Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

22:

zr —t

· vreike gajle. Kraj tadanjih nedovolinih komunikacija Dilo

hiievoi: »Sedam sinova ie imala žena Kimh., i svi su omi vršili časnu službu velikoga svećenika. Na upit mudraca, šta jie ona učinila, da ie doživila toliko sreće, odgovori: Nikada misu mi kućni zidovi vidjeli pletenice moje kose«.

Još mnogo druge kreposti resile su ievreiske žeme. Poznate su bile kao milosrdne (M'gila) prema svima siromašnima i nevolinicima. Njihova se dobrotvornost u Lalmiudu: daleko više cijeni od once, koiu vrsi muškarac. Siromah, koji ie pokuca na vrala jevreiske žene, nile se prazan vratio, Pripisuje se čak Ezri uredba, da žena treba wuraniti i ispeći kruh, da ioj se nađe ako naiđe koji siromah. I cgostoljubivost ie vrlina, koju su Jcie mnogo prilike apelirati na gostoprimstvo, a OVO Su jevrejske žene uvilek i rado pručale. Svojim instinktom »žena bolie Dpoznaje gosta od muškarca« (B'rahot) i ako ie slučaj doveo, i goste kojeca miudrzca ili studenta, tada ie žema bila prema Tijemu vilo pažliva. U svakom slučaiu gostoprimstvo se VISOko ciieni. » Fko prima mudraca u goste priznaie mu se, kao da prinosi dnevne Žžvive+. (Brrahot) Rabi Johanan ie usporedio SOstoprimstvo sa urankom ı bet-ha-midraš, a drugi sa dočekom božanske gloriie — šhina.

Osim biiga za svoju diecu i muža, žena obavlia još OVeC poslove: melie, peče, pete, kuha, doji dijete i prede Vu. (K'tubot). Prema broju služinčadi kojima raspolaže, može žena : ne vršiti nekoie od tih poslova. Ipak, niie poželino, da žena besposleno sjedi, ier nerad ie početak mnogih zala Jevreijskc žene u staro doba bile su uvedene ı mnoge vieštiie, kao tkanie, vezenje, ornamentiku — radove, koji traže muiogo mteligenciie. »Mudrost žene že u tkalačkom stanu•«. (Joma) U bibliji imamo dokaze ovome u opisu gradnie zavjetnocz šatora i u 31. odlomkn knjige Mišle. Mnoge su žene prele vunu i lan za DrOdaiu i time privređivale za uzdržavanie porodice. L)opušteno ie bilo »kupovati od žena vunenma odiiela u Judeji i tkanine u Galileii«. (B. Kama). Na ovo nadovezuje komentar PBaši: »Vuna u Judejiie ženski posao i one same prodaiu svoje produkte sa znaniem svojih muževa.« Također ie bilo »>dopustetno kupovati masline od žena u Galileji, ier Često se muž stidi prodavati. te daie ženi da to urađi«. Mudraci pak niiesu odobravalii, da žena privređuie miesto muža. usliied čeca bi mogla biti spriiečena u svojim primarnim dužnostima. » ko čeka ma zaradi svoje žene, tai ne vidi blagoslova«. (Pesahim).

Uočimo li sav tai rad žene u porodici, brigu za djecu i odanost prema svome mužu, k tome ioš sva ona liiepa svoistva levreisk=e žene, biće nam poimliiva Iiubav koiom ie muž susreće. Biće nam iasno, da »sviiet potamni za omoca koijemi ic umrla žena“, ier »svemu ima zamijene samo ne prvoj Žemi“.

37