Дело, 01. 01. 1904., стр. 290

X Р 0 Н II К А 275 Најславштје дело византпнске вештине, Ај а Софија, прототип наше црквене архитектуре, миого је хваљено, нарочито због унутрашње прегледноетн његова кубета. — Да је та унутрашња прегледност кубета била ндеал нашим црквама из Немањнћског доба, може носведочити иајбоље очувана старина Грачаница. — Али нешто због далеко мањпх размера српских цркава, нешто због несавршености технпке и најзад због тежње да се кубе што јаче нстакне у снољњем изгледу, — све је то једно другом сметало да се прпмакне ближе ндеалу. — Нарочито несавршеност технике, конструктивно незнање, дало је повода, да се сасвпм заборавп на овај идеал, и тада се застранило у пграње са виткпм кубетима, која се у унутрашњости цркве не могу догледатп, нитп имају своје, органскп пзражене, подлоге, а сиоља јашу на црквенпм крововима. Пстнцање внткости кубета, као најбитније обележје српског византиског стила, налазимо да се нп уколико не може сложптп са развитком данашње технпке, у оном смислу, у коме су је представљалп већпна пројектаната награђенпх скпца. Развитак данашње технике допушта да се идеал старих наших неимара потпуно задовољн, т. ј. да се створи нрегледност кубета у унутрашњостп храма, којаједо савршенства постигнута код Аја Софије, — али уједно да се задовољи истпцање кубета у спољњем изгледу, кога недостаје код Аја Софпје, алп се налази скоро код свпх сриских старина. На жалост, ннједна од награђенпх скпца за цркву у Тоиоли не иоказује ни трага модерне техннке у конструкцијп кубета, и Раде неимаре, када би могао вндети своје колеге и земљаке након 600 љета, грдно би се изненадио! Наравно да Раде неимаре, нпје могао саставити једначину: нападни моменат = отпорном моменту, — алп кад би се он поново данас родио, уснсао би то, што но веле, „с мајчиним млеком“, и без теоријског знања он би ту једначину изразиоу склопу и основи грађевнне. Г. Андра Стефановић проф. грађевпнских конструкција на В. Школи, у свом уводном нредавању пре 14 годнна, прорекао је: — „Јако развијена пндустрија гвожђа у новпје време учинпла је, те је његова примена у архитектурн све већа н већа тако, да се већ помпшља и иолако ирпстуиа стварању новога стила у архптектонском смислу — архптектурн гвожђа“.