Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

i nizinc okite sočnom travom i cviiećem: oleandri, divlie ruže, mirte, amemone, zumbuli, tulipami, liiliami, liubice, perumike, orhideie, geranije, astadele, krizanteme, žalfiie i dr.

Gdie se bilike umietno natapail, zeleni se krai li u sušno doba, tako u Saronskoi nizini, edie imade mnogo planftaža naranča. Od kulturnih biliaka su za židovsku koJonizaciin važne naročito voćke, vinova loza ı acrumi, ier se sade radi izvoza.

Erec Jisrael ie domovina masline. Ona tu uspijeva iZVrSmo, Hceumištiva ic i doživi visoku starost. Stari su ie Židovi uzgeajali u velikoi mieri, a isto Čine i današnji židovski kolonisti. |I Arapi se bave intenzivno kulturom masline, naročito u Samariji. Korist ie od masline velika. Plodovi se iedu svježi i konzervirani: ulie služi za hranu, rasvietu, mazanic i osobito za proizvodniu sapuna. Zasada posieduju Arapi veći dio maslina i sapunarnica, dok ic naiveća tvormica ululia »Semoen« u Haiti, židovsko poduzeće.

Smokva ulspileva na kamenitom flu kao i maslina. Vrlo ic ciiemiena hrama. Dozriieva u doba berbe gzroždia. To nas sieća omih vremena »kada ie svaki Izraelac pod svojim čokotom i smokvom sigurno u svoioi zemlji Živio«. Vinova loza vrlo ie raširena osobito u Primoriu, cdie židovski kolonisti uživaiu dobar elas kao vinogradari. Podrumi u MPišon Leciionu i Zihron Jaakovu proizvode do 40.000 hl vina godišinie za izvoz. Za izvoz dolazi ioš u obzir svieže i sušeno groždie.

Agrumi (naranče, limuni) uzgajajiu se na veliko, OsOpito oko Jafe. Tu se nižu ciiele šume naranča. Godišnie se izvozi preko dva miliiuna sanduka, naiviše u Egipat, Englesku, % u novije doba i u ostale evropske zemlie. »Jafanske« su naranče radi vanredne kakvoće osvojile sviefsko tržište. Naranče dozrijevaju zimi, etrogcim lieti, a limuni kroz cijelu godinu.

Od voćaka se sadi najviše badem (mandula), šipak (mograni, granatna jabuka), roštili (karoba): zatim DO VrtOvima breskve, kaisiie, jabuke, kruške, šliive, dud crni, kesten, FPanane i smokvehni kaktus. — Od korisnoz bilia sade se: lan, konoplia, sezam, dud bijeli, lovorika, pamučika, Ticinus, DpDapirus, raziio povrće, pa karfiol i lubenice za IZVOZ. U noviie doba sade židovski kolonisti na veliko duharn odlične kakvoće. :

Od žitarica maivažnijia ie pšemica. Zitorodni su krajevi u prvom redu Hauran, Emek Jezreel i okolica Gaze. Hauransko žito otprema se devama i Želieznicom u Haitu. odakle se izvozi. Tu se nalazi naiveći mlin Erec Jisraela, čiii su viasnici Židovi. Osim pšenice sije se ioš iečam (Gaza), dura, DTOSO, kukuruz, zob, raž. Vrlo ie zamimlivo, da ie židovski agcronom, Aron Aronsonm pronašao u Erec Jisraelu (Galileji) samoniklu biliku »prapšenic u«.

120)