Дело, 01. 01. 1904., стр. 289

•274 Д Е Л 0 већина старих сриских споменнка могли по томе подвојитн хронолошки на периоде, и то: од конструктпвног кубета, почетог из темеља, до декоративног, нростог кровног јахача („Васћге11ег-“а). Код Немањине куршумлнјске цркве, пећске цркве, манастнра Матејпћа, Сопоћана, Давндовице, строј кубета конструктпван је; прп посматрању њиховнх развалнна то се на први поглед одмах впдп. Код српско-византиске најлеише и најдостојанственпје цркве, — код Грачанпце, но спољашности, јаено се види да је кубе представљено као поникло из темеља, да доминира над целом црквом; овај органскп склоп не бн нн по основи нп по внткостп главног кубета дошао до израза, да нпје, постројењем четпрп мања кубета око овог главног, постигнут утисак нроширења основе главног кубета преко целе цркве. Конструктпван строј кубета, — па нека је и симулисан, као највпдније знамење другог перпода, — нернода „полета*‘ српске црквене архитектуре почиње да се ремети већ у самом том периоду, н то утицајем туђинског романског стила. Али ипак н ту су примењивана разна средетва како бн се бар привпдно сачувао ирвобитни строј кубета, — како би се оно што више изоловало од крова. Веома ,је пнтересантио пспптнвање тнх средстава, која се појављују хронолошким редом: од простог, од честп још и конструктнвног, до извештаченог, рафинираног средства у трећем периоду. Код Студенице, Жиче, Градца, Тројнице, северни п јужни зндовп, и ако их кров не прекпда, у продужењу свом образују постамент кубету; код Дренче, Гуденпце, Лазарице, Ваведења, постаменти кубета су квадратне основе; код Л>убостпње чеоне архиволте образују постамент кубету и нзолпшу га од крововских површпна анснда н параклпса; најзад код Калепнћа употребљено је рафинирано средство за ту изолацију, т. ј. квадратна ос-нова постамента, а по њему, на све четпрп стране, архиволте јако испадају, као крпла вптком кубетом, које лети, а не јаше. Укратко, дакле, долазпмо до овог закључка: кубе је исиочетка нашпроко стојало на земљн, из ње поникло, — по томе невољно узјахало кровове, — а на крају крајева обешено о звезде небеске! У овом негатнвном развоју, како је сукцесивно опадала и монументалност грађевпна, о томе, мислим, не може бити спора.