Дело, 01. 01. 1904., стр. 282

Ф 0 Л К Л 0 Р 269 немачке народности. Била би н. пр. извесно највећа тешкоћа, кад би суднја хтео да нагна трудну жену на заклетву, онде где је то по старом обичају забрањено као тежак грех. Због тога је у Данској забрањено од трудне особе тражити заклетву; слпчно вреди и за Јеврејке у Галицији. Свештеницима је врло потребно познавање народних обпчаја, ако нпсу радп да буду предмет подсмеха евојих „празноверних“ парохпјана, илп ако хоће без потребе да изазову у њпх одвратност. Тако се н. пр. ,у Буковпни може врло лако десити да необавештени свештеник изврши ршкав светп посао по жељи каквог парохијана, којн он наручује пз злих намера, да би нашкодио противнику; с друге пак стране свештеник би нзазвао несугласица кад би жену која не иде у цркву или се не причешћује на то натерао у доба кад се она осећа „нечистом“. Преношење лешина с .једног места на друго за време жетве може у пзвесним прпликама да да повода великим демонстрацијама, јер народ верује да ће се тиме жетва покваритп. Тако је у околпнн Острогона 1889. г. дошло до устанка, којп је само позивом јаке војничке силе могао да се угуши. Да је познавање народних веровања потребно и за чуваре јавне безбедности може се видети из ових примера. Пре дванаест година десило се у Розвадову (Галиција) оскврњење гробља, тиме што су са јеврејског гробља однесена тела двоје деце. Жандарм, коме спадаше у дужност да то извиди, сазнаде да у околини овога места влада веровање да се кађењем куће јеврејским костима може изагнати тифус из ње. Вођен овпм народним веровањем, сазнаде он да у оближњем селу један гостионичар болује од тифуса, затим сазнаде да се он на овај начнн лечпо, и ово даде ослонца за хватање кривца, који у осталом већ пре много година беше учинио исту кривицу. Како пак опасно може бити непознавање народних врачања види се из овог згодног примера. Код Цигана влада веровање да преступник кад себи намаже ноге до чланка крвљу од прве инструације какве девојке, за толико је времена сигуран да га не ухвате, докле се крв на ногама одржи. Ј. децембра 1884. год. ухватшпе словачки сељацн из Надабуле (села у север. Угарској) Циганина чпје ноге беху намазане крвљу. Они мишљаху да је Циганпп извршио какво убијство. Пред општпнскнм судом рече да имакостобољу и даје намазао ноге крвљу, да би је отклонпо Тако буде пуштен — али идуће ноћп украде у суседној општини. у Бетлеру две заклане свиње. Од колике је огромне важностп позна-