Борба, 05. 10. 1988., стр. 6
ДНЕВНИК
МАРИЈА ТОДОРОВИЋ О СВОМ НЕОДЛАСКУ У ЛАБИН
ХТЕЛА САМ ДА ИДЕМ: Марија Тодоровић
(Београд, 4. октобра, Таијуг) – „Иако сам одмах јавно на бројним скуповима (поред осталих у Шибенику и Копру) објаснила околности због којих у априлу 1987. године нисам отишла у Лабин где су рудари штрајковали, објашњење нико није хтео да објави. Тиме се желела скренути пажња на другу страну“, каже Марија Тодоровић, у време штрајка председник а сада члан Председништва Већа ССЈ. – „Није се желело да се мења, по мом уверењу, погрешна пракса у политичком понашању, по којој савезни функционер не може да оде ни у једну организацију, или општину, ако политичко руководство те републике или покрајине сматра да не треба да се иде.
Повод за ове речи су, како
и
Стрит пре нтУт Бат РВИ.
Рекли су ми: не треба да идеш
Није се желело да се мења погрешна пракса у политичком понашању, по којој савезни функционер не може да оде ни у једну организацију или општину, ако политичко руководство те републике или покрајине сматра да не треба да се иде...
каже, једна дискусија на последњој седници Председништва ЦК СКЈ која садржи неке дезинформације о штрајку у Лабину и личном односу председника Већа ССЈ према том протесту рудара, из које је извод објављен у штампи.
Истина је да су мени лично, поводом штрајка рудара председник Синдиката Пуле, председник Синдиката Истарске регије и председник ВСС Хрватске рекли да не треба да идем у Лабин јер су се они организовали да се проблеми што пре реше, уз процену да би мој одлазак могао да компликује решавање, каже Марија Тодоровић.
Она подсећа на већ познате детаље свог боравка у Пули 18. априла 1987. године. То је био осми дан штрајка у Лаби-
ну, на њен предлог да се оде у Лабин одговорено је из општинског Синдиката да су рудари отишли кућама на викенд и да се нема с ким разговарати. - Председништво _ већа ССЈ, каже даље Марија Тодоровић, одлучило је да не треба да идем ни у Загреб кад се разматрала информација о лабинском штрајку, него је на ту седницу упућен члан Председништва. '
– Због тога нисам отишла у Лабин, а не зато што нисам хтела, или смела, нити због тога што ми је тешко да идем. У свом мандату од годину дана, одазвала сам се на позив општинских синдикалних већа у 65 општина у свим деловима ЈЕ од чега у Хрватској у
Дубоко сам уверена да се мора мењати пракса да савезни функционер иде по земљи само по позиву (осим у сопственој републици). Тиме се ускраћује могућност да савезни органми и организације .остварују своју функцију на територији СФРЈ, и ако се то од њих очекује и Уставом и Статутима прописује.
Налазимо се пред 17. седницом ЦК СКЈ која треба у идеолошком смислу да рашчисти наслаге и посече корене погрешне праксе, што би омогућило да се уклоне баријере које функције органа у федерацији чини могућим само на позив или сагласност републичко-покрајинских руководстава, истиче Марија Тодоровић.
#е ; 427 # ЛОВ ПО ПРОПИСИМА: Франци Шетинц
Изјава Франпа Шетинца Танјугу, коју су пренела сва средства јавног информисања, о тобожњим нападима на интегритет његове лич» ности, само је допуна једног политикантског образложења у којима је Шетинц изнео мотиве за своју неопозиву оставку Председништву цкК СКЈ. Осврћући се на писање приштинског „Јединства“ Шетинц тврди да је истина само то да је ноћио на Брезовици. Он категорично тврди: „У свитање зоре отишао сам на Шару, што је била моја давнашња жеља. Зар су и предивне планине _ заражене национализмом“ Као аутор коментара „Последњи адут“, објављеном у приштинском „Јединству“, а поводом 06разложења Шетинчеве неопозиве оставке, нисам замерио Шетинцу што је боравио на Шари, већ сам му замерио што је свој одлазак на Косово, у овако изузетно сложеним политичким и економским околностима, искористио за лов на дивојгрце. Шетинц у свом одговору ту чињеницу не негира, али је и не потврђује, па испада да му је она злонамерно потурена.
Нема смисла, а ни разлога, да
ОДГОВОР ПРИШТИНСКОГ „ЈЕДИНСТВА“ ФРАНЦУ ШЕ-
ТИНЦУ
Ратно стање није време за лов
Нисам замерио Шетинцу што је боравио на Шари, већ сам му замерио што је свој долазак на Косово, у овако изузетно сложеним политичким и економским околностима, искористио за лов
на дивојарце – каже у коментару новинар „Јединства“
друг Шетинц не призна да је ипак ловио дивојарце на Шари, јер је његов лов протекао по свим прописима. Заправо, Шетинц је у зору 14. септембра, у атару Стојкова кућа, на Брезовици, одстрелио дивокозу, која је према ловачким проценама вредна осамдесет посна. Шетинц је поседовао дозволу за лов број четири и за своје задовољство уредно је уплатио 61! милион старих динара (61.000.000), што се види из рачуна два 1/10. Шетинц се из лова вратио око десет часова, а потом је на време стигао да учествује у раду политичког актива Призрена. Слажем се да то, вероватно, није утицало на извршење његових задатака, али је заиста, непримерно да било којн југословенски функционер, па и Франц Шетинц, подлегне страстима лова у ситузцији када националистичке страсти албанских шовиниста и сепаратиста воде рат до истребљења Срба и Црногораца на Косову и Метохији. Не осећам се кривим што Шетинц то није видео, или можда није желео да види. Што се тиче његовог питања: „Зар су и предивне планине заражене национализмом“, Шетинц пре-
АМАНДМАНА НА УСТАВ СР СРБИЈЕ
Права се не угрожавају већ гарантују —
Др Најдан Пашић: Нема међунационалне равноправности док се не успоставе једнака права свих радних људи и грађана, без обзира на националну припадност Ф Др Радивоје Маринковић: Није реч о угрожавању права и слобода било ког народа или народности, већ је реч о угрожавању стечених права политичке бирократије Ф Др Миленко Марковић: Није исправно да због тога што се не помињу одлукама АВНОЈ, покрајине не могу имати легитимно право на постојање
(Београд, 4. октобра) – Расправа о Нацрту амандмана на Устав СР Србије не може, како је речено на данашњој седници Комисије ЦК СК Србије за развој међунационалних односа, да мимоиђе питања међунационалних односа, највише због присутних отворених питања, разних дилема и контроверзи. Јер, како је то у уводној речи нагласио др Најдан Пашић, уставне промене у Србији су од велике важности за остваривање равноправности у међунационалним односима, односно, нема равноправних међунационалних односа док се не успоставе једнака права свих радних људи и грађана, док се не обезбеди ефикасна држава која ће на подручју читаве републике гарантовати правну сигурност свих грађана.
Циљ свих, па и ових промена, треба, према речима др Радивоја Маринковића, да буде – слобода за све људе, без обзира на националну, верску или другу припадност, морају се та права најпре гарантовати, а потом и прописом дити да се она у пракси спроводе. Чак се у нашим уставним решењима и посебно наглашава гарантовање тих слобода и права за припаднике националних мањина, па су с
тога апсурдне све оптужбе да ће овим променама њихова права бити угрожена. Није, дакле, реч о било каквом угрожавању слобода и права било којег народа или народности, већ се очигледно ради о угрожавању стечених права политичке бирократије. Нема, дакле, ограничавања националних права, закључио је Маринковић, сем ако неко не сматра да су покрајине државе националности! |
Др Будимир Кошутић је рекао да је тешко говорити о било каквим променама док се не појасне поједини појмови и значења у Уставу из 1974. године, у коме је језик толико идеологизован и исполитизован да је тешко „ухватити“ његово значење. Илустровао је ту тврдњу терминима „народ“, „народност“, „суверен“ и друго, као и нелогичном реченицом „Суверена права радних људи и грађана, народа и народности“
Нико није до сада, у праву и теорији, успео да дешифрује шта то значи, додао је Кошутић. Ми смо једина земља у свету која је признала „Колективна национална права“, односно суверена права народа и народности. Разумем слободу и равноправност за сваког човека, без обзира на националну припад-
виђа чињеницу да је на Брезовици одузета земља српском живљу како би се оно иселило са Косова, а на тој земљи, која је додељена Албанцима, изграђене су викендице. Шетинц каже да „ситних поклона није било, али желео бих да их је било како бих њима зачепио уста новинару приштинског „Јединства“ који ме обасипа таквим лажима“. Истина је једна, друже Шетинц! На читаоцима је да оцене на чијој је страни.
Потцењујући обавештеног новинара „Јединства“ Шетинц одаје „тајну“ о саобраћајном удесу који је доживео између Урошевца и Приштине, али и наивно верује да ми о томе нисмо на време и детаљно обавештени. Знамо сваки детаљ, па и онај. о садржини гепека гутомобила у којем се Шетинц возио, а у том гепеку било је шарске јагњетине и косовског вина и лозоваче. Све је то било намењено другу Шетинцу. Неизвесно је само да ли му је то уручено приликом поласка са Брезовице или је требало тај чин „косовског гостопримства“ обавити у Приштини. Но, то је сасвим небитно.
КОМИСИЈА ЦК СК СРБИЈЕ ЗА МЕЂУНАЦИОНАЛНЕ ОДНОСЕ О НАЦРТУ
ност, али то колективно право не
азумем – нагласио је Кошутић. Др Драго Чупић је говорио о разбијеним системима употребе језика и образовања, а др Момчило Зечевмћ о поделама свих врста, чак и међу научницима, који, нажалост, увек не служе истини, већ и понекој политици, Промене су, према речима др Зорана Видојевића, историјски неопходне, а ове у Србији нити су радикалне нити максималне, напротив, оне су нужно минималне, чак и недовољне. Не треба заборавити да су данас неопходне одиста радикалне промо, а као предуслов свим озбиљнијим, потребне су оне кадровске, које се не могу извести без радикалних измена из-
борног система. То је, дакле, прва
претпоставка да се дође до демократског устава.
Учествујући у расправи др Миленко Марковић, председник Комисије, нагласио је да су негативни процеси, највише као последица полицентричног етатизма, највише погодили СР Србију, али и српски
"народ, народе и народности који у
њој живе, Нека уставна решења, додао је, појачана и извитоперена полицентричним етатизмом, поготово она којима су покрајине изјед-
Зашто о саобраћајном удесу нису писале новине (осим“ кратке вести у „Вечерњим новостима“)2 Требало би да Шетинц тражи одговор од својих домаћина, а требало би да зна и то да су његов лов на Шари и ситни поклони у гепеку његовог аутомобила такође један од разлога због чега о удесу није изнето званично обавештење за широку југословенску јавност. Уосталом о томе постоји и службени записник. Верујем другу Шетинцу да се за време боравка на Косову тровао храном, али сам исто тако убеђен да га нису намерно тровали, посебно не Срби и Црногорци, нити су му они наместили саобраћајни удес, како се то може наслутити из његове изјаве.
Шетинц тврди: „Неки би хтели да ме отрују и лажима“, алудирајући на коментаре у вези његове оставке, а не осећа да је „прогутао удицу“ онога часа када је дозволио да њиме манипулишу они појединци који су у косовској драми одавно уплели своје сепаратистичке прсте. Шетинчеви утисци о Косову управо то н потврђују.
Мирко ЧУПИЋ
п
начене са Републиком, почела су да отварају не само питање конституисања СР Србије као државне заједнице, већ и питање равноправности српског народа у југословенској федерацији.
Осврћући се на честа позивања на одлуке АВНОЈ Марковић је подсетио на „читаву лепезу различитих интерпретација“ ових одлука и указао на две крајности: прву, која искључује сваку легитимност постојања покрајина, и другу, којом се доказује да су покрајине овакве какве су данас прави израз тих одлука. – Мислим да није прихватљиво да се, због тога што се покрајине не помињу у АВНОЈ-евским одлукама, изводи закључак да оне немају и легитимно право на постојање. Јер, одлукама се утврђују само основна начела федерализма на којима ће се темељити вишенационална Југославија, а не и конкретни модалитети његове реализације. Па ако и авнојевским одлукама нису спомињане, то не значи да се аутономне покрајине нису могле конституисати или пак да је њихова конституција супротна начелима југословенског федерализма – нагласио је Марковић.
В. КРСМАНОВИЋ
„НОВА МАКЕДОНИЈА“ 0 АЛБАНСКОМ СЕПАРАТИЗ-
Македонија – слика Косова
Посао око ликвидације контрареволуције водно се менталитетом пужа, који иде на руку албанским националистима м сепаратистима
Већ је јасно да се албански сепаратизам као идеологија све више шири међу Албанцима у СРМ, и неки делови ове републике слика су косовских догађаја – пише „Нова Македонија“. Све ово, у време када је контрареволуција требало да буде ликвидирана још на почетку, у самом корену, направљен је превид. У ствари, изостала је енергична акција у ликридацији снага које су угрожавале интегритет земље. Цео посао, према наводима скопског дневника, водио се менталитетом пужа, који иде на руку албанским националистима и сепаратистима. Ко руководи контрареволуцијом на Косову7
На ово, за сада отворено питање, органи безбедности још немају јасан одговор.
Једна контрареволуција за толико дуг период не може да опстане ако нема своје језгро, центар и своју организацију. То је чињеница која се не сме заборавити, Начин на који она делује, притисци и пропаганда путем штампе у иностранству, па и у делу штампе у нашој земљи, говоре о координираном и синхронизованом деловању, које налази подршку и у легалним формама и институцијама Косова.
Часовник убрзано иде... – констатује „Нова Македонија“. Из временског теснаца може нас извући само прави потез. Контрареволуција се може матирати, једино ако буде ликвидиран њен центар. Добро је што пиони падају, а то нам јасно указује и хапшење 42 особе за непријатељску делатност на Косову. ју. пут: је УтИ
САВЕЗНИ КОМИТЕТ ЗА САОБРАЋАЈ И
АКЦИЈУ „МИНУС 10 ОДСТО“
Друм као – ратиште
ртава на путевима. – За 10 годи-
Циљ акције је смањење броја ж Г 48 хиљада људи – читав један.
на у Југославији страдало око
град
(Београд, 4. октобра) – Ако се зна да је на путевима у нашој земљи током прошле године у 45.530 саобраћајних _ незгода погинуло 4.526, а повређено 61.202 лица (значи свакодневно је живот губило 1313 лица, а било повређено више од 170 особа) – није тешко закључити
зашто се на данашњој седници Са- | везног комитета за саобраћај и ве- |
зе, председавао Драгн Донев, тачка дневног рада – акција „Минус 10 процената“ – са трећег „преселила“ на прво место. ·
На иницијативу Југословенског савета за безбедност саобраћаја ССРН Југославије је прихватио светску акцију смањења броја несрећа на путевима названу „минус 10 процената“. Да би се она и реализовала (а треба да траје од !. јануара 1989. до 31. децембра 1993. године) неопходно је ангажовати готово све друштвено-политичке структуре у нашој земљи: од Одбора за унутрашњу политику Савезног већа Скупштине СФРЈ, преко савезних секретаријата за унутрашње послове, првосуђе, народну одбрану, затим ССОЈ, АМСЈ, Синдикат радника саобраћаја, до савеза возача, СИЗ-ова за путеве, Савезног и'републичких и покрајинских савета за безбедност саобраћаја и многих, многих других.
У дискусији после уводног излагања Мирка Бојовића, секретара Југословенског савета за безбедност саобраћаја, учествовало је неколико чланова Савезног комитета за саобраћај и везе од којих се већина сложила да у будућем почасном одбору, као и у већини земаља у свету, треба да се нађу највиши државни и привредни руководиоци. (Преседници ових одбора у не
10/рЕБЕТД РЕОСЕНАТАД
ДА ЛИ ЋЕ ПОМОЋИ: Знак акције
малом броју земаља су чак и председници држава или влада!) Међутим, често помињана тренутна материјална недаћа наше земље ипак није поколебала код присутних значај ове акције за коју је речено да је преузета као (петогодишња) међународна обавеза која треба да на нашим, друмовима изузетног међународног значаја, спречи даљи „данак у крви“.
Да новац, у принципу, не би требало да представља посебан проблем могу да покажу (и докажу) и ови подаци. Укупна маса боловања повређених лица у саобраћајним незгодама (узраст између 19 и 65 година) годишње премашује 1.250.000 дана! То значи да је просечно, током једног дана 3.426 радно способних људи искључено из процеса производње и стварања нових вредности. На основу збира укупно проведених болничких дана
настрадалих лица у саобраћајним незгодама свакодневно је заузето 1.410 болесничких постеља (7,28 одсто укупно расположивих клиничко-болничких капацитета у нашојземљи), Није тешко закључити, дакле, да би се евентуална улагања у превентиву, и те како брзо исплатила. Ако ни због чега д, угог – не бисмо бар били у ситуаџији да на путевима у нашој земљи за 10 година погине више од 47.730 људи (што одговара броју становника града величине Дубровника или
рушевца), или се повреди преко 613.240 људи (више од броја житеља једног Загреба или Сарајева). Верује се да ће нови закон о безбедности саобраћаја који на снагу треба да ступи 12. овог месеца знатно допринети успешности ове прихваћене акције,
П. МРЂАНОВ
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПРОГРАМ О КОСОВУ НА ПОЧЕТНИМ РЕЗУЛТАТИМА
Од старта – споровозно
До 15. јуна више од 50 задатака из Програма о Косову није спроведено и тако су сви рокови прохујали Ф Југословенски програм за заустављање исељавања Срба и Црногораца неће дати резултате уколико се истински не заоштри појединачна и колективна ·
Југославија је стабилна онолико колико је стабилно (политички и безбедносно) Косово! Дуго, пуних седам година од контрареволуције, ломила су се копља док се најзад није схватило и признало да је Косово југословенски проблем број један. Управо зато су два Већа – Савезно и Веће република и покрајина Скупштине СФРЈ прихватила Југословенски програм о Косову. Огромном већином. Било је то крајем децембра 1987.
Првих дана октобра 1988, међутим, сазнајемо да спровођење судбински важног Програма, који је донет у демократској расправи, добровољно дакле, у Скупштини СФРЈ и потом републичким и покрајинским парламентима, касни! У закашњењу изузетно важног програма понајвише предњаче савезни органи. На скупу одржаном у федерацији последњих дана септембра изговорено је да већина задатака није извршена или је њихово спровођење на самом почетку.
Много речи — мало дела
Пре девет месеци је почела примена Југословенског програма мера и активности за заустављање и исељавања Срба и Црногораца с Косова, бржег повратка оних који су га напустили и долазак свих који желе да живе и раде на Косову. Истог часа делегати два Већа Скупштине Југославије обавезали су Савезно извршно веће и савезне органе да одмах предузму мере за реализацију овог програма, утврде обавезе и рокове за њихово извршење и јасно назначе ко је тачно одговоран за њихово спровођење. Југословенски програм са тако дугачким насловом (тридесет и једна реч!) исписан је на дванаест страна „Службеног листа“. Већ у првој уводној реченици записано је да је „исељавање Срба и Црногораца са Косова најтежи политички, правни и друштвено-економски проблем југословенског друштва“. Дуготрајно исељавање доводи до „крупних забрињавајућих промена у националној структури становништва САП Косово“. Због тога заустављање исељавање и повратак свих који желе да живе и раде представља прворазредан и врло хитан задатак...“ На основу Закључака 9. седнице ЦК СКЈ нужно је, дословце је записано у Југословенском програму, енергичним мерама самоуправних и државних органа САП Косова, СР Србије и читаве југословенске заједнице да се у што краћем року отклоне узроци поремећаја у међунационалним односима насталих деловањем албанских националиста и сепаратиста. |одговорност свих који га не спроводе
Бројке међутим, неумољиво указују да се исељавање Срба и Црногораца с Косова под притиском наставља. У првих осам месеци иселило се 1.433 грађана српске и црногорске народности или чак 128 више него у истом периоду 1987. Њихов број је далеко већи, јер се ови подаци односе само за оне изгнане Србе и Црногорце који су ново уточиште потражили у Србији ван САП. Други су потражили нова пребивалишта у Војводини, Црној Гори, Македонији и другим републикама. Другим речима, сигурност, равноправност и слобода свих грађана у Покрајини, и поред многих „ватрених обећања“, заклетви и скупштинских одлука, није обезбеђена. У последњој званичној анализи, коју су припремили надлежни савезни органи, истиче се да „настављање исељавања Срба и Црногораца показује да досадашње активности на остваривању задатака из Југословенског програма још не
из Србије, износе два виђења. Према извештају с Косова, задаци везани за јачање и конкретизовање личне и колективне одговорности и остваривање радне и политичке диференцијације ефикасније се остварује уз извесне осцилације. Други извештај (Србија) указује да процес диференцијације у Покрајини тече споро и не задовољава ни по интензитету, ни по конкретности како у политичком организацијама тако и у привреди.
„Видљиви неки почетни резултати“
У Југословенском програму посебно је назначена стручна сарадња и помоћ у кадровима, правосудним органима, унутрашњих послова и управе, Рокови су били оштри, а носиоци задатака на нивоу федерације, Републике и саме Покрајине. У септембру се констатује да су „видљиви неки почетни резултати. Изменама и до-
Траже се кривци
Прву јесењу оцену о спровођењу Југословенског програма дало је Председништво СФРЈ крајем септембра. Поново је речено да текући задаци из програма морају да се извршавају у предвиђеним роковима, јер само то даје одређене позитивне ефекте. Ових дана о косовској драми ће бити говора и на више других скупова: на 17. седници ЦК СКЈ, у скупштинским домовима Југославије, СР Србије, Косова... И чланови ЦК, к делегати суочиће се са ни мало пријатком оценом да се спровођење тако значајног и одговорног задатка не спроводи како је то „озакоњено“. Више него брине податак да до 15. јуна, како је
било предвиђено роковима,
није извршено преко 50 задатака из
Југословенског програма! Што је још теже, недостају извештаји о томе који задаци нису извршени и због чега. Углавном се само афирмативно говори о спровођењу сопствених задатака, али заобилазе друге обавезе. Федерација је морала више да подстиче републичке и покрајинске органе да доследно спроводе изузетно важне одредбе Програма.
Многи ипак треба да кажу зашто нису одговорили на обавезе које су прихватили, јер Југословенски програм не може да се извршава м неће дати резултате уколико се истипски не заоштри лична и колективна одговорност. Од општине до федераци-
је.
ПЕПИЈА А ЕТ ДНА ИВИЋ ПЕРЕ
задиру у целину узрока због којих се Срби и Црногорци селе с Косова. А они су, пре свега, у континуираном и све агресивнијем контрареволуционарном деловању албанских националиста и сепаратиста као и великој личној и имовинској несигурности Срба и Црногораца који се осећају обесправљеним, _ незаштићеним и без перспективе за нормалан живот и рад на Косову.
Завирили смо и у друге задатке Југословенског програма чије је спровођење било „орочено“ на период од три до шест месеци. У првом и другом члану Програма истиче се као приоритет јачање одговорности. Да ли се одговорно и доследно приступало задацима
Два извештаја, са Косова и
,
пунама одговарајућих закона у свим републикама и САП Војводини створени су неопходни услови за упућивање кадрова на рад у правосудне органе Косова.“ Програмом је утврђено да треба послати 35 судија, као и да се 50 – так приправника из Покрајине стручно усавршава у судовима свих република и у Војводини, Најновије информације указују да је Србија упутила само 28 судија. Не изненађује, дакле, оцена да активности „у вези упућивања кадрова на рад у органе управе у САП Косову касне (рок 1. април) изузев помоћи _ органа ССУП и РСУПС,..“ Ажурност органа управе је и даље различита, како по општинама тако и по предметима који се тамо воде. Највише слабости и даље је у предметима од изузетне важ-
ВЕЗЕ ПРИХВАТИО |
ности, каошто су експроприја- _ ција, самовласно заузеће зем- |
љишта, наплата пореза и томе
слично.
Прве стручне анализе и из-
вештаји који се односе и на друге делове Југословенског програма указују да: се напредује очекиваним темпом, онако како је записано да ће се доследно и ефикасно спроводити и због чега ће се полагати рачуни пред делегатима и члановима ЦК СКЈ. То се односи и на рад друштвено-политичких заједница, органа унутрашњих послова и службе безбедности, тужилаштва, разних комисија. Тако на пример, Скупштина Југославије је од !. јануара 1982. до 1. јула ове године примила 3.800 представки са Косова. Надлежним савезним, републичким и покрајинским органима она је проследила око три хиљаде представки. Међутим, од тражених 350 извештаја са Косова, нису стигле такозване повратне информације за преко 250 представки. Групни доласци грађана с Косова указују на неповерење грађана на Косову, у првом реду Срба и Црногораца, на рад ових комисија. Нису, срећом, сви показатељи са негативним тенденцијама. Привреда више република и покрајина показује велики интерес да гради нове објекте на Косову. У протекле две године закључена су 84 самоуправна споразума. Укупна вредност је 269.151. милијарда динара. Када сви ови објекти буду завршени посао ће добити око 15 хиљада радника. Невоља је једино што се нови објекти граде (око 60) у индустријским центрима, а мало у неразвијеним општинама. До сада је завршено само 18 објека-
та, док реализација 18 програ-“
ма још није почела.
И у образовању у култури више је охрабрујућих програма и повезивања. Тако је већ годину дана у свим срединама на Косову почело са увођењем језика друштвене средине од првог разреда основне школе.
едостају, међутим, наставници за српскохрватски језик, па је настава из овог предмета поприлично нестручна. Други добар пример је богат програм сарадње факултета из СР“ ије са сличним високошколским установама на Косову. Више од 160 универзитетских наставника (две трећине су из СР Србије) ангажовано је у настави на високошколским установама у Покрајини. Њихов број ни издалека није исцрпљен. Закључено је више споразума о заједничким културним манифестацијама Вој-
водине, Србије и Косова, што |
указује на то да ако се одго-. ворно приђе задацима утврђеним Југословенским програмом, онда и могу да се бележе добри резултати. и Душан ДРАЖИЋ
ДЕВИЦА НА ЛЕНЕ Па АЛАН ЕП Га А АЕ А АНУ ЦЕО а РБ А На а ега глтљи титмамеааниин а ћааве ајмара праве игара млевена остали а ари раневарреинперри оворн
___-
>
~