Дело, 01. 01. 1904., стр. 280

Ф 0 Л К Л 0 I '267 благо. Да бп се благо поднгло, било би потребно да се место попрска крвљу пз срца каквог човека. Кад се затим срце понова врати у човечје тело, наћи ће се копањем не само благо у великом гвозденом сандуку, већ ће с-е наићи и на стаклену флашу са чудноватом течношћу, којом треба попрскати тело из кога је срце извађено, па ће оживети. Поднаредник повери тајну редову Василију Радуловићу и предложи му да Василпје њега закоље, да би се његовом крвљу благо пронашло. Кад се Ваеплије успротиви да то учпнн, поднаредник гаје дуго наговарао те овај најзад иристаде. Једне недеље у вече у 11 часова оии обојица изађу из града п потраже дотично место. Поднаредник поучп још једном војника о свпма појединостима и допусти му да му овај оштрим ножем расече грло. Војнпк извршн све као што му је речено, закоље поднаредника, извадимујабучпцу н срце, нацеди крвп нз срца на оно место, али успркос најревносннјег копања ништа не нађе. Ствар дође пред иследнпка, коме војник исприча све како је било, што се потврдн н околностима н исказима других војника. (0 овоме догађају н о слнчнпм стварнма у српскога народа, види чланак Др. Мил. Р. Веснића „Празноверпце и злочин“ у „Годишњици Н. Чупића, књпга XIV страна 146—-208.). У „Летњим Вечерима“ од М. Ђ. Милићевића, у приповетци „Ћир Пенча Анђелић“ читамо како се неваљали Пенча хтео опростити ортака Јанка Плића, којн му је бпо много привредио. Пенча је хтео да га се отресе тако, да њему остане сва зарада овога човека, те начинп некакав рачун, којим покаже да м}г Јанко дугује још педесет дуката, и за те му новце задржи све ствари, а њега пстера гола као прст. Л>удп навале на Јанка да потражи помоћ у властн. С тешком муком састави се изборни суд да нрегледа рачуне између Пенче и Јанка. Судије беху људи душевни, али у залуд; све је гласило на Пенчнно нме; о Јанку нема ни помена. После много муке судије донесу пресуду да Пенча положн заклетву у заседању окружног суда, како је приликом разортачења заиста показао ортаку прави рачун од добити п штете, па да се онда Јанко одбије. У окружном суду беху председник, човек старога кова и двојица чланова који „нису правници, али су на гласу као нраведне судије. Много пута они не знају ш т а ј е н р а в о, н л и с у д е у в е к н р а в о“. „Секретар им је учени правник. Он даје писменп облпк ономе што ова три судпје пресуде“. V Јанковој парницн председнпк н судије који 18*