El Emel

Galateja: (nežnim šapatom) Pigmalione! Pigmalion: (malo se pokreće) Galateja-, (saginje se nad njim i Ijubi ga) Pigmalions! . . . Pigmalion: (otvara oči) Ti? . . . Galateja: Da, ja. Da li ti je neugodno što sam te poIjuibila? Pigmalion: Kada si došla? . . . Galateja: Sada! . . . Pigmalion: Zašto si se vratila? . . . Galateja: Ne znam ništa osim da treba da ostanem kraj tebe, o, veliki Pigmalione! . . .. Pigmalion: (dugo je gleda) Veliki Pigmalion! . . . Galateja: Da ... Jesi li iznenađen ovim? . . . Ne poznaješ sebe? . . . Pigmalion: Malo . . . Čalateja: Sto se mene tiče, ja te dobro znam. . . Neika muzika ispunjava moju dušu nečim sto nisam do sada pozinavala. Ti si ljut na mene! . . . vidim da me mrziš! . . . Pigmalion: Ni jednog trenutka te nisam mrzeo, i nisam ljut na tebe . . . Galateja: Istina? . . . Pigmalion: Budi uverena u to . . . Galateja: Nasmej se onda! . . . Pigmalion: Ne sada! . . . Galateja: Ti nisi zadovoljan što sam se vratila! . . . Pigmalion: Ne iz razloga koji se tebi čini! . . . Galateja: Zašto mi ne objasniš sve ono što ti je u duši Pigmalione? ... Ja nisam danas isto' što i juče . . . Sada zaslužujem da mi otvoriš svoju dušu i da vidim šta se nalazi u njoj, jer ja sada znam ko si ti. Pigmalion: šta ti znaš! . . . Prirodno, Naras je bio taj koji te je obavestio! . . . Galateja: Ne pominji mi sada tog Narcisa! . . . Pigmalion: Zašto? Galateja: To je sada prošlost . . . Bila sam lakomislena i glupa. Pigmalion: A sada? Galateja: Ne . . .

Pigmalion: Jesi li übeđena u to? . . . Galateja: Sada tek vidim stvari kakve jesu. Iznenađuje i mene a i tebe da sam ih shvatila za tako kratko vreme: Pigmalion: Ne poričem da me sada mnoge stvari iznenađuju! . . . Galateja: Ipak, to je istina. Treba u nju da verujemo! . . .

Pigmalion: Nemoj tako brzo Galateja . . . Naročito kada se mene tiče . . . Treba da se strpimo, u najmanju ruku, dok se ne oslobodim tragova sna, koji sam sanjao pre par trenutaka! . . . Galateja: Zar si sanjao? . . . Pigmalion: Nešto vrlo mučno! . . . Video sam dva pelikana . . . Jedan mi je kidao srce a drugi utrobu. . . . Kraj prozora Apolon se obraća Veneri. . . Apolon: (tiho se smeje i šapuće) Tvoja dva pelikana! Venera: (priguseno ali ljutito) Umukni! Galateja: (Pigmalionu sa puno bola) Ah, dragi Pigmalione! Pigmalion: Ali. . . Čini mi se da pelikani srećom nisu pojeli mnogo od mog srca i utrobe! .. . Galateja: Zašto? Pigmalion: Možda ne vole ljuto jelo! Galateja: (smešeći se) Ah, divni Pigmalione! Pigmalion: A možda su oni . . . Galateja: Šta? . . . Pigmalion: Cini mi se takođe da sam ćuo gitaru. Cim se razlegao njen zvuk uplašili su se pelikani i otišli daleko .. . Daleko ... Galateja: (zamišljeno) Zvuk gitare! . . . Pigmalion: (pogledavši je) Da, zašto ti se lice promenilo? Galateja: Ništa ~. Ništa .. . Pigmalion: Ali ja ne krijem od tebe da je to, što sam tebe našao kad sam se probudio, bilo lepše od sna. Galateja: (sanjalački) Mene? . . . Istina? . . . Ne znam. . . Pigmalion: Ne znaš, a šta to Galateja? . . . Galateja: Moj život .. .. Gde je san u njemu a gde java. Figmalion: Tvoj život nije tako dug da zaslužuje duže razmišljanje. Galateja: I pored toga ja osećam da je dug . . . Zar sam zaboravila ko sam ja? . . . Izgleda mi da si ti zaboravio da smo nas dvoje živeli dugo zajedno. Pigmalion: Da . . . Ziveli smo zajedno . . . Galateja: Koliko godina? Pigmalion: Ne secam se . . . Da li se ti sećaš?! . . . Galateja: Ah . . . Kako si surov!. .. . . . Zamišljena odlazi do žavese, i bez reči, nemarno seda na postolje za statuu. . . Pigmalion: Zar ne nalaziš drugo mesto sem ovog mramomog sedišta? . . . Galateja: Koliko dugo sam ovako sedela?!... Uvek si me gledao svojim dubökim pogledom . . . A sada se međutim ničega ne sećaš! . . .