕ ТАКТИЧКЕ ВЕЖБЕ
На непиту и војници.
| __ им старешине
Већи број учесника ове веома успеле вежбе похваљен и награђен
Јединица Радисава Рајкови ћа извела је ових дана такти чку вежбу са бојевим гађањем и прегледом техничких средстава, Циљ вежбе је био да се у пракси провери оно што се научило током зиме у учиони цама и кобинетима, на касарн ским вежбалиштима, полигочи ма и стрелиштима.
Вежба је изведена под врло тешким условима. Трајала је неколико дана непрекидно, У ноћним и дневним условима и са различитим претпоставка ма ситуације у којој би се јединице нашле у евентуалним ратним дејствима, Успех је био изванредан. И старешине и вој ници били су на испиту. Пока зали су да располажу високим степеном обучености, примерним знањем и одговорним схва тањем својих задатака. Изнад свега испољили су примерно залагање.
„„Све-јединице су заслужиле да буду истакнуте, Мпак, команда је издвојила јединицу Симе Шаше, Она је обавила највећи део посла у условима када је требало ући у непријатељски Рејон дејстава и извршити врло тежак и одговоран задатак. Истакнуте су и јединице Стојанча Трајковића и Александра. Мирочевића, ко је су задатке на вежби оства риле са врлодобром оценом.
Мрегледом техничких сред става желело се, пре свега, да се провери степен обучености војника и старешина у рукова њу и одржавању моторних возила. За најбоље су проглашене јединице Томислава Раковића,
НА ЗАЈЕДНИЧКОМ ПОСЛУ
Раме уз раме из акције |
ИЗ УЧИОНИЦА И КАБИНЕТА НА КОНКРЕТНЕ ТАКТИЧКЕ ЗАДАТКЕ: Противавионци мењају положај
Драгана Војиновића, Синише Младеновића и Милана Сарка.
За постигнуте високе резул тате у војно-стручној обуци, дисциплини, одржавању мате ријалних средстава, развијању другарских односа. примерно залагање у извршавању поста вљених задатака, команда је посебном наредбом наградила и похвалила најбоље поједин це.
Значку Примеран војник до били су разводник Драго Жуљевић и војник Душко Бајић.
Са десет дана одсуства ко-
у акцију
Успешна ж свестрана сарадња младих из ЈНА
Поводом јубилеја друга Тита питомци једне од школа Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране извели су У дворани Радничког универзитета у Инђији, заједно са младима из овог места, двочасовни програм под називом „Тито слобода“. Рецитал Пере Зупца „Празник силази на наше улице“ извели су питомци Драган Марковић, Славољуб Ранђеловић, Младен Певац, Бранко Павловић и омладинке Ружица Рашић и Не венка Кукић. Одломак из „Николетине Бурсаћа“ извели су питомци Драган Марковић и Милета Чордић. Музички део програма био је испуњен револуционарним песмама у из вођењу ансамбла питомаца „Плаве птице“.
У оквиру омладинског такмичења „Тито — револуција мир“, оркестар из касарне „Кузман Јосифовски Питу“ учествовао. је у извођењу при школи „Владо Тасевски“. У из вођењу, програма учествовале су драмске, рецитаторске, балетске, музичке и фолклорне секције ове школе. |
Из јединице ЈНА, у којој се на служби налази двадесетдвогодишњи техничар из Чачка Драгољуб Дабовић, преко шездесет одсто војника учествује у извођењу културно-уметничких и забавних програма. Он је председник Одбора слободних активности у јединици и, заједно са својим друговима. учествовао је у извођењу преко четрдесет културно-уметничких и забавних програма, које су остварили са младима из радних организација, ученицима Школског
центра „Руђер Бошковић“ и са културно-уметничким друш твима.
Суботом и недељом војници из Копривничког гарнизона, заједно са младима из града, пошумили су више десетина хектара голети. Иначе, сарадња војника са младима из града веома је плодна и разноврсна, како у културно-забавном и спортском животу тако и у образовно-васпитној делатности. Млади из радних организација и школа чести су гости војника, и обрнуто: војници су чести гости радних колектива и школа.
У традиционалној акцији „Учка 77“ учествоваће и војници из касарне „Шпански добровољци“. За два дана, колико ће акција трајати, војници, заједно са осталим учесницима — планинарима, припадницима територијалних јединица и Црвеног крста, одржаће часове из историје крај споменика НОБ и револуције,
Младим војницима из јединице Тоше Жахуле свечану обавезу међу првима су честитали пионири. Они су том при ликом својим друговима војницима уручили по један црвени каранфил.
Припадници ЈНА из касарне „Сима Погарчевић“. у сарадњи са организацијом ССО и. СУБНОР из града. обишли су више околних села и за становништво тих места извели културно-уметничке и забавне програме. Том приликом војници су се упознали са развојем пољопривреде у тим местима и са младима одржали више спортских сусрета.
У току извођења вежби на
(Снимио: Ж, ЈАНКОВИЋ) [
манда је наградила водника стажисту Гоцу Паневског И војнике Андрију Азиновића, Неџада Топаловића, Јована Оку, Зорана Ђекића, Штефана _ Штефањека, Миливоја Бајчи _ ћа, Мирослава Матића, Драга | на Мрђеновића, Нехата Емуља, | Мивка Анастасова, Миле Бје | ливука Јовицу Лајпура, Славка Мирковића, Бранка Галича, | Жељка Чешљара, Анту Салопека:и Тому Пеливана. | Похваљено је 27 старешина |
и војника. Н. ЧВОРОВИЋ +
ц младих из грађанство |
терену Војнички клуб из Је динице Животе Аврамов ћ остварио је богату сарадњу (8. младима на терену. На крају. вежбе Културно-уметничко | друштво „Бора и Рамиз 35: | вело је програм за војнике У старешине. , | Чланови драмске секције НА томаца Војне академије Кол нене војске, после успеха У | Земуну и Београду, добили 67 позиве за гостовања У ОФ новцу, Горњем Милановцу Аранђеловцу. 5 И тако из места у место, ЈЕ гарнизона у гарнизон, из 7 сарне у касарну, млади, рам. уз раме, иду из акције у и | цију обогаћујући друштвено. -забавни живот у својим
ма. | ка С. КАШЋЕЛАН
Марјан Рожич у Љубљанском гарнизону
(Љубљана, 23. априла, југ — Секретар Савезне 75“. ференције ССРНЈ МарјвЕ у | жич данас је У љубљан 11 касарни „Братство и ЈЕ ство“ говорио старешинама војницима — слушаоцима У НЕ чаја „Тито — партија — ре““ луција“.
тав“ ков“
је | Нај ажњу ·Рожич | ајвећу п У а Тита као
посветио лику друг | револуционара и вође. Мар | Рожич је говорио и 0 Мве |Е унутрашњим и спољно афе | "тичким питањима и ПР југ мама за 11. конгрес С
славије.