Борба, 16. 05. 1982., стр. 4
„утослатија јатас
ПРОМЕНЕ У СТАТУТУ
Розрида колективног
Пода |
Појашњење принципа демократског централизма и нова организација рада Савеза комуниста у општинама и граду Загребу — окоснуца су садржајних промена о којима се у Савезу комуниста Хрватске расправљало неколико месеци
Образлажући, у име Комиси је за измене и допуне Статута СКХ, предложене статутарне промене о којима се водила вишемесечна партијска расправа, Каменко Марковић, је нагласио да су оне резултат досадашњих искустава, критичке анализе практичног делова ња чланства, организација и органа СК у нашем социјалис тичком самоуправном – систему и да треба да допринесу унапређењу рада Савеза комуниста, појачају његов утицај на усмеравање друштвено-еко номских и идејно-политичких процеса у нашем друштву и да повећају одговорност кому ниста. У уводном делу пред-
| Мандати
Предсједништва _ опћинских комитета и Градског комитета СКХ Загреба и Централног комитета СКХ конституирају се, према новом статуту СКХ, као колективни предсједник тих органа. У складу с том одредбом, више нема функције предсједника Опћинског, Градског и Централног комитета. Иначе, мандат пред сједника Предсједништва предвиђен је на годину дана, а секретара на двије го дине.
——_———
сажет начин уграђена је и историјска улога, личност и стваралачко дело друга Тита.
— Основни принципи колективног рада и одговорности, за
лога Статута на врло
сновани на познатој Титовој иницијативи, разрађени су У одговарајућим поглављима И одредбама Статута. У конкрегном провођењу у живот начелних ставова о колективности у раду, одлучивању им одговорности комуниста — рекао је Марковић — нужно је да комунисти уложе максималне напоре. Јер, начин одлучивања у Савезу комуниста никад није био процедурално, него идејно-политичко питање.
Говорећи даље, Марковић је истакао да принципи демокра теког централизма нису мењани, јер је то и даље – основа унутрашњих односа у Савезу комуниста. У предложеним
"променама само су другачије систематизовани и појашњени принципи демократског центра лизма.
Значајне измјене по Марковићевом мишљењу односе са на нову организацију органа општинске м градске организације СК. Опредељење је да се органи СК јединствено ортанизују и у целом СК. Уведена је општинска и Градска изборна конференција СК као форуми тих организација, а општтински и градски комитет гу највиши органи СК измећу две изборне конференције. Они бирају своје председништво као колективни извршни орган.
ЗАВРШЕН ДЕВЕТИ КОНГРЕС САВЕЗА КОМУНИСТА ХРВАТСКЕ
КОМИСИЈА ЗА ИЗГРАДЊУ САВЕЗА КОМУНИСТА, КАДРОВСКУ ПОЛИТИКУ И СТАТУТАРНА ПИТАЊА
Обавеза је комуниста да се боре за углед револуционарне партије којој припадају, јер то је и најзначајнији услов за њену водећу улогу и снагу у друштву — рекао је Симо Раић
У извештају Комисије за изградњу "Савеза комуниста, кадровску политику и статутарна питања (поднео га је Симо Раић)у истичесе да су у расправи дотакнути готово сви најзначајнији аспекти изградње СК, организационе и акпионе оспособљености, те кадровске. политике у СК и друштву. Прихваћени су и подржани основни идејно-политички ставови и оцене предложеве у документима за 9. конгрес СКХ. Указано је и на низ крупних још с отворених питања која стоје пред Савезом комуниста, а посебна је пажња поклоњена главним задацима на које СКХ у наредном периоду мора усмеравати своју акцију.
Мада је у расправи на Комисији преовладавао изразито критички тон о стању, темељним обележјима и тенденцијама у СК и остваривању његове водеће идејно-политичке и револуционарне улоге у друштву, делегати нису пропустили да истакну и многе позитивне резултате који су забележени у међуконгресном раздобљу. Критичке оцене о практичном деловању СК и других социјалистичких субјеката, како је наглашено израз су настојања делегата да се у средиште политичке акције, у времену које је пред нама, акценат стави на кључна питања политичког оства ривања социјалистичког прео бражаја и бржег развоја: нашет друштва у целини. Савез комуниста, истакли су делегати — сноси пуну и конкретну одговорност пред радничком класом и народом за самоуправни _ социјалистички садржај његових акција.
јачати углед Партије
Делегати су не једном указали на обавезу комуниста да се боре за углед револуцио-
. нарне партије којој припада-
ју, јер то је и најзначајнији услов за његову водећу улогу и снагу у друштву. Углед и утицај СК стиче се ми јача чистотом им јасноћом идејне линије, доследношћу у њезином практичном спровођењу. Управо афирмацијом ових вредности СК је стекао Ууглед у радничкој класи и народу. Део делетата посебно је био критичан према појавама слабљења морала у редовима СК и друштву. Истакнути су многобројни захтеви да најодлучније треба обрачунати с појавама толерантног, ·колебљивот, опортунистичкот и немарк систичкот понашања према властитим слабостима и негативностима. Управо линија незамерања отупљује револуционарну оштрицу СК и доводи до појаве групно-власни чког понашања, присвајања
Биронрштија
Код једног дијела чланства Савеза комуниста постоји склоност измишљања непријатеља и непријатељских оријентација према унапријед заданим шемама и на тој основи вршења моралне, политичке дисквалификације и диференцијације људи, То је бирократска логика, јер бирокрација живи од непријатеља држећи народ у опсадном стању о својој неопходности, Ја бих се придружио онима који се залажу да се боримо за човјека. На свим разинама друштва постоје људи који се сматрају незамјењљивима. Које не можеш ни смијенити ни критиковати,- који се чврсто држе свог овлаштеног положаја. Од туда та силна кадровска комбинаторика, ли«та без више кандидата, увијек углавном исти круг људи „који се врти по закону хоризонталне оријентације. (Јосип Јовић)
друштвене имовине, привилегија, незаконитог богаћења м слично.
Даље, истакнуто је да рад им понашање појединаца утиче на
углед СК и зато се непрестано _
мора обогаћивати идејни и морални лик члана ск, за који делегати мисле да је прилично нарушен. Изражено је чврсто уверење да је неопходно и даље јачати улогу и утицај ОО СК у срединама у којима делују, и шире, на утврђивању и остваривању целокупне политике СК. Основна ортанизација СК, поручују делегати, мора бити покретачка и стваРалачка снага у борби за развој самоуправних односа и носилац акционот повезивања и деловања комуниста у политичком систему социјалистичкот самоуправљања.
Заоштрити одговорност у СА
Готово сви делегати енертично су захтевали заоштравање одговорности у Савезу комувниста. Тражили су да се руководства и организације СК енергичније супротстављају појавама неодговорног рада и понашања у СК и друштву. Истакнуто је да није довољно само уопштено упозоравати на слабљење одговорности у СК, већ се без колебања треба ослобађати носилаца таквих појава.
За превладавање слабости у
СК. истакнуто је, посебно значење има доследна примена и развијање Титове иницијативе о колективном раду, одлучивању и одговорности. Тамо где је суштина те иницијативе схваћена и примењена, деловање органа и организација СК битно је побољшано. Међутим, у практичној примени Титове иницијативе има и озбиљних слабости. Уочено је да се превише своди уз једногодишњи мандат, а премало на колективни рад и одлучивање.
Критички се осврћући на структуру руководства СК, делегати су истакли потребу веће заступљености радника и омладине, од основне организа ције па све до ЦК СКХ. БудуЋи да је за Савез комуниста основна социјална снага била и остала радничка класа, у расправама је посебна пажња посвећена остваривању радничке већине у СК. Тај захтев се споро остварује. Исте речи критике, делегати су упутилиина рачун организованости Савеза комуниста на селу и заступљености пољопривредника у СКХ. Надаље, делегати су инсистирали да се питању пријема у заступљености младих у СКХ посвети трајна пажња, наглашавајући да је то битно идејно питање оситурања револуционарног континуитета у Савезу комуниста и друштву.
ДЕЛЕГАТИ | ГОВОРЕ
Одлучкост
— Импресионирала ме је је динствена опредељеност овог скупа да се крене у оштру борбу на свим подручјима. Делегати, свесни тежине тре нутка у којем данас живимо, показали су чврсту решеност да се истраје на реализацији задатака које је зацртао највиши скуп комуниста Хрватске. (Олујка Кораћ делегат Општине Центар).
— Свима је јасно да оклевању више нема места, да се нема што чекати и многоброј не дискусије на свих пет кон гресних комисија недвосмислено су показале шта мисле, шта желе м шта морају да ураде комунисти. Радује ме што у великом броју дискуси ја није било много оних „про фесионалних“ _ дискутаната. Подједнако су се јављали и радници, пољопривредници, омладинци. Сви су имали шта да кажу... (Иван Шоштарић, делегат из Чабра).
— Радни људи очекују пуно од Конгреса, посебно када је ријеч о промјенама ме тода и начина рада у свакој ООСК, те понашања и дјеловања сваког комунисте. (Милован Бирач, ИНА рафинери ја из Сиска).
ИЗ РЕЗОЛУЦИЈЕ 9. КОНГРЕСА
10 свој дуг
Резолуција допуњена са четири амандмана — о задуживању, пољопривреди, обрачуну с покушајима дискредитовања СК, и верницима
Предлог конгресне резолуци "је у коначној верзији претрпео је неке значајне измене које су произашле из дводнев не расправе у конгресним ко мисијама. О томе је на трећој пленарној седници Конгрес из вестио Ивица Рачан, у име Ко мисије која је сумирала све дате предлоге и примедбе (од којих неке овде издвајамо) и предложила их као део резолуције, делегатима на усвајање. Задуживање — Резолуција је допуњена амандманом који наглашава да је „подмирење обавеза према иноземству прв енствени задатак дужника ко ји то треба да осигурају властитим извозом роба и услуга, удруживањем с другим органи зацијама удруженог рада, па тек онда солидарношћу оста-
у
лих субјеката у располагању девизама. Носиоци задуживања оствареног извоза могу вра ћати кредитне обавезе у скла ду с платнобилансним могућностима“, „Обавеза је комуниста да се одлучно залажу како би произвођачи у удруженом раду, међусобно удружени и повезани, одлучивали и о девизном дохотку као делу укупног дохотка“. Пољопривреда — Предложе на измена гласи: „због изузет не важности производње хране од посебног је значаја раз вој и ширење пољопривредне производње у друштвеном сектору пољопривреде, те удруживање рада и средстава индивидуалних пољопривредника. То налаже повећање капа цитета земљишта и бржу ре-
ализацију обраде још необрађене земље. Треба подстицати мере економске политике и она законска решења која ће спречавати уситњавање пољопривредних површина, ненаменску употребу и онемогућа вати разне шпекулације с по љопривредним земљиштем, те осигурати његово рационално коришћење како у приватном тако и друштвеном сектору. Интелигенција — Дио Резолуције који се односи на идеј на кретања допуњен је амандманом у којем се каже: Савез комуниста мора бескомпро мисно ломити покушаје раздвајања дијела интелигенције од СК и покушаје дискредито вања Савеза комуниста као догматске и стаљинистичке, у бити антидемократске снаге. Комунисти и њихове органи
зације морају свим средствима идејно-политичке борбе одлучно раскринкавати све покушаје који настоје да наше друштво прикажу као бирократски монопол, у којем нема слободе, стваралаштва и у којем се манипулише с најширом јавношћу.
Верници — Допуна у Резолу цији гласи: „залажући се за слободу вероисповести и слободно испољавање верских осе Бања грађана, Савез комуниста се истовремено бори против појава клерикализма и злоупо
требе верских потреба и и ј ађана, против покушај Пе И стављају
да се верници с социјализму, и да се на клери калистичкој или секташкој ос нови радни људи и грађани деле на основу тога да ли су религиозни или не.
ОДЛУЧНИЈЕ ПРОТИВ ЦЕН
социјалистичких самоуправних друштвено-екон омских 0,
КОМИСИЈА ЗА РАЗВОЈ ПОЛИТИЧКОГ СИСТЕМА СОЦИЈАЛИСТИЧ.
ТАРА МОЋИ: За време расправе У Комисији за развој и изградњу дноса и материјални развој
ког САМОУПРАВЉАЊА
Основна порука делегата из расправе у Комисији за развој политичког система садржана је у ставу да комунисти морају још јаче усмјерити своју активност у наредном раздобљу у правцу даљег унапређивања социјалистичког самоуправљања, а нарочито делегатског си стема. Сви друштвени и привредни проблеми наглашено је могу се решавати само на основама социјалистичког самоуправљања које нема и не може имати никакве алтернативе. Извјештај о дводневном ра ду ове комисије данас је конгресу поднио Стјепан Новаковић. У раду комисије иначе је, судјеловало 200 делегата и гостију 9; конгреса, од чега. су
"се 42 активно укључила у рас
праву, док је 12 делегата приложило писмене дискусије.
Против центара моћи
Комисија је посебно указала да је од особитог значаја за развој делегатског система најнепосредније ангажовање комуниста у основној организаци ји удруженог рада и у месној заједници, посебно кроз све 06 лике непосредног одлучивања, а посебно на зборовима радних људи и грађана, радничким са ветима и делегацијама за скуп штине друштвено-политичких и самоуправних интересних за једница.
Порука ове расправе је да у систему самоуправног интерес
шта друго
Остваривање Титове иницијативе о колективном раду и одговорности има суштински значај за развој политичког система, рекао је Стјепан Новаковић
ног организирања треба изгра ђивати ефикасно и рационално понашање које ће се темељити на животном интересу радних људи. То ће омогућити и супротстављање отуђеним центрима моћи који још депују изван делегатског система. Они који издвајају и удру жују средства непосредно треба да утичу на њихово кориштење. Истодобно, СК ће моћи успјешно утјецати на друштвени развој само кроз боље и ефикасније функционирање де легатског система.
Комисија је нагласила да до следно остваривање Титове иницијативе о колективном раду и одговорности има суштин ски значај за даљи развој поли тичког система социјалистичког самоуправљања и зато мо ра бити трајан задатак Савеза комуниста.
Оцењено је да се битна питања друштвеног развоја и ре продукције нису решавала У довољној мери путем самоу: равног споразумјевања им друшттвеног договарања.
Комуна самоуправна заједница
У расправи на Комисији је истакнуто да комуне све више треба развијати као самоуправ не заједнице у којима ће произвођачи, радни људи и грађани, организирани у ООУР-е и месне заједнице, овладавати це
16. МАЈ
лином друштвених односа их муналним системом. Путем де. легатског система нужно је бстваривати непосредну кому. никацију и утицати на реше вање ширих друштвених пру лема у Републици и федерапу. ји и тако превладати затвара. ње општина које спречавају да се сагледавају и уважавају сви интереси и друштвене пр требе радних људи и грађан,
Истакнуто је, такође, да | неопходно у складу с Уставом брже развијати – самоуправе односе у Републици, јер, у знт ној мери је остала пренаглаше на улога републике у претјер ном нормативном регулирању односа, чиме је сужен простор за самоуправно регулирање од носа у ужим друштвено-полутичким заједницама и самоу:равним организацијама и »
вама
логоварања непосредније сурм ње с другим републикама ит крајинама. ни
Комисија је указала на не опходност развоја међунациналних односа, непрекидно је чање братства и јединства, о тваривање пуне равноправн сти народа и народности, и пе себво нагласила да се СК мог супротстављати свим облици: и свим појавама национализе и тенденцијама које наруше» ју начела и праксу равнопре ности народа и народности | СФРЈ и у СРХ.
КОМИСИЈА ЗА МЕЂУНАРОДНЕ ОДНОСЕ И САРАДЊУ
де радикалније промене
у свету
Политика несврстаности је, као израз историјских тежњи, постала инспиратор, мобилизатор и главна светска покретачка снага процеса промен“
рекао је Анте Ферлини
У веома садржајној дискусији истакнут је пре свега огроман допринос друга Тита осигурању великог угледа и значаја наше земље у међународној заједници и на афирмацији наше принципијелне и досљедне спољне политике. која одговара трајним животним интересима радничке класе и свих народа и народности Југославије — каже се на почетку извештаја Ко мисије за међународне односеи сарадњу. који је поднео Анте фФерлини у чијем је раду судело вало око 120 делегата конгреса.
У дебати је подвучено да се СКХ у подручју односа с иностранством, бори за овладавање удруженог рада. радних људи и грађана у својим друштвенополитичким заједницама и радним срединама и оним делом дохотка који се у тим односима ос тварује. Овладавање целином дохотка је револуционарни циљ, којим се практично обезбеђује материјална основа за осигурање и учвршћивање власти радничке класе.
Процес демократизације и по друштвљавања спољне политике и економских односа с иностранством за шта се СК бори у складу с овим темељним опреде љењем, изражава нужност осигурања практичног остваривања јединства спољне политике, еко
·номских и свих других аспека-
та у односима с иностранством, с једне стране, и јединства уну трашње. и спољне политике С друге стране.
Разматрајући практичне аспе кте резултата, проблеме и зада-
тке из области демократизације и подруштвљавања наше спо љне политике, у расправи је ис такнуто да то захтева боље међусобно информисање свих субјеката у тим односима и ефика и ефикаснију координацију деловања свих носилаца међународне сарадње, истакнуто је да се јединствена и целовита сарадња са светом може успешно спроводити само сталним препознавањем и усклађивањем различитих интереса најширим дру штвеним договарањем и сталним јачањем ефикасности и друштвено-политичке одговорности свих субјеката међународне са-
. радње.
Између два конгреса учињени су даљи напори да наша спо љна политика буде још више укључена у свакодневну полити чку активност свих организација и органа СКХ.
Жестока конфронтација блокова, дубока криза детанта, убрзање трке у наоружавању, појачано мешање у унутрашње послове других земаља, учестале војне интервенције и претње употребом силе, само су неки од проблема с којима се у овом раздобљу суочила међуна родна заједница.
Политика несврстаности је, Као израз тих историјских тежњи. постала инспиратор. моби лизатор и главна светска покре тачка снага процеса промена. У свету су снажно нарасле — у тој борби — револуционарне, прогресивне, демократске, антиимперијалистичке, антиколонијалне и друге напредне снаге.
Снагама мира и социјализ““ који се одвија као светски цес, СКХ као њихов нераздв“ ни део, даје и убудуће ће 1:
ј одршку. ис“ ти своју одлучну подр: проте
кнуто је да се СКХ У али"
лом раздобљу максимално гао за изградњу и пра > афирмацију нових односа У се мунистичком и радничком 195 ту, полазећи од чињенице %, савременом свету делују И лики услови који налажу лажење различитих путева, лика борбе за мир, напреде“ сопијализам. . У расправи је подвучева су СКЈ и наша земља У У у конгресном раздобљу посебни) жњу посветили подручју М чи терана и Балкана као ПОДРУ ма која спадају у осетљиве зне зоне у свету. „ У дебати су важно мест и Х ла питања везана за ивре Рад наших грађана на Пре меном раду У иностранству. „а такнуто је да су ПОСТИГНУ сув“ чајни резултати на 06е3 .њу што повољнијег трету “ заштитф њихових права, У аро“ реса, У складу са међу У Ним уговорима и прописе маља у којима раде. Мо хок! затим на унапређењу у. удруживања, могућности држе | љања, образовања као и љом || вања веза са нашом ЈЕ може | другог, Али, с тиме се “ нарс“ бити потпуно задовољан у то због још нерешеног 4 рад школовања деце Ба 9 | ка, Наглашено је да СУ , по | ни запажени резултати У | тним токовима. | 1
јелницама.
Посебно је наглашено да » потребно да се СК и друге друг твено-политичке организашје значајније ангажују у у пређивању _ међурепубличко