Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

era —-.:

— Ja ne zmam, šta kaže Juso? —

___Ako kaže liječnik, da moramo, onda ćemo je poslati u bolnicu, ali liječnik je to samo nabac'o. Može ona i kod kuće ozdraviti uz pomoć Božju — izdovori Juso izbiljno, Inače, mu nije bio običaj da ozbiljno govori,

— Ne dreba tu mnogo — prihWati stariji brat — pozvat ćemo sutra. izjutra liječnika, pa neka on kaže otvoreno, Alko treba u bolnicu — olcrene se k svojoj sestri — imat ćeš bolju njegu; svaki dam doktora. Zar n'je tako, Rahela? —

___Ja ću učiniti kako, budete vi htjeli, pa i u bolnicu, izrekne Rahel s rezipniranošću bolesnika, kojemu je već dojadilo. — Ej, teško će i nama i njoj biti; u bolnici gledaju i ne gledaju bolesnika. No nadajmo se, da do tcgda i ne će doći — za= vrši Mošo.

Nastane cpet tišina, koju prekine domać:ca. Ona udje no seći stoljnjak- i posudje.

— Nemojte toliko pušiti; smeta Raheli — rekne Ester i bacivši sa stola duhansku kutiju na minder destom, koja je po-

kazivala, da i ona wrijedi mešto u kući, — počne prostirati stolnjak. {Svršit će sel,

Šalom Freiberger: Priča o Luriji. TAJNA.

Opet jie fednom sjedio sveti ARI u kolu svojih učenika tumačeći Zohar. Naiednom reče: »Ta rečenica sadržaje veliku tainu. No zabranjeno mi je, da vam ije obiavim, pod priictnjiom smrti nekoga, ko mi je vrlo drag.« No učenici su ga molili, da im objavi tainmu, dok blaga duša maistorova ne popusti i ne rastumači rečemicu.

Na to reče: Eto, rekao sam vam, da ie opasno, da vam rastumačim tu rečenicu: Nijeste popustili. Cujem glas s neba: »Moše, sin Jichaka Luriis Aškenaskoga, umriieće prije nego Se navrši sedmi dam.«

ARI podie odmah kući i upita ženu za sina. »Sad se je iZ škole vratio,« reče žena, »jer ga glava boli«. AMWI podie do diečaka, i vidie, kako ima iaku vrućicu. Ni riječi ne reče nikome. Znao je, da ie sud izrečen.

Kad ie dječak ispustio svoju čistu dušu i niegovo nedužno tijelo bi u grob položeno, obuzme nemir učenike ARlove i vrlo su se stidili. Pozove ih ARI preda se ireče im: »Nemoite misliti, te bih zbog smrti moga djeteta nešto pred vama zataiio: tako mi Života i kad bih znao, da će mi sva dieca i sav rod DOmrjiieti, ne bih vam zbog toga ni slovce ni tačkicu zatajio.t

A učenici se poklone duboko pred njiim, a neki padoše ničice i plakahu dugzo i corko.