Босанска вила, 01. 01. 1904., стр. 180
1905, БОСАНСКА. ВИЛА 1906 |
Отр. 176
Р уска, књижевност.
Брошура о руско- јапанском рату. У Петрограду је изишла брошура Лава „Аданова, којој је намјера, да се и у најтамнијим круговима велике И простране
Русије објасне догађаји садашњег тешкога рата на.
далеком тотоку. Ту ве јасно и равложно описује
валшто. се Русија бори, шта јој је циљ и шта је ивав- | која је
вало овај рат. У тој внаменитој брошури, _изишла под редакцијом потпресједннка »Географи-
ческог Ошштества« П. П. Симеонова учињен је покуштај, да се руски прости народ упозна са историјским
ноступним кретањем Русије према Тихом Океану,
којш је врло потребан за ту огромну, словенску царевину. Џоред многих историјских факата о свему.
томе, у брошури се спомињу 1 многи руски и страни капацитети, који освјетљују питање да ли треба Ру "сији Порт Артур и тај далеки исток. Ту се у јасној елици ишзнови све шта је Русија за 400. година учинила за далеки исток.
Француска књижевност,
Сувремена француска драма. И] Једној од прошлих биљежака пстакли смо о стању сувремене француске књижевности, да је-она у опадању. Да би ову биљешку донекле боље илустрирали, овдје ћемо ваби-
љежшти некоје податке о стању и правцу сувремене
драме француске. Сувремена драма у Француза јесте скров тенденциозна п стоји у служби партајској. Нарочито вјерске и политичке ствари расправља ве-
_ ћина драма, које су ове године прешле преко фран=.
уских позорница, ш то све са партајског становишта. Оне нијесу ништа друго, до ли агитације за поједина друштвена ш политичка начела. Француска је поворница све до прије неколико година пружала осталим
"европским позорницама сваке године. главне позб= рлашне »трефере,«. но ове године то није била у. Та дјела ван
стању пружити француска драма. Француске, која стоје појединим партајама и коте-
ријама у служби, немају интереса за публику, ца ни
за саме књижевнике, док се до сада француска драма баш тим одликовала, што је била удешена за сваку "публику. Од драмаличара, који оваке теме обрађују
у својим драмама, разликује. се романсијер и дра-
матичар Абер Реган п ћ плате се противи свима начелима умјетности обим једне, по којој свака вјештина треба да износи људе какови су у животу без додатака ружних или лијепитх својстава. Овај француски драматичај птак не припада натуралистичкој школи, јер натурализам ипак додаје нешто, ш то вебином [
и својом методом, како. увима.
вот једног у Царизу добро: познатог принца и његове доживљаје. "(Са неком другом драмом сличног правца имао је част бити позван на дуел и, разумије се, послије дуела постаде чувено лице у Паризу. Данас публика врви у позориште, када. се даје који његов __ комад, алш не са какве умјетне види које познато лице париског друштва на ОР ишци, да му се смије, или ако се не зна ко, је
_ дичност, да се погађа и 'одгонета, ко то може. бити.
_Разумије се да ове драме не могу. далеко ван "бедема Париза, па чак ни у провинцију у риту ној,
црте, и тако створити било карактер,
"пдејале, · вршење дужности,
"себе каже Смајлс ово:
тнаке за своје драме и својим“ тенденцијама. Нег=
ружна својства __људи Овај драматичар копира у својим дјелима само позната лица заједно са догађајима, која су она доживјела. Тако је у једној својој драми изнио сав жи--
љепоте, већ да“
јер ван Шарива престаје познанство јунака Негпало Ћћ, према томе и интерес. Права је умјетност она, која и ако се служи моделима из живота, умије уклонити са њих што није лијепо, и додати им нове било тип од модела, који мора и ван Париза освајати. Изгледа да оваких драматичара нема више у Паризу, а то нам је ево доказ, да. је француска сувремена драма у
"опадању.
"Енглеска књижевност.
а Смајле (5иатћез). (Осамнаестог ашрила 0. 1. умро је Један од првака. енглеске књиге, Смајле. И брпској је публици добро повнато име овог енглеског моралног филозофа, чије је дјело Карактер и па српски преведено. Овим је дјелом Смајле постао популаран у европској литератури, да га никако другачије нијесу звали, до ли: писац Карактера У овом
· дјелу изнио је Смајле теорију. васпштања карактера,
но то није учинио апстрактним, пуким. теоретизирањем, већ је сваки став и тврдњу илустрирао узор карактерима из историје, литературе и из приватног
скивота. И остала су његова дјела морашно-филовоф-
оког садржаја. У њима се Смајле бори за моралне препоручујући као категорични императив вазда истичући енергију, рад ш
стрпељивост као главне факторе успјеха људског.
_ Своја је дјела СОмајлс писао популарним и лако ра-
вумљивим стилом. Његове су мисли имале тим убједљивију снагу, што је ш сам живио тако, као што
је то у својим дјелима писао. У свом дјелу а оно иоћ
истиче начела, како треба. човјек сам себи да помогне енергијом и вредноћом. То је илустрирао сам својим рођеним животом. Када за своје прво дјело омовш ве сам! није нашао издавача, није много оклијевао ш:
помогао је сам себи тиме, што је сам својим трош"ком издао то дјело. И дјело је имало неописан успјех,
јер је распродано, не мање, већ у 160. 000 примјерака. Ипак му је најомиљенија тема била: Штедлљивост. Под тим насловом издао је и једно дјело, а са мислима тог дјела сретамо се у свим његовим дјелима. За »Ја сам у свему проводио сребан живот, био сам увијек послом забављен ш надржљив, а у том лежи једна од најдубљих тајни среће«. "Овдје износимо неколико његових мисли.
»УШтедљивост је базис сам сеом помоћи пи основ мно= тих ствари, које чине карактер«.
»Нештедитша је |рођенш слуга и роб штедише«. „Не само што појединац стече, да сачињава његово богаство, него н начим којим он то издаје и чува«. >Ми радимо п умипремо пе за себе саме, него за бољитак оних, који зависе од насе. »Дугови нас притискују као свиње камење.“
»Неуредни људи мало кад постају богати, Пени
мало кад сироти«. > Мудрост нам заповиједа, да начин живота удесимо екромније, него што нам зарада допушта«. » Човјек се може равумшјевати у домазлуку, али ако кућом не управља права домаћица, његова. је штедљивост некорисна«. »Иаедајт мање него што заслужује. »Шлати све у готову ши ни под којим условима не гради дугова«. »Ако све издамо пшто смо васлужили, не можемо никоме помоћи =.
ленаноа ;