El Emel

„Evo i tvo brat te je osramotio! Koji prorck" Smejući so: „Prorck muslimana!" „Dozvoli mi da ti pričam o K. Marksn, koji je predano radio -na sästavljanju- „Kap'tala", ostavljajući žeruu i deca gladne i u'bedi". „U svakcm skxaj-j bio je oženjen . , II CURŽOASKI MENTäLITET Jccero smaragdne boje. Prijatan vetrić ćarlija. Juaski dar.. Labud p-liva, s kljunc-m -ttperenim na dcvojke, ixS’-siäavajtiä. da dchvati hieb. Srećan si. Umomi draga slađa od prirode. Izgled-a mi na se zacrvenela. Možda bi joj politika malo odgovarala, pa pcčeh razmišljati . . . „Očekivao sam, draga koleginice, da uživamo u ovoj bašti u nevinom razgovoru." „Neviniji od prethodnog?" „Mislim. naša Ijnibav."' „Nasa ljuibav?" „Da,-ti znaš." Zavlada duga tišiina. Zatvori oči: „Šta želiš?" „Reci da želimo jednu stvar!" „Da, a šta je to?" „Bezbroj piita smo o tome govorili!" Kao da misli, iščekuje, a ako bi reikla: „Nije još sve jasno, nećeš me rrrjičiti pitanjima?" Uzdahnu duboko zadovoljan: „šta je lepše od moje ljubavi!" Opet zavlada tišina kao da je cna neophodna stvar izmecbj dvc molodije. Rcče : „Interesrije me jedna stvar!" „Mol:m?" „Moje dostojanstvo? „Uzbudeno:

„To i moje dostojanstvo je isto!" S negodovanjcm: ,„Sudiš prema tradicijama koje ti cdgovaraju! Besmislica. Smatraš li da sam ja dete?" O.dcvala je male: „Ne preti nam ništa osim buržoaskog mentaliteta!" Rode s telkvojn snagom da je u torn momantu ličio na brata Abd el-Munizma: „Nema cd toga ništa!" „Je si li svestan važnosti tvog razgovora? Nagovestio si stvari koje se tiču suštine ednosa čovctka i zone na ličnorn i društvenom planu!" „Sasvim je ra.zjumljivo!" „Potražićeš u novom rečniku značaj.ne rec; kao: Ij.ulbav, brak, ljubotnora, vernost, prošlost . . .! " „Da, ovo nakad ne znači ništa, a nökad znači sve." Koliko mu je puta padalo to na pamet, all položaji : ahteva izvanrednu hrabrost. Zar c-n nije ispit nasleđ mom mentaliteta, koga stiču svi, užasan iapit? Učinilo mu se da je shvatio šta ona pödraz-jimeva. Možda ga ona ispituje? Fa čak i da je to shvatio on se neće nika'ko povući. Shvatila ga je. Neće se povući i aiko je u njegovu dušu prodrla Ij.u.bqmora, „Kao što znaš ja sam musliman, ali dopusti mi da ti otvoreino kažem da očekujem sreću s osećajnom devojkom, koja nema sitni račundžijski duh!" Oči joj prate labtrda koji pliva! „Da ti kažem date volim i da pristajem na brak?" „Da!" Smeje se. „Vidiš li da saim ušla u detalje Ikojima nema mesta u principu?" Nežno je prenu iz njenog mira i ona mu reče: „Ti sve znaš, ali bi vodeo to da čuješ. Nema od toga x Preveo s arapskog MILORAD VARDIĆ

Pre odlaska

Ned ž ib Mahfuz

0

stalo je još samo nekoliko dana do odlaska. Aleksandrija je izgledala prijatno i atraktivno, kao što to obično biva pred odlazak. Nije znao kada će je opet videti jer je običavao da provede odmor kod porcdice na selu. Zato se u času opraštanja mesto usamljenosti i dosade promenilo u izvor nežnosti i čežnje. Čak se i njegovo uoblčajeno mesto u kafani „Seidi Džaber", za vreme četvorogodišnjeg boravka, začas obnovilo i podmladilo. Pomislio je pušeći nargile: Gde li ima pogodnije klime za vlažnost duvana cd ove u Aleksandriji? Keiner, donoseći kafu, reče mu žalosno: Bićemo veoma usamljeni, gospodine. Osmehnuo mu se zahvalno. Tada uđe jedna žena. Ona .. . ona .. . koja navraća povremeno u ovu ka-

fanu, koja je poznata kao „žena kafane Seidi Džaber", koja ga nije četiri godine zanimala nije se pojavIjivala ovde od kraja leta. Bila je u zimskoj haljini sa dekolteom, zabrađena ružičastom maramom i uvijena okićenim šalom. Ova odeća odgovarala je ranoj jeseni i belim oblacima koji prikrivaju sunce bacajući nežne tamne senke po polupraznim ulicama. Sela je pored Rumija, gazde kafane. Izmenjali su, po običaju, malo reči a mnogo vise ćutnju. Obavila ih je atmosfera ozbiljnosti kao da su, po svemu sudeći, poslovni ljudi. To je bila njihova stara veza. Do uha mu je prostrujao kelnerov šapat: Zar nije lepa? Video je smele, krupne oči, rumene jagodice, privlačnost, samopouzdanje i životno iskustvo. Rekao je bez dvoumljenja:

5