Дело, 01. 01. 1904., стр. 281

2бч Д Е Л 0 познаваху п тужиоца и туЖеника, и вероваху да је онако како казује Јанко, а не како казује Пенча, беху готовн да не даду „бездушнику клети се“, алп нм секретар објасни да то не може бптп. II Пенча се закле, Јанко изгуби. „Многи прости људн кад хоће да се крнво закуну, метну себи под појас камен, па онда верују да каштнга за њнну крпву клетву неће у њпх него у камен. Тако је мислио н Пенча, али ваљда гризен савешћу н поплашеп од крпве клетве једва дође кући, н ту внчућп једнако: „Звадпте мн камик од срце! Ме уби камик; кампк ме уби!“ Кад га распасаше нађоше му у појасу камен колпко кокошнње јаје. II мало после тога умре. Врло је интересно оно што је председннк суда чувшп за овај случај рекао секретару; „Вп писари много пута ппшете н оно што ннје, само кад то казују парци, нлп кад се вама чпни да онп то казују. Како би било да заиишеш н овај случај? Знаш, пма много вас којпма да није књиге, пе бпсте нз своје паметн умели две у накрст, п који волнте човека описана у књигама него жива пред собом! Таквпма бн можда бнло добро да ово прочитају?“ Красан пример песугласице пзмеђу народног правног расуђнвања и позитпвннх закона нзносп нам такође М. Т>. Милићевић у приповетцн ..Народнн суд“ (Зимње вечерп, стр. 289.—327.), где неваљалца Марка, о коме село зна да је иеваљао, суд нушта, а он се још хвали да не преза од државног суда, јер тамо како он вели „суд судп а не људн гејацн“. Најзад га селжци немајући вере у суд сеоскп умлате. Ради иресуђивања оваких п сличних случајева неонходпо је потребно да је судија упознат са народнпм веровањпма. То је псто потребно н прн пресуђивању незнатпијих преступа: народ има другојаче правно осећање од законнка, он суди нзвесне преступе п кривице сасвпм другојачим мерилом, н њега често мора разумни судија да доведе у сагласност са крутим законскпм прописима. Врло згодно вели А. Ргеуће у „2и^е ЈеШ1зсћег 8Ш,е шп! Сгезтпип^, 2. св.: Бег ћећеп т Кесћ1“ (1889.): „Право, које један народ може да појмп, мора бити црпено из врела народнога бића, његова језика, његова веровања, његових обичаја п мора немачкоме народу немачки говорпти, да бн лечило дубоке ране, којп је створио расцеп између обновљеног римског права и мислп немачких јуриста о народннм правним појмовнма нашега народа, јер немачко народно право стоји много чвршће и значајније у својој богатој младости, и на шнрој .је и на чвршћој подлози“. Слично вреди н за