Дело, 01. 04. 1894., стр. 130

113 ЖИВОТА 0 ЖИВОТУ 123: чешће пмао званична посла. Баш је на крају града 3. срео господин Таса Калабалук мужа крчмарнце Маре, како жури ио некоме (бајаги њему непознатоме, и ако га је сам саставио) званичном нознву. II гада се роди у њему саблазна мисао : „Како би било да свратим до Маре на једно вино?! Алп само на једно вино!“ II у почетку би само мисао. А вранац је у дело прнведе. Чудновата Фаталност — памстан гоњ ! Баш као да су се разумели — п хвала му, јер бн можда са дубоких мисли п заборавио на Мару. Господнн Таса Калабалук од натириродних сила веровао је у само две : господина Косту „началника“ и господнна минпстра нредседника, који је био н његов мннпстар и којп је творац и одржатељ „иостојећег у земљи стања.4/ При свем безверју шуе могао да објасни ову Фаталност. Хтео је најпре да се срдн на вранца, на себе, ал’ носле помири се с мишљу: „само на једно вино, иа јури даље !“ и бип је чисто весео. Потеже мамузом, а вранац и без тога полете џомбастим друмом уз лавеж паса. Село је, н ако је тога дана био некп празник, спавало мирним грађанским ноданнчким сном, једино што се у каФани чула ларма. Младалачким скоком слете с коња, пружи узде од вранца Станку пандуру, н ево га у каФани. — Ура! Жнвео! Туш! Пз неколико грла гро.мко га поздравпше. Ту је бно господпн поп Пера: вечпго „натрињкани“ господин писар Љуба, звани из милоште Акакије : бпвши поднаредник и бившн днјурниста дивизијски и бнвши члан пописне комисије, а сада активни госнодин шумар, или краће званн : „шумсктГ* (човек) ; господнн сточни ревизор, и газда Лаза Гамбета, званп с тога, шго је „на једно око Фаличан“ — све сама госнода ’рншћанска! Од броја нпкога не беше— спавао једеветнм сном под окриљем „ностојећег стања.“ Још се више задивио господин Таса Калабалук него ли своме вранцу, кад внде ово друшгво. II госнодпн Таса Калабалук и господпн Коста „началннк“, па н сама влада, зналн суда је, тако рећн јуче, газда Лаза Гамбета довикнуо господину иопу Перн оне знамешгге речи : „Ја сам је куппо, ја ћу је поцепати.“ Зналп су да су се те знамените речи односиле на читу госнодина поп-Пере, п да га је за тим газда Лаза ударио по глави, као по добошу, док није речена чита напукла иожуљилачело господину иои-Пери ; да је газда Лаза имао ирава донекле да тако ностуии с читом и ноповом главом, јер је он дотичну чнту по поруцп господпн-поп-Пере куино у Нишу, а овај се носле правпо заборавним и лудим на гглаћању, — докле га оне зиамените речи нс нзведоше из заблуде. Овако што ннје било првнна господнну поп-Перн, нигп се он за то сваки час тужакао ; али је ипак сваки прпЈатељ постојећег стања желео да сс ови стубовн реда u рада у селу Н. измире. II тако је урађено. Газда Лаза Гамбета носн Јсврему терзији иоменуту чпту на „реперацију“ о свом трошку, — да је господин нои Пера може сваким даном hociith — и даје седам „кила“ внна, а нон два, — то су били уго-