Босанска вила, 01. 01. 1904., стр. 181

1904. БОСАНСКА ВИЛА. 1904.

Стр. 177

Њемачка књижевност.

Темачки модерни роман. Сб6а Ктаћ, роман од Едуарда Штилфебауера.

Ва њемачку се књижевност у пас често хоће да каже, да она послије Шилера и Гетеа нема великих пјесника. (Са овом двојицом као да престаје генијална продуктивност њемачке књижевности. Истина је, да ХГХ. стољеће њемачкој књижевности лије дало ни једног генија на књижевном пољу, али се

пе може рећи, да је продуктивност застала, пи да.

баш ништа од вриједности није продуцирано. Но што се може рећи за први девет деценија ХТХ. стољећа, то не бш смјели потврдити 82 пошљедњи децениј, па ни за почетак ХХ. стољећа. Концем деветнаестог стољећа силно се креће модерна њемачка књижевност под утјецајем француске и скандинавске. Најмлађа генерација обара стара и ствара нова начела умјетности. Натурализам је полазна тачка. Све што се пнтересира за књижевност, све је то или присталица, пли противник натурализма. Ив натурализма данас се развија највећи њемачки драматичар Хауптман. Њему је најближи Судерман. И сам њемачки роман - добија импулса новим покретом помоћу натураливма. | () њемачкој се драми доста пише у нас, но о роману и приповијеци врло мало, тако рећи ништа. На пољу романа од литерарне вриједности врло се много продуцирало у потоњих двадесет година. Од њемачких романсијера роман Фрајтага п Шпилха= гена важи као најозбиљнија пјесничка врста. Млађи пиеци пшзносе у _ роману — своје револуционарне мисли О књижевности и о друштву. Међу те новајлије спомињемо овдје Карла Блајбтајла, Конрада Албертшија, рнст о. ЉБилденбрута, па Берлинца Макса Крецера, осниваоца модерног берлинског романа. Још се истичу Волцстшен, Ланд, и мало старији Теодор Фонтан, па преставница идеје мира Берта Сутнер и многи други писци, не спомињући амо авла Хајгза преставника старог правца у приповијетци. Ми ћемо употребити уску форму досадањег натпег разлагања о појединим преставницима модерног њемачког романа. | то ћемо увијек говорити о оним романсијерима њемачким, о којима много говори сувремена јавност п на који се највише скреће пажња. У најновије доба искључиво сеговори о најновијем и најмлађем њемачком роману Сога Ктајји у од Едуарда Штилгебацера. Као што постоје разна мишљења о свакој новој појави на књижевном пољу, поред одобравања и хвале, било је одбијања и куђења и са овим романом. Но већина озбиљне критике види у Оба Кта-у скроз реалистичан роман. у коме се износе све струје мишљења и осјећања сувремене, младе генерације у Њемачкој. Роман је вјерно огледало ђачког живота. у Њемачкој пошто је Штилгебауер описао један дио свога живота, и оне ситуације, које је сам проживио, оне људе, с којима је друговао, веселио се — и с њима дијелио тугу и јаде ђачког живота. Роман је прожет оригиналним, филозофским погледом пишчевим на догађаје које описује. За то се већина критике изражава, да је (ба Ктабе оптирна слика, сувременог духовног п моралног живота Њемачке, измијешана уз опис живота интелектуалног, сувременог, њемачког омладинца, какав живот проживљује већина омладине, или како може да проживи. Роман је израз цјелокупног духовног сувременог живота њемачке омладине,

КЊИЖЕВНЕ И КУЛТУРНЕ БИЉЕШКЕ.

Суботићев споменик. У педјељу 25. априла откривен је у Биограду на Калимегдану још један споменик српскоме пјеснику. Тај је споменик требало поставити у Земуну, гдје се, прије 10 година, био установио одбор, али хрватска влада није то допустила. Онда је одбор замолио српску владу, која је једва дочекала. Бисту за споменик израдио је Ђорђе Јовановић, а пједестал Рендић. ако се српска престоница изпенада подичила још једним српским спомеником, коме је свакако љешше у Биограду, него у Земуну.

Јаван час. Орпска великошколска омладина у Биограду приредила је 7. априла у Коларчевој сали јаван час. Тада је наш млади п даровити приповједач Петар Кочић читао своју подужу приповијетку из босанског живота Јазавац тред судом. Чист приход одређен је био »Колу српских сестара«.

Упут за обуку војника у ратној служби. Тако се зове нова књига, коју издаје ђенералштабни пуковник г. Петар Бојовић. Ово је дјело било штампано у »Ратнику,« па је сада прерађено и допуњено. Књига ће бити велика 6 штампаних табака, а цијена је само по динара. |

Опет састанак српске и бугарске омладине. Беликошколска омладина братскога нам бугарскога народа, око 300 на броју, вратила је посјету српској омладини о Ђурђеву дне. Српска престоница бијаше тада пуна бугарских гостију, које су Биограђани дочекали најодушевљеније и размјестили их по домовима. Одушевљење је врло велико с обје стране. Српска омладина учинила је све, да своју драгу

словенску браћу што више задовољи и да им покаже

како их од свега срца прима у братски загрљај. Поред свечане забаве у нар. позоришту, одржата су и два значајна предавања у сали велике школе (0 политичком савезу Србије с Бугарском говорио је г. Јован Баја, а о економском савезу г. Момчило Нинчић, професор. Омладина је добила много брзојавних поздрава из свију српских земаља.

Дјела Авде НКарабеговића. Одбор за издавање дјела овога рано преминулога и даровитог српског пјесника ради живо на издању цјелокупног књижеввог рада покојног Авде. Прва књига ових Авдиних дјела изишла је јесенас. У њој је подужи животопе и неколике пјесме. Сада је у штампи друга књига Авдиних дјела. Цијена је свакој свесци 60 потура. Топло препоручујемо ове књиге, које се могу набавити у штампарији Владимира П. Бајића у Сомбору.

Српска Књижевна Задруга. Примили смо дванаесто коло књига ове корисне српске установе. Има их седам и све су лијепо увезане у платно. Ево их по реду: 1. Драматски списи Јована (С. Поповића, књига ШП 2. Пјесме Бранка Радичевића, књига !.: 3. Причања Вука Дојчевића, скупио и сложио Стјепан Митров „Бубиша; #. Свијетле слике, од Драг. Ј. Илића; 5: Са острва, приповијетке Ива ипика; 6. Приповијетке Алфонза Додеа, превео Душан Л. Ћокић; 7. 0 херојима, херошизму и обожавању хероја у историји, написао Тома Карлајл. (О енглеског превео Божа Кнежевић. Све ово 7 књига стаје за чланове улагаче само 6 круна. До сада је задруга издала 65 књига, које најтоплије препоручујемо српском народу

Југословенска умјетничка изложба. Биоградска великошколска омладина носи се једном врло кориш-

сном идејом. Она ради на томе, да овога љета, или