El Emel

Ona nije tip koji mi odgovara. Mada sam cetiri godine živeo u Aleksandriji nisam ni jedanput bio u zoološkom vrtu, ni kod „Antonijadesa , ni kod grckih ni kod rimskih spomenika, a ni kod ove zene! Keiner se nasmeja govoreći: U Asjutu nećeš naći nista . . . Prostački je buljio u ženu. Sem dvojice udubljenih u partiju saba, u kafani nije bilo drugih gostiju. Zena duboko uzdahnu. Na to će on keinem: Da vidim tvoju umešnost! I zaista, žena se premesti do njega, a keiner joj potom donese flašu piva. Počeo je uveravati da je njihovo poznanstvo zaista srećna okolnost a ona mu odgovori sa hladnom koketerijom: Dali si ti kao drvo mango? Podigao je upitno obrve i ona nastavi: - Potrebno ti je dugo nagovaranje i strpljenje. Izbegao je odgovor digavsi casu: U tvoje zdravlje! Uzeli su zelene masline i gledali se u tisini. On preseče ćutanje: Kuća mi je na dva minuta odavde. Odgovorila je bez zamuckivanja: Dve funte. Pa izvol'te! Stavila ih je u tasnu dok su napustali kafanu. Hvalila je malu, elegantnu vilu a on pohvali uslužnog kelnera. Doneo je veliki tanjir sa vocem a ona ga stavi na stočić pored kreveta. Odmah su se zagrlili bez reči. Zavladala je tišina puna tamnih šumova i mekog šapata koji kao da je dolazio sa drugog sveta. Obavila ih je tama zatvorene sobe. Iznenada, prozori počeše strahovito da se tresu od vetra, što se često događa u jesen. A zatim zatreperiše ponovo tonovi kiše koja je doticala zidove. Bacio je rastrojen pogled na najbliži prozor i prošaputao tiho: I vreme je promenljivo. Ni u njega ne treba imati poverenja! Nastojao je da uživa u toploti i dubokom odmoru. Gušio ga je gusti mrak, pružio je ruku do lampe i upalio svetlo. Melodija kiše se udaljavala da bi na kraju potpuno utihnula i izgubila se. Posmatrao je. Ležala je zatvorenih očiju kao da spava. Veoma su mu se svidali njeni kapci, nalik. na ružine latice. Jednim pogledom odmerio je ovu belu ženu i toj slid odao priznanje u sebi. Sum kiše potpuno je prestao. Upitao je: Spavaš? Odgovorila je ne otvarajući oči: Ne spavam pre zore. Ljuštio je banane i nežno joj stavljao među krupne usne. Ona se pridiže i zajedno su počeli da se zabavljaju voćem. Reče mu: Gazda je kazao da putuješ prekosutra. Ah, kako se ti zoveš? Setio se, osmehnuvši se da su počeli sa zagrljajima pre nego što su se upoznali. Reče da se zove Barakat, službenik premešten u Asjut. Trljajući rukom unutrašnju stranu banane ona mu reče: Moje ime je Dunja. Cudno i lepo ime pomisli u sebi ali je, bez sumnje lažno kao i sve među njima. Osetio je da je dosada počela da ga vraca iz sna i da zavidi omma koji su se potpuno predavali kafani. Pricala je o svo-

joj prošlosti, o svojim planovima a on pomisli: Ista priča . . . ništa nije novo . . . Pitala ga je o njegovoj vili i nameštaju. - Prodao sam je i sve što je u njoj. Prekosutra će se u njü useliti neko drugi. U sobi je ostao samo miris banane i bezvoljnost. U svoj teskobi ugleda je kako pruža ruku ka tašni na kauču i vide da je iz nje izvadila one dve funte. Posmatrao je upitno. Okrenula se na drugu stranu kreveta i stavila ih u fijoku toaleta. Pogleda ga i osmehnu se. Upitao je: Zašto? Ona obofi pogled. Tvoj novaj je vraćen. Prenuo se iz učmalosti ali još uvek ništa nije shvatao. Reče mu sa blagom koketerijom. Sve si razumeo ali se praviš da ne razumeš nista, u tome je cela stvar. Zakleo se da zaista ništa ne shvata. Ona pokuša da mu objasni: Novac nije potreban u ovakvom slučaju! U kakvom slučaju? Obgrlila je njegov vrat svojim tamnim rukama. On ustrepta od uzbuđenja. Prošaputa mu na uho: Zadovoljstvo! Tako ja radim kad zadovoljim sebe . . . Zagrcnuo se od sreće kakvu nikad ranije osetio. Učinilo mu se da zidovi igraju. Klimnuo je stidljivo. - Ne! Ne!... Istopio se. u dugom poljupcu kojim je sakrila njegov protest, protest potpune sreće, kad je želeo da sve uživa u zadovoljstvu. Počeo je da sprema sobu za dugačku, veselu zabavu. Otišao je do salona, uključio radio, pozvao momka i naredio mu da donese piće' i pečenje. Onda se vratio u sobu i rekao: Koliko sam te puta video u kafani za ove cetiri godine. Baš sam budala! A odlazak? Klimnuo je žalosno glavom: - Prekosutra! Ko bi to poverovao! Baš sam budala! Legao je uz ženine noge i pucketao prstima u ritmu muzike sa radija. Pade mu na pamet divna ideja, skočio je sa poda i upitao: Sta misliš ö jednom noćnom izletu? Otišli- su do malog bara u ulici ~En-Nebi Danjel". Pobedio je svoje cidjaštvo, trošio je velikodušno; mnogo su pili i igrali svaku igru. Za vreme pauze primetio je da jedan mladić posmatra Dunju sa interesovanjem. Toga je ogorcilo. Sav se narogusio i pri premio za svaki slučaj. Mladić je prišao Dunji, naklonio se i zamolio je za sledeću igru, Barakat je ljutito huknuo. Ona mu prošaputa: To je običaj. Od toga nema nikakve štete. Odvratio je srdito: Ne dopada mi se. Gnevno je gledao mladića zakrvavljenim očima. Odbrusi mu: Odlazi!! Ne seća se šta je odgovorio mladić, ali su odmah počeli da se tuku. Nije osećao udarce. Udario je suparnika u stomak, ovaj se stresao i pao bi na leđa da ga keiner nije pridržao mkom. Sa svih strana posmatrale su ih pijane oči. Direktor lokala isao je

6