Борба, 05. 10. 1988., стр. 4
ДНЕВНИК
БОРБА, 5. октобар 1988.
ПЕТАР ГРАЧАНИН ОТКРИО СПОМЕНИК СТЕПИ СТЕПАНОВИЋУ
Ратник слободе и поборник братства
(Војвода Степа, 4. октобра) – Обележавајући 44. годишњицу ослобођења места и 70. годишњицу пробоја солунског фронта, житељи банатског села Војвода Степа организовали су данас пригодну свечаност на којој је Петар Грачанин, председник Председништва СР Србије, открио спомен-бисту прослављеном ратнику војводи и Степановићу, рад београдског вајара Николе Милуновића.
Пред неколико хиљада житеља Војводе Степе, гостију и тројице преживелих ратника солунских добровољаца, Спасоја Илића, Милана Зубовића ни Саве Прибишића, пред спомен-бистом говорио је пуковник у пензији Петар Ђого. Он је подсетио на биографију славне личности, Степин војнички таленат, његове победе у првом свет-
ском рату, пробој солунског фронта и нагласио да је војвода Степа био ватрени поборник братсва југословенских народа и да се стога не може и не сме дозволити да Степа Степановић и остали прослављени команданти из првог светског рата служе било коме као застава за окупљања на нацнионалистичкој н шовинистичкој основи.
– Политички покрети маса који се изражавају кроз зборове и митинге широм наше земље, најбољи су доказ колико је радним људима стало до јединствене и јаке Југославије. Народ је и овога пута јединствено рекао шта хоће и шта жели. Зато с правом очекује и захтева од својих представника власти и Савеза комуниста да поштују вољу у захтеве народа – истакао је Петар Ђого.
Ф У здравици на свечаном руч-
ку поводом откривања спомен-бисте Степи Степановићу, Грачанин је истакао да је ова свечаност део наше традиције и треба да нас подсећа у овом часу, када су тешки дани, да је било и теже.
Недаће су присутне, али има изласка из ове ситуације. У нашој земљи нарушено је братство и јединство, на Косову је најтеже, јер су људи обесправљени што није карактеристика нашег човека. Потребно је зато да се ујединимо сви у Југославији и тако јединствени решимо проблеме, пре свега на Косову, а после у привреди н другим секторима. Морамо да превазиђемо све што нас раздваја м да тражимо и истрајемо на ономе што нас спаја, истакао је Грачанин.
Сл. П.
ПОТРЕБНИ СУ ЉУДИ ЈАКЕ ВОЉЕ: Са свечан
ости у Земуну
ПОВОДОМ 40.ГОДИШЊИЦЕ АУТО-САОБРАЋАЈНОГ ЦЕНТРА У ЗЕМУНУ
Сећање на Пешића
(Београд, 4. октобра) – Поводом 40. годишњице ауто-саобраћајног школског центра „Бранко Пешић“ у Земуну, данас је члан Председништва ЦК СКЈ Душан Чкребић открио у згради школе спомен-обележје преминулом револуционару и истакнутом политичком раднику чије име центар носи. Спомен-обележје дело је академског вајара Небојше Митрића. Откривању су поред представника града и земунске општине присуствовали и чланови породице Бранка Пешића као и некадашњи и данашњи ученици школског центра.
Честитајући свим присутнима јубилеј, школа је почела са 60 а данас броји хиљаду ученика – Чкребић је додао да су нам данас више него икад досад потребни људи јаке политичке воље попут Пешића.
Осврћући се на недавне закључке Председништва ЦК СКЈ у вези амандмана на Устав СР Србије, Чкребић је нагласио да су они велики корак и огроман конкретан политички допринос разумном и аргументованом окончању јавне расправе, која разбија у пармапарчад разне шпекулације и подвале око садржаја карактера предлога амандмаана на Устав СР Србије, који су доводили у питање укупан одлучан политички курс на демократски преображај друштва, на привредну реформу и одлучан прекид са неефикасним разрешавањем косовског проблема. Додао је да се овим исправљају и уставне неправде према СР Србији као држави које су настале у једном периоду који је за нама.
Д. Ш.
КОМУНИСТИ ХЕРЦЕГОВИНЕ О МЕЂУНАЦИОНАЛНИМ ОДНОСИМА
Сенке из Међугорја
(Мостар, 4. октобра) – Херџеговачки комунисти јединствени су у оценама да су међунационалнн односи у региону добри н стабилни, али да се ипак осећа траг економске кризе, Припремајући се за седницу ЦК СК БиХ којг ће бити посвећена овој теми, на седницама општинских комитста и Међуопштинској конференцији СК Мостара указано је н на неке конкретне чињенице и догађаје са којима смо реално суочени којн могу изазвати нежељене последице, Тако, на пример, сама чињеница свакодневног верског окупљања у Међугорју о6јективно _ представља _ повећану опасност за појаве негативног понашања. Исто тако, већи број свештеника са овог подручја налази се на пасторалном раду у иностранству и није искључено да један број таквих после повратка у земљу, а н сада, испољава негативко деловање н понашање. Истакнута је и чињеница да један број скстремних емнграпата који живе н делују у иностранству покушавају на разне начиње, контактима са родбином н пријатељима, допринети погоршању укупног расположења и целокупних међунацноналних односа. У Невесињу, али и у другим срединама осећа се иштензивна активност на масовним окупљањима верника, а посебно младих за време верских празника. Појачан рад верских служби манифестује се у последње време у појединим случајевима сахрањивања радних људи и грађана, а посебно чланова СК уз верске обреде. Појава одсуствовања једног броја радника н ђака са радних места, односно из школе, у време верских празника има у одређеним случајевима негативног утицаја на међунационалне одпосе.
|Б. ШАНТИЋ
ДР БОРИСАВ ЈОВИЋ У КРАГУЈЕВЦУ О УСТАВНИМ ПРОМЕНАМА
Пред судом јавности
(Крагујевац, 4. октобра) – Улазимо у нову фазу уставних променама после одговора Председништва ЦК СКЈ на наше питање: је ли то што је предложено у Нацрту уставних амандмана у складу са ставовима ЦК СКЈ из 1985. и 13. конгреса СКЈ. Ми смо одговором веома задовољни. Надамо се да ће то прихватити и социјалистичке аутономне покрајине, јер смо заједнички учествовали у грађењу тог става Председништва ЦК СКЈ – рекао је вечерас др Борисав Јовић, председник Скупштине СР Србије студен-
тима и професорима Универзитета „Светозар Марковић“ у Крагујевцу. Јасно је да понуђене промене Устава СР Србије нису оно што им је приписивано. Оне само отварају могућност да Србија остварује државне функције на целој својој територији. Опредељење је од историјског значаја јер би се иначе отварала могућност стварања три државе са ко зна каквим последицама у будућности.
Председник Скупштине СР Србије истиче да је на питањима ус-
тавних амандмана и сређивању прилика на Косову у Србији постигнуто највеће јединство руководства и народа, као никада после рата, али је албанско становништво остало у изолацији због руководства у САП Косову које није било заинтересовано да их мотивише у борби против носилаца сепаратизма и национализма у сопственим редовима.
Постављање народа на политичку сцену су историјски кораци, јер смо тиме баш стали пред суд јавности. каже др Јовић.
у
ШАПЧАНИ ПРЕДЛАЖУ
Награда АВНОЈ – „Југоалату“
(Шабац, 4. октобра) – Расправљајући о уставним променама, око 500 радника шабачког „Житоратара“ затражило је да се новосадски
„Југоалат“ кандидује за награду АВНОЈ-а. Задивљује храброст и одлучност запослених у „Југоалату“, чији су радници поред одбијања руководства друштвено-политичких организација Новог Сада прихватили да организују митинг солидарности са обесправљеним Србима и Црногорцима. Уставним променама у Србији, како је истакнуто, потврђује се јединство не само у овој републици, већ и у читавој Југославији,
пи.
У НЕДЕЉУ, У ТИТОВОЈ МИТРОВИЦИ
Митинг братства и јединства
(Титова Митровица, 4. октобра) – На захтев радних људи и грађана српске и црногорске националности, у Титовој Митровици ће се 9. октобра на Тргу братства и јединства одржати митинг „Братство-јединство“ са почетком у 12 сати и 5 минута. Планирано је да на митингу говори Душан Карић, првоборац и једини већник АВНОЈ-а из Титове Митровице, који данас живи у Београду, инжињер Томислав Секулић, члан Извршног већа Скупштине Косова иначе дугогодишњи радник „Трепче“, потом Митровчанин Хусамедин Аземи, председник ОК СК Приштине
м Ивановић. УУ А Н. СМИКИЋ
ЂАКОВИЦА
Народ неће подвајања
(Ђаковица, 4. октобра, Танјуг) – У“ ствујући на данашњем савез зњу о непосредним припремама за организовање јавне расправе око нацрта амандмана на Устав СР Србије и на Устав САП Косова у Ђаковици, Александар Митровић, потпредседник Председништва Србије, је истакао да народ има право да јасно каже шта мисли, јер се наш систем не гради за интересе осам друштевно-политичких заједница, већ се систем гради за све житеље.
(ЕРЕ НАИВНЕ РШВЕТ БД ЕЕЕЦЕЕЕЕА Е7 „ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНА“ НИЈЕ „ПОВУКЛА“ ПОСКУП-
СКУПШТИНА _ ПРИШТИНСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА
Стеван Баљошевић нови ректор
(Приштина, 4. октобра) ~ Скупштина Приштинског универзитета на данашњој седници једногласно акламацијом за новог ректора овог универзитетског центра изабрала је про ра Медицинског факултета у Приштини, истакнутог научника и друштвено-политичког радника професора др Стевана Баљошевића. #55
ЉЕЊЕ
Струју „мери“ СИВ
(Нови Сад, 4. октобра)– Раднички савет СОУР „Електровојводина“ донео је одлуку да струја за домаћинства од !. октобра поскупи 31,1 одсто. Та одлука је и сада на снази и може се променити једино одлуком СИВ. Љерка Дуганџија, шеф одсека за друштвено-економске односе „Електровојводине“, данас нам је рекла и да је нова цена ма и на основу утврђених важећих заједничких елемената за формирање цене струје.
У „Електровојводини“ кажу да њихова одлука зависи и од одлуке ЗЕП Србије, пошто САПВ добија преко 70 одсто струје из извора ван Покрајине. Зато и не може самостално да одлучује о формирању цена. Сазнали смо, такође, да већ два дана. у „Југелу“ трају „преговори“ југословенских _ електропривреда како да поступају после захтева СИВ да се до данас преиспитају нове цене струје, повећане од !. октобра. СС
„МИКУЛИЋЕВА КОМИСИЈА“ О ПОРЕСКОМ СИСТЕМУ И ПОРЕСКОЈ ПОЛИ-
ТИЦИ
Најслабија карика реформе
не јединствено тржиште Ф Дејан Поповић: Јединствено, а не заједничко тржиште • Оскар Ковач: Више заједничког у пореском систему ЕЗ, него у сада предложеном ју-
гославенском Ф Бранко Микулић; Подручје с највише недостат
(Београд, 4. октобра). – Порески систем је најслабија карика у реформи привредног система и није искључено да понуђена решења буду слабија од садашњих. У свим областима се иде на дерегулацију, а у пореском систему ћемо највероватније, уместо садашња два договора република и покрајина, имати један савезни закон и ~ три договора.
Оваква оцена провејавала је кроз данашњу расправу у Комисији СИВ-а за реформу
привредног система о измена- :
ма пореског система и пореске политике.
У уводним напоменама је Божидар Раичевић, руководилац радне групе за. порески систем, скренуо пажњу на две кључне дилеме: прва је да ли у закону о основама пореског система треба навести све могуће облике опорезивања на
целој територији СФРЈ и друга, да ли у основе пореског система треба унети и порезе на личне дохотке и доходак радних организација7
у
5
ОРЕЗ У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА: Оскар Ковач и Бранко Ми-
кулић
Једно у низу отворених притања је, по речима Раичевића, и начин финансирања ЈНА где су предложена два нова извора средстава. Дилеме изазива и интересно организовање друштвених делатности
Како финансирати ЈНА
Око предлога да се на нов начин финансира ЈНА (да се уведу два нова извора средстава) и данас су се испољиле суштинске разлике. – Ми у Словенији сматрамо да треба обезбедити стабилније фи-
нансирање Армије, посебно њеног
развоја, рекао је Андреј Маринц. –
Како то постићи7 Треба „сести“ на буџете република и покрајина и из њих, пре свега осталог, издвојити средства за ЈНА. Није добро да се финансирање Армије изузме из укупног финансирања функција федерације, јер она онда добија неке наднационалне карактеристике. А ЈНА је оружана снага свих наших народа и народности.
– Друже Андреј, ја те уверавам да нећемо доћи до решења ако „седнемо“ на буџете република и покрајина – одговорио му је Бранко Микулић. – Бедан је положај људи из СИВ кад треба да расправљају ова питања са надлежнима из република и покрајина, кад треба да моле. Лично мислим да ово питање сад морамо решити на одговарајући начин, јер је овакво стање неподношљиво. Средства за ЈНА представљају две трећине буџета и сви проблеми се баш ту преламају. Средњорочним планом развоја је предвиђено да се за Армију издваја 5,2 одсто националног дохотка, а могло би се десити да то буде тек 4,34 одсто. Тако мало никад
није било...
Ако питање финансирања ЈНА систематски не решимо, односно ако се одбије амандман СИВ који то регулише, Савезно извршно веће
неће моћи да сноси одговорност за
могуће последице. За Армију се мо-
рају обезбеђивати средства у договореном року, јер је то питање одржа: вања стабилности у оружаним снагама – рекао је Микулић.
и Радна група сматра да то што пре треба озбиљно анализирати и наћи неки рационалнији начин _— финансирања здравства, школства итд.
. Ми стално полазимо од тога шта треба да буде јединствено у пореском систему, каже Иван Рибникар и тврди да то није добро. Стварајући јединствено тржиште, и порези ће се уједначавати. И уместо израза „јединствено тржиште“ много је бољи „заједничко тржиште“ који се употребљава у свету.
– Не могу се сложити с професором Рибникаром – рекао је Дејан Поповић – јер је Југославија федерална држава и мора имати јединствено тржиште, а заједничко тржиште је примерено конфедераци1544 Њега формирају и земље
– Како сада ствари стоје, ми нећемо имати ни оно што Европска заједница има – укључио се у ову расправу Оскар Козач. – То су три кључне пре. тпоставке које је ЕЗ увела, а ми нисмо. Прва је што ми не мамо јединствене стопе допри-
ака
носа, а они имају. Друга је што немамо јединствен систем робног промета, па се не види чим располаже савезна држава сем основног пореза на промет. Порез на додатну вредност је, на жалост, остављен неком даљем изучавању, док земље ЕЗ то јединствено решавају. И треће је опорезивање грађана које је код нас још на дугом штапу. У укупним порезима они код нас чине само 1,5 одсто, а у свету око 12 процената. Због свега тога је предложена пореска реформа најслабији део целокупне реформе привреде. .
_ Дошли смо у слепу улицу, јер смо тек сад на подручју пореског система и политике открили низ проблема који су били прикривени, рекао је Иво Фабинц. Дошли смо у немогућу ситуацију, јер није проучен систем дефицитарног финансирања за који је везан и проблем финансирања ЈНА. Крајгеровој комисији је замерено што није проучила монетарни проблем, а ова „Микулићева“ није проучила фискални проблем. Зато ми морамо бар отворити питање дефицитарног
финансирања и тржиште хартија од вредности.
Закључујући расправу након које су сва отворена питања и даље остала отворена, Бранко Микулић, је рекао да је ово једно од подручја где има највише недостатака. Порески систем нам остаје инвалидски кад федерација преко њега не може да стимулише извоз, већ остаје да се око тога договарају републике и покрајине и кад не може да привлачи капитал.
– Мени смета што федерација не може директно, осетљивим економским инструментима да утиче на привредне токове и стање на тржишту, па уместо тога мора увек да се враћа административним мерама – рекао је на крају Микулић. Ј. КЕСИЋ
САСТАНАК ОО САВЕЗА КОМУНИСТА САВЈЕТА СР БИХ
Чишћење с врха
Блажо Ђуришић: Гледајући штампу једино су сигурни резултати фудбалских утакмица Ф Раде Галеб: Прекинути процес ерозије и девалвирања руковод-
ства Југославије
(Сарајево, 4. октобра) – На предстојећем 17. пленуму ЦК СКЈ који ће се одржати 17. октобра, неопходно је отворити процес реформе СКЈ и посебно кадровске обнове највишег партијског форума у земљи и његовог Предсједништва као и у републичким и покрајинским руководствима СК. У том смислу ЦК СКЈ треба да постави питање повјерења свом Предсједништву тако да се о сваком његовом члану Централни комитет изјасни тајним
гласањем и да онима који не добију надполовичну трећину гласова, престану функције чланова Предсједништва ЦК СКЈ и да се замене другима. Истовремено требало би испистати и провјерити примједбе и критике упућене члановима ЦК СКЈ који су у посљедње вријеме у партијској и широј јавности критиковани по разним основама и да у
складу са Статутом СКЈ.и морал-_
ним нормама самоуправног друштва, предузму идејно-политичке мјере све до одстрањивања из ЦК
СКЈ и из СК, они који су оправдано критиковани, а да се јавност информише о појединцима који су би-
Нека се сами повуку
Партијска организација Савјета Републике расправљала је и о писму Шабана Кеврића, члана Предсједништва ЦК СК БиХ у коме је рсаго-
вао на дискусију
Мехмедалије Туфегџића са прошлог партијског састан-
ка. Кеврић сматра да је у овој дискусији неоправдано поменут, јер је о његовом случају ЦК СК БиХ много раније заузео став и иступ Туфегџи-
ћа окарактерисао као критзерску.
Мехмедалија Туфегџић је данас објаснио да је говорио о пољуљаном повјерењу неким босанско-херцеговачким функционерима и у том контексту није поменуо само Шабана Кеврића, већ и Миланка Реновицу, Хрвоја Иштука и Мунира Месиховића. То није критизерство, већ се конкретно поставио питање, с обзиром да ми је стало до тог да наше руководство има већи ауторитет, рекао је Туфегџић. Он сматра да су и на неке ставове ЦК СК БиХ учестале критике и да Кеврић остаје кривац, је био на одговорном мјесту у колективу где су потрошене огромне друштвене паре. Туфегџић је надаље рекао да су у негативном смислу у јавности често помињани и Реновица Иштук и Месиховић и апеловао је да
се ови друговџ сами повуку са функција.
ли изложени неоснованим нападима. Ово су кључни ставови из писма које су упутили са данашњег састанка чланови ОО СК Савјета СР БиХ Централном комитету Савеза комуниста Југославије, а са овим ће бити упознати ЦК СК БиХ и ОК СК Центар. .
– Мислим да би на 17. сједници, рекао је Блажо Ђуричић, ЦК СКЈ требало да наступи отворени-
је и одлучније у вези са свим што се дешава у нашој земљи. Треба рећи да смо и ми као и читав народ забринути за судбину земље. Разбуктавање страсти, по његовом мишљењу, доприноси и штампа која је готово сва националистички обојена. Чему иначе служе пароле „хоћемо Русе“, „хоћемо оружје“, „живио краљ Петар“ које се виде и на страницама појединих листова. Гледајући штампу, што неко рече, једино су сигурни резултати фудбалских утакмица, а све остало је једнострано обојено.
Раде Галеб је истакао да треба учинити све да се прекине процес ерозије и девалвирања руководства Југославије, Јер, у току је демонтажа Е. ДЕМИРОВИЋ _ М. ЛУЧИЋ
ЂЕВЂЕЛИЈА: КЊИЖЕВНИ ДИЈАЛОГ „ЈУГОСЛАВИЈА И ЈУГОСЛОВЕНСТВО“
Сепаратистички призвук одбранаштва
Мада је из првих јучерашњих излагања на моменте, провејавао утисак како ће се писци држати толерантних промишљања теме скупа, о поподневном наставку разговора атмосфера је приметно била повишено емотивна. Посебно због речи Бајрама Краснићи“ ја који је ексцесе великоалбанских националиста представио као вид одбране од „антиалбанства на митинзима“ – Данашње Ко“ сово је Косово свих нас, а проблем албанских сепаратиста угрожава целу државу – каже се у резолуцији „Речи из Ђевђелије“
(Вевђелија, 4. октобра) – Јутрос кад је у Ђевђелији, у оквиру Скупштине Савеза књижевника Југославије, започео посебно ишчекивани дијалог посленика пера о теми „Југославија и југословенство“ општем утиску са тог дела разговора могла би да послужи језгровита метафора о муви која подједнако смета уваженим члановима радног председништва – ма које националности они били. За утеху се могло додати и то да је поменути „инсект“ који оличава Југославију, упркос свему, побрао више симпатија и разумевања но што би се у садашњем тренутку и на неком другом месту могло очекивати.
Први известилац Света Лукић,
носталгичним је присећањем доча- |
рао успон његове баш литературне уистину југословенске генерације пре три деценије, али и њен дебакл у – како је рекао – двострукој негацији. Славко Гордић, осврнуо се на злоупотребу речи као средства општења у политичком животу и информисању, док је – према Миљазиму Краснићију ~ косовска бирократија створила тезу да је албанска интелигенција била генератор контрареволуције 1981. Тиме је, према Краснићију, бирократија хтела да
искључи интелигенцију из дијалога а против национализма. Он је одбацио оптужбе да се албански писци нису ангажовали у тој борби.
У поподневном наставку дијалога, слика свега тога се приметно променила а дијалог ишао овим
редом.
Од егзалтираног југословенства Ота Толнанја до отвореног сепаратског призвука теза Бајрама Краснићија. Производећи, у сваком случају, повишену емотивну тензију за говорницом и у аудиторијуму, са кулминацијом у изјашњавању поводом апела Даринке Јеврић и Миленка Јевтовића, у тим бурним тренуцима, једино су преводиоци остајали без посла. Јер је -– супротно психо-логици српскохрватски многима нематерњи језик постајао сасвим разуљив и незаменљив медиј комуницирања (па чак и у међусобном препуцавању припадника једнонационалне албанске делегације са Косова!)
Разумљиво је што је без изненађења, на крају, примљена констатација председавајућег Слободана Селенића, да овај тематски део Скупштине остане без одговарајућег заједничког закључка.
На самом почетку поподневне расправе, Милутин Срећковић оспорио је тезу о угрожености албанске интелигенције, која се чула јутбо у излагању Миљазима Красни-
ија. Ото Толнаиј је, потом, за беседу о југословенству коју је широко довео у афирмацију и испољавање све снаге мањинских литература у земљи награђен аплаузом. Бројне гневне упадице присутних ометале су иступ Бајрама Краснићија, а због његовог виђења албанске народности као жртве хегемониста пред и постбрионских тежњи Срба, Црногораца и Македонаца, јер се – према њему ови народи не могу узети као жртва пошто у Југославији „имају своју државу“!
Индиректним _ формулацијама он је, затим, бранио и ексцесе великоалбанских националиста као вид одбране од антиалбанства на митинзима. Ако се позива на оружје, нећемо ваљда одговарати цвећем, рекао је и, на крају, додао; „Не дирајмо једни другима у жене“, што је присутнима с правом зазвучало као крајње злонамерни цинизам. После краће паузе писци су неочекиваним _ приспећем — телеграма (прочитао га је Адам Пуслојићу стављени у ситуацију да практично провере свој ангажман. Потписни-
ци телеграма Јеврићева и Јевтовић – су, наиме, захтевали да се Скупштина солидарише и дигне глас протеста над вандалским скрнављењем дечјег гробља у Вучитрну тек да уместо малолетних албанских криваца пледира за одговорност њихових учитеља и вођа.
Седам делегација одмах је здушно подржало овај предлог. Једино су Хајри Бегу и Бајрам Краснићи – говорећи у име делегације са Косова – били против и покушали да колегама оспоре чак и право на солидарност са телеграмом чије су читање назвали минирањем овог скупа и југословенства уопште (7!).
Нешто касније, после спонтане реплике Георги Старделова да остаје без речи пред таквом индиферентношћу албанских интелектуалаца који нису у стању ни да себи поставе тако велико морално питање о томе по чијим су инструкцијама ти малолетници могли да учине такво злодело, изашао је Ем Ђерђеку и у име делегације Косова (чији члан и није, јер је овде у својству члана Председништва Савеза) осудио овај злочин. Пошто су неки чланови једнонационалне албанске делегације и ово изнуђено „за“ оспорили, на крају је остало нејасно каква је, заправо, коначна реч албанских писаца са Косова.
ПРЕДСЕДНИШТВО ССРН _ МАКЕДОНИЈЕ ПРИВРЕДНОМ РАЗВОЈУ
План се не остварује
Преговори са страним партне, рима о поновном активиран, „Фенија“ Ф Акција за враћање спомен-обележја Првог заседа. ња АСНОМ у манастиру Про. хор Пчињски
(Скопље, 4. октобра) – седништво РК ССРН аи (председавао мр Методи Петро. ски), оценилс је да се привредно стање у Републици, осим извоза пр. горшава и да се постављени плаџ. ски циљеви и задаци друштено; плана развоја не остварују. У рас. прави је представник Републичког извршног већа Спасе Лазеренску истакао да се привреда споро пре. структурира, али да велике неволе изазивају и неки нерешени систем. ски проблеми – курсне разлике, од. ливање дохотка из неразвијених развијене крајеве земље као и недо. вољно функционисање Фонда феде. рације за развој неразвијених. Лазаревски је обавестио скуп да се воде интензивни преговору између кавадарског „Фенија“ у страних партнера | На седници је покренуто пита. ње враћања _ спомен-обележја Првог заседања АСНОМ у манастиру Прохор Пчињски код Кума. нова, на територији СР Србије, на место где је ово обележје стварања македонске државности стајало од његовог постављања након за. вршетка рата. Пошто свештеник у манастиру одбија да постави обе. лежје на старо место договорено је да се о овом и питању меморијал. ног музеја у манастиру информише Председништво РК ССРН Србије и Савезна конференција ССРН, а да се задужи Републичко извршно веће Македоније да зајед. | но са Републичким извршним ве. | ћем Србије реши настале неспора. | зуме.
ПБ ЕН ПРЕП ВВ ТАТА. ГОСТИВАР |
Демонстрације ђака албанске народности
. (Гостивар, 4. октобра, Та. нјуг) – Група од педесетак уче. ника албанске народности из гимназије „Панче Поповски“ џ економске школе „Чеде Филиповски“ из Гостивара одржали су данас око 13 часова демон. · страције улицама Гостивара протествујући против образовања мешовитих одељења и праћења наставе на македонском језику у трећем и четвртом разреду средњошколског усмереног образовања. |
Демонстранти су се најпре окупили у близини школске зграде, да би се затим упутили улицама Гостивара ка великој тржници, очекујући да ће ус пут „добити подршку“. |
Пароле: „Нисмо национа. листи, већ за правду“, „Да с врате професори“ и „Забора: вили сте на Устав“, нису међу. тим наишле на одобравање ве. | ћег броја људи на великој гос. тиварској | тржници. Демон странти су на челу поворке но. | сили југословенску заставу " певали песме другу Титу.
Захтеву демонстраната је удовољено и с њима су пред ставници Скупштине разговарали око два сата.
ЕПИР РВ АВР ИТ ЕС Објашњење
У извештају са седнице Председништва СР Србије техничком омашком убачен је у градском издању део текста са другог састанка. Извињавамо се читаоцима због ове грешке. |
У контексту свега тога, неочеки“ вану тежину добијају речи Георг“ Старделова о кризи идентитета ЈУ гословенског интелектуалца данас који ~ вели Старделов – једини сг свима осталима дели тај општ" културни и традиционални неоко““ зерватизам без слуха за горућа др“ матична питања која се у земљ" постављају!
Ф Закључујући рад, Скупштим, Савеза књижевника усвојила је ЕЈ золуцију „Речи из Ђевђелије“. њој, поред осталог, стоји: - ПУБ" наде записали смо у Новом Саду " у Марибору веома битне ствари 8 " даље је на снази друга алинеја чле' на 133. КЗ, на основу којег се и де ље прогањају писци. Доградња у“ тавних начела нашла се у ћорсока“ ку а положај књиге се драматично руши, Данашње Косово је Косов свих нас, проблем албанских селе, ратиста угрожава целу државу. . ту реч унета је и констатација 12 ни постојећи модел књижевне орге' | низације не одговара правим 19
„ требама јер је унео лажну монолит
ност у сфери духовне делатн : која, у ствари, није исказала При интересе и потребе ни писаца "
друштва у целини. ЗУ У пе есна, РОГАНОВИЋ
ен