Дан, 05. 05. 1936., стр. 5
Кроз Нови Сад пропутовао румунски министар
Уутрос у 8.50 часова, специјалном композицијом, пропутовао је кроз Нови Сад, на путу за Београд, гд© ће узети учешћа у раду Савета Бал »анског споразума, румунски Министар иностраних послова г. др. Нико ла Титулеску са пратњом, Воз к©ји се састојао из два салонска вагона, задржао се на новосадској железничкој станици свега десетак минута. За све то време нико из пратње г. Титулеска није сишао на станични перон.
За новог гувернера југословенскиих ротаријанаца изабран Владимир Белајчић
Дубровник, 4 маја. — На јучерашњем, завршном, састанку 77 ди. бтрикта Ротари интернационале у Дубровнику извршен је избор новог гувернера југословенских ротаријанаца. Пошто јв г. др, Иван Слокар из Љубљане повукао своју кандидатуру за новог гувернера је једногласно н акламацијом изабран претседник новосадског Ротари клуба г. др. Владимир Белајчић, касациони судија из Новог Сада. Нови гувернер г. др. Белајчић захвалио се једним изванредним говором на избору, нагласив. ши да ће му пред очима увек бити основна начела ротарства: служба за једници. Нови гуверцер г. Белајчић отпутоваће ускоро у Америку где ће се у Атлантик Ситиу одржати светски конгрес ротаријацаца. На овом конгресу г. др. Белајчић ће заступати дугословенске ротаријанце. Поред г, др. Белајчића на конференцији ’ ротаријанаца у Дубровнику новосадски Ротари клуб заступали су још и гг. Гаја Грачанин, директор „Путника", Душан Зечевић, трговап, инж. Милан Манојловић, директор Електричне централе, др. Мирко Балабушић, секретар Удружеља индустријалаца. и Влада Ненадовић, ди. |Ректор осигуравајућег друштва „Ср|бија“. ।
ТЕЖАК ПОЛОЖАЈ САДИЛАЦА ДУВАНА У ВОЈВОДИНИ
У вези са првом редовном годиш њсм ©купштином Удруж®ња садилаца и произвсђача дувана, која ћ® ее одржати 17 о. м. у Новом Саду, јуче је одржана, под претседништвом инж. г. Јована Јагодића, пленарна седница на којој је расправљано о Е-итањима која интересују садиоце и роизвођаче. У првом реду констатоано је да ј© просечна цена коју Државни монопот плаћа за дуван у Дунавској бановини по 2 динара дск се херцеговачки дуван откупљује просечно по 12 динара по килограму. Нарсчито је указано на потребу осни вања једног дузанског института у циљу регулисања продукције и кул туре финијих врста дузана у овим [крајевима. Захтеви ће бити иначе изЈнети пред главну скупштину која ,ће се 17 о. м. одржати у Новом Саду у просторијама хотела „Српски ЈНраљА
Наставак суђења Мартину Пецу
Дефиле саедока лред судом
Суботица’, '4 ма ја. — Други дан суђења Мартину, Пецу, трговцу и економу из Гакова Није донео резултате, који су Се очекивали у јавности и у Иовинарским кругови ма. Највећи број Сведока није рекао ништа позитивнога; изашли су пред суд само са негативним исказима. Говорили су већином оно што су чули у селу, али ништа нису видели И ништа нису тврдили. Било је, међутим, врло интересантно саслушавање главног сведока Мартина Рома, који је рекао да је посматрао цео ток убиства. Да ли ће суд
поверовати његовом исказу видеће се доцније приликом изрицања пресуде. Судско веће, коме претседава претседник суда г. Александар Тасић, саслушало је жену Андрије Пеца, свастику оптуженога. Она о самом убиству своје таште и таста није знала да каже ништа. Њен исказ је, ипак, интересантан, јер открива једну сензационалну околност о којој се досада није писало: — Неколико дана после злочина дошао је полициски наредник г. Трива Комненов и саопштио нам је
Да ли ће се загонетка гаксвгчиог злочина лред одск?
да морамо орибати патосе, очистити зид од крви И довести цео стан у ред. Ми смо то учинили, јер Је, рекао да је то наредио претседник општине. Не знамо зашто. И Све' је било чисто. Све се сјало... Тиме су, дакле, уништени сви трагови, који би могли, евентуално, ■ пронаћи извршиоца злочина... Катарина Јунг, тетка оптуженога, каже да јој се жалио покојни Иван Пец на сина Мартина, Јер да му' дугује и неће да врати дуг, тако да није могао да купи свинче за! зиму. То је било 8 дана пре зло-.’ чина. Каже да се у селу причало да је Мартин убио своје родитеље, али она то не зна. Верује — вели — јер село прича. Низ сведока који су саслушани, нису дали ништа што би могло да 1 увери суд о кривици или невиности' оптуженога. Општински бележник у Риђици г.Сава Чонкић, којц је био раније' бележник у Гакову, тврди да је оптужени био познат као рђав платиша, груб човек. Не зна ко је, издао наређење да се ориба патос у соби где је извршен злочин. После тога саслушан Је Мартин Ром. Он, углавном, каже: Бициклом сам се враћао кући, када сам приметио да је Мартин. Пец ушао у кућу својих родитеља, , аЛи не на капији већ позади. Ушао је у кухињу па се после кратког времена вратио у двориште са оцем. Пошли су према магазину. Ушлц л у и нзнели су празне џакове. Отац је почео да слаже те џакове и саг-, нуо се над њих. У то је Мартин узео секиру и ударио-оца по глави. 1 Видео сам јасно да је то Мартин' и да удара секиром. Отац је поср нуо. Мартин је на то поново ударио ' оца по глави секиром. — Да ли сте сигурно видели да га је два пута ударио? — Да, дза пута... (Лекарски налаз тврди, међутим, да је Иван Пец био само једанпут ударен по глави). — Кад је видео да је отац мртав. замотао му је главу у чаршав и унео га у магазин. Мартин је, затим, ушао у кухињу и ту се пре-, пирао са мајкрм. Чуо сам врло јасно да Је она запомагала. После кратког времена Мартин је изишао Нз кухиње и вратио се путем којим је ушао кући. — Када сте видели ово убиство зашто нисте одмах саопштили вла-. стима? Зашто тек после три недеље? — Бојао сам се. Страх ме је било. Када сам видео убиство ја сам сав дрхтао. И сведок показује како је дрхтао. 4 — Нисам могао да спавам. Био сам немиран док нисам ствар испричао мом суседу, којп ми је саветовао да то саопштим властима. И тако би... На суочењу обојица су остали при својим исказима. Пресуда се очекује за уторак.
Једно занимљнво суђење у Петровграду
Бивши ученнк осмог разреда петровградске гимназије Петар Голубичић осНен је условно на 20 дана затвора због шамара који је опалио професору математике г- Драгољубу Марковићу
Петровград, 4- маја. — Судија среског суда г. Мирко ГБурђевић 0држао је још Зедно интересантно суђење. Судио је Петру Голубичићу ученику осмог, разреда гимназије, који је, као што је познато, 6 децембра прошле године, у разреду, пред ученицима, опалио шамар професору математике г. Драгољубу Марковићу, ради чега је на две године искључен из петровградске гимназије. Ученик се не осећа кри вим. Каже да га Је професор мрзио и „прогонио“ још одавно. Оборио га' је у четвртом и шестом разреду, те је већ изгубио вољу да учи. Прошле године био је премештен професор математике који је предавао осмом разреду, и г. Марковић је дошао да га замени. Први пут појавио се у разреду 6 децембра и, ван часа, одмах почео да га напада са речима: „Зашто ниси био у цркви?“ Кад му Ј*е одговорио да је био, професор му је добацио: „Лажешl“ што га ј*е револтирало. Истога дана профеоор је дошао И на час математике, те је њега првога прозвао, и он је већ осетио да Се понавља стара историја прогањања. Дао му је задатак да изради на табли, те га ј,е и израдио, и то, по његовом мишљењу, добро, али је професор, ипак, нашао да здаатак не ваља. Рекао му је да му Није место у школи и да ће излетети низ степенице. Наредио му Је да избрише. таблу па ће добити други задатак. Али он Је већ изгубио и бацио креду: „Нећу даље да радим!“ Сад је професор викнуо да је „џукела“ и осуо га другим сличним изразима, а приближио му Се и са стиснутом песницом, те је видео да се спрема да га удари. Стога је он ошамарио њега. Професор г. Марковић саслушан је као сведок, те каже да је позвао Голубичића и дао му задатак, али је он стално место слова „н“ писао „и“. Упозорио га је да један матурант мора знати писати. Поставио му Једно питање, али де чуо да
му дошаптавају ученици из првих клупа и по овом шапутању Голубичић је одповорио. Зато је професор казао да овај одговор неће да прими. Ученик је на то изјавио да зна и да је знао питање, те је добацио да неће даље да ради. Професор му је на то рекао: „Ако нећеш да радиш, иди на место!“ а кад Ј*е Голубичић поново одговорио ^а неће даље да ради, рекао му је: „Ево, врата су отворена, онда можеш ићи низ степенице кући!“ Ученик је стао и почео да виче: „Ви мене прого.ните, али Ја ћу вас убити!“ Професор се зачудио: „Шта, ти мене да убијеш, јеси ли луд!“ На то га је ученик ошамарио. Пошто су саслушани неки ученици као сведоци и пошто је добила реч тужба, узео је реч бранилац г. др. Душан Братић, који је рекао и ово: „Сматрам да Је иницијатор овог инцидента професор. Нажалост, данас се међу професорима ретко нађе профеоор, већ само чиновник. Они су бирократи, који једва чекају да зазвони школско звонце. Један професор на то ми је овако сдговорио: „Каква плата, та кав и рад’’. Међутим, данашња ом” ладина је боља, развијенија, здравија и способнија за живот него романтична омладина пре рата“. Суд је Голубичића осудио на 20 дана затвора и 300 динара новчане казне, суспендујући казну на 2 године. Једна исправка
У недељном броју „Дана“ у поднаслову уводног чланка о Јаши Томићу поткрала се једна штампарска грешка која Је, међутим, из текста написа лако уочљива, пошто се у првој реченици каже да ће се 11 октобра о. г. навршити осамдесет година од рођења Јаше Томића. У поднаслову, дакле, треба да стоји: „1856—1936“.
lIЕI 11 Јеврејска улица 2 поред Аполо и Пашићева улица 14
5 - V - 36 ~ ~
5