Борба, 05. 10. 1988., стр. 5

O ĆE U SAVEZNOM DURA USVAJANJA PROMENA USTAVA SFRJ

Me JBO

VEĆU SKUPŠTINE

Ako nadglasa „ne“ godina mirovanja

Radovan Šturanović, sekretar

se voditi u radnim telima Saveznog vijeća Skupštine

utvrditi i usvojiti Prijedlo. šalje skupštinama republi

dmani biće proglašeni kraje

(Beograd, 4. oktobra) Promene Ustava SFRJ postaju ovih dana najvažnija politička tema najmanje zbog dva razloga: do roka za usvajanje i proglašavanje amandmana na Ustav SFRJ ostalo je još samo nešto više od mesec i po dana, a, s druge strane, iz Ustavne komisije Skupštine SFRJ i iz Skupštine SR Slovenije stižu vesti da ta

Skupština nije dala saglasnost na sedam važnih amandmana (novi- ne su ovih dana opširno pisale o

kojim pitanjima je reč).

Ako ne bude saglasnosti, poznato je, neće biti ni promena Us- ~

tava SFRJ. U tom slučaju, uz sve

Ustavne komisije: Od 4. do 7. oktobra rasprava će

SFRJ, a Savezno vijeće će

amandmana oko 20. oktobra. Posle toga, Prijedlog se

ostale, imaćemo i prvu posleratnu |

ustavnu krizu. Zbog toga, pokušali smo u Ustavnoj komisiji Skupštine SFRJ da saznamo šta će se, prema predviđenoj proceduri, u ovom i drugim skupštinskim telima i nadležnom Saveznom veću dešavati do kraja novembra, za kad je predviđeno proglašavanje amandmana. Pored toga, interesovalo nas je kakva pravna situacija nastaje ukoliko, ipak, usvajanje amandmana bude blokirano. O

” tome smo razgovarali sa Radova-

nom Šturanovićem, sekretarom Ustavne komisije Skupštine SFRJ.

Stvoreni uslovi

— Tekst Predloga amandmana je, nakon usvajanja na sjednici Ustavne komisije početkom avgusta, poslat Saveznom vijeću Skupštine SFRJ kao nadležnom vijeću. Uz tekst Predloga dostavili smo i Izvještaj o rezultatima javne diskusije i tekst Prijedloga ustavnog zakona za sprovođenje amandmana. Time su stvoreni uslovi da Savezno vijeće pripremi sjednicu na ko-

__joj bi trebalo da bude utvrđen Pri-

jedlog amandmana i na kojoj će se pristupiti odlučivanju o usvajanju Prijedloga amandmana. Ta sjednica će se održati oko 20. oktobra. Prijedlog amandmana će se smatrati usvojenim ako za njega glasa najmanje dvije trećine svih delegata u Saveznom vijeću.

Prije utvrđivanja i usvajanja Prijedloga, na tekst Prijedloga koji je sačinila Ustavna komisija delegati će u toku pretresa u radnim

tijelima, od danas do sedmog oktobra, moći da podnose izmjene i dopune. Izmjene i dopune koje budu predlagali delegati ići će Saveznom vijeću, ali će ih prije sjednice Saveznog vijeća razmotriti i Ustavna komisija i o njima zauzeti svoj stav. Jer, Komisija je neka vrsta predlagača, podnosioca tek-

Da li su premosi van Šturanović

sta Prijedloga amandmana. Ako Komisija usvoji neke od tih predloga izmena i dopuna, ona će ih formulisati i dostaviti Saveznom vijeću kao sastavni dio svog teksta Predloga amandmana. Ono što Komisija ne prihvati takođe će ići na Savezno vijeće, ali sa obrazloženjem Komisije o razlozima zbog kojih se oni nisu mogli prihvatiti.

Da li će Savezno veće moći da usvoji i predlog koji je dobio negativno mižljenje Komisije?

— Lično mislim da takvu mogućnost u krajnjem ne bi trebalo isključiti ako je taj predlog formulisan na odgovarajući način i ako ne izlazi iz usvojenih okvira predloženih ustavnih promena. No, o tome će odlučiti Savezno vijeće koje prema Ustavu jedino i utvrđuje Predlog amandmana. Ustavna komisija priprema samo Oosnovu za utvrđivanje tog Predloga. Ako Predlog izmena i dopuna prethodno nije usvojilo neko radno tijelo Saveznog vijeća, već se on podnosi na samoj sjednici, mora ga podnijeti najmanje deset delegata i to na amandmanski način.

Odlučivzinje o celini

Da li će se o Predlogu glasati u celini ili o svakom amandmanu pojedinačno?

— Odlučivaće se o celini. Posle toga Prijedlog će biti upućen skupštinama republika i pokrajina na naknadnu saglasnost. Ako sve te

i pokrajina na naknadnu saglasnost. Ustavni amanm novembra na sjednici Saveznog vijeća

skupštine. daju saglasnost, Savezno vijeće će krajem novembra proglasiti usvojene promjene Ustava. Ukoliko samo jedna skupština republike ili pokrajina ne da saglasnost, Savezno vijeće konstatuje da ta skupština nije dala saglasnost na Prijedlog: amandmana. To praktično znači da promjene Ustava ne mogu biti izvršene i da se novi postupak za promjene tog sadržaja ne može pokretati u narednih godinu dana.

Da li su iskazane razlike među republikama i pokraijinama u odnosu na neke amandmane tolike da može da nam se, prvi put posle rata, desi da predložene promene ne budu i usvojene?

— Vrlo je nezahvalno ulaziti u to. U to praktično sada niko i ne može ući do kraja. Razlike su javno objavljene i poznate su. Upravo radi predupređenja moguće nesaglasnosti i dalje se intenzivno radi u Ustavnoj komisiji. Komisija je odlučivala na većinskom principu prostom većinom prisutnih članova. Niko nije glasao protiv teksta

· Prijedloga koji je upućen Savez-

nom vijeću. Međutim, neki članovi Komisije su stavili rezerve na neka riješenja u tekstu i preduzeli obavezu da ta pitanja ponovo razmotre u svojim skupštinama. Ovih dana je, kako je poznato, Skupština SR Slovenije odbila da prihvati sedam amandmana. Ta pitanja ostaju otvorena do usvajanja prijednoga na sjednici Saveznog vijeća. Ustavna komisija nastavlja rad i usaglašavanje i sužava broj rezervi. Takav rad obećava i unosi optimizam u ishod promena.

Može li se, ipak, desiti da ne bude saglasnosti i da promene budu zaustavljene?

— U svakom slučaju, ako ne bude saglasnosti neće biti smak svijeta. Uostalom, i to je ustavno ponašanje — iako sam uveren da do toga ipak neće doći. Ako se to desi, za godinu dana neće biti promjena, ali primjenjivaćemo važeći Ustav i postojeća ustavna riješenja. |

BORBA, 5. oktobar 1988.

SFRJ TEĆI ZAVRŠNA PROCE-|RECEPT NIŠKIH ELEKTRONIČARA ZA VIŠAK RADNE SNAGE

U novi vek čekajući poštara

Između tri i pet hiljada radnika, kao višak radne snage, neće biti prisilno otpušteno 0 Svi će privremeno (oko dve godine) sedeti kod kuće, primati za sve to vreme plate sa svim povećanjima koja će eventualno u međuvremenu uslediti 0 Elektronska industrija u tom periodu ući će u nekoliko značajnih i produktivnih investicija za

21. vek

(Niš, oktobra) — Oko 30.000 radnika Elektronske industrije Niš nalazi se ovih dana u čudnom previranju, nakon javno saopštene, po mnogima originalne ideje, da se bez prisilnog otpuštanja radnika reši problem viška radne snage, koji se trenutno procenjuje između tri i pet hiljada zaposlenih kadrova raznih profila.

Naime, ponuđen je sistem koji je mnogo povoljniji u odnosu na sve dosadašnje jer nikome neće biti uručen otkaz. Sve odluke o tehnološkom višku će se donositi na nivou OOUR, a saopštenje se svoOdi na to da će nekoliko hiljada zaposlenih privremeno sedeti kod kuće, primati za sve to vreme plate sa svim onim povećanjima koja u međuvremenu uslede. Za to vreme, koje će trajati oko dve godine, Elektronska industrija će ući u nekoliko značajnih i produktivnih investicionih programa za 21. vek, poboljšaće se kvalifikaciona struktura zaposlenih, angažovanjem, pre svega, visokostručnih kadrova, čime će se stvoriti stabilna ekonomska osnova za kasniji uspešan povratak privremeno aodsutnih radnika.

— Ako se nekim slučajem desi da ne uspemo da realizujemo sve što smo planirali, svim radnicima će se zagarantovati ponovni povratak na posao, pa ćemo i tada nastaviti da svi radimo i živimo zajedno, deleći onakav ukupan prihod i dohodak koliki budemo stvarali. Nadamo se, međutim da će naša borba za veći dohodak, što je suština cele akcije, biti plodotvorna i da ćemo nakon dve godine biti jači i osposobljeniji za uspšenu

takvu borbu u realnim ekonom- ı

skim tržišnim uslovima — kaže zamenik predsednika poslovodnog odbora Elektronske industrije iz Niša, diplomirani inženjer elektrotehnike Đokica Jovanović.

tronskih cevi, odavno prevaziđenih delova u savremenoj elektronici, orijentisana je ka sve skučenijem izvoznom tržištu i servisima radi zamene postojećih delova. Tako očigledno više ne može.

— Prosečan vek jednog progra-

Dohoci bez

·odbitaka

Labudova pesma najstarije fabrike

Ove godine najmnogoljudniji kolektiv u ovom delu Srbije, Elek-

Ako dođemo u tu situaciji može |tronska industrija Niš obeležava li se smatrati da će odgovornost|40 godina postojanja i uspešnog za zaustavljanje promena preuzetijrada. Jedna od njenih najstarijih one skupštine koje nisu dale sag-|fabrika za prizvodnju elektronskih

lasnost, ali i drugi činioci u ovim promenama jer se od početka znnlo za rezerve koje su stavljene na pojedina ponuđena rešenja?

— Iako ne bih u to ulazio, jer nije na meni kao sekretaru Ustavne komisije da to ocjenjujem, čini

cevi, nekadašnji simbol ove industrije, pored fabrike rendgen aparata, sa sadašnjim nazivom — za proizvodnju vakuumskih #«elektronskih proizvoda — nalazi se zbog prevazilaženja tehnologije, bez obzira na uspehe u radu, prak-

mi se da takvo pitanje ima smisla. |tično pred gašenjem. Slavko ĆURUVIJA| Dosadašnja proizvodnia elek-

ELEKTROPRIVREDE U PROCEPU IZMEĐU PRAVA NA POSKUPLJENJE I ANTIIN-

FLACIONIH MERA

Skupo, skuplje, pa jettinije

Oko novih cena struje

i dalje je

malo toga poznato, jer republike i pokrajine, uvažavajući

preporuku SIV da koriguju svoje zahteve različito reaguju. — Cene, inače, ne moraju da

rastu prema propozicijam biće nestašica, jer se neće gra

Cene struje, nesporno, značajan su element buduće gradnje elektrana. Ma koliko izgledalo da će usvajanjem zajedničkih elemenata stvari, u tom pogledu, krenuti na bolje, po elektroprivredu naravno,

. ukupni, sad već možemo reći ne-

kontrolisani skok inflacije i drastični pad standarda građana na-

· metnuli su potrebu neminovno

uplitanja SIV u politiku cena U ovoj oblasti. Elekroprivrede republika i pokrajina, svesne da prvobitno očekivano povećanje od tridesetak procenata neće proći, revidiraju svoje zahteve u širokom dijapazonu, počev od BiH u kojoj se, do 1. januara sledeća godine odriču „prava na poskupljenje”, do onih koji tek pomalo krešu utvrđene procente. Jedino je sigurno da je od 1. oktobra svuda uvedena 50 odsto više zimska tarifa.

Da li elektroprivrednici „plaše mečku rešetom” obaveštavajući nedavno na Đerdapu Janeza Zemljariča, Miloša Milosavljevića i Desimira Jevtića da će, ako se brzo ne dogovorimo, već početkom iduće decenije zemlja ostati u mraku, jer struje neće biti dovoljno, pitanje je koje se neminovno nameće, jer takve izjave nisu novost. Slušamo ih već nekoliko godina, a da nisu neodgovorne, lako je uveriti se i samom činjenicom da se sada u zemlji praktično ne gradi nije dan značajniji elektroenergets objekat koji bi ušao u pogon posle 1991. godine za kada se najavljuju nestašice.

lansu za period 1991-1995. godine, planirana je izgradnja kapaciteta 5.410 megavata, od toga 1.966 u hidroelektranama i 3.444 u termo-

elektranama, kako bi se zadovoljila potrošnja koja će, prema predvi- ; đanjima, rasti prosečno godišnje ·

za 4,1 odsto u tom periodu.

Najviše nove struje trebaće Voj- ·

vodini i Bosni i Hercegovini, a najmanje Kosovu

finansiraji na njenom području.

Konstrukcije bez

Ali, od spremnosti do realizacije, o inflaciji da i ne govorimo, put je predug. Od ukupno potrebnih 1.160.708 miliona dinara, nikakvim finansijskim konstrukcijama nije, već u ovoj fazi (i cenama !Z

1985. godine) moglo biti pokrive-

o 338.979 miliona dinara. KonŠčhikćljd bar prema proceni, imaju koliko-toliko zatvorenu samo Makedonija, Srbija i Vojvodina.

S druge ra dakle,

ože biti i skuplja i ve zavisi od toga kako ko gleda na budućnost. Petar Sorajić, sekratar u Udruženju energetike Privredne komore BiH obaveštava našeg dopisnika Jjiljanu Koćalo da je u BiH, u tekućem srednjoročju bila planirana izgradnja i završetak nekoliko elektroenergetskih objekata. Međutim, u poslednje 2,5 godine značajno se odstupi-

a zajedničkih elemenata, diti planirane elektrane

— ništa. Zbog toga ·

ova Pokrajina i ne planira ulaga- · nja u gradnju, ali ostavlja moguć- · nost drugima da grade i, naravno,

lo od planirane dinamike izgradnje. Jer, prema rečima Sabahete Sadiković, iz Elektroprivrede BiH

manje skupa./ PO

“Hi |

skupeti struja

IŠČEKIVANJE POD NAPONOM: Još zna hoće li i koliko po-

ali, u tom slučaju, posle 1991. godine

došlo je do neusklađenosti priliva sredstava za njihovo finansiranje, a to je uzrokovano visokom infla-

Elektronska industrija će od ovakvog rešenja imati realnu ekonosmku dobit jer će odsutnim radnicima isplaćivati neto ličnbe dohotke, neće biti značajnijih finansijskih izdataka na ime toplog obroka i prevoza i raznih drugih davanja, koji svi zajedno po prostoj računici iznose taman onoliko kolike su i neto plate, odnosno ta davanja su čak i veća. Istovremeno na upražnjena radna mesta doći će novi kadrovi, uvešće se savremena tehnologija bez dodatnih ulaganja u radmi prostor, novu energiju i slično. Uslov je da ti novi kadrovi u 21. veku zarade dohodak, za one koji su privremeno odsutni.

cijom. Izgradnja na pojedinim objektima svodila se pretežno na izdržavanje gradilišta da se ne ugase. Ovi ključni problemi u izgradnji značajno utiču i na njihovu rentabilnost, jer cene električne ener-

gije, iz ovih objekata znatno su više od prosečnih prodajnih cena. To za sobom povlači opadanje akumulativne sposobnosti i slabljenje ekonomskog položaja elektroprivrede. Cenom protiv potrošnje

Inače, da bi se izbegla nesrazmera u potrebama izgradnje objekata i priliva sredstava za njihovo finansiranje, elektroprivreda mora obezbediti najmanje 20 odsto vlastitih sredstava, a potrošači 40 odsto. S druge strane, pad industrijske proizvodnje i visoka cena struje osnovni su uzroci smanjenja po-

potrošača, ali i u domaćinstvima. Verovatno je i to uzrok što se Elektroprivreda BiH odriče svog prava na poskupljenje.

U Crnoj Gori našeg dopisnika Ljubomira Mudrešu glavni republički dispečer Boško Bakić obaveštava da se trenutno proizvodi oko 6,5 miliona kilovat-časova, a ako se tome doda da po osnovu razmene sa Elektroprivredom SR Srbije za HE „Piva“ dobija još 2,4 miliona kilovat-časova, ova Republika raspolaže sa blizu devet miliona kilovat-časova električne energije. Sadašnje dnevne potrebe iznose između 8,5 i 9 miliona kilovat-časova. Međutim, u zimskim mesecima nedostatak električne energije je „rak-rana“ u Crnoj Gori. Proizvodnja čelika, aluminijuma i sličnih industrijskih proizvoda praktično je uslovljena i limitirana nedostatkom struje. Struja nedostaje i za

| proširivanje proizvodnje metalop-

rerade čelika, aluminijuma i kod ostalih većih potrošača. Za sada ni cene za zimsku tarifu još nisu kalkulisane, jer u Elektroprivredi ove Republike kažu da još nemaju odluku o povećanju.

Vojvodini je, javlja S. Krpan, go-

a SSS S, SVAKO MESTO POD MIKROS:'KOP: Iz pogona

ma u elektronici zastareva u proseku za pet godina — objašnjava Đokica Jovanović i dodaje:

— Procenjuje se da će recimo već 2000. godine u sadašnjim elektronskim uređajima biti samo de-

set do 15 odsto komponenata sadašnje najsavremenije tehnologije. Sve to govori da su promene u ovoj grani izuzetno brze i velike. Ukoliko želimo da idemo napred, uspešno pratimo takva kretanja i ulazimo u razvoj, moramo mnogo toga da menjamo pošto sadašnja situacija ukazuje da nismo za sve to spremni. Nedostaju nam naročito proizvodni kadrovi. Mi sada imamo oko 3.000 visokostručnih radnika, ali to u oblasti elektronike nije dovoljno. Neophodno nam je brzo prestrojavanje radne snage i angažovanje mladih visokoobrazovanih kadrova. Stoga smo prinuđeni da rešimo sadašnji tehnološki višak koji bi u uslovima potpune tržišne privrede možda bio i veći od 5.000 radnika, na koliko se maksimalno procenjuje.

Stabilizacija bez prinude

Da bi se radnicima obezbedila apsolutna sigurnost, predviđena su tri pravca akcije. Prvo, pristupa se ubrzanom procesu invalidne

dišnje potrebno oko 7,2 milijarde kolovat-časova električne energije. Tu su uračunati i eventualni gubici, jer neto potrebe iznose 6,950 milijardi kilovat-časova. Sopstvenom proizvodnjom obezbeđeno je prošle godine milijarda i 277 miliona kilovat-časova. Od ZEP-a je dobijeno pet milijardi 401 milion 775.782 kolovat-sati struje, što je 74,1 procenat ukupnih potreba Pokrajine. U inostranstvu je kupljeno 5,8 procenata od potrebnih količina, a u zemlji samo 0,06 procenata. Najviše se struja kupuje od Čehoslovačke i Italije, a gotovo je tradicionalna razmena sa Mađarskom. „Elektroprivreda Kosova” planira prema elektroenergetskom bilansu za ovu godinu proizvodnju od 5,57 milijardi električne energije, a u ovoj godini, do danas, proizvedena je 4,041 milijarda kilovat-časova ili u odnosu na bilans 102,3 odsto~Od te proizvodnje potrošačima sa Kosova isporučeno je 2,02 milijarde kilovat-časova, polovina ukupne proizvodnje. Ostale količine energije isporučene su drugim elektroprivrednim organizacijama u zemlji, a 483 miliona kilovat-časova plasirano je van zemlje, javlja Sadri Haderdjonaj.

Prema rečima pomoćnika generalnog direktora EPK mr Halita Malićija jedan od prioritetnijih zadataka je revitalizacija kapaciteta TE „Kosovo A“. Pod uslovom da se u toku naredne dve godine obez-

bede potrebna sredstva i odgovarajuća dinamika, revitalizacija se može završiti u planiranim rokovima. U tom slučaju, uz postojeće kapacitete TE „Kosovo B“, osiguraće se dovoljna količina električne energije za potrebe Kosova.

Što se tiče cena, utvrđen je procenat povećanja od 29,4 odsto, ali tu nije uključen rast industrijskih proizvoda za septembar ove godine. — U Srbiji van teritorija pokrajina, godišnje se proizvede oko 28,5 milijardi kilovat-časova električne enerije. Od toga potrošači u

kategorizacije jednog broja radnika, pe svega starih i iznemoglih. Računa se da će tako oko 200 radnika moći da ode u invalidsku penziju. Prijavljivanje i lekarski pregledi su u toku a samo iz fabrike vakuumskih i elektronskih pro-

izvoda već sada se dobrovoljno za ovakav tretman javilo 317 zaposlenih. Drugo, oko 1.200 radnika biće u situaciji da ode u starosnu ili pre. vremenu penziju, ako do nje ima prosečno još dve godine rada ili nešto više. E -

Povedena je akcija u Republici i opštini da se društveno-političke zajednice i sizovi u ovakvim slučajevima odreknu doprinosa na lične dohotke, kako bi se iz tako stvorenog fonda isplaćivale plate onima koji će kod kuće dočekivati poštara sa redovnim prinadležnostima pre dobijanja konačnog rešenja za penzije.

Ukazuje se i na potrebu izmena nekih zakonskih propisa, a ispostavila se i jasna računica po kojoj će i društveno-političke zajednice biti u situaciji da od uspešnije Elektronske industrije Niš više zahvataju iz tako stvorenog većeg dohotka.

Treći pravac akcije je najznačaj-

I nije skupo

niji i obuhvata pravi tehnološki višak koji iznosi nekoliko hiljada radnika: na bazi jedinstvenih kri-. terijuma OOUR će donositi odluke, radnicima će odobravati do de godine plaćenog odsustva uz obavezu kasnijeg povratka na posao,

ukoliko u međuvremenu sami ne uznađu neko bolje rešenje.

Elektronska industrija Niš će u narednih pet godina uložiti oko20 milijardi dinara sopstvenih sredstava za razvoj. Radi se o mikroelektronici, proizvodnji robe široke potrošnje, računarstvu, telekomunikacijama i elektronskoj medicini. — Ova sveža odluka je uslovila i mnoga odobravanja, pa nam se već sada radnici javljaju sa željom da koriste ove mogućnosti. Interesuju se i neki drugi kolektivi iz naše Republike, ali ima i nerazumevanja. Suština je, međutim, da nikakve prinude neće biti, tako da ne očekujemo ni bilo kakve sporove. Smatramo da su ova dva naša opredeljenja mnogo bolja od rešenja koja uslovljava klasična likvidacija prevaziđenih fabrika i programa — kaže na kraju Đokica Jovanović, naglašavajući da su se u akciju uključile i sve društveno-političke i samoupravne strukture u kolektivu.

V. JOVANOVIĆ

U Srbiji, van pokrajina, struja je od 1. oktobra skuplja za 31 odsto. Predstavnici ZEP su na nedavnoj konferenciji za štampu povodom nove cene struje, objašnjavajući da je struja trebalo da bude skuplja za 41 odsto, ali da su imali razumevanja za tešku ekonomsku situaciji, dali i svoje, u najmanju ruku interesantne, računice. Naime, izračunali su da prosečno domaćinstvo koje koristi dvotarifno brojilo — uz novu cenu dnevne, skuplje struje od 311,09 i jeftinije — noćne od 109,11 dinara po kilovat-času, mesečno potroši 442 kilovata, što u dinarima iznosi 67.600 dinara. To važi za one koji se ne greju na struju.

Da bi pokazali da struja i nije tako skupa, evo još jedne njihove računice. Umesto kilograma mesa može se kupiti 92 kilovat-časa struje, ako se odreknete litra mleka uštedećete još 4,3 kilovata, flaše kisele vode 5,4, a eventualno jednog svežeg jajeta 3,3 kilovat-časa. Na bira:

D.SŠ.

Srbiji potroše 16,5 milijardi. Oko 10,5 milijardi isporučujemo drugima u zemlji, a godišnje se u proseku izveze u instranstvo 780 miliona kilovat-časova, — obavestio je pomoćnik generalnog direktora Združene elektroprivede Srbije Siniša Ćirić, novinara Draganu Šverko.

ZEP isporučuje energiju po dva osnova: onima koji su ulagali u izgradnju elektroenergetskih objekata u Srbiji struja se isporučuje po istim cenama koje važe i za potrošače u Srbiji. To se odnosi na Vojvodinu, kojoj Srbija isporučuje 5,5 kilovat-časova, Hrvatsku — 1,7 milijardi i Makedoniju oko 780 miliona kilovat-časova. Iduće godine, se međutim, prekida sa isporukom struje po ovoj osnovi Makedoniji, jer ističe 15-godišnji aranžman po osnovu zajedničkih ulaganja, dok je sa Hrvatskom potpisan dogovor o isporuci u narednih 25 godina.

Spor sa Vojvodinom

Sa Vojvodinom se, kaže Siniša Ćirić, trenutno vodi spor oko nepokriven dve milijarde kilovat-časova električne energije. U Vojvodini opet, tvrde da je ova količina isporučene električne energije isplaćena, pa je neizvesno kako će biti rešen ovaj spor. Preostala struja, koja se „izvozi“ za potrošače u

ostalim republikama plaća se prema uslovima tržišta, u proseku skuplje za deset do 30 odsto. Isto važi i za inostranstvo. Inače, električna energija iz Srbije izvozi se zbog obezbeđenja deviza potrebnih za kupovinu rezervnih delova.

Struje u Srbiji, van teritorija pokrajina, zasad ima dovoljno. Međutim, ove količine ne garantuju da će tako biti i ubuduće, jer već 1992. godine predviđa se opadanje takozvanog stepena sigurnosti, dakle, moguća su ograničavanja potrošnje ukoliko se ne bude dalje ulagalo. Inače, elektroprivreda Srbije za razvoj daje 95 odsto čistog dohotka i na taj način obezbeđuje skoro 60 odsto svih sredstava koja se ulažu u nove elektroenergetske objekte.

Sve u svemu, oko novih cena struje i dalje je malo toga poznato, jer republike i pokrajine, uvažavajući preporuku SIV da koriguju svoje zahteve, različito reaguju. Cene, inače, ne moraju da rastu prema propozicijama zajedničkih elemenata, ali, u tom slučaju, posle 1991. godine biće nestašica, jer se neće graditi planirane elektrane. Tu i jeste osnovni problem, na koji u „Jugelu“ filozofski gledaju, sležući ramenima, u stilu „koliko para, toliko i muzike“. SIV-u, očigledno nije lako, a potrošačima još manje.

Priredio: Darko GORŠEK

Inače, prema energetskom bi- kd