Борба, 16. 05. 1982., стр. 6
· ЗЕНИЦА. ревире Распоточја, у свом безумљу ломила и савијала челик и све што се налази у рударском окну, и узела у неповрат 39 људских живота, Али, у несрећи, кад нам је најтеже — показује се највећа солидарност. То је било увијек, то је и овог пута, кад нас је стихија у Зеници, граду солидарности, још више повезала, учврстила у заједништву и слози. Наша социјалистичка солидарност, што је нераскидиви део братства и јединства и чврстог заједништва народа и народности Југославије, и сада је максимална, чак превазилази могуће, као и увијек када су катастрофе попут ове распоточке, односиле оно најдрагоценије — људске животе.
У великом болу, у тузи породица, колектива рудника, и свих радних људи и грађана Зенице за великим губитком ни једног тренутка они нису били сами. Из свих крајева наше земље, из свих социјалистичких република и аутономних покрајина, стизале су и стижу ријечи саучешћа, охрабрења, подршке и помоћи. Зеници и породицама погинулих рудара руку солидарности пружила је цијела Титова Југославија.
Требало би нам доста простора и новинске хартије да макар поменемо општине, радне колективе, појединце, друштвено-политичке организације које су
Резолуције без рокова
Економски положај удруженог рада је овог тренутка знатно лошији него пре доношења ЗУР, па ипак у Нацрту резолуције за 1Х конгрес СР Србије нису прецизирани рокови за решавање економске кризе
Савез комуниста
БЕОГРАД. — Протекла недеља у Савезу комуниста Београда била је запажена по бројним састанцима од основних организација, радничких форума, општинских комитета па све до расправа у Универзитетском и Градском комитету СК о конгресним резолуцијама. С правом се може рећи, да ни у једној дис кусији до сада, приликом ранијих припрема одговарајућих конгреса СК није у таквој мери био заступљен критички интониран приступ. У широкој расправи београдских комуниста изнете су одреЂене примедбе им сугестије, као и давање конкретних предлога за побољшање нацрта резолуција 1Х конгреса СКС и ХП конгреса СКЈ.
Незаобилазно се намеће закључак да је на свим састанцима била пре свега врло присутна свест о тежини економске ситу ације у којој се Југославија данас налази. Са тог становишта разумљиве су и оштре замерке Нацрту резолуције ХП кон греса, упућене од стране економских стручњака у расправи у Градском комитету СК. По њиховом мишљењу резолуција је документ Државе, а не као што би требало да буде — документ Џартије. У њој се веома мало говори о кризи еконамских односа, о проблему затварања у регионална тржишта и стварања осам економија. Субјект континуитета ре волуције у овом тренутку, у нас, није радничка класа, већ конзорцијум водећих структура Партије, Државе и привреде. А, ХП конгрес СКЈ, то је јасно, треба да буде конгрес континуитета.
Друштвени односи су пребујали и не
одговарају материјално снази — осно-
вици на којој почивају. За решавање економских и друштвених проблема Југославије, данас је неопходно јединство погледа. Економски положај удруженог рада у овом тренутку је знатно лошији него пре доношења ЗУР, а у резолуцији се слабо прецизира за које би се време одређени задаци остваривали.
Таква резолуција без рокова, чини се, да недовољно мотивише чланство СКЈ. Јасно је да је треба прецизирати за период од четири године, дакле до следећег конгреса, докле би Југославија морала да изађе из економске кризе.
Д. Радевић
Удружени долар је већи
Словеначке организације удруженог рада све интензивније сарађују са ОУР-има свих република и покрајина у циљу равноправнијег укључивања у међународну поделу рада и — отплате девизних дугова. ДХоговори
ЉУБЉАНА. — Све је више словеначких организација удруженог рада које ступају у различите облике производне, пословне и инвестиционе сарадње са организацијама удруженог рада у другим републикама и покрајинама, чиме стварају повољније услове за бржи и успешнији развој, доприносе разбијању регионалне и републичке аутархије и учвршћивању јединства југословенског тржишта. у
Њихово масовније и интензивније де-
— Стихија је порушила,
Зеница свих _ Југословена
У свом тренутку Зеница и трагедија која се у њој збила у мислима су и срцима свих становника, Титове Југославије, братства и јединства од Марибора до Ђевђелије.
| Це = о. У = 5 О 5
Х
до сада упутиле новчану и другу помоћ, ријечи подршке и спремност да помогну у сваком погледу. Лакше би било направити списак оних других. Њих готово и нема. Јер, сваког тренутка овдје у „узаврели град“ стижу писма дирљиве садржине, телеграми, уплаћују се средства на жиро-рачун Фонда за помоћ породицама, тражи се да се преузму дјеца на школовање, да се граде куће за породице пострадалих, нуде се екипе стручњака и радника рудара, који би учествовали у санацији угљенокопа „Распоточје“...
лиона долара м још око 1.300 милиона долара за неопходни увоз дефицитарних сировина и репродукционих материјала за постојећи обим производње производа и услуга. Међутим, према: садашњим проценама укупни овогодишњи конвертибилни девизни прилив износиће око 2.200 милиона долара, што значи да ће за подмиривање поменутих неодложних потреба недостајати око 400 милиона долара ликвидних конвертибилних средстава. Поред свестране друштвено-политичке подршке, интересно економско повезивање ОУР-а са ОУР-има у другим републикама и њихово ефикасније и равноправније укључивање у међународну поделу рада, подстиче се им стимулише пореском и кредитном политиком и политиком расподеле дохотка.
Оваква оријентација м политика су у протеклих десетак месеци већ дале значајне и охрабрујуће резултате. Путем удруживања средстава за заједничка инвестициона улагања м на принципима учешћа у заједничком девизном приливу и заједничком приходу и дохотку и преузимањем заједничког ризика за пословне одлуке, словеначке организације удруженог рада развиле су плодну сарадњу са удруженим радом Хрватске у области енергетике, хемије, пољопривреде им различитих прерађивачких делатности. Са војвођанским ОУР-има сарађују у области агро-индустрије и металургије, са ОУР-има из Србије у електронској и аутомобилској индустрији, са босанско-херцеговачком привредом у производњи енергије, у металуршкој и металско-прерађивачкој индустрији, са македонским ОУР-има у обојеној металургији им агро-индустријском комплексу и са црногорском привредом у унапређивању туризма.
Тиме словеначке организације удруженог рада дају значајан допринос интеграцији удруженог рада у читавој земљи на самоуправним доходовним основама, повећавају своје непосредно присуство у другим републикама м присуство ОУР-а из тих република у Словенији. — У другим републикама словеначки ОУР-и већ имају око 2.000 својих пословних јединица, а ОУР-и из других република и покрајина на територији СРС око петсто. Број ових пословних јединица је у порасту.
Ј. Пјевић
Нема шећера без репе
Од планираних 4.500 хектара на Косову остало незасејано шећерном репом чак 1.800 хектара, а последњих година нагло порасла потрошња шећера.
ф 2: с 2 О |
ПРИШТИНА. — И овот пролећа на Косову се поновило оно од чега се страховало: семеном шећерне репе нису засејане све предвиђене површине. Од планираних 4.500 хектара, незасејано је остало равно 1.800 хектара! А то значи да Фабрика шећера у Пећи, чији је капацитет прераде 15 хиљада вагона репе, ви у наредној сезони неће моћи да ради пуном паром. И шећера ће, уместо 20 хиљаде тона, тржишту бити много мање.
Зенички таксисти, њих 182, три дана
_ бесплатно су возили породице погину-
лих — кажу то је најмање што су могли учинити у овом трагичном тренутку. Помоћ је стигла из Београда, Макарске, Бугојна, Бањалуке, Сарајева... Шаљу је радници са привременог рада из СР Немачке. Помоћ је стигла из Будве, Мојковца, Љубљане, Призрена, Зрењанина... Ријечју: у овом тренутку Зеница и трагедија што се у њој збила у мисли-
· ма су и срцима становника свих наших
крајева: од Марибора до Ђевђелије. Једнако оних у Београду, као и Сарајеву, Загребу, Љубљани, Приштини, Титограду, Новом Саду, Скопљу и свим другим мањим и већим мјестима, селима и засеоцима. Својом солидарношћу у несрећи Југословени исписују најљепше странице о величини човјекољубља и социјалистичког хуманизма у овој нашој јединственој, самоуправној социјалистичкој Титовој Југославији. Солидарност, слога и заједништво у тузи и болу, надјачава све људске несреће и недаће. Вратити се не могу само људски животи, али остаје наш завјет да ћемо наставити велико дјело на-
страдалих рудара. П. Шкрбић
Разлози што ни овог пролећа није остварен план сетве ове индустријске културе су искључиво субјективне природе. То тврде у Привредној комори Косова, а то је и закључак прошлонедељне седнице Извршног већа Скупштине Косова. у
Још прошле јесени, када је сачињен план пролећне сетве, са свих страна су давана уверавања да је план реалан, да се само већим ангажовањем свих друштвених чинилаца може остварити. Међутим, управо је изостало заузимање оних који су били задужени да воде бригу о сетви — од пољопривредних органи
КОМПРОМИС
1127 Недељко Убовић
зација друштвеног сектора, пољопривре дних задруга, месних заједница па и саме фабрике шећера. Подбацила је, дакле, укупна активност која је требало да заинтересује пољопривреднике за сет ву ове културе, укаже на погодности, стимулансе које даје фабрика шећера и покрајински буџет и, наравно, на добит коју би могли да остваре пољопривредници од узгајања ове културе.
У многим косовским општинама штабови за сетву нису ни бринули о шећерној репи. Јер, да су се они ангажовали како је било предвиђено сигурно је да резултати не би изостајали. За истицање су штабови и друге структуре у призрен ској и ораховачкој општини у којима су, овом културом, засејане све предвиђене површине. Но, нажалост, примери пољопривредника из призренске и ораховачке општине остали су усамљени.
А последњих година на Косову је наРло порасла потрошња шећера...
М. Даци
Против бујања
ријечи
У Црној Гори у јеку стварање конкретних партијских
програма на линији поука и порука УПЕ конгреса
ТИТОГРАД. — Како ће се ставови 8. ко нгреса Савеза комуниста Црне Горе пре нијети са папира међу људе, једно је од питања којим се ових дана баве органи спштинских и основних организација Савеза комуниста. На конгресу је све речно и записано. Сада се за сваку средину стварају конкретни партијски програми на линији поука и порука, 8. ко нгреса.
Захтјев конгреса да комунисти ступе у акцију за одбацивање свега што успо рава развој самоуправних односа, под“ разумијева конкретне мјере у бази кдје се остварују непосредни интереси рад“ них људи и грађана. Садржај рада Саве за комуниста, умјесто с" бујањем ријечи треба обогатити сталном праксом да се рјешава ствар по ствар. Боља је једна конкретна мјера за спровођење конгресне резолуције, како је недавно речено на Предсједништву ЦК СК, од мора говора и реферата.
Међу питања која ће се наћи на програму сваке основне и општинске организације, у првом реду је суочавање Савеза комуниста са појавама предузетништва и групносвојинских односа у при вреди, којима се угрожава уставна конце пција основне организације удруженог рада. За стабилизацију се треба залага ти борбом против доброг живљења без рада или са мало рада, против неодгово рности и лажне солидарности, поготово када се она тиче расподјеле према резултатима рада. Из социјалних и политичких тешкоћа не може се изаћи социјализацијом губитака и потрошњом изнад оствареног дохотка. За остваривање еко номске стабилизације позиција Савеза комуниста није у томе да обилази банке, државне и друштвене органе, већ да буде покретач и носилац практичних ак пија за постизање већег дохотка, његову рационалнију употребу и расподјелу. Недавно су се секретари општинских комитета и чланови Предсједништва ЦК СК Црне Горе сагласили да се сва ова сли чна питања унесу у акционе програме. О истовремености акција с" такође се мора повести рачуна, како се не би догађало да се у двије сусједне општине воде дви је политике о истој ствари.
'0; Деспотовић
Градити, а не само трошити
Радници скопског колектива „Македонија-спорт“ референдумом се изјаснили да средства од зајма за путеве употребе за изградњу новог погона.
у Њј аза ЈЕ 5 [у = < 5 К: И е
СКОПЉЕ. — Да су путеви стабилизације, штедње и извоза велики и готово неограничени, али и углавном недовољно искоришћени говори прича о радници ма скопског колектива „Македонијаспорт“. Захваљујући добрим резултатима у производњи, а посебно у извозу, дојучерашња мала кројачка радионица израсла је у колектив са око 600 запослених који су прошле године остварили укупан приход од око 400 милиона динара и извезли своје прозводе за 170 милона девизних динара. Готово 70 одсто укупне годишње производње „Македонија-спорт“ продаје у иностранству, а само у овој години договорен је извоз у вредности од 1,9 милиона западнонемачких
' марака у Савезну Републику Немачку и
пет милиона долара у Немачку Демократ ску Републику.
Све је то постигнуто у изузетно тешким условима привређивања, али и изузетним залагањем свих запослених, који се, често, када је реч о радничкој солидарности, ударништву, пожртвовању и одрицању, помињу као редак и несвакидашњи пример.
Ових је дана у кругу фабрике у ко-
|
јој се још увек у старим им неподесну
просторијама производи спортска и друга опрема, за коју је „Македонија-спорт“ на последњем Лајптцишком сајму добила
. златну медаљу за квалитет, почела из-
градња нове, модерне производне хале, Почетна средства за изградњу новог погона у износу од 1,2 милиона динара средства су самих радника овог колектива. На референдуму радници су једногласно одлучили да већина средстава од зај ма за путеве у Македонији употребе за изградњу новог погона. Паре, истина нису велике, али иницијатива јесте. Тим пре и тим више што је дошла у време када се банке и многе трговинске организације једноставно утркују у понудама сопственицима обвезмиица како да та средства најбоље искористе.
Изградњом новог погона, рачунају рад ници, не само да ће се побољшати услови за рад и да ће се повећати производња, већ ће се створити могућности за запошљавање стотинак нових радника. А све то има далеко већу цену — што ће, можда, послужити и као пример другим малим колективима који на оваквим акцијама углавном постају — велики. Н
С. Пашковскц
надлежности св. Илије
Сетва у Војводини закаснила 20 дана, а посао сад одмиче уз максималне напоре и повећане трошкове — за мањ приносе
НОВИ САД. — На војвођанским пољима сетва кукуруза, сунцокрета, соје и других усева у пуном је јеку, али касни. Последњих дана, откако су се временске прилике нешто стабилизовале, а температуре порасле, ратари су убрзали темпо великог посла. Од првомајских празника на пољима се практично ради даноноћно, да би се искористили последњи оптимални рокови. Већ сад се зна да је услед неповољних временских прилика сетва на 1,1 милиона хектара војвођанских ораница закаснила за 20 дана, а проблем стварају и повремене нестаџтице заштитних средстава, понегде и нафте — док је нешто боља снабдевеност са резервним деловима.
Мада је сетва појединих култура већ завршена, по свему судећи сетвени планови ће остати шемспуњени и поред тога што ће готово свим културама бити засејано више површина него у прошлој години. Ипак, стручњаци истичу: преостало време треба искористити да сеу производњи индустријског биља површине приближе планираним.
Према последњим извештајима са терена, сетва шећерне репе је практично завршена на близу 100 хиљада хектара, што је за десет хиљада мање него што је планирано. Од 120 хиљада производња сунцокрета уговорена је на више од 83 хиљаде хектара, а засејано је близу 53 хиљаде. Под сојом, веома значајном
за.сточарство наћи ће се близу 63 хиља-
де од планираних 110 хиљада хектара. По први пут од укупних 650 хиљада хек тара кукуруз је уговорен на 321 хиљаду хектара, па крајем године не би требало очекивати нове невоље у откупу „жутог злата“, који озбиљно угрожава сточарску производњу. У
Међутим, сада је извесно да ће се сетва, пре свега у поплављеним подручјима Баната, продужити и у јуну. Јер, још увек је превлажено 100 хиљада хектара ораница, а на неким њивама које ће вероватно остати незасејане, вода се није ни повукла. Реч је без сумње, о изузетно неповољном склопу околности које ће имати велике последице на свеукупне билансе сетве и њен утицај на стабилиза ционе токове војвођанске привреде. Стога је с разлогом у овом часу у центру па жње пољопривредне, али и шире јавности, неколико значајних питања. ИзмеЂу осталог, колико су временске недаће утицале на прекрајање сетвених планова, има ли довољно семена раних сорти и хибрида за касну сетву и замену усева2г Затим, да ли је снабдевање пољопривредника репродукционим материјалом било добро и хоће ли тако остати до краја сетвег Поуздано се већ сада зна да се сетвени радови одвијају уз повећане трошкове и да због пресејавања у“ ништених усева, затим смањених приноса, и осталог — штете ће достићи вредност мерену милијардама динара. Зато је и заједничка оцена ратара и стручњака — да ће се ова сетва памтити по недаћама. Ипак, најбоља оцена о томе како је обављена сетва, а већ се говори да неће бити никаквих рекорда у приносима, даће се приликом убирања плодова.
Б. Гулан
еравниваш а ЛЕЛЕ АВР ИРЕНА ЛРН ЕЕА НИНЕНВЕВИЛЕЈПАИеДРт ПЕЛЕСИРЕЕТЛИВЕПЕЛД Р6 ЕЕЕ РЕИЕРНТЕЕЕТЕЕЕВР ВЕЋ ИРЕЛ ЛЕ БА АРИЈУГ4 ДИ ЕБ АН уеЕДИ ери атине 2:алит
САМО НА ФИЛМУ
Ономадне, у београдској Улици Џорџа Ваштимгтона, наједном је осванула нова, приватна пекара. У излогу — као на изложби награђених текарских мајсторија: од ђеврека тч тереца, до заборављених симита ч других ђаконмја од тецива
И, зачас, пред дућаном ред. Чекају муштерије да мајстор Павле Влајшшић отвори дућан
Кад, у добро доба, ето неких људи, откључаше врата, за њима купци: „Мени бурек“ ... „Мени кифле“... А они ће из дућана на то: „Ма, побогу, људи, није ово пекара! Ово је објекат, ентеријер! Снимамо филљм 0
зредратном Београду“...
ловање у овом правцу условљено је и смањеним могућностима увоза сировина и репродукционих материјала и неопходношћу максималног повећања производње способне за конкуренцију на конвертибилним тржиштима ради повећања конвертибилног девизног прилива потребног за отплату приспелих иностраних дугова и за увоз савремене опреме нужне за техничко-технолошку модернизацију производње и пословања. Само за отплату приспелих ануитета и камата на иностране кредите из ранијих година, за увоз нафте и других енергетских сировина, увоз основних производа за широку потрошњу и финансирање заједничких потреба федерације м републике, словеначки ОУР-и морају ове године да зараде и удруже око 1350 ми-