Борба, 15. 07. 1991., стр. 7

OOU

ore

у +

БОРБА

YU PRESS.

ПОНЕДЕЉАК, 15. ЈУЛ 1991. ГОДИНЕ 2

Господине, да ли уопште спавате

Отворено писмо др Гаја Секулића Јане су многи злочини — докажите да нист

Поштовани господине Јанша,

Ово отворено писмо има два дијела, која одговарају Вашој двострукој природи: иако млад човјек, довољно дуго сте били значајан актер настајања и сјајног дјеловања алтернативне и демократске јавности и опозиције у Словенији. Сада сте у улози војног министра једне нове државе у Европи, која се налази у специфичном процесу настајања. Први дио писма подсјећа на прошлост, док други дио писма говори о контексту коме и Ви данас дајете значајан печат. О питању Ваше нагле трансформације не бих из пристојности желио да говорим, јер улази у приватни домен Ваше моралности. || Лично се никада нисмо упознали, али сам и као појединац дубоко доживио Ваше хапшење и читав војно-кривични процес у фамозном суђењу. Нисам ни тада остао политички нијем, већ сам ма колико скромно, јавно реаговао више пута у смислу права грађана на иницијативе, слободу јавног окупљања, слободног политичког и синдикалног дјеловања. :

Уопште не доводим у питање право сваког народа на самоопредјељење, па ни словеначког. Али, Вас питам, да ли сте уопште у могућности да наведете и један убједљив аргумент у прилог оправдања права на употребу силе ради остварења пројекта самосталне суверене државе Словеније. Свакако, да Вас о томе пројекту и његовим недостацима, поготову суперсоничној брзини раздруживања, не желим ништа питати, јер Ви, као бивши аутономни алтернативац, као министар примате налоге

одозго. Као један од најважнијих шефова извршне власти Словеније, тј. као војни министар, имате, такође, једно одређено поље и за самостално одлучивање, јер нисте робот, већ човјек, који, надам се, није изгубио памћење о основним хуманистичким и демократским вриједностима, о непоновљености људског живота, о парламентарној демократији, чак и о радикалнијим 06лицима демократије. Из цитираних изјава које сам раније

ОСЛОБОЂЕЊЕ

давао и поводом Ваше судбине као појединца видљиво је да сасвим одбацујем било какво оправдање права на насиље, тј. права на лишавање живота појединаца или читавих група људи ради остварења било којих виших циљева. И сами сте потписник петиција, као и ја, за укидање смртне казне у нашем кривичном законодавству. Знате као и ја да су у име одбране Нације-отаџбине или ради револуционарних циљева учињени многи злочини. Докажите да нисте подлегли пакленој логици права на насиље ради виших циљева.

Докажите југословенској јавности како сте повјеровали Вашим налогодавцима да се Територијална одбрана Словеније, као саставни дио оружане силе Југославије, појављује као потпуно самостални војни

| ДУШАН ПЕТРИЧИЋ

фактор на тлу Југославије, без икакве савезне, демократске процедуре. Тиме сте пристали да силом, а не демократским договором, конкретно војним насиљем, остварите сан о самосталној Словенији. Тако сте заборавили сва ранија алтернативна и демократска опозициона увјерења.

Уколико будете тврдили да сте на то принуђени неразумијевањем или одбијањем демократског договора од стране других најважнијих актера југословенске сцене, дакле, уколико прихватате полазиште анализе наше катастрофалне ситуације у смислу „Ако-Онда“, тј. опасног размишљања у смислу „Ако Милошевић учини То и То, онда Туђман мора такође одговорити на исти начин и сл.“, тада се грдно варате, јер ја не пристајем на ту паклену вртњу у кругу, која већ двадесет година разара ову земљу. Ради се о истим једностраним одлукама и истим

зу Јанши: У име одбране нације — отаџбине или због револуционарних циљева учињени е подлегли пакленој логици права на насиље ради виших циљева

брзинама које би хтјеле Све да постигну Одмах.

Да ли су тачне неслужбене информације да сте у „рату“ са ЈНА на основу, претпостављам, изузетне способности Ваших војних савјетодаваца распоређивали своју војну силу тако да би сваки жешћи одговор ЈНА ризиковао огромне губитке цивилног становништва2 Ако је то тачно, онда поен позитивности одлази на страну ЈНА. (О улози Армије у догађајима посљедњих година и посебно у Словенији, говорићу у одговарајућем Отвореном писму). Истовремено, ако је то тачно, да ли можете аргументима оправдати такву спремност да ради остварења и Циљ ризикујете или чак рачунате на велике губитке живота цивила, и то у Републици која се поноси да је у њој „цивилно друштво на власти“, чему се узгред, смије демократска Европа, јер је то нешто као „дрвено гвожђе“.

Подсјећам Вас да смо на Ш сједници Предпарламента Југославије одали пошту свим погинулим на тлу Југославије минутом ћутње, и истовремено питам: ако уопште спавате, јер сте на фронту непрекидно, долазе ли Вам на памет мртви и рањени војници ЈНА и мртви и рањени Ваши територијалци — наши грађани2

На крају, како оправдавате Вашу тактичку комбинацију употребе војне силе и цивилних облика непослушности, по чему је Словенија (по овом последњем) позната већ дуго година, јер једно са другим иде. Или си за мир и демократску процедуру, па и савнезну, или си за рат и силу као политичко средство.

Др Гајо СЕКУЛИЋ

Slovencev ne budet

Latinka Perović: Nas zanima samo teritorija, ne zanima nas narod koji tamo živi. Drugim rečima, analogno onoj misli: „Litva bude, Litvancev ne budet“ „Slovenija budet, Slovencev ne budet“

Ono što je u demokratičnim „ društvima normalno, u istočnoevropskim društvima je još uvek stvar intelektualnog poštenja i hrabrosti — započinje jedan od stavova Latinke Perović, u tekstu „Preko granice morala“, kojim se otvaraju stranice subotnjeg priloga ljubljanskog „Neodvisnog dnevnika“. Na putu ka realizaciji univerzalnih vrednosti odlučnu ulogu imaju intelektualci većinskog naroda, jer oni manjinske narode oslobađaju egzistencijalnog straha.

Kao jedan od primera blistavog držanja ruskih intelektualaca, Perovićeva navodi pesnika Jevgenija Jevtušenka. Zatim navodi primer Solženjicina koji piše da baltički narodi i Gruzija imaju pravo slobodnog izbora. Kada dođu na red srpski intelektualci, L. Perović citira Desimira Tošića: „U istoriji smo napravili velike stvari, ali i velike opasne greške. Recimo: godine 1918. smo razumeli kao nastavak naše istorije, iz 1904, a ne kao mogućnost istinske političke kombinacije. Istu grešku smo napravili 1945“.

Latinka Perović zaključuje:

_ _— Tu istu grešku ponavljamo i mi danas kada mislimo da mo-

Dnevnik

ramo mi, Srbi, odbraniti Jugoslaviju pred svim drugim narodima, umesto da zajedno sa njima formiramo zajedničku državu. Upravo zato Slovence s teritorijeaaa kojoj žive otkad znaju za sebe, šalju u Filadelfiju i tretiraju ih kao slovenački deo jugoslovenske teritorije. Budimo iskreni: zanima nas samo teritorija, ne zanima nas narod koji tamo živi. Drugim rečima, analogno onoj poznatoj misli Česlava Miloša: 'Litva budet, Litvancev ne budet — „Slovenija budet, Slovencev ne budet“.

Srpski intelektualac ne može imati razumevanja za politiku koja je smatrala da takvim svojim shvatanjem ne bi naišla na otpor slovenačkog naroda. Srpski demokrat i intelektualac ne može imati razumevanja za takvu politiku. Ne samo zbog otvorenosti prema Slovencima, već i zbog brige za budućnost Srba i opstanak Jugoslavije.

Еуропа дала бланко мјеницу

Др Здравко Томац, члан Предсједништва СДП Хрватске: Модел којим би републике, слиједећи властите интересе између себе рашчистиле рачуне и

тако „очишћене“ европеизирале реалан је и могућ

Догађаји се на овим просторима тако брзо смјењују да се ситуације мијењају из сата у сат. Пред пријетњом смо глобалног рата, ангажовање војске смањило је могућност за било какво повезивање, што се посебно односи на расположење људи у Словенији. У тој, реално новој ситуацији, Хрватска мора опет кренути с иницијативом не само за савез суверених држава, већ мора понудити билатерални или мултилатерални савез с другим републикама. С једном или више република треба, на одређени рок, склапати уговорне савезе. У том би се савезу, темељем уговора, и на принципима који вриједе у Европској заједници, рјешавала сва отворена питања.

е Мислите да треба искористити вријеме мораторија за стварање таквих савеза2

— Наравно, треба припремити терен слањем „писма намјере“ за раздруживање након истека мораторија. Хрватска мора показати Еуропи и Западу да се признавањем Хрватске не отварају нови конфликти, већ да се, напротив, на тај начин спорови рјешавају. Уговором би се утврдила начела повезивања.

О Можете на неком примјеру рећи што би то, конкретно, значило2

— Примјерице, уговором између Хрватске и Словеније

VJESNIK

гарантирало би се Истри да се неће границама дијелити, чиме се омогућује да она дјелује као повијесна, економска и мултикултурна цјелина. Гарантирало би се да државе такве дјеломичне конфедерације неће прекидати токове интеграције. Другачији би, не смо због реалних односа снага, били уговорни односи Хрватске с БиХ неголи, рецимо, са Словенијом, а сасвим другачији са Србијом, акоби и она пристала на такав модел који је, у бити европеизација Балкана. Створиле би се државице на Балкану које би се повезивале на европским начелима. Како су прилике у појединим нашим републикама специфичне, то би по одређеним питањима био стваран са-

вез свих, или посебни савези међу појединим републикама о неким специфичним питањима. е Кажете да би то Еуропа .

прихватила2

— Они су чак, у разговорима што сам их водио у Бриселу и Европском парламенту дали бланко мјеницу тој идеји! Договорили смо се да СДП Словеније и Хрватске доведу у Европски парламент делегацију свих демократских странака из Југославије која би на овом концепту понудила и конкретна рјешења. Партнере смо пронашли у свим републикама, чак и у Србији и Црној Гори. Оно што ми предлажемо на неки је начин изразио у својој посланици и предсједник Туђман, а и саборска Декларација о хрватској суверености на том је трагу. Запад ју је објеручке прихватио. Преостаје сада да се идеја проведе.

Швејк у караули

Сваки рат има своје добре војнике Швејке. Прича из једне карауле у Прекомурју потврђује да се у ратовима заиста догађају и духовите ствари. Дошли су, наиме, територијалци да заузму караулу с 15 војника. Али то су им били другови из истог краја па како сада одједном да ратују с њима. и, људи, умјесто у ватру, ушли у пријатељску причу и смислили како ће фино преживјети рат. Ударили у картање три дана и сваки парни сат командир ЈНА у караули телефоном јавља својима да чврсто држи положај у својим рукама, а у сваки непарни сат командир територијалаца исто јавља својима.

Стане ПУЧКО („Вјесник“) 4