Борба, 31. 12. 1992., стр. 2
„Човјек нв може да бира врије-
ме у које ће се родити. Нико,
нас није, прије рођења, питао хоћемо ли се родити као Срби, као Хрвати, као Муслимани, као Црнци. Али то за нас нити
је заслуга! је кривица. Онај за к“ ивица то што се некс у Србин или Хрват, инац. Од нас зависи . пемо ми иу овим TI} ма и у свим приликама __ "људи или нељуди“ — каже Патријарх Српске православне цркве,
господин Павле, у разговору са Николом Ивановићем, за листове „Побједу“ и „Борбу“. Главном и одговорном уреднику подгоричке „Побједе“ седамдесетосмогодишњи Патријарх, чије је рођено име Гојко Стојчевић, а завичај му је равна Славонија, село Кућанци код Доњег Михољца, изнео је своја размишљања и “званичан став Српске православне цркве према многим питањима која тиште српски народ у данашњим невременима. Енкола Ивановић: Послије мајског редовног, услиједило је ових дана ванредно забдедање Св. архијерејскг сабора СПЦ. Цијенимо, Ваша Светости, да је повод погоршан положај Срба и Православне цркве на подручјима у некад заједничкој југословенској отаџбини и опасност која нам пријати споља.
Патријарх Павле: У оваквој сад ситуацији Црква мора да употребљава она средства која је кроз све вјекове употребљавала. Ако Свети апостол Павле каже да смо ми људи сарадници Божији, то је високо звање и велика чст, али, разумије се, и одговорност. Бити сарадник Божији и на дјелу одржања свога живота и на дјелу свога спасења на тај начин помоћи и за одржање живота ближњих и њиховог спасења уколико хоће. Та ствар је увијек пред Црквом у данашње доба.
Морална несрећа =
BH. И: Имамо сада посебно еуфоричну сатанизацију српског народа у Босни и Херцеговини преко ове ратне пропаганде. Најновија се односи на наводно силовање 30.000, а послије неколико дана чак 50.000 Муслиманки, Куда таква политика води2
HL. П: Архијерејски сабор је баш о томе питању расправљао и о томе донио своју одлуку. Ја сам о тој ствари чуо још кад је требало да пођемо прије три мјесеца у Женеву, на онај
_ састанак који је био уговорен
: са кардиналом Кухарићем и Реис-Улемом. Нас је као људе и као свештенике ова страна интересовала, односно обузела нас је та морална, најдубља несрећа једног бића да је оно употребљено као ствар. Како сад помоћи тим женама и тим дјевојкама, рецимо кад је ријеч о Српкињама, да оне превазиђу и да опстану и психички и физички2
_Н. И.: Ви сте чули за силовање Српкиња, а они су касније то
пребацили да су Муслиманке2 ,
п. П : Имамо података да у Сарајеву и данас има у поједиHMM кућама и бурдељима Српкиња. То нам је исто Сабор јавио. Нас је апсорбовала та брига, не да пред свијетом од тога правимо причу. То нам није ни пало на памет, јер ово нам је било примарно. Има времена, па ћемо ми и то рећи. Ја сам то изнио пред кардиналом Кухарићем. Замислите ви, та жена треба да носи дијете, да га роди, да га доји, да га подиже. Она није само тјерана, већ се над њом врши и насиље. Замислите да га она роди, па да дијете буде немирно, она ће рећи — ајде, Турчине један, или — ајде, усташо један. Каква ће мука бити и за њу и за то дијете2 Они су осје-
„тили шта ће значити за пропа-
ганду да се такве ствари изне-
су. Да кажем да је било тих по-
јединачних – случајева, чак можда и групних код појединих, али да се окриви, да постоји не знам колико тих логора у којима има таквих Муслиманки. Нека кажу гдје, па нека дођу да виде, па нека онда то тврде.
Н. И : Ваша Светости, ливорски бискуп пронио Вам је позив папе Јована Павла Другог да учествујете у великој молитви за мир у Европи, која треба да се одржи у Асизију. Да ли ћете прихватити позив2
ћ. П: Ја сам рекао да сам ја
према устројству Православне ·
Цркве као патријарх први међу равнима и као предсједник Светог архијерејског синода и Светог архијерејског сабора. У таквим стварима не могу да одлучим сам ја лично, него то треба да ријеши Синод, односно Свети архијерејски сабор. Друго, наша Прква, Српска Православна, јесте само дио
Ми не гпелуемо на друте људе и народе на рачун тога што смо били савезници у оба рата па да сада они према нама гтепају И поступту друтачије него према ИСТИНИ И правди. „Ми их само мотимо да мјерејејном мјером свима И Да сагледату ствари са сваке стране НИ само сл наше НИ само са хрватске. ни само са муслиманске
опште цркве Васељенске, Пра-
вославне, и у тој ствари морамо да видимо и став осталих Цркава. Синод ће се састати иза недеље и ту ћемо ствари изнијети, па ћемо донијети одлуку. Једнатранест је насиље
НК. И: Због политичког ангажовања Ватикана на подручјима распада комунизма и подршке разарања Југославије да ли позив наговјештава мали заокрет и оживљавање већ напуштених идеја Другог ватиканског концила (1962. — 65), у коме је Православна црква означена „као сестринска“2 Може ли доћи до приближавања „браће по Христу 2
п. П : Свакако да у оваквим невољама сви ми осјећамо шта би то за нас значило да смо у јединству, у јединству вјере. Шта би то за све нас значило поготово што Исус Христос, Син Божји, вели у молитви Оцу: „Да и они буду једно, као ти, Оче, у мени, и ја у теби, да и они буду једно.“ Шта значи то јединство, а један нам је Бог, један нам је Христос и једно Јеванђеље! Толики свети су нам заједнички. Вјерујем да ће у овим приликама тај моменат, потребе јединства са стране опште јеванђелске, бити
Б схваћен, живље него што би
био да су времена мирнија.
Н. И : Шта очекујете од вјерника, а шта би требало очекивати од Уједињених нација, Европске заједнице и људи добре воље2
ћ. 1 : Кад смо били недавно у Америци, отишли смо зато да се видимо, разговоримо и помолимо са браћом нашом једнокрвном и једновјерном, али и да се сусретнемо са другим људима добре воље и других вјера. Били смо примљени и код појединих представника јавног живота, били смо код Бутроса Галија и код државHor секретара Иглбергера. Њима смо износили ово: у првом свјетском рату наш народ је пострадао страховито, ради правде и ради слободе. И у другом рату истако тако. Ради истих циљева доживјели само геноцид. И у једном и у.
г
БОРБА 31. 1 1992, 1, 2, 3. 1 1993.
него према истини и правди. Ми их само молимо да мјере једном мјером свима и да сагледају ствари са сваке стране, не само појединачно, ни само "са наше, ни само са хрватске, ни само са муслиманске стране. Н. И, Алел замир У Босни и Хер-
цеговини, упућен са састанка у Цириху представника Српске Православне цркве, Римокатоличке цркве и Исламске заједнице позивао је вјернике и свешстенство да 23. децембра, у знак солидарности са угроженима узму учешћа у молитви за помирење у свим храмовима свијета. Шта учинити да се дође до заиста праведног помирења2
П. П: У том погледу на том састанку све три стране су се сагласиле да упуте један апел свијета и свим вјерујућим људима у земљи, и људима који су на власти. То је сажето углавном у осам тачака, оно што је најбитније. Што се тиче 23. децембра и молитве Богу и солидарности према свима страдајућим у Босни и Херцеговини, тај апел је упућен свим вјерама и свим нацијама у свету. И заиста, да нам Бог мира, Бог правде, услишити и пошаље толико потребни мир и нама, и Хрватима, и Муслиманима! |. И: Шта учинити да се у српском народу пробуди истински дух православља и људскос77 дух толеранције и демократите п. 1: Свакако да је потребно да једанпут изађемо и психички из оне једностраности која нам је до сада сервирана и на којој се толико учинило једним да кажем, духом насиља и присиљавања. Једностраност је увијек опасна и једнако несретна. јесте да смо ми тако учени, да су наше очи упућене ка духу неправде. Ми видимо сад ово шта је, али ми знамо, јер очи нам не гледају само физички него кроз њих гледа душа која зна да постоји и други правац. Рећи да је само ово пуна истина и да друге нема, да ова соба изгледа само овако, то је нетачно. Исто тако је у поступцима кад два човјека имају несугласице: не дозволите да се не саслушају обе стране. У нашем народу има прича како је био у прошлом вијеку некакав сеоски кнез и дошли људи да се жале на друге. Он их све саслуша, и кад се завршило, каже: „Људи, имате право“. Они одоше, дођоше други, супротна страна. Они износе са своје стране. Слуша, слуша и каже: „Имате право“. Одоше и они, кад ту била његова жена. Слушала и видјела
Потребно је да једанпут изађемо и психички из онеједнострганости која нам је до сада сервирана.. јејностраност је УБИјЕеК опасна и јеткако небретна. јесте да смо ми тако учени, да су
наше очи упућене ка духу неправде
другом рату били смо заједно, на страни слободољубивих народа. Сада нас је снашла опет једна велика несрећа. Ми не апелујемо на друге људе и народе на рачун тога што смо били савезници у оба рата, па да сада они према нама гледају и поступају некако друкчије,
" шта им Кнез говори, па ће она
казати: „Какав си ти човјек, какав си ти кнез2 Ови ти говоре једно, они друго, а ти им кажеш — имате право“. А он каже: „Жено, имаш и ти право“.
· То је шала, али је то истина.
Јер, мора се и по римском праву саслушати и друга страна.
(aka
Де а