Дан, 05. 05. 1936., стр. 4

НАША РУБРИКА

Вапај Србобрана Пишу нам из Србо брана; , Ових дана ће пасти дефинитивна сдлука о изг Р а Ањи т Расе међу народнбг асфаитског пу та кроз средн,у Бачку Србобран са зебњом очекује ту одлуку ноја ће бити одлучна за његову 'будућност. У то нико од нас Србобранаца не сумња. Ј®р, није нам сзе , једно да ли ће овај важан међународ ни пут пролазити кроз сам центар села или, пак, поред њ®га, односно улицама крајњ® перифврије, како је то предвиђено у алтернативном решењу надлежних. Будућност нашбг националног Србобрана, дакле, зависи од одлуке над лежних у Министарству грађевина који су, међутим, веђ одлучили да остали део међународног пута прође кроз Фекетиђ, Секиђ, Бачку Тополу, Иђош и Хоргош — у правцу мађарске границе... Док је за ова места са претежно мањинсиим етансвништвом веђ извесно да ђе у блиској будуђности бити потпуно уређеиа и у вези са асфалтним међународ иим аутомобилским путем, за наш Србобран то још није сигурно. Управо све је то још под једним великим знаком питања. Да, за наш Србобран који је 1848 онако храбро понео српрну заставу за сређнију будуђност Нашег живља у овим кра-јевима. • • • Питање ребтаурације и положај Мађарске у Подунављу . ■ - ■ „Пешти Нап4 ло“ доноси из\ јаву француског \ публицисте Мо4 риса Перноа, ко ■-К Ј и се сада нала4 зи У Будимпеш• / ” шти, дату са! * раднику листа, ; у којој је, изме • ђу осталог, из • ложено: У француској штампи и у (француској јавности често се претреса питање рестаурације Хабсбурговаца. Није познато званично стано.виште француске спољне политике по свом питању, ели француока јав'ност заузима несумњиво сиептично пледиште о томе да би рестаурација 'Хабсбурговаца заувек онемогуђила Аншлус. Треба признати да је еу 'протност између рестаурацијо Хабс(бурговаца и Аншлуса само привидна ;и да рестаурација не би могла повра тити мир у Средњој Европи, У фран(цуској јавности постоји бојазан да би се Хабобурговци трудили да по ново успоставе стару своју цареви ну, што би потпуно пореметило садашњу ситуацију Што се т«че ситуајције у Средњ&ј Европи и у ПодунавЉУ, француски публициста ј© истакао ово своје гледиште; насупрот групи држава потписница Римског спсразума стоји група држава Мале антанте и догод постоји ова супротност, не мсже бити речи 0 зближењу Јизмеђу Француске и Мађарске, јер !ђе Француска безусловно увек ста;ти уз Малу антанту. Ако би Францу(ска им»ла да бира између Италије ји Мале антанте, она би несумњиво 'изабрала Малу антанту. У Средњој (Европи могао би се постиђи мир само путем зближења између Римског блока и Мале антанте, јер су ове две групе упуђене на међусобну сарадњу. •

Жибот наших људи и крајева

Вршац, 4 маја. — У суботу је одржана свечана прослава Француског нлуба којој је присуствовао француски министар на нашем двору гроф Робер де Дампјер, са секретаром г. Лакостом, уредником »Е^о де Белград* г. Бургуеном, затим гг Пол Масе, Младен Жујовиђ, гђа Мара Стефановиђ и гђа Стана Ђорђевиђ из Београда. Из Нс®ог Сада бдаи су гг. Лоран Нлер и Адамовиђ, и 3 Панчева г. др, М. Томандл и гђа Љубица Хаџи-Па^ловиђ. Француског посланика г. де Дампјера поздравио је претседник општине г, др. Велимир Југа. Затим је у клубу за госте приређен чај, а после тсга у дворани хотела „Србија“ концерт са одабраним програмом, који ј е изведен на француском језику. У извођењу лрограма нарочито се истакла ученица VIII разреда Ф, Лисавац са рецитајцијом „Повратак“ од де Порто Ришеа и гђа К, Настасијевиђ, професор гим назије, рецитацијом „Бледско језеро“ од гђе де Дампјер. На крају је члан Београдске опере г. Станоје Јанкозиђ отпевао некслико оперских арија, а чланица балета гђа Максимова извела је неколико балетских тачака. На клавиру је пратио г. Милошевиђ, диригент опере. Г. де Дампјер, необич но задовољан успелом приредбом, ератио се вечерњим возом у Београд.

На Ђурђев-дан обавиће с& у Вршцу освеће&е заставе пододбора стручног удружења возопратног и маневарског особља Југословенских државних жолезница у Вршцу. Кум заставе биће г. Вукашин Мидошевић, шеф вршачке главне стаиице. На ову свечаност позвани су: Њ. В. Краљ Петар П и Н>. Кр. Вис. Кнез Намесник Павле. Такође ће учествовати изасланици г. Министра саобраћаја, генералног директора Југословеиских државних железница г. Д. Наумовића, г. А. Поповића, директора Обласне дирекције и г. Д. Вујића, бившбг Министра. После освећења бић© приређен банкет у ресторану „Рајачић", а увече, у Радничком дому, коннерат у част гостију. Авала д. д. је показала чисту добит у току прошле године у износу од 500.000 динара. У претпрошлој години је она имала губитак од динара 1,670.000. У нову управу су ушли чланови у особама гг. др. Љубе Поповића, др. Косте Луковића и др. Воје Јањића. Остали су још у дирекцији гг. Милоје Оокић, Петар Талетов, Павле Ранковић, Славко Јутриша, др.Јурај Пећаревић и Станко Вирант. У надзорни одбор су ушли др. Фран Смодеј, др. Махмуд Всхмен, Јован Тановић и Милутин Стефановић. По други пут извршсна је похара у трговини Николо Захаријевића из Врдника, код Руме. Лопови су први пут, проваливши у трговину, покупили нешто робе, а собом су однели и малу касу са нешто новца, док велику гвозделу касу нису могли разбити. После Н1 к )лико дана лопови су потово дошли у намери да развале и велику касу, али им то и овог пута није успело, па су само покулили разне ситнице. Пуцао је на бесног пса, па је погодио младића Ђуру Купека, отарог 22 године из села Хртковаца, код Ру ме, младић Ђуру Гумпл. Гумлл је Купека погодио у десну ногу, а повреда је толико тешка да је овај одмах морао бити пренесен у болницу. Рада Малетиђ одлична полутка С. к. Железничара из Руме и ученик осмог разреда румске гимназије умро је у сводој 21 годинн од компликација које су настале приликом запаљења средњег ува. Овог сјајног спортисту и искреног друпа отпратили су до гроба његови наставници, школ скн другови и многобројни спортисти. Рада је умро и сахрањен је у свом родном месту Вогњу код Руме.

Несређно је изгубила живот Магдалеиа Гла.јх, стара 57 година, из Но ве Пазове Магдалену је када је чистила шталу један немиран коњ свом снагом ударио и пригњечио јо уз зид. Приликом удара Магдалета је задобила врло тепже унутрашње повреде од којих је и поред лекарске помоћи умрла. Хришђаноној заједници у Ст. Футогу поклонио је г. Митар Скелеџић, трговац један дрвени крст, као њен истакнути члан., Освећење крста обавиће се ускоро на свечан њачин. Крст је подигнут, на месту старог и дотрајалог, на раскршћу у средини Ст. Футога.

Гроф де Дампјер на јубилеју Француског клуба у Вршцу

Дирекција државних жрлезница уј Суботици позива заинтересоване! фирме да јој на дан 12 маја поднесуј писмвне понуде за испоруку 9000 ко-< мада плоча од асбест-цемента, нор^ малних 40x40 цм. 3.5—4 мм. дебљинф за покривање кровова са потребноМј количином копча за слеме, ветрени- 1 ца и клинаца поцинкованих од 35 мм. ; за причвршћивање на кров, све преч ма специјалним условима и нацртуј Дирекаде. Понуде к броју 179631936. Узбудљиви лсв за једаим про-Ј валником види се каткад у улицама,; Стићи ће га увек човек са Палма гу< меним потпетицама, — окји ум© до-' бро трчати. Три младунца ојагњило је лањско^ >гње г. Жарка Цвејића, ратара и' градског већника, у Петровграду, на’ његовом салашу у 111 предграђу. Ово; је свакако реткост да овца ојагњњ троје, пошто је у овим крајевима до-, сада познато као редак случај да ; ојагњи чак и два младунца. Сва три’ су потпуно здрава, два су мушка, а једно је женско. У интендантури Штаба Потиске ди визиске области у Суботици одржаће се на дан 11 маја лицитација за испоруку 15.000 кг. пасуља за потребе гарнизона, према условима. Понуде к броју Е. 4976—1936.

Црвени крст у Петровграду организује бесплатни течај за борбу против бојних отрова

Петровград, 4 маја. — Течај за борбу против бојних отрова прире-, ђује Црвени крст у Петровграду. Одржавађе се предавања, која ђе поче-ј ти 5 о. м. Предавађе г. Војин Коларов, апотекар, најмлађи цивилни ин-ј структор за бојне отрове у земљи> Предавања ђ е ое одржавати редовито< од 14 и по до 16 и по часова, у просторијама Црвенсг крста, у градскомј пореском звању. Течај је бесплатан, а овај пут искључиво за млздиђе од 16—20 година, међу којима ђе с е доцније форм и рати сталне екипе.

Претседник општине у Сомбору г. др. Сима Тапавица, иаредио је, да се обзиром на велики промет улица Милоша Обилића, паркира, како би се становници те улице донекле заштитили од прашине. Како се сазнаје, у пројвкту је паркирање још неких улица. У Сомбору према одлуци претседника општине, постављени су у град ској кући за. привремене дневничаре. са платом од 600 динара месечно: Марко Мрђанов, Стеван Ненадов, Лазар Пелагић, Владислав Немет, Коста Томић, Самко Зурковић, Ђ. Деспић. Именовани ће се јавити на дужност 1 јуна о. г. Бивши адвокат др. Иваи Михајловиђ осуђен је на годину и по дана затвора. Бивши адвокат из Новог Бечеја осуђен је због еедам случајева проневере и фалсифцковања докумената, због којих га је оптужило Државно тужиоштво. Суд у Петровграду претресао је неколико дана случај др. Михајловића и у четвртак је донео пресуду. Суд га је прогласио у четири случаја кривцем и осудио га на годину и по дана затвора. И тужени и тужилац поднели су жалбу против пресуде.

Стег скаута у Петровграду приређује у суботу, 9 о. м., у дворанп хо-! тела „Војводина", забаву са разновр-: сним програмом и лутријом од 500, скупоцених предмета. На програму ј ће учествовати и чланице београд-; ског -балета гђице Илза и Рути Ни-' дербахер. Пррграм ће отпочети ба-; летском игром „Сан омладинаца^ од! Илзе Нидербахер по музици Шопе-1 на, Штрауса и Шрамела. Учествују, Илзе и Рути Нидербахер, Мила Јер-’ гин, Милисава Келби и Аранка Хиз-_ ли. Затим ће скаути приказати логор-ј ску ватру са песмама, шалом, свир-< ком и игром. Програм ће завршити, Рути Нидербахер „Мангупском иг-! ром“ После лрограма одржаће с& игранка. Пред Малим кривичним веђем ново садског Окружног суда одговарали су цигани Ђура Лакатош, Шандор Коломпар и Стеван НовакОвић изј Старог Бечеја. Они су октобра месе-, ца прошле године сачекали кола Ма-' тије Пастора трговца из Чантавира; и однели му сандук сувог грожђа иј друге шпецерајске робе, а другом; приликом напали су Јосипа Крауса, 1 сарача из Куле, и однели му ствариј у вредности од 5.000 динара. На пре-! тресу оптужени су признали крађу и осуђени су Ђура Лакатош на 5, Шандор Коломпар на 4 и Стеван Новажовић на 2 месеца строгог затвора. Шетајуђи по соби оклизнуо је и пао новобечејски адвокат г. др. Алексије Бачмеђи. Приликом пада г. др. Бачмеђи је веома несретно пао тако да је сломио ногу. Г. Бачмеђи је ппе нет у један санаторијум у Старом Бечеју где му је указана помоћ и где се и сада иалази на лечењу.

Борба против хрчкова у Срему

Рума, 4 маја. — Хрчиови и триунице чине велике штете по Срему. Пољопривредно одељењ® Банске управе у Новом Саду поделиђе ускоро у овом делу Срема веђе количине сумпорног угљика, кои има то својство да се <лако испарава и код доста киске температуре. Доказаноједа само један хрчак можеусвоје скровиште да одвуче 15 20 кг. жита. Сумпорни угљик, који ђе сељзци добити бесплатно, сипађе се у рупе где се штеточиие налазе. ј

4