Борба, 16. 05. 1982., стр. 5
16. МАЈ 1982. ГОДИНЕ
НЕДЕЉНА | -е 74
гулослабија датас
ЗАВРШЕН ДЕВЕТИ КОНГРЕС САВЕЗА КОМУНИСТА ХРВАТСКЕ
КОМИСИЈА ЗА РАЗВОЈ И ИЗГРАДЊУ
с = СТИЧКИХ САМОУПРАВНИХ ДРУШТВЕНО.ЕКО. НОМСКИХ ОДНОСА И МАТЕРИЈАЛНИ РАЗВОЈ
Пема нерешивих
проблема
Све основне организације и руководства СК што пре треба да разраде планове остваривања захтева који произилазе из конгресних докумената, рекао је Анђел-
ко Јукић
У раду Комисије за развој и изградњу социјалистичких самоуправних друштвено-економских односа и'материјални развој учествовао је највећи број делегата, њих 500, према сопственом избору. Током дводневног рада 63 делегата дала су писмене дискусије а 70 их је стало за говорницу да изнесе своје виђење досадашњег друштвено-економског развоја; постигнутих _ резултата, присутних проблема и начина њиховог решавања.
У веома исцрпној и стваралачкој расправи дата је — како је Конгрес известио подносилац извештаја Анђелко Јукић — оцена резултата деловања Савеза комуниста Хрватске у протеклом четворогодишњем раздобљу на свим подручјима материјалног и друштвеног развоја. Изражено је потпуно идејно-политичко јединство и одлучност да се још доследније настави путем изградње самоуправних социјалистичких друштвено-економских односа, како би на тој основи удружени рад осигурао бржи и стабилнији материјални и друштвени раз вој. Исказана је чврста одлуч ност да се сталном стваралачком револуционарном борбом настави развој путем који је утемељен под руководством друга Тита, и да се, ефикасније него досад, одстрањују пропусти и заоштри борба про тив антисоцијалистичких и антисамоуправних идеја, елемената и тенденција. Проблеми у остваривању друштвене и економске стабилизације, ма колико били сложени и тешки могу се савлађивати организованом акцијом свих друштвених субјеката, првенстве но Савеза комуниста који треба да подстиче своје чланство И радничку класу за енергичније им доследније остварива-
КОМИСИЈА ЗА ИЗГРАДЊУ СОЦИЈАЛИСТИЧКИХ САМОУПРАВНИХ ОДНОСА И РАЗВОЈ ДРУШТВЕ-
НИХ ДЕЛАТНОСТИ
чанемарене
потребе
удруженог радо
Побољшање материјалног положаја друштвених делатности може се остварити само једним путем — успостављањем непосредних односа са удруженим радом,
рекао је Петар Пискач
У Комисији за изградњу с0 цијалистичких · самоуправних односа им развој друштвених дјелатности исцрпно је и критички расправљано 9 стању и развоју друштвених делатности. Делегати су прецизирали задатке Савеза комуниста у даљем подстицијалистичких самоуправних преображаја _ друштвених делатности у свим срединама, њи ховог урастања у целину удру женог рада и довођења ду склад њиховог развоја с обје“ ктивним материјалним могућ“ ностима друштва — известио је на данашњој пленарној сједници Петар Дискач.
Већина од педесетак дискутаната и њих 18 који су при“ ложили писане дискусије У овој Комисији заложила се за унатређење слободне размене рада м упозорила да се несклад потреба У друштвеним де латностима и материјалних мо гућности · заједнице надаље продубљује. Узроке таквих не повољних кретања, према оце“ ни делегата, ваља тражити У границама наметнутим системом самоуправних интересних заједница и још неоствареној истинској слободној размени ра да и у чињеници да, стварне потребе удруженогт рада недовољно долазе до изражаја. днихж односа с удруженим ра-
дом м алне _ производње, Не _ треба _ заборавити да је немогуће _ пелокупну њихову делатност – остваривати У непосредним –односима, па ћесеми даље
значајан део програма морати реализовати у систему интерес вог организовања.
Много речи било је о науци, при чему је истицано да се ма
јоти.
ње задатака пред којима се данас налази наше друштво у целини. Наглашено је да про цес самоуправног удруживања рада и средстава организација удруженог рада на јединственом југословенском тржи шту мора имати средишње место у деловању Савеза комуниста, јер од остваривања тог процеса зависи и сам исход битке за економску и друштвену стабилизацију, као и процес бржег овладавања целином друштвене репродук ције од стране удружених радника.
Удруживање мора бити мотивисано остваривањем — већег дохотка као предусловом задовољавања све већих појединачних, заједничких и опште-друштвених потреба. Посебно је потребно удруживање на програмима заједничког развоја, јер то захтева м пораст продуктивности, а и укључивања у светско тржиште и међународну поделу рада. Треба тежити за тим да једино резултати рада, верификовани критеријима светског тржишта могу резултира ти високим дохотком организација удруженог рада. То претпоставља и другачије пла нирање, које ће полазити од програмирања _ високог с дохотка и на тој основи структуирања програма производње. Треба инсистирати на удруживању материјалне произ водње и друштвених делатности, посебно с науком.
Делегати ове Комисије посебно инсистирају на захтеву да све основне организације и руководства Савеза комуниста што пре разраде планове остваривања Резолуције и дру тих конгресних докумената, и да се заоштри одговорност комуниста и органа Савеза комуниста за њихово остваривање, ука, заснована на марксистичком погледу на свет, још не схвата као производна сна"а социјалистичког система. Ори
се одлучном политичком акци дом брже мењају г и материјални услови. развоја науке у функцији Вл друштвеног и технолошког ра звоја.
У расправи су и опењена достигнућа У социјалистичком преображају васпитања и образовања. истакнути су остварени и запажени резу птати, али је отворено говорено и о потешкоћама, протуре“ ченостима и слабостима у рав ради усвојених опредјељења и начела као и практичној примени реформских решења.
Комунисти су посебно упозо рили на важност да садржаји васпитања и образовања. буду марксистички утемељени, да изражавају сву сложеност жи вота и рада У социјалистичком самоуправно организованом друштву, те разумевању савре меног света, његових природних друштвено-историјских за конитости.
Јасно је речено да Савез комуниста мора потицати самоуправне процесе у којима ће ја вна гласила све више израста ти у значајну субјективну сна ту а и изражавати рад“ ничко-класне интересе те самостално, одговорно и друштвено-Политички. ангажовано деловати на линији Савеза ко-
ја у којој морају предњачити управо комунисти, посебно У редакцијама и друштвеним те“ лима.
ЗАВРШНА РИЈЕЧ ЈУРЕ БИЛИЋА
[> Ф Љ М
кориштење
Обраћајући се делегатима и гостима Деветог конгреса СКХ новоизабрани предсједник Пре деједништва ЦК СКХ Јуре Би лић се захвалио свима онима који су допринијели да се Конгрес успјешно заврши. Том приликом он је, између осталог, рекао:
Конгрес је својим радом показао јединство и да праксом рада мијења и унапређује дру штво. У тренутку садашњег стања и тешкоћа, које ће потрајати дуже, конгрес је дао нагласак на превладавање 0збиљних тешкоћа у нашем друштву и привреди, на развој друштвених односа, самоуправљања на улогу Савеза комуниста и његово јачање.
Активирање свих потенцијала
У привреди и друштву постоје огромни материјални и људски потенцијали који захтијевају максималне напоре
Чланови ЦИЕ СИ) и комисија СКЈ
За чланове ЦК СКЈ из Хрватске изабрани су: Владимир Бакарић, МиБалтић, Јуре Билић, Јаков Бла жевић, Душан Драгосавац, Маријан
Писмо др Владимиру Бокорићу
Делегати 9. конгреса упутили су поздравно писмо ДР
Владимиру Бакарићу, који, из здравствених разлога,
није
могао присуствовати највишем радном договору комуниста
Хрватске. У писму се између осталог,
уз добре жеље за
опоравак др Бакорића, каже да је Конгрес критичкими самокритички оценио све што је постигнуто, али и тешкоће и слабости, те да се делегати враћају У своје средине чврсто одлучни да иду Титовим путем. Изражава се и признање др Бакарићу, за којег се у писму каже да је мисаоним и прак-
тичним доприносом нашој
револуцији и социјалистичком
развитку стекао љубав и поштовање комуниста Хрватске и Југославије, радничке класе и свих наших народа им на-
родности.
=
за њихово кориштење. У садашњим економским тешкоћама баш зато треба остваривати перспективе да наша привреда с властитим капацитетима извози још више, како бисмо _ пребродили тешкоће платног дефицита и на тај начин ојачали економску и политичку моћ нашег друштва. Ту је потребна огромна иници јатива радничке класе, свих
Чланови ЦК СК Хрватске и комисија С6Х
Цветковић, Марко Филиповић, Ивица
Кукоч, Марко Лолић, Рудолф Матошевић, Лука Милетић, Милан Павић, Иво Џеришин, Милка Планинц, Ивица Рачан, Аленко Рубеша, Јаков СиШпиљак и Јосип
ротковић, Мика Врховец.
За чланове Комисије за статутарна питања СКЈ изабрани су: Свако Филипи и Каменко Марковић.
За члана Надзорне комисије СКЈ Милица
из Хрватске изабрана је Обрадовић.
ПРВА СЕДНИЦА ЦК СК |
ХРВАТСКЕ
Избор Председништва
На првој седници
вршно-политички орган.
Петовић, Станко
За председника
Жувела.
новоизабрани Централни комитет СКХ изабрао је Председништво као колективни изЧланови Председништва ЦК СКХ су: Иво Биланџија, Јуре Билић, Сенка Тулин, Маријан Калањ, Владо Михаљевић, Вилим Мулц, Чедомир Мајић, Јозо Мирјана Почек — Матић, Стојчевић, Мика Шпиљак, Стипе Шувар и Јосип Врховец. Председништва цК СКХ с једногодишњим мандатом изабран је Јуре Билић, а за секретара Председништва, с мандатом од две године изабран је Маријан Калањ. Изабрано је такође седам извршних секретара Председништва са ман датом од четири године; Луцијан Бенолић, Душко Драгун, Анђелко Јукић, Ратомир Мајсторовић, Целестин Сарделић, Ивица Шеегота и Младен
нић (1065),
јан Бенолић (1058),
(1061), Дарио Мажар (1055), Владо Михаљевић
У Централни комитет Савеза комуниста Хрватске тајним гласањем (гласало је 1069 делегата) изабрани су: Милан АладеТомислав Бадовинац (1059), Крешо Баљкаш (1064), (1065), Божидар Бек (1055), Рудолф Белинић (1063), Жарко Бенковић (1061), ЛуциБорислав Бијелић (1064), Иво Биланџија (1060), Јуре Билић (1022), Јелица Бобић (1063), Бошњак (1067), Бруно Бребрић (1059), Лука Брочило (1055), Кемал Бузаљко (1063), Славка Чупач (1067), Вјекослав Ћемељић (1050), Драго Димитровић Драгун (1043), Иво Дружић (1061), Никола Феилко (1057), Петар Флековић (1055), Божидар Гагро (1044), Павле Гажи (1059), Јурај Гојмерац (1051), Маринко Груић (1043), Сенка Гулин (1059), Младен Херцег (1056), Звонко Хлебец (1063), (1066), Ђорђе Ивошевић (1057), Анте Јакут (1051), Анђелко Јукић (1040), Зора Јукић (1060), Звонимир Јурић Калањ (1039), Јосип Кирац (1059), Мира Коркут (1058), Гордана Косановић (1058), Венцеслав Ковачевић (1028), Миљенко Ко жул (1057), Ненад Крекић (1056), Јованка Кукић (1058), Никола Лапов (1056) Латин (1049), Живко Лазиница (1058), Свето Летица (1046), Рене Ловренчић (1053), Драгица Лукетић (1062), Ратомир Мајсторовић (1055), Недељко Маревић – (1060), Анте Марковић (1054),
Матошевић (1060), Анте Мештровић (1039), Борислав Ми-
————————————т—————————_
радних људи у индустрији, по љопривреди — радника, сељака, интелигенције и свих грађана наше Републике, као и наше заједничке домовине Југославије. У развоју друштвених односа самоуправљања, треба да стварамо друштво равнотеже, које ћемо остварити ако се бу де друштво окретало, како се каже, „око сунца рада“.
ЈЕДИНСТВО САВЕЗА КОМУНИСТА УСЛОВ У СПЕХА: Делегати 9. конгреса СКХ напуштају дворану „Ватрослава Лисинског“ после успешно обављеног посла
Ивица Баретић
лица
Блаженска
(1051),
Душко
Бранко Хорват
(1043), Маријан
Иво
Мартић Жељко (1061),
Винко
ин
омуниста. — У привреди и друштву максималне напоре за њихово
ко
келић (1032), Вељко Милош (1064), Анте Миловић (1056), Вилим Мулц (1055), Звонимир Новак (1060), Стјепан Новаковић (1051), Чедомир Паић (1056), Миле Париповић (1053), Петар Павичић (1058), Јозо Петовић (1048), Стјепан Петрић (1059), Петар Пишкач (1047), Мирјана Почек — Матић (1045), Јанко Почуча (1044), Илија Половина (1060), Бранко Пухарић (1028), ЈеРадојчевић (1029) (1057), Момчило Рајновић (1057), Дејан Ребић (1053), Рената Рубели (1059), Рукавина — Шгаин (1043), Целестин Шарделић (1049), Мијо Сигур (1056), Константин Спаић (1052), Владимир Станић (1055), Иванка Станковић (1056), Станко Стојчевић (1048), Славко Шајбер (1028), Ивица Шеегота (1040), Мика Шпиљак (1047), Стипе Шувар (1036), Росина Турчиновић Ђуричин (1061), Јово Угрчић Врандечић (1052), Стјепан Зидарић (1059), Давор Зућијати (1058), Младен Жувела (1056).
У Надзорну комисију СКХ тајним гласањем су изабрани: Милош. МЏебо, Магдица Храњ, Никола Јукић, Никола Кончар, Ђуро Петровић, Ана Скрадски, сип Шлибар, Марија Томеш и Гвидо Уни.
У Статутарну комисију СКХ изабрани су: Адам Аџић, Вељко Бетица, Никола Бјелановић, Младен Божек, Фрањо Чорда шић, Иван Гегоровић, Фрањо Хертеленди, Никола Јарчевић, Нада Јурић, Иван Крухек, Здравко Лекић, Славомир Мађор, Маринко Олујић, Божидар Папић, Анте Раос, Јуре Рогић, Анкица Северин, Василије Скенџић, Владимир Смојвер, Ми лица Ступар и Јосип Штулина.
стваралачком Окцијом мењоти стање
Ово вријеме тражи велику моралну снагу сваког члана Савеза к постоје огромни материјални и људски потенцијали који захтијевају
Наши ОУР-и, да се изразим симболично, заједнице радника, као наши први одреди у стварању пролетерских јединица удруженот рада у СР Хр ватској, У социјалистичкој фе деративној заједници Југославији, равноправних народа “ народности Југославије, ће стварати увјете за продуктивније и хуманије друштво од свих претходних. Кроз то ће јачати братство и јединство социјалистичких република и аутономних покрајина, као самоуправних заједница људи, народа и народности, републи ка рада и самоуправљања као школе комунизма. У тим увјетима ваља јачати авангарду радничке класе наших народа, као предводника одреда Савеза комуниста Хрватске и Савеза комуниста Југославије.
снога наше
револуције ______
Имамо 340.000 чланова. То је огромна снага нашет покрета, наше Партије и нека се покаже свак у раду какав је ко-
униста.
Њ- Имамо 114.000
103.000 стручњака, 90.000 жена и 80.000 младе генерације до 21 године. То је огроман потен цијал . Партије, наше револуције.
Критичком анализом праксе треба ићи у стваралачку акци ју мијењања постојећег стања, уоч новог, што се у овим тешким увјетима, и то увијек треба да постане своји на свих. На томе треба стварати јединство Савеза комуниста Хрватске, овог руководства и другарске односе међу
' нама и дати свој допринос ја
чању Савеза. комуниста Јутославије и његовог Централног комитета, који имају хисторијску одговорност за судбину ове земље и за своју улогу У овим тешким и тмурним односима у свијету. Зато СК мора бити у класи, у народу, дио тога, јер само радничка класа која није егоистична, јер њени интереси су интереси хрватског и српског народа У Хрватској, им народности, као и свих народа и народности у СФРЈ. Ово вријеме тражи велику моралну снагу сваког члана СК, као што је то било потребно у народноослободилачком рату им показати да је овај систем, да смо ми довољно снажни да издржимо сва искушења времена.
Стјепан Рајек
Милан
(1047), Иво Јосип Врховец (1035),
Јо-
јуре Билић
председник Председништва ЦК СК Хрватске
Председник Председништва цК СКХ Јуре Билић рођен је 1922. године у Макарској. Завршио је партијску школу »„БЊуро Ђаковић“. Члан Скоја је од 1940. а члан Савеза комуниста од 1941. године. Носилац је ске споменице 1941“.
У току народноосљободилачке борбе био је комесар омла динске чете, секретар Окружног комитета Скоја Макарске, члан Окружног комитета КП Макарске, члан Покрајинскот ко митета Скоја за Хрватску, а после ослобођења био је: секретар Градскот комитета Скоја Загреба (1945-1948.) секретар Градског комитета КП Сплита (1951–1953), секретар Секретаријата за ошште привредне послове НБРХ (1956), председник Пољопривредно-шумарске коморе Хрватске (1960-1962) републички секретар за пољопривреду (1962–1964.), члан Извршног комитета Председништва ЦК СКХ (1956–1966.), члан Извршног бироа Председништва СКЈ (1972-1974.), члан Председништва ЦК СКЈ (19741978.), председник Сабора СРХ и члан Председништва ЦК СЕХ (1978–1982.).
За члана Централног комитета СКХ је биран на 4, 5. 6. м 7. конгресу СКХ, а за члана СКЈ на Другој конференцији СЕЈ (1972) пл на 1. конгресу
Јуре Билић је носилац више високих одликовања.
Маријан Колоњ
секретар Председништва ЦК СК Хрватске
Новоизабрани секретар Председништва ЦК скх Маријан Калањ рођен је 1932. године у Кленовици, општина Цриквеница. Завршио је Факултет за спо љну трговину. Члан је СК од 1958. године.
Маријан Калањ потиче из ра дничке породице. Као ученик тимназије, а затим'и као радник у бродоградилишту „Виктор Ленац“ истакао се У омладинској организацији и на бројним радним акцијама широм Југославије у којима је учествовао. Досад је обављао низ друштвено-политичких функција у синдикату, а за члана ЦК СКХ биран је на 7. и 8. конгресу. Био је и члан Председништва ЦК СКХ. Одликован је Медаљом рада, Ор деном заслуга за народ са сребрном звездом и Орденом братства и јединства са сребрним венцем.
Извештачи: с Сезда ХОЏИЋ, Рајко ВУЈАТОВИЋ, Крсте БИЈЕЛИЋ, Теа БОХУШ, Гордана ГОЈАК, Евица КОСТОВСКА, Драган НИКОЛИЋ, Богдан ДЕЧЕРМИЋ, Давор СОХА
Фроторепортер: Огњен АЛУЈЕВИЋ