Борба, 20. 09. 1979., стр. 2
|
БОРБА ——
Указом оп 18 фебруара 1262 Председник Републике олликовас је „Ворбу поводом 140-годишњишце из птажења Орденом заслуга за нарол са златном звезлом и указом од 18. марта 1972 поводом 50-годишњице листа Орденом братетва и јединства са златним венцем.
| КОМЕНТАР И
ОАГОВОРНОСТ ЗА ИНФОРМАЦИЈУ
Недељко ПАПИЋ
Уобичајили смо да неку појаву у пракси, коју обичан човек и те како осећа, назовемо проблемом тек када се нађе на дневном реду одређеног форума. До тада том обичном човеку – преостаје да нагађа, негодује, да кривце тражи на разним странама, па на крају и у самом систему. Да невоља буде већа, чак и тада када одређена појава добије званичан „статус“ проблема, недоумица често остаје, што све скупа може веома негативно да утиче на расположење људи. Изостане, како се то уобичајено каже, прави одговор на питање које пракса намеће, које људи постављају.
Таквих питања у последње време, на пример, има доста у сфери снабдевања и пружања услуга, на шта су људи посебно осетљиви. Фамозна нестаптица кафе, о ко-
јој је последњих месеци у јавности било толико речи, .
опет је на дневном реду. У неким градовима опет се ства рају редови за месо, а многе касапнице већ дуже време зврје празне, Зима је на прагу, а многи још не знају када и на који огрев могу рачунати.
Или, узмимо пример струје. Пре месец дана електропривреда Србије упалила је црвено светло, стигло је злармантно упозорење да струје нема, да се одмах мора почети еа штедњом. Званична информација је потом коригована, опет од званичних органа, да ситуација м није толико озбиљна, али да се мора штедети. Ове две ин-
формације практично су допринеле да је зпел за штед-
њом пропао. Сада електропривреда опет најављује да ће изаћи са програмом штедње, иако је он морао да буде донет знатно раније: струје заиста нема довољно, а сигурно је да ће потрошња у зимским месецима бити већа него раније, ако ништа друго а оно због одлуке да топлане морају смањити за неки степен топлоту у становима. Када изостану прави м благовремени одговори на оваква и слична питања, људи се доводе у ситуацију да не знају како да се понашају, како да ускладе своје потребе са могућностима оних који пружају услуге, где се, ако треба, мора „стегнути каиш“, где ће до поремећаја у снабдевању доћи због стварне несташице појединих производа, а где је она вештачки изазвана. Било због очекивања нових, већих цена, било због нечијег немара у испуњавању обавеза према грађанима — потрошачима и корисницима услуга.
У таквој ситуацији сваки грађанин може да постави питање шта је са његовим уставним правом на и, формацију, правом да буде благовремено, потпуно и нетинито информисан о ономе што га интересује. А троблеми о којима је реч људе и те како интересују. За овак ве им сличне недоумице, грађани, а често и званични ергани, приговарају и средствима информисања што дају ноловична и нејасва обавештења,
_ Средства. информисања сигурно имају у томе не мљли део одговорности јер је јавност најчешће на њих упуће- |
на, из њих сазнају шта се дешава м шта се предузима у решавању. појединих проблема. Међутим, не може се мимоићи ни одговорност извора информисања, и то управе за благовремену м постљуну информацију коју људи траже. У овом случају реч је о сбавезама организације ИЗ сове области м надлежних државних органа де благовремено дају потпуно објашњење одређене појаве дз» кажу шта је предузето, а шта не, и шта ће се предузети да се проблем што брже и успешније стклони.
О изворима информисања, иначе, говорн се ретко || углавном уопштено, са познатом оценом де бу шеки од њих недовољно отворени, да то отежава посао радним људима и грађанима, било да се појављују у улози потрошаза или самоуправљача, када треба да одључују • појединим питањима. Тиме се велика одговорност извора информације замагљује. А зна се: потпуна и благовремена информација зависи колико од средстава, толико ш од извора информисања. Само на основу такве, потпуне и правовремене, информације могуће је утврдити одговорност појединих друштвених субјеката за одређене проблеме и негативне појаве, За сада, потпуно се види тењ кад погреши новинар.
Актуелне теле
СТРАНА БОРБА — 20. СЕПТЕМБАР 1979, .
ДОХОДОВНИ ОДНОСИ прес
,
Што време више одмиче.
Ако су доходовни односи „полигон“ на којем се укрштају и сукобљавају старо, превазиђено и ново, прокламовано, онда је утолико разумљивије што ова тема
не трпи предах и-“што је поли
Доходовни односи спадају у оне те
ме које су након доношења с Устава и, поготово, Закона о удруженом раду непрекидно на дневном реду расправа и акција у Хрватској. Међутим што време више одмиче све је видљивије да су доходовни односи поприлично тврд орах. · “Тако сазрева и сазнање да је њихо ва самоуправна трансформација не само дуг, већ и мукотрпан посао. У Хрватској нико и не крије многоброј не проблеме и замке које вребају на том подручју.
Познато је да су доходовни одно си „полигон“ на којем се укршта и сукобљава старо, превазиђено, и ново, прокламовано. Утолико је и разу мљивије што ова тема не трпи предах м што је политички и самоуправ ни фактори, од основне организације удруженог рада до републике, не ски дају с дневног реда.
Ни последња седница Централног комитета СК Хрватске, одржана у јулу, није заобишла проблеме дохотка м доходовних односа, иако је тема расправе (била организационо и идејно-политичко оспособљавање Са веза комуниста. Али, то је и разумљиво, јер је циљ оспособљавања ортанизација СК за њихово деловање у систему, а доходовни односи чине његову основу.
Проблеми због „немерљивих“
Највиши партијски форум у Хрватској није се могао задовољити по
с дневног реда
стојећим стањем у области самоупра вних друштвено-економских односа.“
Додуше, тачно је да је од 8. конгреса СКХ учињен значајан напредак,
али он тек треба да подстакне даље промене.
Председник Централног комитета СКХ Милка Планинц оценила је по-
стигнуте резултате као „много и ма-'
ло“. Много, у односу на етапу која је претходила, али мало у односу на прокламоване циљеве, Напредак је, по њеним речима, пре свега У оном делу располагања и одлучивања дохотком који је намењен личној потро шњи и о којем радници одлучују не посредно.
Али, и ту су резултати различити, зависно од степена развоја самоупра вних односа у свакој појединој ООУР И овде још има несавладаних проблема, пре свега због мањкавих критеријума за мерење резултата рада у односу на допринос дохотку. Тај се проблем посебно осећа код такозваних „немерљивих“ послова, а најчешће се таквима сматра онај који оба вљају радне заједнице.
Илуструјмо то и једним податком. У првом полугодишту 1979. године доходак ОУР у привреди растао је по стопи од 29,1 одсто, а истовремено су издвајања те исте привреде за потребе радних заједница порасла за 36,9 одсто. Умесно је, стога, питање да ли радници заиста самоуп равно одлучују о свом дохотку, или је реч, ипак, о нечему другом — само формалном изјашњавању, аутома тизму у одлучивању који под новом „фирмом“ задржава стари однос.
тички и самоуправни фактори не могу скидати
Што се ниво одлучивања помера даље од основне организације удруженог рада. ситуација је све неповољнија. Део дохотка намењен задо вољавању заједничких потреба, фор мално је, путем механизма делегатског система, у непосредној надлежности радника. Одлучивање путем система СИЗ оставља, засад, могућност радницима да се изјасне само о стопи доприноса, уместо да то буде изјашњавање за овај или онај програм здравства или било које друге друштвене делатности. Изјашњавањем о програму, а потом и висини средстава отворило би непосредну мо гућност радницима да утичу на управљање тим делом дохотка.
Развој у рукама банкара
У оба случаја показује се да сви досадашњи напори у организацијама удруженог рада и друштвено-политичким заједницама, ипак, не дају задовољавајуће резултате, Можда је прекратка временска дистанца која нас дели од усвајања Закона о удру женом раду да би резултати могли да буду импресивнији, Коначно, у протекле три године били смо при-
лично оптерећени обимном нормати-
вном делатношћу, тако да би праве ефекте промене донетих самоуправних аката тек требало очекивати.
Али, то ипак не би смео да буде изговор, а најмање би ти разлози мо гли да послуже као оправдање за стање у расподели дела дохотка наме њеног проширеној репродукцији. Зна
| = | ||
| |
пиво гени
тледа „вљаск“.
слова.
човине“.
ИАЕА
а АЈ А
| АКЦЕНТИ
Директор за све
Готово је правило да су директори у нашим основтим, па и у осталим ттколама, сваштари. Ови су административнм радници, правници, социјални радници, а најмење оно штто би заправо требало да буду — недатози. Јер, директори су оттерећени м оним пословима које би морао да обављаошео колектив заједнички, То) јетпосле-
Сдица м чињеница“ ла се'у штолама у директору и даље
Због тога се сада, на пример, нормативна акта у штолама м не мету израдити а да претходно у њих директор не „угради“ — своје ставове. Код директора се, уз то, долази м због свих других љетања: несташлука ученика, лоптих међуљудских односа, организационих питања наставе, планирања распореда часова итд.
Како се истиче овој птреоптерећености разним пословима кумују и сами директори: они сами воле да „држе ствари“ у својим рукама, па се, стога, и радије прихватеју свих послова, нето да раде и сами на оспособљавању друтих чланова колектива за обављање одређених но-
Већ годину дана припрема се удруживање свих основних школа у нашој општини и то је добра шанса да се формирањем снажних заједничких служби административни, правни, технички и други послови одвоје од педагошких и да директори, уместо да буду сваштари, постану оно што треба и да буду — педагози, пишу „Суботичке
Раш г
о се да је тај део сужен због раста др. гих видова потрошње. Међутим“ оно што преостане за инвестиранљ " проширену репродукцију врло ч се не усмерава сна најбољи начу Централни с комитет је зато Н, врло оштру критику ООУР збор Ћор лучности и неспремности да УДРужу ју средства у проширење постојећих или у инвестирање нових програ У проширеној. репродукцији банкар. ски механизми имају углавном одлу. чујућу реч.
Мада формално о томе од радници, у пракси долази до изража ја спрега и моћ појединих руководе. ћих људи у привреди и банкама, поступак тече под фирмом такозваних финансијских конструкција, Пр. во се с програмом одлази у 6 5 ја, потом, на део акумулације Обур (у правилу тај део не прелази 20 о сто вредности инвестиција) додаје средства из трајних или те ти чуна других ООУР, затим нешто депозита радних организација грађана (без сагласности, дакако) и понекад све „подупре“ и индстран кредитом. На тај начин затвара „финансијска конструкција“ коју разуме једино банкарски – апарат, што му аутоматски даје могућност им да непосредно утиче на програме раз. воја.
Последице такве појаве очигледне су на сваком кораку. Инфлацију, пру вредну нестабилност, притисак на це не или губитке не осећају само ону колективи који се упуштају у такве „финансијске конструкције“, већ то погађа и друге који с тиме немају никакве везе. На жалост, овакав систем инвестирања у проширену рер. родукцију узео је широке размере чему говори и податак да су од них инвестиција у Хрватској света четири "одсто удружена средства ООУР или радних организација, односно седам одсто, ако томе додамб инвестиције у инфраструктуру,
Сматрамо да овоме није потребан никакав посебан закључак, Осим оно га што је већ речено и у расправи на седници Централног комитета СКХ: да одлучна битка за доходовне односе тек треба да почне. Јер, ова досадашња, колико год понегде и има ла резултате, ипак је само припрема за стварне промене.
Сеада Хођић
БАНАНА
КОМУНИСТИ У СИСТЕМУ
|
Нојшире повезивоње уместо спрега
Руководећу
Како ради општинска организација Савеза комуниста7
О овом питању, једном од централних, водиће се посебна расправа на предстојећој седници Централног комитета СКЈ, посвећеној идејно-политичкој и организационој оспособљености Савеза комуниста за остваривање водеће улоге у друштву, у политичком систему социјалистичког самоуправљања. Свестране расраве о раду општинских
организација инспирисане су и потребом да. "се општина свестраније афирмише као 0с-
новна друштвено-политичка заједница У којој одлучујућу реч треба да имају радничка класа и радни људи, и где се решавају бројна питања од значаја за живот грађана. А ту се, и поред извесних успеха, касни, односно бележи се известан застој.
То интересовање је условљено и јачањем самосталности основних организација Савеза комуниста, укидањем фабричких ко митета и конференција, који су раније били посредници између основне организације и општинског комитета.
И, најзад, за даље остваривање водеће улоге Савеза комуниста у друштву од посебног је значаја колико сама општинска организација својим радом подстиче развој демократских односа у Савезу комуниста и штире, иницијативу чланства, лоприноси ос пособљавању и осамостаљивању основних
улогу у новим условима општинска организација СК може да о повезивање властитог чланства м демократску сарадњу са свим друштвено-
и институцијама самоуправног система у комуни
организација и нетовању демократских комуникација са другим друштвено-политичким организацијама и институцијама социјалистичког самоуправљања у општини,
Секташтво
== о о—оо—
У анализирању рада општинских организација Савеза комуниста, у припремама за седницу ЦК СКЈ, централно питање је било: колико су оне. саме, њихове конференције и комитети постали способни колективни органи и места тде се, отворено за узимају ставови, покрећу акције, и колико оне успешно развијају демократску комуникацију са свим другим самоуправним ор ганима и друштвено-политичким организацијама, посебно са Социјалистичким савезом у општини.
Иако је неоспорно да се општинска организација више испољава као кохезиона снага идејно-политичког с деловања свих чланова и организација, чињеница је да она још увек недовољно делује као усмеравајућа снага у целокупном политичком систему социјалистичкот самоуправљања у општини, Јер, још су недовољно развијене непосредне комуникације са другим дру“ штвено-политичким и друштвеним органи-
зацијама, делегацијама, делегатским скупо)
штинама и свим самоуправним организаци јама и заједницама у општини,
Наиме, како потврђују внализе на. основу обиласка терена, нису усамљени случајеви да општинске организације, а посебно њихови комитети, и даље, делују на стари начин. Они све „држе“ у својим рукама, решавају конкретна питања која су, иначе, у надлежности других — скугпштина или извршних одбора, синдиката или Со цијалистичког савеза. А то има двоструку штету: сужава простор за демократске ини цијативе других органа и "организација, а сам Савез комуниста гура да делује са по зиција „власти“ уместо да се, унутар разтранатот система самоуправљања, у демократском дијалогу бори за своје ставове и доприноси изналажењу најбољих решења.
Посебно је, разуме се, штетно (а, тога још има) секташење у односу на Социјалистички савез, његово свођење на трансмисију. Отуда, уместо неминовног демократеког дијалога са свим социјалистичким снагама у оквиру ССРН, расправе о свим значајним питањима се, по правилу, воде у комитету Савеза комуниста, Ту се заузимају ставови који се касније „прослеђују на спровођење“ Социјалистичком савезу. У таквим случајевима комитет се претвара у својеврсни штаб који у својим рукама др зжи политичку иницијативу и преузима на себе улогу и задатке који су у надлежности других самоуправних органа и друшт-
стварује само ако развија најшире акционо политичким организацијама
вено-политичких организација, извршних савета или стручних екипа. На тај начин се сам комитет „гуши“ у обавезама, не сти гне све да обави, а у исто време се скида одговорност са других који су били дужни да то ураде.
То је, управо, погодна клима и за развијање и јачање уских спрега између политичке бирократије и технократије, за повезивање „првака“ — од комитета до радних организација, банака и руководстава других друштвено-политичких организација. А уместо да се у њој развијају самоуправни односи, јача демократија, 0општина и даље задржава свој „традиционал ни“ лик — затвореног бастиона.
Одсечени од делегација Џо
Анализе даље показују да је веома мало случајева да општинске конференције СК разматрају деловање својих делегата и представника у Социјалистичком — савезу, друштвеним организацијама, тамо где се, у демократском дијалогу, кристалишу ставови и треба да се донесу одлуке. Зато оне и немају правог увида у рад делегација, нити, пак, могу да покрећу питање конкре
тне одговорности оних комуниста који не мзвршавају своје задатке. Још су ређи слу чајеви да комунисти — делегати упознају своје основне и општинске организације са тешкоћама и дилемама с којима се суочавају у Раду, да захтевају да се о томе поведе расправа и заузму ставови за даље акције.
У таквим условима, онда, није случајно да се са трибина општинске конференције, а још чешће комитета, стално понавља Ис та критика, изражава незадовољство једном или другом одлуком и понашањем. Ал“ те критике, ма колико биле реске, остају без одјека, јер изостаје неминовна директ“ на комуникација, дијалог и акција – тамо где треба да се одлучује. -
Кад је реч о комуникацији на линији основна организација — општинска органи зација, све више (мада не лако) почињу да преовлађују схватања да суштина 2: нове директне везе није у јачању позиције ни општинске конференције ни комитета према базичној ћелији, и да се сада из тог „центра“ преносе ставови и деле задаци Јер, циљ је да се управо ојача самостал“ ност основне организације и подстакне зак" тивност најширег чланства, омогући њихов што директнији утицај на обликовање по“ литике и одлука у општини и шире.
Јер, само на најширој демократској 10" везаности са чланством, основним органи“ зацијама и другим друштвено-политички“ организацијама и самоуправним органима општинска организација Савеза комунисте може постати кохезиона снага У деловању свих чланова и организација, 8 општине
ти ко" ке конференције и њихови комите ;. лективни органи који воде отворене и БР у тичке расправе и подстичу акције њ стиста у разгранатом механизму социјали чког самоуправљања.
Сл. Вуји