Дело, 01. 01. 1904., стр. 279

рење. Па чак и законодавац мора желети да упоава народиа правна гледпшта. Т1итава глава ове књнге могла би се иепуннти прпмерима за ово. Али ће бнти довол>но само овог „априлске шале“ саме ио себп су врло невнне, алп је ипак потребно уздржавати младеж да не прекорачи пзвесне границе. 1891. г. де■спло сеуједној угарској варошп, да су збогдрске априлске ша.те .умрле и мати и кћп. Некакав шаљивчина беше нпсао матери пз Пеште да је њеног сина војни суд осудио на смрт што воси ципеле са поцепаннм штиклама. Пз очајања убише ее и матн и кћи. За нека врачања потребно је да се свирепо убија животиња. Тако је нпр. у Холандији обичај да се жив црни петао •скува у лонцу да би са могла пронаћп вештица. Случајеви овакве врсте су заиста чести, те је потребно народ уздржаватп од -оваквих ствари. Пстпнитих случајева најгаднијих гробооскврњења могло би се пуно навестп: њпма је понајвише основица у веровању, да умрлн гоне жнве као авет, чини им штете птд., те се кажњава да се мора у гробу задржати употребом особитих средстава. У једном влашком селу у жупанији Кгазбб-Ухегеиу виђао је сел.ак Јуон Франц недељама у сну слику своје, пре кратког времена умрле, тетке Ревеке Франц. Иа кад се страховптп теткин дух постепено иоче ноћу .јављати и другпм члановима .фамнлпје, они одлучнше да је псконају и да је спале. II заиста седморпца мушких чланова ископаше тетку, Јуон је нолн једнпм литром петролеума, па је затим запали, п пошго је потпуно изгорела, метуше пенео у гроб. Ово сазнаде власт, п сви саучасници у нскопавању тела беху од краљевског суда у Лугошу окривљени због преступа оскрвњења гроба, н на дужп затвор осуђени. Краљевска табла у Темишвару потврди пресуду, алп .је краљевска курпја с обзиром на ниско образовање криваца смањи п осудп саучеснике на малу новчану казну. По нашем мншљењу курпја је добро учинила, јер најпре мора школа и црква учинитп своју дужност, на тек онда да се преступн ове врсте мере правом мером. Скрнављење лешева, нарочито дечјнх, ради врачања има .још непрестано, али је још пнтересниЈе штојеради налажења скрнвеног блага потребно и жртвовање људи. Ово је веровање на далеко раширено, али се у истинп и врши. 16. апрнла 1892 год. десно се у Смедереву овај случај. Артиљерпјскп поднаредник V батерије дунавског артиљерпјског пука, у тамошњем граду, Плија Константнновпћ, сањао је много пута да је у градској кули сакривено много