Дело, 01. 01. 1904., стр. 291

276 Д Е Л 0 Модерна анархистична архитектура освојпла је својим оправданим захтевима цео цивилизовани свет; пророчанство пошт. г. професора добило је већ својих достојних представиика; _ а МИ жалосни још нисмо стнглп ни да математичке истине по осећоЈу прпмењујемо! — Шта впше из награђеннх скица за тополску цркву, види се, да су се пројектанти утркивали са средњевековнпм пеимаром, у незнању ових прпродноматематичких истнна! — — Овако огромно пгнорисање тпх насупшпх основних истпна по свему се изједначује са Дон-Кихотерпјом. У поменутој расправи г. Андре Стевановпћа: „Стара срнска црквена архптектура“, која је штампана у свескама: 53, 55, 56; 57, 58 п 60 „Књнжевног Гласника“ од прошле године, а на стр. 128, о Грачаничкој цркви, читамо ове врсте: „Ова српска старина, може да нослужи као згодан прнмер познатом естетичком правилу, да се права лепота налази у простоме“. На стр. 215, третпрајући мотиве пз трећег периода наводи: „Код некнх грађевина овог иериода опажа се н примена печене зем.ње за украс фасаде...“ II мало даље: „У општеузев код грађевина овог перпода, опажа се тежња да се грађевине с поља, норед употребе стубова и архиволта, као архитектонских елемената, што већма украсе орнаментиком, и по томе носе обележје ко.јега нема код византијских грађевпна другог периода. Према том општем обележју, све се оне могу издвојити у засебну целину, представља.јући један особенп стил, и за ове се грађевине тек може рећп да праве једну епоху византијског стила“. Ови цитати укупно дају есенцијалну директиву, по којој су чланови оцењивачсог суда за цркву у Тополи решавали намењен им задатак пун части и одликовања. Ова дпректива оцењпвачког суда представл.а међутим једно огромно недогледно поље, које се простнре од монументалне грађевине до налпцкане — закречене гипс-фасаде. — Сем тога, усред тог безконачног поља, налазн се још н 1згга тсо&пКа, а то .је онај период „цветања“, који се у ерпско византијском стнлу није могао развити, због турске пнвазије и раетројства државе.