Борба, 15. 07. 1991., стр. 8
8 PONEDELJAK, 15. JUL 1991. GODINE
ADVOKATI IZ SRBIJE PREUZIMAJU PRAVNU ZAŠTITU SRBA U HRVATSKOJ
JUGOSLAVIJA
Želimo samo da utvrdimo da li postoje dokazi da je neko od optuženih izvršio krivično delo ili ne, i to će biti naš jedini pristup — kaže Sava Anđelković, beogradski advokat |
Srpsko nacionalno veće za Slavoniju, Baranju ı zapadni Srem, ovih dana uputilo je poziv svim advokatima» iz Srbije da „svoj obespravljeni narod koji je pritvoren u hrvatskim zatvorima“ uzmu u pravnu zaštitu kad to odbijaju hrvatske kolege. Po rečima Ilije Končarevića, generalnog sekretara SNV, srpski advokati u Slavoniji žale se prenatrpanošću poslom i ne prihvataju da zastupaju Srbe. Sekretar dalje kaže da, i pored velike prezaposlenosti.na odbrani mnoštva zatvorenih Srba, ima i straha za posledice takvog pravnog angažmana, te da je i to razlog za upućivanje ovakvog apela.
Zbog toga Je Matica iseljenika Srbije, u okviru Odbora za zaštitu izbeglih Srba iz Hrvatske, odredila Savu Anđelkovića, beogradskog advokata, za koordinatora svih zastupnika, koji će iz ove Republike biti angažovani za odbranu svojih sunarodnika u Hrvatskoj. Pored Anđelkovi-
ća, u timu su, za sada, i Elizabeta Nenin i Nemanja Jolović iz Beograda ı Mića Petrović ı Momčilo Jovanović iz Svetozareva. Povodom svog angažmana u odbrani zatvorenih Srba, Anđelković kaže:
— U ovom trenutku dva sukarakteristična slučaja. koja pokazuju na koji način se srpske porodice u Hrvatskoj napadaju, hapse, ranjavaju i ubijaju. Po slobodnoj oceni, naoružane OsObe hrvatske nacionalnosti, odlučuju koju će porodicu napasti, koga će uhapsiti, eventualno čak i ubiti. Slobodan Jurišić iz Vukovara, 2. jula ova godine, u večernjim časovima, pozvan je ispred kuće i, na očigled članova porodice, izrešetan mecima. Njegova porodica je tu priliku iskoristila da kroz prozore iz sporednih prostorija pobegne i da se, preko Dunava, prebaci u Srbiju. Jurišić se nalazi u bolnici KP doma u Zagrebu.
Problem izbeglica iz Hrvatske
_ Strategijski prilaz Srbije prema politici smeštaja srpskih izbeglica iz Hrvatske nije dobar. Ovako kako Srbija to danas radi da izbeglice raspoređuje po kućama i kod dobročinitelja, bojim se da vodi mi-
nimiziranju problema, kao i lošem strategijskom predstavljanju. S
druge strane, nije dovoljno što će se porodice privremeno smestiti, već je potrebno da se nađe izvor života za fe ljude, a to se može postići samo globalnom, a ne pojedinačnom akcijom. – Najzad, bojim se one naše stare izreke, da je „svakog gosta za tri dana dosta“, pa da ne dođe uskoro do nesporazuma između domaćina kao dobročinitelja i onih koji su došli. Ako se naprave logori, taj problem bi se internacionalizovao. Time bismo stekli i pravo da se obratimo Ujedinjenim nacijama, te da one nastoje da taj problem
i politički i ekonomski razreše.
Slično se dogodilo i sa porodicom Stevana Margetića iz Osijeka, kome su podmetnuli oružje i municiju i to predstavili kao
krivično delo, zbog koga treba da bude uhapšen. Trenutno se nalazi u zatvoru u Osijeku. Obe porodice dale su punomoćje da ih zastupamo i mi ćemo bez ho-
norara uzeti ove ljude u odbranu, kaže Anđelković i dodaje:
— U ovoj podeli koja je evidentna, sada i zbog auto-cenzure i na jednoj i na drugoj strani, mnogi časni ljudi srpske i hrvatske nacionalnosti izbegavaju da se prihvate odbrane građana druge nacionalnosti. Sve to uka-
zuje u kakve podele ulazimo. Jer, po etici poziva, lekari i advokati ne bi smeli nikada da pokažu i iskažu podelu. U situaciji kada naše kolege iz Hrvatske neće da brane Srbe, prinuđeni smo da organizovano priđemo odbrani ovih ljudi, ne unoseći
pri tome ništa lično. Samo želimo da utvrdimo da li postoje
dokazi da je neko od optuženih izvršio krivično delo ili ne, i to će biti naš jedini prilaz.
— Zbog toga smatram — kaže Anđelković — da Advokatska komora Srbije treba da uputi jedno protestno pismo kolegama iz Hrvatske i da o tome obavesti Međunarodnu uniju advokata. Jer, po kodeksu advokata, koji se primenjuje u celom svetu, zastupnici ne mogu da primaju odbranu po nacionalnoj ili etičkoj pripadnosti.
_J. FLORIĆ
TITOV DRVAR — OD IDOLOPOKLONSTVA DO BESA NA JOSIPA BROZA
Grupa odbornika SO Titov Drvar iz redova SDS pokrenula inicijativu da se ovom gradu vrati staro ime
„Polazeći od nepobitnih činjenica da je Josip Broz Tito svojim odnosom prema srpskom narodu i krajevima u kojima on živi, kako u toku II svetskog rata, tako i u posleratnom periodu, na njemu svojstven način iskazivao mržnju i srbofobičnost prema svemu što je srpsko, smatramo da je nedostojno i neprilično našem gradu da nosi njegovo ime“.
Ovo je samo deo teksta inicijative grupe odbornika SO Titov Drvar iz redova SDS — da se gradu vrati staro ime. Tako su, cio, od domičerašnjeg idolopoklonstva, bezgranične ljubavi i odanosti Titovom istorijskom delu, ostale samo reči gneva koje se u herojskom gradu u poslednje vreme sve češće čuju. Zašto Titov Drvar hoće da se reši
Za pola godine dve posete
Memorijalnu zonu spomen muzeja „25. maj 1944.“ i Titovu pećinu u Titovom Drvaru od početka godine posetile su samo dve grupe turista iz Kruševca. Individualnih poseta je nešto više, ali i one su, uglavnom zbog političkih razloga i jugoslovenske krize, svedene na minimum. Zbog svega toga zaposleni u Spomen muzeju u Titovom Drvaru ove godine ne računaju na prihod od ulaznica i prodaje suvenira. Prihod je prošle godine iznosio oko 100 hiljada dinara, a ove godine ga neće ni biti, što predstavlja dodatni problem za 10 zaposlenih u ovom kolektivu.
svoje, ne tako davne, prošlosti? Šta je to što je Drvarčane pokrenulo protiv onoga što je ovaj grad i njegov narod uvelo·na velika vrata čak i svetske istorije?
Deo odgovora na ova pitanja možda bi se mogao potražiti u
tekstu prošlogodišnje peticije
800 Drvarčana, sa zahtevom da se obustave radovi na gradnji spomenika Titu, na koji je do prekida radova utrošeno čak pet miliona dinara i to „bez znanja naraoda i nezakonito“. U ovoj peticiji, između ostalog, piše: „..Ako treba graditi spome-
nik Titu, neka to bude neki od proizvodnih pogona koji će nositi njegovo ime i u kojem će se zapošljavati mladi ove opštine. U tom slučaju, svi u Titovom Drvaru bili bi za. Ovako...“
Iz svega se može zaključiti da meštani ovog grada nisu protiv Tita. Oni su protiv jednog vremena u kojem je grad stagnirao u odnosu na mnogobrojna mesta koja su u ratu i revoluciji dala daleko manje od Titovog Drvara. Oni su zapravo protiv jedne politike koja je ovaj grad dovela do prosjačkog štapa.
Povodom najnovijih previranja i, po mnogima, ponovonog „desanta na maršala“ oglasili su se članovi boračke organizacije Titov Drvar, opirući se predlogu
da se gradu vrati staro ime i da se centralna gradska ulica ubuduće zove ulicom narodnog he-
” roja Slavka Rodića. Protestovali su i članovi opštinske organizacije SK — Pokret za Jugoslaviju, smatrajući da „ima važnijih pitanja i problema za ovaj grad“. Vraćanje gradu starog naziva treba odložiti sve dok to pitanje pred nadležne organe ne postavi narod ove opštine.
Teško je, nakon svega što se u poslednje vreme događa u Titovom Drvaru, prognozirati bilo šta. Ipak, treba očekivati da će se o svemu izjasniti narod te krajiške opštine. Kako on kaže, tako bi valjda, trebalo i da se de-
Јо T. MIĆIĆ G. KATIĆ
KO „SVOJATA“ MU
Dok je bilo mira, Muslimani, u k
političkih preračunavanja
U poslednje vreme, u sve većoj meri preko radio i TV mreže u Jugoslaviji mogu se čuti ili u štampi pročitati razni vidovi svojatanja Muslimana u bilo kom delu Jugoslavije, u Bosni i Hercegovini, gde ih je najviše, u Hrvatskoj, pa, eto, u poslednje vreme, i u Sloveniji.
Rasim Malić, „samozvani predsednik Muslimanske demokratske stranke iz Kopra, nesuđeni muslimanski hodža, čovek, kako se saznaje, vrlo sumnjive prošisti, putem jugoslovenske štampe obaveštava slovenačke ministre odbrane i unutrašnjih poslova kako je u slučaju veće mobilizacije, nekoliko hiljada Muslimana već spremno da stupi u redove Teritorijalne odbrane i policije i da bi žrtvovali svoje živote u odbrani sa-
mostalne Slovenije.
Novostvoreni trgovac Muslimanima trebalo bi da zna da su Muslimani, koji su lojalni građani Slovenije i bez njega, uključeni u redove TO i da im nije potrebno da ih takav „igrač na prazan gol“ sada nekome nudi poput pokusnih kunića, pod vođstvom samozvanog „patriote“ slovenačkog naroda. Kao da svi ti Muslimani, koji decenijama žive i rade u Sloveniji, nisu veći patrioti od dotičnog koji u svoje ime nudi za front hiljade i hiljade Muslimana, pa i onih koji se već nalaze na frontu bratoubilaštva. Nekoliko dana posle toga, u večernjoj emisiji HTV „U krupnom. planu“, dr Šime Đodan, ministar odbrane Hrvatske, kazao Je u nekoliko navrata da su
SLIMANE I VRBUJE IH ZA FRONT BRATOUBILAŠTVA
hrvatski Muslimani uz hrvatski narod. Rekao je to bez obzira što ti isti Muslimani nisu imali ama baš nikakvog uticaja u svim tim spletkama hrvatskog HDZ, u svim tim mudrovanjima koja su, zajedno sa politikom Srbije i drugih republičkih lidera, zavadili vlastite narode. Dok je bilo mira, dok smo se slagali ı jedni prema drugima koliko-toliko korektno ponašali, ti isti Muslimani, u koje se sada mnogi zaklinju, kao da nisu postojali. A sada, preko noći, postali su jedna vrsta prevage, u borbi na čiju ću se „okrenuti“ stranu.
U svim tim izjavama i svojatanjima Muslimana, Albanaca, većina Srba koji žive u Hrvatskoj, Crnogoraca koji su, kako reče dr Đodan, na strani razuma i Hrvata, čule su se ı pretnje ı
pozivi na razum i dogovor, otrežnjenje vrućih' glava, kako reče, srpskog rukovodstva, odnosno Slobodana Miloševića i jugoslovenskog vojnog vrha i njegovih generala, čije Jedinice prilikom intervencije u Hrvatskoj u izvesnim primerima štite čak i četnike.
Pored dr Šime Đodana, za kojeg se veruje da je odlučniji i okretniji jastreb od Martina Špegelja, i drugi učesnici ove emisije, koji su odgovarali na pitanja gledalaca, uglavnom su za sva zla i nesporazume optuživali drugu stranu, odnosno Srbiju i njeno rukovodstvo. A miran i, kako rekoše, kulturan, veliki hrvatski narod nikome dlaku sa glave nije pomerio. Kada je u pitanju sva ta krivnja koju ispašta običan narod, i svi mi, čija je eg-
oje se sada mnogi zaklinju, kao da nisu postojali, a sada, preko noći, postali su jedna vrsta prevage na tasu
zistencija na rubu sloma i gladi, ni Jedan od trojice učesnika nije rekao koliko je krivo jednoumlje HDZ pod patronatom dr Franje Tuđmana i njegovih najbližih saradnika, kao ı lidera drugih republika i pokrajina koji, možda sada kada je „prekasno“ pozivaju na razum.
I dok se, kao valjda nikada do sada, nastavlja trgovina sa BiH, sa njenim narodima i narodnostima, pre svega Muslimanima, i preračunavanje kome će se „prikloniti“ Bosna, ne može se izbeći utisak da bosansko-hercego-
vački stranački lideri više zastu- .
paju verske i nacionalne interese svojih stranaka, negb interese celovitosti ove Republike i zajedničkog života svih naroda i narodnosti.
Smail FESTIĆ
ZOO O TRE
S