Борба, 31. 12. 1992., стр. 42

(DNEVNIK

RAZGOVOR LORDA OVENA | RADOVANA KARADŽIĆA e

Jaz је

105

„Jaz je još uveh preveliki za moj uhus — ovo Je, ni malo optimistično, posle jučerašnjeg razgovora sa liderom bosansbih Srba Radovanom Karadžićem specijalno za „Borbu“ izjavio kopredsednih Konferencije o bivšoj Jugoslaviji Dej-

Did lord Oven.

Prethodno, lord Oven i njegovi saradnici, predsedavajući Radne grupe za BiH Marti Athisari, ambasador Piter Hol i general iz UNPROFOR-a Džon Vilson proveli su sa Radovanom Karadžićem u beogradskom sedištu UNPROFOR-a oko tri sata nad novim predlozima mapa za rešenje bosanske krize, sačinjenim i posle Ovenovih najnovijih susreta sa predstavnicima bosanskih Srba i Muslimana. Za razliku od prethodnog susreta Ilorda Ovena sa predsednikom Miloševićem u kome su dotaknuta i mnoga druga pitanja i namere međunarodne zajednice, mape su prema rečima učesnika, bile jedina tema OVOE susreta.

— Strane u sukobu su još uvek veoma daleko kada je reč o mapama za provinciju u BiH — rekao je ovom prilikom lord Oven. Nastojimo da sačinimo mape koje bi bile prihvatljive i za bosanske Srbe, i za bosanske Muslimane i za bosanske Hrvate. Gospodin Karadžić je pogledao predloge sa kojima smo došli i rekao da će nam u petak posipodne dostaviti svoje predloge. Videćemo da li će išta moći da se na osnovu toga uradi pre Konferencije koja u subotu ponovo u Ženevi treba da okupi na pregovorima sve strane.

— Da li posle današnjih razgovora sa gospodinom Karadži-

ćem imate utisak da su bosanski Srbi spremni i na neke ustupke — bilo je naše sledeće pitanje, na koje je lord Oven odgovorio da je za sada suviše rano da зе 0 tome govori, a na pitanje da li misli da će Savet bezbednosti ·uskoro doneti neku odluku bez obzira na njegove današnje razgovore, rekao je: „Nisam u toku sa onim što radi Savet bezbednosti, nisam za to ni zadužen. Nastojim da održim pregovore koji bi doveli do stvaranja mapa provi:icija BiH, samim tim i prekida sukoba i Ustava koji bi za svakoga bio prihvatljiv. Neuspeh pregovora značio bi rasplamsavanje borbi.

— Da li je u razgovorima pominjana jedinstvena ili konfederalna Bosna — bilo je naše sledeće pitanje.

— Govorimo o jedinstvenoj, ali veoma decentralizovanoj zemlji sa provincijama koje imaju jaku samoupravu, ali i Ustavom -koji ujedinjuje zemlju i u kome se na najvišem nivou tri konstitutivna naroda prepoznaju po formuli — tri—tri—tri.

Lider bosanskih Srba Radovan Karadžić je, međutim, rekao da unitarna, odnosno jedinstvena Bosna ne dolazi u obzir ni za bosanske Srbe ali ni za bosanske Hrvate i na taj način potvrdio da se u pregovorima O и5-

DANIJEL ŠIFER, SARADNIK ELIJA VIZELA

~ e „Optuzuj Beograd. — Bliski saradnik nobelovca Elija Vizela, humanista Danijel Šifer, izjavio je sinoć u Beogradu da optužuje međunarodni Crveni krst i zemlje koje su potpisale da će oslobođene zatvorenike iz srpskog logora Manjača prihvatiti, a to nisu učinile, jer se, kako je obavešten, od dve i po hiljade oslobođenih Muslimana njih hiljadu ponovo našlo na frontu.

Šifer je rekao da pod punom odgovornošću izjavljuje da su, prema vestima koje je upravo čuo, „Hrvati prisilno mobilisali, naoružali i na front poslali hiljadu od dve i po hiljade Muslimana u čijem je oslobađanju on posredovao. Ukoliko je to tačno, naglasio je Šifer, optužujem međunarodni Crveni krst koji nije podvrgao

VOREN ДМЕКМАМ

pritisku Hrvatsku i muslimansku stranu da i one oslobode Srbe iz svojih logora, kako je sporazumom bilo predviđeno. Optužujem i treće zemlje, kao što su Francuska, Italija i Švajcarska koje, uprkos svom obećanju, nisu prihvatile oslobođene Muslimane, čime su omogućile da se oni vrate na froni“, rekao je Danijel Šifer.

ifer je sinoć izjavio da su zapravo on lično, i lider bosanskih Srba Radovan Karadžić, upali u zamku i da su prevareni. „Ja to ne prihvatam. Ispada da sam hiljadu ljudi naoružao i vratio u rat“, rekao je Šifer, naglašavajući da će napraviti anketu među puštenim muslimanima da bi se utvrdilo da li je tih hiljadu ljudi pod pritiskom Hrvata ponovo otišlo na front. Danijel Šifer je o ishodu svoje

SAD mogu biti uvućene џ га!

Vašington. — Bivši amcrički ambasador u Beogradu Voren Zimerman izjavio je juče u intervjuu TV mreži Ej-Bi-Si da „postoji mogućnost da SAD budu uvučene u rat na Balkanu“.

Zimerman je rekao da su se SAD već saglasile sa ograničenom vojnom akcijom u Bosni, uvođenjem zone zabranjenih letova nad teritorijom te rcpublike. Na pitanje da li bi, kao posledica toga, Sjedinjene Američke Države mogle biti uvučene u vojni konflikt, Zimerman jc odgovorio da „takva mogućnost uvek postoji“.

On je takođe potvrdio da su SAD „cksplicitno upozorile“ srpsku vladu da su spremne da upotrebe vojnu silu, ako sc rat proširi na Kosovo.

PISMO SKUPŠTINE SRJ EVROPSKOM PARLAMENTU Demunti rezolucije o silovanju

Beograd. — Predsednici Veća republika i Veća građana Savezne skupštine, Miloš Radulović i Jugoslav Kostić, uputili su juče Evropskom parlamentu pismo u kome demantuju хакђиске 12 Rezolucije o silovanju žena u bivšoj·Jugoslaviji.

„Stavovi u Rezoluciji Evropskog parlamcnta o silovanju Že-

na u bivšoj Jugoslaviji, a posebno pojcdinc tvrdnje, zasnovani su na netačnim podacima, što navodi na pogrešnc, štetne i opasne zaključke. Smatramo da je to posledica jednostranog i pristrasnog prilaza koji evropski parlament već duže vreme ima. kad je reč o jugoslovenskoj kriZU.“ rev.

tavnom uređenju Bosne zaista nije odmaklo u pravcu u kome su predlagali kopredsednici Konferencije.

— Mi smo otvorcno rekli da svako nametnuto rcšenje pogoršava situaciju. Mnogo je važnije šta mi hoćemo nego šta hoće međunarodna zajednica — геkao je ovom prilikom Radovan Karadžić, naglašavajući da niko stanovnike nekog srpskog sela ne može naterati da pripadnu muslimanskoj provinciji jer je njihova volja presudna.

Radovan Karadžić potvrdio je da je predloge sa kojima su došli lord Oven ı Marti Athisali prihvatio kao polaznu osnovu za dalji razgovor i da je srpska strana spremna da do petka predloži i neke druge varijante koje bi bile osnova za uspešan nastavak razgovora 2. januara u Ženevi.

„Mi čak nismo u razgovorima ni pomenuli vojnu intervenciju, kao da nije ni mogućna. Mislim da je neće ni biti, ali ako je i bude to će biti sramna mrlja u istoriji zemlje koja se za to odluči“, rekao je takođe Karadžić, a na primedbu da se ima utisak da je vrlo malo vremena ostalo za pregovore još dodao: „Ostao nam je čitav život za pregovore, nećemo da odlučujemo pod presijom. Imamo prilično razumnu procenu šta će nam se desiti, ali nećemo da živimo pod tim pritiskom jer bi svaka tako doneta odluka bila pogrešna.“

Razgovor sa Radovanom Karadžićem bio je i kraj boravka Dejvida lorda Ovena i njegovih saradnika u Beogradu.

Jasmina Teodosijević

ет Мебипегофти Сттет Ке5т

humane akcije puštanja zarobljenika iz Manjače, obavestio novinare prilikom sinoćnjeg razgovora sa grupom roditelja iz Srbije i Banjaluke, čiju je decu hrvatska vojska zarobila u maju ove godine, kao vojnike, devetnaestogodišnjake, na odsluženju redovnog vojnog roka u armiji bivše SFRJ, i čija je sudbina do danas nepoznata.

Bliski saradnik nobelovaca Eli Vizela obećao je da će sve učiniti što je u njegovoj moći da se utvrdi sudbina tih mladića i da se oslobode, ukoliko su još u hrvatskim zatvorima.

Šifer je, pritom, istakao da, prema ženevskoj, konvenciji i međunarodnom pravu, ljudi mlađi od 20 godina ne mogu biti ratni zarobljenici, što nije slučaj, jedino, sa ratnim zločincima. Tanjug

Izetbegoviću

Žž

freci mendo?

Zagreb. — Rukovodstvo Hrvatske zajednice „Herceg-Bosna“ dalo je saglasnost da Alija Izetbegović i po treći put bude izabran za predsednika Predsedništva Bosne i Hercegovine, uz us-

- lov da predstavnicima Hrvatske

zajednice pripadnu mesta ministara spoljnih i unutrašnjih poslova u budućoj vladi BiH

PISMO KARADŽIĆA VENSU | OVENU Srpska strana

ге пе рохуспа ŽENEVA. — Predsednik Кериђlike Srpske dr Radovan Karadžić uputio je juče pismo kopredsednicima Međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji Sajrusu Vensu i lordu Dejvidu Ovenu, u kome ukazuje na činjenicu da srpska strana nije pozvana da učestvuje u pripremama za sastanke zakazane za 2. januar u Ženevi. Tanjug

~

BORBA 31. XII 1992, 1, 2, 3. | 1993.

LORD DEJVID OVEN SPECIJALNO ZA „BORBU“ e > e? e_ + e Milošević je modna figura

Beograd. — U naporima da se pre moguće upotrebe sile nađe mirno rešenje jugoslovenske krize kopredsednik Konferencije o Jugoslaviji Dejvid lord Oven juče ujutro je iznenada doputovao u Beograd i odmah se sastao sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem. Posle razgovora koji je trajao više od dva časa lord Oven Je dao specijalni intervju za „Borbu“.

B: Lorde Oven, veoma ste se dugo zadržali u razgovoru sa predsednikom Miloševićem, da li ste postigli neki sporazum?

0: Da, o mnogo stvari, ali, takođe u mnogim oblastima se nismo sporazumeli. Imali smo iskrene razgovore o širokom spektru problema sa kojima se i mi i on suočavamo. Naravno, pre svega tu je Bosna i Hercegovina o čemu smo prvo i direktno razgovarali, ali smo takođe dotakli i Hrvatsku, odnosno hrvatsko-srpske odnose, razgovarali smo i o Kosovu. Kao što sam rekao — o širokom spektru problema. B: Opasnost od upotrebe sile u Bos-

ni i Hercegovini Disi nam svima nad glavom. Ima li malo optimizma u korist mirnog rešenja?

0: Optimizam je čudna reč. Sledećih nekoliko nedelja pregovora biće veoma značajni. Ljudi zaista treba da pokažu dobru volju da bi se izašlo iz ovog lavirinta. To je zaista težak cilj, ali ja mislim da sve treba da se reši za pregovaračkim stolom, zapravo to je ono čemu ja težim i što bih želeo da vidim.

B: Da li to što ste posebno došli na razgovore sa predsednikom Miloševićem ukazuje da je pravi centar moći možda ovde?

0: Ja sam proveo čitavih šest sati u razgovoru sa predsednikom Ćosićem u Ženevi u ponedeljak. To znači da sam se i sa njim susreo. Predsednik Milošević je, to je sasvim jasno, zaista moćna figura i Sajrus Vens i ja nikada nismo bili u Beogradu a da se nismo sa njim susreli, pojedinačno ili zajedno. Tako da to i nije sasvim novo što sam se ja danas sa njim video.

Rezgever Millešević — Ovem

Beograd. — Predsednik Republike Srbije Slobodan Milošević primio je juče kopredsedavajućeg konferencije o Jugoslaviji Dejvida Ovena.

Generalni prilaz kopredsednika, zasnovan na uvažavanju principa trojnog konsenzusa u Bosni i Hercegovini, odnosno ravnopravneg uvažavanja interesa tri konstitutivna naroda, Republika Srbija

| тата kao najbolju osnovu na kojoj se može uspostaviti mir i postići trajno i političko rešenje krize.

Istaknuto je da će Srbija davati svoj puni doprinos nastojanjima za postizanje trajnog i pravednog mira, koji je nesumnjivo prioritet-

ni interes srpskog naroda i svih građana Srbije.

DAGLAS HERD

Tenjug

*Vojna intervencija je izvesna

London. — Britanski ministar ·

inostranih poslova Daglas Herd (Douglas Hurd) upozorio je Srbe da njihove „krvožedne svireposti“ guraju međunarodnu 2аjednicu ka vojnoj akciji u Bosnii Hercegovini, javlja Rojter.

U izjavi koju je juče objavio „Dejli telegraf“ Herd je rekao da se vojna intervencija smatra za sasvim izvesnu čak i kod onih koji su prema tome do sada izražavali duboke rezerve. Herd je rekao da je Britanija ranije upozoravala na opasnosti koje sa sobom nosi jedna takva akcija, ali da su sada surovost rata i mogućnost da se on proširi po-

VOJSKA REPUBLIKE SRPSKE

tkopali argumente protiv vojne intervencije.

Prema „Dejli telegrafu“, Herd je upozorio srpske lidere i bosanske Srbe da je Britanija

.spremna da razmotri moguć-

nost vojne akcije ukoliko se konflikt proširi i na druge delove bivše Jugoslavije, pre svega na srpsku pokrajinu Kosovo.

Do promene britanskog stava, primećuje Rojter, došlo je nakon što je američki predsednik Buš pismeno прогопо srpskog predsednika Slobodana Miloševića na moguću vojnu akciju ukoliko borbe buknu i u poкгајт! Козохо.

Srpski avioni ne lete

Banjaluka. — Povodom vesti koje se objavljaju na hrvatskom radiju i televiziji o navodnom dejstvu aviona vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske Republike Srpske po terito-

riji Hrvatske, Informativna služ-·

ba Komande vazduhoplovstva i PVO juče je izdala saopštenje: — Poštujući odluku Saveta bezbednosti UN i Naredbu predsednika Republike Srpske vazduhoplovstvo RS prekinulo je sve aktivnosti i od donošenja

pomenute odluke nije napravilo nijedan borbeni let. Tu činjenicu mogu da potvrde i posmatrači UNPROFOR, koji se, u skladu sa odlukom Saveta bezbednosti nalaze na našim aerodromima.

— Vesti o navodnom dejstvu naše avijacije u Novoj Gradiški u sklopu su sveukupnih nastojanja da se svetu prikaže srpska strana kao agresor koji svesno krši odluku Saveta реррецна a

прићи тиште јан

J.Teedosijević ·