Борба, 06. 03. 2009., стр. 18
185 Вођа
Petak, 7. mart 2009.
Premijer Mirko Cvetković najavio novi paket pomoći privredi od 40 milijardi dinara
Ekonomija
7
S malo državnih бакапоја pokrenuti mno6o novca
Dodatna pomoć slična Je aktuelnom aranžmani, Danke bi angažovale svoja sredstva, a država bi samo dala neku vrstu garancija od! na primer, dve Ili tri milijarde dinard, kaže Jurij Bajec, član Fkonomskog tima Маде оте
ZORICA MIHAJLOVIĆ, SLAVKA KOVAČ
ogrešno interpretirana P agencijska izjava premijera Mirka Cvetkovića da u budžetu ima 40 milijardi dina-
ra garancija za očuvanje stabiInosti bankarskog sektora u slučaju da za to bude potrebe izazvala je nevericu ekonomista i bankara.
„Premijer je samo rekao da će, ukoliko bude potrebno, po-
| Kredii za Oportjuniti banku
Oportjuniti banka u Srbiji saopštila je da je dobila kredit od pet miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj. Kako se navodi u saopštenju, Oportjuniti banka će iz te kreditne linije odobravati pozajmice za razvoj i zapošljavanje preduzetnicima, malim i
srednjim preduzećima u Srbiji.
„Kredit će omogućiti Oportjuniti banci da poveća nivo kreditiranja i pruži podršku mikro i malim biznisima, koji inače imaju veoma otežan ili nikakav pristup bankarskim kreditima“, ocenili su u EBRD.
Od početka poslovanja u Srbiji 2002. pa do danas, Oportjuniti banka je ukupno isplatila više od 70 miliona evra mikro, malim i srednjim preduzećima i na taj način pomogla otvaranje više od 5.000 novih radnih mesta i pomogla održanje oko 40.000 postojećih.
Oportjuniti banka iz Novog Sada je član globalne mreže mikrofinansijskih organizacija Oportjuniti internacional, koja je osnovana 1971. godine i trenutno posluje u 28 zemalja.
ka Kraljevine Holandije FMO.
Među osnivačima i akcionarima banke nalaze sei Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) kao i Razvojna preduzetnička ban-
što su ovi krediti privredi za likvidnost i investicije izazvali veliku zainteresovanost, doći do njihovog proširenja. Isto kao i u prvom Vladinom paketu, banke bi angažovale svoja sredstva, a država bi samo dala neku vrstu garancija od, na primer, dve ili tri milijarde dinara“, kaže Jurij Bajec, član Ekonomskog tima Vlade Srbije. On dodaje da je to slična ideja kao i iz ovog aktuelnog programa da se s malo para i minimum garancija aktivira što više novca.
Bajec pojašnjava da bi to bila državna garancija slična standardnoj bankarskoj garanciji koja se daje klijentu u nekom manjem procentualnom iznosu od ukupne vrednosti posla. Na sličan način država je bila angažovana i u prvom paketu mera, gde je iz budžeta obezbeđeno tri milijarde dinara, plus pet milijardi preko Fonda za razvoj za subvenciju kamata, dok su banke obezbedile ukupna sredstva za kredite.
Država samo trenutno 6asi požar
Jedan od bankara koji nije hteo da mu se pominje ime smatra da bi i novi Vladin paket, kao i ovaj prvi, bio šarena laža jer samo trenutno gasi požar. „Ne rešava suštinski problem, odnosno uzrok nelikvidnosti privrede, zbog čega će se za koji mesec ili godinu opet javiti požar”, upozorava naš sagovornik. Po njegovom mišljenju, država, međutim, nije spremna da se uhvati u koštac sa uzrokom jer bi time bili pogođeni neki veliki igrači koji, umesto da svoje dugove prema firmama plaćaju u razumnom roku, čine to posle nekoliko meseci.
Taj bankar kaže da sigurno zna da je najveći dužnik privredi najkrupniji trgovinski lanac prehrane u Srbijii da su procene da od ukupnih dugovanja preduzeća čak jedna četvrtina otpada na tu kompaniju. „Na taj način se ta kompanija razvija novcem dobavljača, što joj je i omogućilo brzu ekspanziju za samo osam godina. Zato bi, umesto davanja subvencionisanih kredita, Vla-
da Srbije trebalo da radi na donošenju mere da se zakonom limitira rok na odloženo plaćanje najviše na 45 ili 60 dana i na taj način bi bilo onemogućeno da se ta ali i neke druge kompanije razvijaju na način na koji su to dosad činile. Takav propis postoji u nekim drugim zemljama. Druga mera koju bi Vlada trebalo da donese je multilateralna kompenzacija. Time bi se prebila međusobna dugovanja, a zatim bi država otkupila sve što je prava nelikvidnost po nekom diskontu“, kaže naš sagovornik.
Inače, takvo upozorenje, ali iz straha da im roba ne nestane s polica te dominantne trgovine, iznose i pojedini dobavljači. To je najveći problem i veliki uzrok nelikvidnosti jer su posebno male firme vezane za veliki sistem. Na tvrdnju da država nije spremna da limitira velike firme jer one najviše pune budžet - jedan od bankara dodaje „daje mnogo malih kao jedan veliki sistem“.
Pyredlog je Фа 5е ркорвона обкатас., одтозто аде пе кок са 60 ili SO аапа ia
оку а које тока са зе рћап дил са зе пе бр дозко чл зао ла ба око ког пе раса
Odnos je takav da je na jednu milijardu dinara koje pokriva država bankarski sektor obezbedio 20 milijardi, pojašnjava Bajec.
Po njegovim rečima, još se ne zna da li bi se ovaj postojeći program kreditiranja privrede proširio na isti način ili bi bilo i novih elemenata. Bajec ističe da je kao najveći problem skupa na Kopaoniku iznet problem nelikvidnosti privrede i da bi zato, ako bi se pokazalo da bi deo banaka bio spreman da u rešavanju tog problema bude aktivniji, čime bi se olakšala međusobna naplata dugovanja između firmi, država bila spremna da pruži neku vrstu garancija. Model garancije, dodaje on, mogao bi možda da ide preko Garantnog fonda. Država je, inače, upravo preko tog Fonda zalegla u obezbeđenju 70 odsto od vrednosti kredita za investicije iz prvog Vladinog paketa.
„Bilo je reči i o mogućnosti multilateralne kompenzacije jer postoji velika međusobna
Goran Pitić, predsednik UO) Sosijete banke
ИРА аи АИ i-konomskog saveta МИА ОЧИТО
zaduženost, dužnici su i država i preduzeća, nelikvidnost je takva da se sve otežano plaća i u tom smislu prebijanja dugova može se govoriti takođe o aktivnosti banaka“, ističe Bajec i dodaje da o tome na koji način će se to konkretno sprovesti nije bilo reči na ekonomskom skupu na Kopaoniku.
On je istakao da je iznet i predlog da se propisom ograniči, odnosno definiše rok od 60 ili 90 dana u okviru kojeg mora da se plati dug da se ne bi došlo u situaciju da niko nikom ne plaća.
„Generalno je prisutna volja Vlade Srbije da bude aktivnija u pomoći privredi, ali ne da bilo šta direktno određuje i ocenjuje u smislu kome i na koji način treba finansijski pomoći, već se to ostavlja da reše banke i preduzeća. Zasad novca u bu-
· džetu za neku drugu vrstu po-
moći i nema i ne zna se da li će se u okviru rebalansa budžeta o tome razmišljati“, kaže Bajec. On je istakao da je Vlada sada angažovana na platformi sporazuma s MMF-om, što bi pomoglo deviznim rezervama, a da bi
Сетпекајпо је рићешта уођа
se posle videlo kako dase živanjem pokrije budžetskič | ficit. „Ne znam detalje premije ve najave za pomoć likvidni"} + bankama u Srbiji i zasadim! su potrebna sredstva , 151 b Goran Pitić, predsednik Up" . nog odbora Sosijete ит i banke. Prvi paket pomoći \!}}, de Srbije namenjen privi a cima za prevazilaženje kn џ vrednosti od oko dve прате ђ dinara bila je mala suma у
· . . · 1 a: ređenju s najavljenili о у: пне va odluči da dokapitalini | 5 ku od banaka, sredstva Ра у minje Pitić. MEK: bi „Reč je o znatnim novi? |M iti u Silu će se ona obezbediti U 4 Ni ji kada država ima problem | h
rdi dinara, ai u slučaju di na za to mnogo su manji, sredstvima i nije mi jasl0 džetskog deficita”, kaže Play