Дан, 05. 05. 1936., стр. 6

Предавање проесора г. Николе Крстића о земљи и раззвојуживота на земљи

Г Крстић ј е изнео мишљење да ја мзјмунпостао од човека 1 I жУ низу својпх предавања г. Нико^ча Крстић, професор из Београда, сдржао је у дворани „Асторије“ прејдавање о земљи и развоју живота на јњој. Предавач је, углавном, рекао: ' О развоју земље и живота на њој уданас пбстоје два схватања: ' модерјпо или научно и духовнб. Док прво јсхватање не признаје друго, као не<што. апсурдно, дотле друго не неги,ра прво и сматра га потребним у ево 'луцији човечанства. Човеку, круни љемаљског стварања, потребно је рајзумевање себе самог да би могао раљумети земљу и живот на њој. Он 'има нешто што је више од физичког, Дсећајног и свесног човековог ја, што 'је изнад' овега тога пролазног, а то је вечни принци-п т. ј. ја воје остаје ,кроз векове. Тај највиши човеков еле 'менат је ,тесио везан са животом, у'опште, на земљњ Наука констатује Дињенице, доводи их у везу и изво'Ди законе, не налазећи да постоји ,нек‘и виши смисао, иако признаје ево луирање и усавршавање; а духовна (Наука баш на основу те промене- и лрогреса у животу тражи и тврди да (живбт има. свој дубоки смисао. Јер ■ чему би, иначе, могло све то да служи? Док данашња наука тврди да је човек постао случајно на земљи он|да када је земља већ била у чврстом стању, дотле духовна наука тврди да је човек створен много раније т. ј. имао је своје клице још када је ,земља имала облик прамагле. Али, ; не само то, пего духовна иаука иде -даље и тврди да је човек т. ј. да су клице човекове створене најпре и да је из човека протекло све на земгљи, чак и сама земља. То стварање ,земље из човека. може се упоредити са- ствараљем чврстих тела из меких, на пример код пужа или шкољке. Говорећи о Дарвиновој теорији о постанку човека г. Крстић је рекао: — Дарвинова теорија није сасвим нетачна, али њу треба поправити и допуиити,. јер није тачно да човек и Јшјмун воде порекло од заједничког |Претка, него је мајмун постао од чо'века као један закржљали људски потомак. Исто тако, тврди предавач, рстале животиње, па чак и биље по,'стале су тим престанком човековзг јразвића т. ј. дошле су до граница јмогућности „примања светлости“ (Русо) и стале су, док су се остали људи и даље развијали. То је настајЛо тако што су се душе тих, у про ,гресу заосталих љ>уди, преселиле у друга бића и стала. Ту се наводе ве‘ликИ духови који су били у сталном Јиапредовању, ато су генији људрког рода Леонардо да. Винчи, Гете !и други. Схватање 'духовне науке је да је рве на земљи постало од-живог, а ма наука тврди обраћно. Појтребно г јo да човев! зна како треба да јмисли, јер из погрешног мишљења шотичу и погрешна дела. Нека се чо(век труДи и да се „не скамени", т. ј. де престане са развојем и да призна 'смисао човековбг бивствовања. Када то буДе тако у човску ће се родити свест и одговорџост која ће га навести да испуни највећу дужност, а то је да буде човек у правом смислу. По завршеном предавању г. Крстић је био топло поздрављен. д, п. м

Једно занимљиво предаванње о реклами

„Пут пословном успеху води прено ефикасне ренламе"

Јуче пре подне извршена је подела диплома и награда учесницима курса за аранжирање излога

Јуче пре подне у 11 часова извршена је свечана подела награда и диплома за најбоље аранжиране излоге. Ову малу свечаност отворио је у Трговинско-индустриској и занатској комори г. Коста Миросављевић, ирет. седник Коморе, поздрављајући при'сутне и изражавајући захвалност трговачког сталежа г. Јозефу Шмелцен. барту, наставнику курса, на његовом труду и доброј вољи, На крају говора г. Миросављевић је замолио г. др. Славка Станића, в. д. глав. секретара Коморе, да одржи своје предавање о „Психологији рекламе“. Г. др. Стапић је отпочео своје врло интересантно, убедљиво и популар. но предавање са психологијом човека купца. Како је она врло компликована и различита код свих људи, по-; требно је узоти један просечан тип нашега, купца и трудити се да се он рекламом задобије. Као једну од мно-1 гобројних врста реклама предавач узима плакат. Да би плакат имао дејства, он мора да привуче пажњу про. лазника т. ј. да је упадљив, да га задржи и заинтересује толико да пролазник, угледавши га, елиминише све бстало. Даље, да би једна реклама, нарочито новинска, имала успеха, потребио је понављати је да би је читалап што боље упамтио. То је један од најбитнијих услова за пости.завање пажње. За скретање пажње важна су и тврђења и то што краћа и убедљивија. Важно је да реклама води рачуна још и о људским особинама као што су штедљивост, егиозам, сујета, ова последња нарочито важи за жене, јер оне желе увек да буду лепе, елегантне и привлачне. Пошто је рекламни објекат успео да сврати на себе пажњу пролазника да га заинтересује потребно је још да га доведе до одлуке да купи рекламирани артикл. То ће се постићи сугестијом, а врло често и речима у императивном стилу. Пошто је то све постигнуто, реклама је испунила свој задатак, пролазник улази у трговипу долази продавчева функција и вешти на продаје. 0 новинској реклами Међу најефикаснија сретства рекламе спада новинска реклама. Колика се важност даје тој реклами ви- ; ди се по томе да су Кропф и Рандолф у својој књизи ,Анализа тржишта“ изнели да је у Америци у 1920 години утрошено за новинску рекламу, у илустрованим магазинима и стручним часописима 820 милиона дблара. Од тога само ла новинску утрошено је 600 милиона долара. Новински оглас има далеко већу ефикасност од плаката као рекламе, јер он долази у кућу читаоца, док реклама може само да лривуче пролазника. Али, та новинска реклама је далеко ефикаснија у граду, где је распрострањеност повина велика, не. го у солу, где је она од мањег значаја. Врло је важно колико пута ће се вршити оглашивање, Ако је оглашивање ређе, оглас мора бити већи да би се уочио и запамтио. Исто је важно погодити време оглашивању, као и облик огласа са евентуалним цртежем. Слова морају бити читка, наро. чито ваља пазити на избор слова, боју и њихова поља. Садржај, написан

правилпим и лепим језиком, стил Јасан и кратак, духовитост и истинитост, треба да су битне одлике огласног текста. Избегавати претераност и тежити оригиналности. У којим новинама ће се оглашавати то нека зависи од искуства, јер је оно најбољи путоказ. Дневни листови имају предност над повременим због могућности брзог и учестаног оглашавања, Са илустрованим новинама је обратан случај. У Америци, где је рекламна вештина до савршенства израђена, траже се подаци о листу: колики је абономан, који су читаоци, колики је тираж листа, дневно излажење (јутарњи, вечерњи)’ итд.; па се тек онда дају огласи. Дужност је нашпх новина да пропагирају важност рекламе. То се већ и чини, али недовољно. Аквизитери за огласе треба да буду и добри по. знаваопи рекламе и њене технике да прикажу важност и значај рекламе тако да привредник добије уверење да му се жели помоћи, а не да се ради само у интересу аквизитера и новина. Потребно је да се у нашим стручним продужним и трговачким вечер. њим школама држе предавања о реклами и њеној важпости, јер она добива свој значај урбанизација у на. шој земљи, којом се повећава конкуренција, а тиме и поље рада за рекламу постаје веће. Завршавајући ово своје друго предавање речима; „Пут пословном успеху води преко правилпе рекламе“ — г. др. Станић је био топло поздрав љен од захвалне публике, где је примећеп велики број трговачке омладине. Подела награда После овог успелог предавања прет седник г. Миросављевић је замолио г. Стевана Дунђеровог да саопшти резултат и имена награђених за најбоље аранжиране излоге . Награђени су: првом наградом Сте ван Сернец, код фирме Еуген Клајн, излог мушких кошуља; другом наградом Слободан Ковачевић, код фирме Захаријевић, излог женских штофова, трећом наградом а) Мика Подала, код фирме Мицић и Камлер, свила, б) Симеон Трбовзћ ,код фирме Сава Нишевић, првено посуђе, в) Ра. дивој Добановачки, код фирме Лаза Миросављевић, излог женских штофова, г) Звонимир Прша код фирме Јаковљевић и Кеслер, излог мушких штофова, четвртом наградом а) Косировић и Фелди, код фирме Спасоје Атанацковић, излог мушке моде, б) Емил СубићТ код фирме Никола Тапурџић, мушки штоф; и похвалама: прво Јакоб Геролд, код фирме Рудолф Холик, мушки штоф, други * Лоренц Хирт, из Титела’, код фирме Николе Танурџића, женскц^ штоф, трећи Бранко Пајић, код фирме Ђорђе Ивковић, писаћи прибор п ^иетврти Холо Јосип из Куле, код фирме Милош Ралетић. После овога г. Миросављевић је поздравио присутне посетиоце и завршко прославу. Награђени су прешли у другу дворану, где су примили дипломе о свршеном аранжерском курсу и о награ дама. д. п. м.

НОВОСАДСКА БЕРЗА

Нови Сад, 4 маја • На данашњем берзанском састанку' начињени су следећи закључци: ПШЕНИЦА: Бачка 78 2% к. д. 133 —135; Бачка окол. Сомбор 78 2<Уо д. 132—134; Банатска 78 2<>/ 0 к. д. 132' -—134; Сремска 78 2% к. д. 133—135;' Славонска 78 2% к. д. 137—139; Ла-, ђа Тиса 78 2«/ 0 Р. К. 139—141; Лађа Бегеј 78 2»/ 0 Р. К. 138—140. ЈЕЧАМ: Бачки и сремски 64 к. д. 130—132.50. КУКУРУЗ: Бачки, сремски и бапатски к. д. 98—100. КУКУРУЗ; Бачки, сремски и банатски к, д. 99—101. БРАШНО: Огг и Ог бачко и банатско 225—235; број 2 205—215; број 5, 185—195; број 6 165—175; број 7 137.50—147.50; број 8 102.50—105; Огг и 0 г сремско и славонско 225—235; број 2 205—215; број 5 185 —195; број, 6 165—175; број 7 137.50—147.50; број 8 100—105. ТЕНДжНЦИЈА: Постојана. ПРОМЕТ: Средњи.

Сладолел, димокада код МОЈООВИЋА I ll' ИИIЛ ШИll№- Г ДЦЧIНЦ >«|l «Ј." Д'"'Ш »ЈЧIИI lII—ВПДИ ИК.ЈДГ 'Л—■■

Приложници аа подизање Спомен« дома Битешког Нрал»а Аленсандра I Ујединител=»а На овом месту доносићемо списак прилагача за подизање спомен дома Витешког Краља Александра Ујодинитеља. Досада -су приложћли; Град Нови Сад: а) Градилиште од .7000 кв. б) 2.000 ком. акција П- А. Б, у ном. вредности 1,000.000. в) у готовом новцу 1,500.000. —• Кргљевска баксна управа Дунавске бановине 2,100.000. Бановинска штедионица,- Нови Сад 22Л00; Новосадско Електрично д. д.. 15.000; Трговачка и обртна банка' 15.000; Касице код. разних установа 12.543.50; „Албус“, творница сапуна; 10.500; Удружење индустријалаца 10.434.15; Матица Српска 10.000; Трговачко индустриска и занатска ко- . мора 10.000; Милош Ралетић 6.000; Финансиска дирекција, Нови Сад 6.000; Српска православна црквена' општина 5.000; Новосадска продуктна берза 5.000; Мицић и Камлер 5.000; Лаза Миросављевић 5.000; „Посестри ма“, женска читаоница 4.820; Орпска трговачка банка 3.500; Женска грађанска школа 3.491; Др. Тома Јовановић 3.000; Др. Павлае Игњат 3.000; Инж. Ђорђе Табаковић 3.000; Чиновници финансиског одељења Банске управе 3.0О0; Живорад Богдановић — досада — 2.575; „Кора хлоба“, чист приход од приредбе 2.528; Стеван. Ђитков 2.500; Инжињерска комора 2.500; Оавез аграрних заједница 2 500; Ђурица Лишић 2.300; Иван Рогуља 2.200; Званичници финансиске контро ле 2.000; Др. Бранко Николић 2.000; Опште југословенско банкарско друштво 2.000; Влада Стефановић 2.000; Јован Тотовић 2.000; Штолца Хеирика Синови 2.000; Данило Бургхарт 2.000; Карло Вајскопф Паула и Хела 2.000; Стеван Поповић и Невена 1.500; Браћа Крамер 1.500; Војно Ветеранско удружење 1.500; Гутман и Франк 1.500; Предузеће „Дрвар“ 1.500; Еуген Клајн 1.500; Сава Нишевић 1.500;, Месарска задруга 1.470; Удружење мушких и женских кројача 1.300; Бела Франк 1.300; СрпскО-Ческр столно друштво 1,250; Шварц и друг 1.300; Браћа Мишић 1.200; Ернст и Рот 1.200; Милован Кнежевић 1.200; Кабел фабрика 1.200; Др. Александар Моч 1.200; Н. Н. 1.117.50; Браћа Неофитовић 1.100; Др. Имре Вермеш 1.100; Светозар Страјић 1.100; Мирко Фукс 1.100; Јулије Хајош 1.100; Инж. Дака Поповић 1.050 динара.

6