Борба, 31. 12. 1992., стр. 3
и уље
БОРБА 30 XII 1992: 172, 357001993.
—---- — mD–m>mT o s I––wSĐSXw3O nr – –: — <: 2 : -
Не живи e само од | хљеба =
Н. И.: Добро знамо какви су би-
ли досадашњи односи Цркве и
државе. Како их видите у будућностиг П. 1: Црква је увијек спремна да послужи стварним интересима свога народа и народа уопште, свим људима добре воље. Али, по мјерилима Божјим, а не по интересу поједине странке или партије у једној једностраности. А то, на невољу, чине готово све партије и странке. Све би оне жељеле да упрегну брод Цркве и све силе У свој чамац. Не треба да ми будемо изнад свега и свима да гледамо у тјеме, него да држимо јеванђелску истину која гласио: Подајте цару царево, а Божије Богу, јер је то казао Син Божји. Дакле, да дамо цару царево — не више, а Богу Божје — не мање. О томе се ради.
Н. И : Црква и њена знамења користе се у политичке сврхе, често и од партија које су програмски лаицистичке или чак од оних чија је једина веза са црквом борба против ње Како Ваша Светости, тумачите овај, нагло пробуђени,интерес2
п. П : Та једностраност неминовно отвара поглед — да то није све. Видите, била је као једна брана и велика вода се акумулирала. Брана није могла издржати. Кад је она пала вода је јурнула, и сад имамо другу крајност. Ми се морамо у овим приликама чувати те друге крајности, јер човјек, по јеванђелском учењу, јесте тијело, али није само тијело; јесте душа, али није само душа. Христос каже: „Не живи човјек само о хљебу, него о свакој ријечи која излази из уста Божијих“. Не каже он да човјек неживи од хљеба, него не живи само о хљебу. Човјек је тијело, живи о хљебу, али је човјек и душа и њој треба духовна храна. А то је ријеч, наука Божија, по којој ми знамо ко
смо, одакле смо, зашто смо ов-
дје и какав је смисао и циљ нашег живота.
НА, : Буш у овом времену манипулацијама су, на жалост, највише изложени млади људи. Атеизам као државна религија ипак је оставио дубоке трагове. Да ли је, Ваша Светости, заиста могућ, препород духовности наших нових генерација
п.1: По моме схватању дабо-
ме да је могуће, али никада то
не натурајући, јер је то потпу- ·
но страно православној вери, каже свети Јован Златоусти. Бог нам није дао у руке мачи копље да ми притјерујемо љу-
де међу његове вјернике. Дно
нам је мач ријечи истине, да предложимо, ако хоће, ономе ко хоће.
С друге стране, наши,
· поготову млади, али и ове
средње генерације, једностраним васпитањем и учењем до-
шли су до тога да немају појма -
о другој страни, а потреба је саслушати и другу страну. Ми знамо да је наш народ, као и толики други европски, при-
мивши хришћанство, ушао у.
писменост, у историју, јер при-
је писмености народ је живио.
у праисторији. Али ми знамо оно што је најважније — да је
хрићанство оплеменило оне
природне наше дарове, особине, да смо. могли да донесемо плод који је ушао у општу ризницу културе и напретка свијета и човјечанства. Видите, у архитектури, па у сликарству, књижевности, па узмимо ми само наше народне пјесме оплемењене Јевађељем, узмимо Душанов законик гдје он у два члана у 14. вијеку ограничава своју власт. Он каже: „А ако би цар дао писмо неком из благовољења према неком, или из негодовања према некоме, а то писмо било супротно овом законику, то писмо не важи“. У другом члану, одмах иза тога, каже да судије суде према
наши млади, гли и оне срерње генерације ЈЕТНОСТрАаНИМ 220.
питањем и учењем дошти су до тога да немају појма 0 другој
страни, 2 потреба је саслушати и другу страну.
Све партије и странке би жељеле да упрегну брод Цркве и све сите у свој тама Н2 треба да ми будемо изнгуј свега И СВИМ 212 глејамо у ђеме него да држимо јевтиђелску истину која гласе Подуте цару царева а Богу Божје јер Је тако казао Спи БОЖЈИ,
земља
Матија Бећковић
Жалио ми се пријатељ покојни Јован Рашковић, Како неретко у душевној болници,
Кад остане насамо с умоболником,
Дајући себи труда да му пронађе душу,
Овоме наспе да га ништи и псује.
Мада тмушу мозга искрикне мимо свести, Ћорави искресај погоди право место,
Па испљувак глагола, олуђен и уједљив, Остане записан у џигерицама,
Док сам себе оздрави и одумине.
, .
А како остаје здрав и недотакнут,
Онај кога не псује и не оцрњује,
Безмозгиле у безмозгари, кога нико не чује,
Него сва уста на свим саборима,
Иза говорница, са амвона, иза певница,
На телевизији, у штампи, преко радија,
Не сулудници у лудачким кошуљама,
Већ првоумници чиноодевени, под угледом и титулама, Не на једном него на свим језицима.
Или се више не зна ни где је луда кућа,
Ни ко је сумаседши.
1992.
aa eri aa Ena верни паши ii nau n ai a ra a re a Ona E aaa На 3.
закону, да не гледају ко је ко, него само да суде према правди и према закону. А ми, видите, мучимосе и боримо да дођемо до правне државе! То је хришћанство нама дало. Мајке наше су училе као оно Мајка Јевросима „Немој сине, говорити криво, ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога. Боље ти је изгубити главу него своју огрјешити душу“.
Јеванђеље в волнтика
H.M : Ви сте већ говорили, Ваша Светости, да нема ни аутокефалије ни аутономије без благослова надлежне цркве оличене у Архијерејском сабору. Међутим, то не обесхрабрује високо македонско свештенство. Како ви видите могућности превазилажења
· овог спора2
п.Т: Кад се у вјечне принципе јеванђелске унесе људско, политичко, привремено, и кад то надиђе оно вјечно, онда до невоља долазимо. Искрено говорећи, то нам се десило и са подјелом 1054 године, откад нема јединства међу хришћанима Истока и Запада.
НИ : Очекивали смо, Ваша Светости, да нешто више кажете о стању политичких духова, након меморандума Српске православне цркве2
1. : Говорило се о принципу на којем Црква стоји увијек. Само је због датих невоља то мало изражено оштрије и јасније. Прво треба рећи да она прихвата да су многи људи и другог убјеђења, јер су људи слободна бића и могу да имају другачија убјеђења него што Црква схвата. Друго, Црква је изнијела да ипак један човјек и једна странка не могу учини-
ти оно, и кад су најдобровзмјернији, колико могу да учине више људи и странака. Зато је она изашала са тим пријеллогом да у овим невољама и временом може бити боље са једном владом народног спаст у коју би се укључили и они који су ванпартијски људи. Имајући у виду општи интерес, да укључе све оне најбоље сваге појединачно да до тога hor тако да су ти принципи увијек присутни у Цркви, само се они у датим моментима лабо-
ме више истичу. У овој стг сада, Црква је само изн да њезини вјерници ип би могли да гласају за Ј или за странке које би их атеистичко-материјалисти став, који није у саглас са њиховом вјером, баш са разлога њихове савјести.
НИ: Имали сте два раско; Кад сте били у Америци како сте се осећали кадаје тај раскол превазиђен2, П.П : Тај-раскол је био једез несрећа за све нас и сви смо га осијетили. Видите, кад се уде у оно политичко, па кад се каже: Ви сте под комунизмом, ви слушате комунисте, ми с вама нећемо...
НИ: Ово је прилика да Баша
~ Светост упути поруку Бгроду
Црне Горе.
Оно што. су свети из нарола нашег у Црна Гори упућевали увијек и свима: да увијек буду људи, а нељуди никада. Теје порука Православне Цркве и данас и свагда. Кад такви будемо, онда смо учинили највише што смо могли за своје добро, али з2 добро свог народа и за добро свих људи добре воље у свијету. Желећи нашпем народу у Црна; Гори и свима људима добре воље сретну и Богом благословену Нову годину и празнике који затим слиједе да нам дођу у миру Божијем и заиста као људима добре воље. То је моја порука свима, па и браћи сестрама у Црна; Гори.